Ознаке

, ,

Црквено јавно мњење скоро да не постоји. Црквена јавност.

Сматра се да живимо у традиционално православној земљи, али колико заиста православне хришћанске вредности, православни поглед на живот, утичу на свакодневне догађаје овде, па и наш однос према њима?

Понекад се чују жалбе из неких кругова на претерани утицај цркве на друштво у једној секуларној држави, а заправо православни верник често има осећај изолованости у границама црквене порте и свог породичног дома.

Да ли је могуће урадити нешто на јачању црквене јавности?

Захваљујући интернету и друштвеним мрежама нека језгра окупљања постоје. Често се у њима износе ставови дијаметрално супротни онима у другим групама. Обједињавајућа снага вере пречесто уступа пред правом нетрпељивошћу, искључивошћу па и отвореним непријатељством.

Ако је све то још увек Црква – можда ипак постоје начини да се различите струје обједине на конструктиван начин, па да разлике постану извор енергије а не корен расколничких стремљења.

Да ли је пут покушај успостављања јачих и професионалнијих „централних“ медија или постоје и неки други начини – питање је које треба решити.

Потребно нам је и заједничко бављење духовним темама које су често неразумљиве и ширим црквеним круговима, али и редовно праћење догађаја који одређују друштвени живот и њихово разматрање из црквеног, хришћанског угла. Обједињавање енергије и одговоран однос према свету око нас.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића )

Advertisements