Ректор Московског државног универзитета: Одустати од Болоњског система образовања

Виктор Садовничиј предлаже повратак на петогодишње студије

(Завтра, 7. 12. 2016)

Ректор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (МДУ) и председник Руског савеза ректора, Виктор Садовничиј, назвао је прелазак на Болоњски систем вишег образовања грешком и предложио повратак на петогодишње студије.

Ово је изјавио наступајући на Трећем конгресу „Иновациона пракса: наука и бизнис“: „Не повлачим се и још једном ћу рећи. Сматрам да смо погрешили што смо допустили прелазак на четворогодишње образовање у високим школама“, рекао је Садовничиј. Он је додао да је Европа „обавила свој посао“, уједначила је професионалне стандарде и поставила одговарајуће образовање. „Нажалост, ми смо пренели то четворогодишње школовање – у неким случајевима оно је и трогодишње – на наше високе школе“, приметио је Садовничиј, а његове речи преноси ТАСС.

Ректор МДУ је указао на то да током таквог школовања предмет изучавања постаје превише уопштен. „Сада постоје такви стандарди као три +, три ++ у којима се предмет изучавања губи, постаје превише уопштен“, рекао је он. „Сматрам да се мора студирати пет или шест година, како се то ради на водећим западним универзитетима“, истакао је Садовничиј.

Виктор Садовничиј

Прелазак на Болоњски систем се у Русији десио 2009. године. Новим законом су установљени нивои вишег професионалног образовања. Прве 3-4 године на високошколским установама обезбеђују диплому „бечелора“ (основни ниво), још 1-2 године се посвећује за припрему специјализације или мастера. На тај начин је руски систем образовања формално приступио Болоњском процесу, који је име добио по декларацији која је постала основа за процес унификације образовања у Европи и која је потписана у италијанском граду Болоњи 1999. године.

Увођење четворогодишњих основних студија, уместо петогодишњег традиционалног школовања, високу школу претвара у нешто што веома подсећа на стручне школе (ПТУ, професионално техничке школе – прим. СС) приземљује је, и ако је за институте та пракса врло лоша, за универзитете је катастрофална, универзитет се уништава као друштвена и цивилизацијска појава“, изјавио је доктор историјских наука, социолог Андреј Фурсов.

Андреј Фурсов

„Болоњски систем не само да доприноси погоршању квалитета образовања, не само да ставља стручњаке у други план тако да њихова позиција слаби у односу на површне познаваоце и лажне учењаке, већ у високом школству мења значај професора и чиновника у корист овог другог“, указује научник (о томе више овде).

„Морамо да критикујемо ЈДИ (на руском ЕГЭ, јединствени државни испит – прим. СС) као квинтесенцију и истовремено злокобни симбол деструктивних иновација у нашем систему образовања. У ствари, постоји нешто теже од ЈДИ, у смислу деструктивности. То је подела система на ниво основних студија и мастера. То је подела коју предвиђа Болоњски систем коме смо пришли пребрзо, а да нисмо против тога ни реч могли рећи“, говори лингвиста и пословна жена Татјана Војводина.

Татјана Војводина

„Код нас у земљи гротеске и англосаксонски систем добија изглед гротеске. Курсеви на високошколским установама, који су одувек имали дедуктивни карактер (од теорије ка пракси), једноставно се деле на пола. На основним студијама се не добијају никакве практичне вештине и добијају се фактички људи без професије“, рекла је она (опширније читати овде).

Са руског посрбило: Стање ствари

Advertisements

3 thoughts on “Ректор Московског државног универзитета: Одустати од Болоњског система образовања”

  1. Svaki ozbiljan profesor sa bilo kog državnog univerziteta će potvrditi da je bolonjski sistem školovanja potpun promašaj.Naravno, to ne znači da naš sitem obrazovanja nije trebalo popravljati – promišljeno i sistematično.Imamo mi dosta ljudi koji bi to uradili fantastično.Ovako su profitirali samo oni koji su se bezuslovno priklonili bolonjskom trendu.

    Свиђа ми се

  2. Ма, шта зна „глупи“ Рус!
    Ми смо још „бриселким спорзумом“ потврдили да „Европа нема алтернативу“!
    Хитамо, болоњским корацима од 7 миља!
    „Само јако“,треба рећи да то, код нас и џукци знају:
    „Ав, ав, ав, ав….“, чује се са свих страна!!!

    Свиђа ми се

  3. За не поверовати:

    “Деци у Србији нису (ни ове године) у школама 17.марта посветили не један цео час, него ни 5 минута, ма ни минут о томе шта се десило 17.марта 2004.г.
    Деци у Србији неће (ни ове године) у школама 24.марта посветити не један цео час, него ни 5 минута, ма ни минут о томе шта се десило 24.марта 1999.г.
    Јер тако је удружени злочиначки подухват решио …
    Јер ЦРКАВА из IV века, ХРАСТОВА старих 6 векова, Манастира из XII века посвећеном Св. Архангелу Михаилу има на сваком ћошку и у Бриселу, и у Берлину, и у Лондону, и у Вашингтону, и у Болоњи …

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=03&dd=21&nav_id=1242425
    Putare na Koridoru 10 opet zamenili arheolozi

    Još jedno arheološko nalazište zaustavlja radove na trasi Koridora 10.

    IZVOR: B92 UTORAK, 21.03.2017. | 16:56
    (Foto: Thinkstock.com)
    Na delu od Bele Palanke ka Pirotu, kod sela Staničenje, građevinske mašine naišle su na još jednu ranohrišćansku baziliku.

    Na ovom delu Koridora 10 putare su zamenili arheolozi. Radovi su prestali kada su mašine naišle na zidove još jedne rimske bazilike za koju se pretpostavlja da je iz perioda od 4. do 6. veka.

    “Jedan deo, manji, je ispod izgrađenog puta, još ne znamo dimenzije, došli smo do 19 metara, još se pružaju zidovi”, kaže Toni Čerškov, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš

    “Posebno je značajno ulaz na južnoj strani sa monumentalnim stepenistem i kripta kosturnica”, kaže Goran Ilijić, arheolog iz Beograda

    Iz Koridora Srbije saopštavaju da ovo arheološko nalazište pre početka radova na izgradnji auto-puta nije bilo na spisku registrovanih lokaliteta predviđenih za istraživanje. Dinamika radova, kažu, prilagođena je novonastalim okolnostima i neće biti produženja roka.

    Ispod savremenog koridora, koji se na nekim mestima, poklapa sa rimskim putem iz 2. i 3. veka, ostalo je još zanimljivih tragova tadašnje civilizacije. Jedan od važnijih je ranohrišćanska bazlika kod crvene reke iz doba antičke remisijane.

    “Sve je moralo da bude zatrpano, nije bilo dobre volje, nismo ništa uspeli da spasimo”, kaže Ćerškov.

    Kada arheolozi završe istraživanje, u narednih mesec dana, mašine se vraćaju na trasu, a još jedan trag istorije ostaće pod zemljom. Kao i na istočnom, i na južnom kraku koridora 10 bilo je zanimljivih arheoloških nalazišta. Međutim, ništa od toga nije prezentovano javnosti.“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s