Ознаке

, , , ,

Усред промотивног скупа у Тополи устао неки чича из публике и рекао Вуку Јеремићу: „Вуче, ја бих да се сликам са вама!“

Вук Јеремић у Тополи (Извор: Б92)

Чича је одмах објаснио зашто је то сликање изузетно повољно по Јеремића: „Са ким год сам се сликао, постао је председник Србије! Прво сам се 2000. сликао с Коштуницом, а он је победио! Па сам се после 2004. сликао са Тадићем, и он је победио“.

– Једино – сетио се чича – деведесетих сам се сликао са Вуком Драшковићем кад је био председнички кандидат, али он није победио!

Наравно, Јеремић Вук се сликао са чичом усред трибине, ко што и приличи, те објаснио чичи како ће му он лично испунити неостварену жељу из деведесетих да нека особа имена Вук буде председник Србије.

Тако је и Вук Драшковић деведесетих срео неког чичу током предизборне турнеје по Србији. И чича доватио да оговара власт на сва уста, те не ваља му оно, не ваља му ово, испљувао Милошевића и све по списку…

Вук Драшковић као „Чича“ (Фото: ФоНет)

– Значи, гласаћеш за мене! – питао га је на растанку Драшковић Вук.

– А нееееее…. Ја ћу да гласам за Слобу!

– Како, бре, за Слобу? Па малопре си причао о њему све најгоре! – крстио се Вук, који се иначе у то време стално крстио.

– Па јесам… Па шта! – рекао је чича коме ту ништа није било чудно.

– Али, кад ћеш да гласаш за мене? – питао је Драшковић Вук.

– За тебе ћу, Вуче, да гласам кад дођеш на власт! – објаснио је чича у једној реченици филозофију српског бирачког тела, чудновате скупине људи која оговара власт на сва уста, али гласа за власт јербо је дошла на власт.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 7. 3. 2017)

Advertisements