Ознаке

, , , , ,

Београд, 27. марта /Срна/ – Научни савјетник у београдском Институту за европске студије Миша Ђурковић сматра да српско питање на Балкану треба рјешавати постепено, са дугорочним циљем обједињавања Србије, Републике Српске и ослобођене Црне Горе у јединствену српску заједницу.

Миша Ђурковић (Извор: Печат)

Он у интервјуу Срни истиче да не постоји посљедњи тренутак за рјешавање српског националног питања и да тај задатак треба рјешавати полако и дугорочно, у зависности од тога какви су односи великих сила у свијету.

„И даље на овим просторима имамо доминацију сила које нама нису наклоњене и које раде на томе да се Срби сузбију на територију централне Србије“, упозорава Ђурковић.

Он наглашава да је „најважније избећи нове мултинационалне експерименте и конституисати јединство српског народа око идеја, симбола и заједничког интереса“.

Ђурковић оцјењује да Срби у рјешавању свог националног питања, прије свега, треба да се ослоне на себе, те да се добро преиспитају и направе стратегију духовне, демографске, технолошке, просвјетне и сваке друге обнове.

„Има пуно простора који не користимо да се обновимо, ојачамо и да у повољним тренуцима, јасно, са утемељеном снагом, истакнемо своје захтеве, планове и решења како за себе, тако и за односе са нашим суседима“, сматра он.

Ђурковић наводи да је дугорочни циљ „обједињавање Србије, Републике Српске и ослобођене Црне Горе у јединствену српску заједницу“.

„Још важније од тога, у овом тренутку, јесте јачање идентитетског јединства српског народа. `Боже правде` и застава Србије данас су симболи уз које устају и поносно стоје сви Срби на свету исто као што се заједно радују Ђоковићевим успесима“, напомиње он.

Он вјерује да се мора појачати и културолошка размјена, а, нарочито, просвјетна сарадња.

„Време је да се штампају јединствени уџбеници из историје, књижевности и других идентитетских предмета које би српска деца могла да користе на све ове три територије“, истиче Ђурковић за Срну.

Ту су и пројекти попут „Српског речника“ или „Српске енциклопедије“, у чијој би изради морали да учествују Срби са цијелог Балкана.

Ђурковић сматра да је регион апсолутни приоритет када је ријеч о српској политици како због бриге о српском народу на овим просторима, тако и због покушаја да се колико-толико пацификује утицај великих сила код српских сусједа, „који су, такође, велике жртве њихових прохтева и планова“.

„Македонија је признала /самопроглашено/ Косово да би се умилила странцима, али им то ништа није значило, јер је ред, кад-тад, морао да дође и на њих, као православне“, оцјењује Ђурковић.

Он истиче да је Русија, као и увијек у историји, једини стварни велики пријатељ Срба у међународној арени, али да постоје бројне државе средњег нивоа утицаја у свијету са којима Срби не раде довољно.

„Од западних сила, нажалост, континуирано добијамо само проблем, али у одређеним констелацијама односа и по конкретним питањима можемо да нађемо заједнички интерес и са понеком од њих“, сматра Ђурковић.

Када је ријеч о осталим народима на Балкану и рјешавању њиховог националног питања, Ђурковић наводи да је тачно да они имају велику подршку у пословима који су у вези са сузбијањем Срба, али да не види да је, осим Албанаца, било ко много задовољан и срећан оним што западне силе раде у региону.

„Хрвати сада дебело плаћају услуге које су им чињене за време отцепљења. Бошњаци се, такође, и даље масовно исељавају…“, напомиње он.

Срби се сада, након читавог вијека, ослобађају од такозване југословенске грешке и враћају на изворне позиције српске националне идеје каква је развијана од осамнаестог вијека до 1900. године, каже Ђурковић за Срну.

Разговарала: Весна Шурбат

(Срна)