Ознаке

, , , , , , ,

Десет дана пред тринаестогодишњицу Мартовског погрома, пројекат Велике Албаније, чија је једна фаза било баш етничко чишћење Срба у марту 2004., прешао је и у онај дио Србије који себе зове централном, а с правом треба да се назове Бескосовска Србија.

Извор: РСЕ

Седмог марта је у незванично званичну, а јавно обиљежену посјету Србији дошао предсједник Републике Албаније Бујар Нишани. Намјерно не кажем у „посјету Републици Србији“ јер није дошао у државну посјету, није га примило државно руководство, ни предсједник, ни премијер, како би био ред. Не, дочекан је као да је усред Тиране, са шиптарским заставама, а можда и са шиптарском химном, од шиптарског живља у граду и општини која се, од данас, само номинално и привремено налази у Републици Србији.

Претјерујем? Јесте ли сигурни?

Од данас ће Бујановац и околина све више бити Албанија, а све мање Србија. Српска навика игнорисања реалности ће тај процес само поспијешити.

Томислав Николић не смије ни нос да промоли на Косову и Метохији, које су дио Републике Србије по истом Уставу по којем је и он њен предсједник. Дакле, органи Републике Србије на „своме“ Косову и Метохији не смију ни да се појаве, а камоли да петљају и вергају, док се предсједник Албаније зори по истој тој Републици Србији, не питајући никога ништа, не поштујући основне дипломатске протоколе, буквално запишавајући територију. Ваљда видио да по Томи ових дана сви пишају, па га и Бујар залилао.

Бујар Нишани и Тома Попишани.

Добро, долазио је и албански премијер Еди Рама у Прешево 2014., али то је ипак било у оквиру званичне посјете Београду, кад су се оно он и Александар Вучић к’о фол препоријечили пред камерама. Кад се ради о процесу, онда је паметно изводити стратегију постепено. Јуче Рама кроз Београд у Прешево, данас Бујар право у Бујановац.

Александар Вучић, пак, каже да „није лепо што није свирана српска химна“. Па, чија је обавеза да осигура да се свира српска химна на српској територији, твоја или Бујарева? Кад ти не поштујеш српску химну, што би је поштовао Бујар? У исто вријеме, обећава да Србију нико неће да понижава.

Нејасно је шта је свирано, а шта није, јер било је извјештаја да је свирана само албанска, па је то демантовано, па је онда јављено да није свирана ниједна. На видео извјештајима се интонирање химни нигдје не чује, а не виде се ни заставе Србије. Заставе Албаније су на све стране. Застава Србије се не види ни на згради Општине Бујановац, у којој се Нишани састаје са предсједником Општине, а у просторијама Општине се види само шиптарска застава.

У Србији је у јеку изборна кампања, али чак ни у условима кад испразна реторика пробија звучне зидове, из Београда се слабо чују чак и демагошке реакције на бујановачко понижење. Ево неких од посљедњих твитова водећих Срба и предсједничких кандидата:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Све у свему, Бујар је у Бујановац ушао и онај план Тимотија Леса изгледа све реалнији, поготово кад сличне поруке одјекују и из других кругова. У магазину Форбс је сличне принципе и приједлоге излагао и колумниста Даг Бендоу, ноторан по писању наручених чланака. Само, не треба се заваравати; по принципу етничког разграничења се може створити Велика Албанија, а не мора се створити и уједињена Србија, и неће се створити ако Србија допусти да је запишава ко одакле стигне, као овај Бујар. Само Србија са ставом може бити колико-толико уважавана као партнер у том процесу. Оваква, окупирана и понижена Србија, са колонијалним намјесништвом на челу, нема став који би неко имао разлога да уважи. Чак ни у процесу из којег би могла извући рјешења одређених проблема и одређену корист, Србија без става ће пропустити прилику.

Или је, како Вучић каже, једино важан мир. Само не каже да ли је мир и кад ти без рата отимају, кад те понижавају, кад те убијају у појам и кад ти уништавају све капацитете за одбрану и опоравак. Је ли рат само кад се пуца?

(Србист, 7. 3. 2017)

Advertisements