Милорад Ђошић: Зашто ћирилица није мртво слово на папиру?

logoУ последње време у штампи разне врсте појављују се циљни или на чистом српском тенденциозни наслови о томе како је ћирилица мртва, како није наше писмо, како нам Руси никад нису помогли, како је прича о Косову и Метохији завршена,како ово и како оно нема везе са српством. Овакве српскозапећне ставове би могли да набрајамо у недоглед, али нећемо јер на тај начин уносимо у народ клицу клонулости, малодушности, неверовања у победу или опет на чистом српском дефетизам, за шта се у рату некад стрељало.

Члан 10 Устава Републике Србије лепо збори и ту нема забуне. Проблем је пре свега лош закон који је недоречен. Шта је службено, а шта приватно? Када СБЕР банка у Бугарској може да пише ћирилично, јер долази из ћириличне у ћириличну земљу, не видимо разлог зашто то не би то радила и у Србији где је како рекосмо Устав јасан или опет на чистом српском децидиран. Чак се и господин Сергеј Бабурин једног тренутка запитао чије интересе у Србији заступа поменута банка пишући латиницом, што пре свега одражава пословну некултуру (прим. аутора). Наиме, леп обичај је да се у земљи домаћина пише Уставним писмом, а и ако се мало боље замислимо свако писмо упућено из било које институције је службено.

Заглавље сајта Српског удружења "Ћирилица" Београд
Заглавље сајта Српског удружења „Ћирилица“ Београд

Лингвисти су посебна незамерајућа прича, који зарад лажног мира у кући братства и јединства, из кога су они изашли, али оно из њих није, ћуте. Кад помислимо храбрих лингвиста у Србији нема, а српску заставу ћирилице високо подигнуту држи професорка Мирјана Стоисављевић из Бања Луке. Свакако не треба заборавити ни српске професоре из Црне Горе, на челу са подгоричком перјаницом Слободаном Чуровићем и Веселином Матовићем, који су због српског писма остали без посла. Нажалост, српски лингвисти ћуте и с правом постају србијански.

Приче о томе како је латиница штедљива, како је бржа за писање, како је модернија и лакша побио је професор Никола Кулић који то и математички доказује.

Текст Николе Кулића: "Ћирилица на Голготи"
Текст Николе Кулића: „Ћирилица на Голготи“

Уствари, у основи поред кукавичлука појединаца стоји како лењост тако и немарност професора који ћирилицу поштују само на писменим задацима. Када знамо да деца данас поред енглеског, кога зна свака бака у Србији, уче још понеки латинопишући језик, долазимо до закључка да је уствари ћирилица запостављена и да би писмене задатке из српског језика требало писати само ћирилицом, као што то латинично раде наше комшије. Поред споменуте лењости ту је и техничка неписменост, јер би свакако било интересантно да учитељ или професор српског језика уприличи један час за промену писма и постављању ћириличног програма у телефону. Постављање програма или тзв. апликације траје буквално пет минута, а деци би то свакако било интересантно, а учитељ би још више освојио срца деце.

Шта је опасно и чега се треба чувати?

Наше удружење је по Закону о слободном приступу информација затражило и добило од Народне библиотеке Србије документа о промени језичких кодова. Наиме мешовита београдско-загребачка комисија 2008. године затражила је промену истих за српско-хрватски језик (прилог 1), што је и одобрено (прилог 2). Сада је ствар кристално јасна. Свако има свој језик и своје писмо, али ако га се ми Срби не будемо придржавали, може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.

Прилог 2.
Прилог 2.

Шта је до сада осим горе наведеног урадило наше Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ ? Свакодневним радом свих чланова, а посебно је на том пољу активан Дејан Матић, дошли смо до лепих резултата. Немојте да вас заведу датуми јер су многе акције у току. Ипак како једном рекосмо, без обзира на то што инжењери, пилоти, технолози, новинари, шофери и остали ћириличари марљиво бране ћирилицу, то је ипак само знак добре воље. Ћирилицу треба да бране одговорни лингвисти, односно држава.

Трибина у Сребреници: Љубинко Стојановић, Миодраг Којић, Милорад Ђошић и Дејан Матић
Трибина у Сребреници: Љубинко Стојановић, Миодраг Којић, Милорад Ђошић и Дејан Матић

Дакле, као што видимо ћирилица није мртво слово на папиру јер је Уставно писмо, није мртво слово на папиру јер је заштићено међународним кодом, није мртво слово јер је настало од Србице односно азбуке, није мртво јер нас веже са братским руским народом и неће бити мртво слово на папиру, све док ми том слову не затапкамо лопатом сандук. А нећемо јер су деца боља од родитеља.

Милорад Ђошић, Удружење „Ћирилица“

Опрема: Стање ствари

(„Ћирилица“ Београд, 28. 2. 2017)

Advertisements

31 thoughts on “Милорад Ђошић: Зашто ћирилица није мртво слово на папиру?”

  1. Каже аутор, члан Управе: „Шта је до сада осим горе наведеног урадило наше Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, покушавајући, да нас обавести о резултатима рада Удружења. Резултати су заиста задивљујући и показују, да се заједничким радом, уз доста ентузијазма, може много постићи. Међутим, увек има једно АЛИ! Лако је замерати другима олако одношење према употреби ћирилице. Тешко је, осврнути се и не запитати се: Зашто се после толико времена од пререгистрације и промене назива Удружења у Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ и даље на сајту па и у овом тексту задржава СТАРИ назив? Како је могуће, да није прилагођен сајт и све остало новом називу Удружења? Да би другима могли стављати примедбе због површног односа према ћирилици, морамо и ми водити рачуна о стварима око нас.

    Свиђа ми се

  2. Фасцинира како г. Млинаревић успе да увек коментарише оно најмање битно или да се закачи за најбесмисленију ствар у тексту… Редак дар!

    Мада, „ко промаши мету погоди све остало“.

    Свиђа ми се

  3. @Инсајдер из Русије
    Ситнице су оно од чега се састоји живот. Крупне ствари појединац не може да реши. Ако неко прозива руску банку због латиничног знака, ваљда треба „ситнице“ код себе да реши? А о тексту сам написао: Резултати су заиста задивљујући и показују, да се заједничким радом, уз доста ентузијазма, може много постићи. Иначе сам члан Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“.

    Свиђа ми се

  4. Зашто “Сбербанк“ у Србији користи латиницу? Па, то је једина, највећа, руска банка која улази у листу 50 највећих светских банака, и не може бити никакве сумње – узимајући у обзир структуру моћи у Русији да у њој Кремљ има одлучујућу реч. Дакле- на питање : Зашто “Сбербанк“ у Србији користи латиницу? треба тражити одговор од Кремља – па, ко га добије, нека јави. Иначе, г-дин Бабурин, узимајући у обзир његово инсајдерство у тај систем, не би требало да се прави баш толико невешт…
    Зашто, с друге стране, “Сбербанк“ у Бугарској ипак користи ћирилицу? Одговор је доста једноставан: Бугари – за разлику од Срба имају и национални мозак, кичму и још два привеска међу ногама, што су све Срби изгубили, или су им закржљали. Захваљујући тим органима који им (још?) нису закржљали, Бугари су упркос уласку у ЕУ сачували у својој земљи у потпуности своје национално писмо – бугарску ћирилицу; сви производи који у Бугарску улазе из иностранства имају декларације на бугарском језику (наравно, ћирилицом). Прошетајте кроз ваше радње и проверите како стоје ствари с тим у Србији? Да вам уштедим труд: НИКАКО ! Осим тога – Бугари су захтевали, и то им је удовољено: све нове новчанице евра су добиле и ћирилични натпис: ЕВРО!
    Сада нешто друго: Добро је што је приказан факсимил одговора “Standard Norge“ – али упркос мом солидном знању енглеског језика из њега не могу да изведем овај закључак који г-дин Ђошић наводи: “…може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.“ Можда је то и тачно због употребе посебне бирократске идиоматике у наведеном факсимилу – али онда би г-дин Ђошић требало да то протумачи/разјасни нама – недовољно обавештеним читаоцима. Другим речима: од чега зависе “identifiers `hrv` and `srp`”? Да ли је то нешто што се аутоматски изводи из графема којим је неко дело штампано, или је то одредница коју сам издавач даје без обзира на то да ли је текст објављен ћирилицом или латиницом?

    Свиђа ми се

  5. @Мачак Гарфилд

    Питање је да ли су Бугари толико чврсти. Данас сретнем једног пријатеља и он ми каже да и тамо силом гурају латиницу. Нема ми друге него да направим ово
    http://www.nspm.rs/komentar-dana/a-kako-stoji-stvar-sa-cirilicom-u-srbiji.html

    и проверим на лицу места. Иначе акцијом нашег удружења знакове лагано мењају. Овај чланак се у оригиналу зове „Латиница у Блату“, али је политичар Ђорђе Вукадиновић то политички изменио, наиме тако се зове село мог порекла. Сада је знак двојезичан, тј. и на латиници, што такође није у складу са правилником Путева Србије.
    Уосталом, ако нама сломе кичму Бугарима вероватно неће. Зашто, просудите сами. Рече ми један Бугарин на једном месту. Ви Срби сте много глупи, ви сте као орах, а ми као врба, повивамо се како ветар дува. Рекох, братко зато је орах племенита воћка, зубе сломи њега не поломи. Ућутао је. Толико о самосвесним Бугарима.

    Што се тиче писама, видите да и даље важе стари кодови scc (cirilic) и scr (roman) оносно да их никоме неће додељивати. Погледајте и прилог 1 (линк).
    У сваком случају јавите се на cirilica.beograd@gmail.com
    Свака помоћ нам је добро дошла.

    @Слободан Млинаревић

    Биће и табла једног дана.

    Свиђа ми се

  6. @ Милорад Ђошић: Са интересовањем сам прочитао Ваше објашњење и Прилог 1 – па ипак из свега тога не произлази ништа друго него да се ради о кодовима за ЈЕЗИКЕ (хрватски, односно српски) – а никако за ПИСМА (латиница, односно ћирилица). Знате, ми мачори смо површни и нисмо способни да се удубљујемо у интелектуалну проблематику (шта можемо, занима нас углавном сланина, нарочито она димљена, и наравно мачкице) – али опет: ако је једна књига објављена у Србији латиницом – објасните, молим Вас: како се она, и нарочито на основу чега класификује (и ко је тај који је класификује) : у хрватски – или у српски језички фонд? Зар је то тако тешко једноставним речима или још боље: и неким примером објаснити на начин да буде разумљиво чак и једном мачору? Тек када то буде објашњено, биће јасно да ли за класификацију у српски односно хрватски језички фонд заиста стоји оно што рекосте: “…може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.“

    Свиђа ми се

  7. @Инсајдер из Русије
    Из одговора аутора „Биће и табла једног дана.“, види се, да можда и није ситница. Ја причам о сајту и коришћењу старог назива Удружења, о сада се појављује некаква ТАБЛА. А види се, да и Гарфилд ништа не разуме текст, па ни објашњење.

    Свиђа ми се

  8. @ Милорад Ђошић: 1.Ја сам навео конкретан пример Бугарске, која се изборила да ЕУ мора прихватити бугарски језик (ћирилицу). Ви сте ми одговорили анегдотом која само маскира чињенице : поређењем ораха, воћке чудновате о коју сви зубе поломе (Срба) са врбом која се повија како ветар дува (Бугара). Е – по резултатима које је Бугарска у питању очувања свог језика и писма на унутрашњем и спољном плану до сада постигла, може се препоручити да чврстину тог Вашег “ораха“ обесите о врбов клин.
    2. На основу “доказног материјала“ (факсимила докумената) које сте предочили као потпору Вашој тврдњи ( “…може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.“) сам поставио врло јасна питања на која је лако и кратко одговорити. Уместо одговора препоручујете да се обратим Вашем Удружењу… Ја сам – као и сваки мачор, индивидуалац, и несклон удруживању, али то не значи да одговор на моје питање не би користио и другима. Ви или немате одговор – или сте несклони јасној комуникацији. У реду…

    Свиђа ми се

  9. ‘Бугари – за разлику од Срба имају и национални мозак, кичму и још два привеска међу ногама’

    Дао си најбољи пример, физички можак и кичма Бугарске је тренутно на привременом раду у иностранству, а националним већ 20 година управљају разне НВО.
    И ако њихови становници пишу ћирилицом, Бугарска је по свим параметрима у потпуности девастирана држава, уколико мени не верујеш, питај Пламена Горанова.

    Свиђа ми се

  10. @Ненадsaid: “Дао си најбољи пример, физички можак и кичма Бугарске је тренутно на привременом раду у иностранству, а националним већ 20 година управљају разне НВО.
    И ако њихови становници пишу ћирилицом, Бугарска је по свим параметрима у потпуности девастирана држава, уколико мени не верујеш, питај Пламена Горанова.“
    Ја мислим да Ваша реакција није “up to the point” – али, добро: нека је тако.
    Ипак, природно питање је: А, пошто потежете и то, како ствари стоје са “ физички можак и кичма“ Србије? Зар ни то није тренутно на привременом раду у иностранству?
    Међутим, упркос томе, стоји чињеница да БУГАРСКА (девастирана, каква је – да ли више или мање од Србије?) ИПАК ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ, и њој пишу ћирилицом, а Србија: НЕ!
    Мислим да се у дискусији треба држати теме: а то је проблем употребе ћирилице, и у њу не треба уплитати питања привременог рада у иностранству, присуства и утицаја НВО, или штајазнамјошшта… јер то само расплињује дискусију.

    Свиђа ми се

  11. Питао ме је Јован Илијин, зашто ја пишем ћирилицом. Питање је тешко, а мој одговор је следећи. Када сам 1971 постао приправник у Народној банци Југославије, помислио сам, због посла и сусрета, које сам имао, да ми је неопходна визиткарта. Тада сам, и поред тога што сам користио латиницу приликом писања, визиткарте штампао ћирилицом за наш терен, а латиницом за бели свет са којим сам такође био у вези. Са овог временског растојања, тешко ми је, да одговорим, зашто сам то урадио, а сви око мене су, по правилу, правили визиткарте на латиници. Надам се, да није неопходно, да се визиткарте нису штампале за приправнике и ситну буранију и да сам то ја из свог џепа платио. Мени је било НОРМАЛНО, да ми визиткарта буде писана писмом у Срба. А био сам члан библиотеке(СКЈ)!

    Свиђа ми се

  12. @Милорад Ђошићsaid: “@Мачак Гарфилд. Не филозофирајте. Јавите се на мејл. Милорад“.
    Добро, ево, послао сам:

    cirilica.beograd@gmail.com

    За господина Ђошића
    Поштовани господине Ђошићу,
    мада сам несклон индиректном постављању питања, ипак пошто упорно одбијате да директно одговорите на моје питање преко сајта Стање ствари, ево : На основу “доказног материјала“ (факсимила докумената) које сте предочили као потпору Вашој тврдњи ( “…може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.“) сам поставио врло јасна питања на која је лако и кратко одговорити:
    Из свега тога не произлази ништа друго него да се ради о кодовима за ЈЕЗИКЕ (хрватски, односно српски) – а никако за ПИСМА (латиница, односно ћирилица). Знате, ми мачори смо површни и нисмо способни да се удубљујемо у интелектуалну проблематику (шта можемо, занима нас углавном сланина, нарочито она димљена, и наравно мачкице) – али опет: ако је једна књига објављена у Србији латиницом – објасните, молим Вас:
    1. како се она, и нарочито на основу чега класификује (и ко је тај који је класификује) : у хрватски – или у српски језички фонд?
    2. Зар је то тако тешко једноставним речима или још боље: и неким примером објаснити на начин да буде разумљиво чак и једном мачору?
    Тек када то буде објашњено, биће јасно да ли за класификацију у српски односно хрватски језички фонд заиста стоји оно што рекосте: “…може да дође до тога да свака наша писанија писана латинично буде означена несрпски. У преводу: издавачи штампајте књиге ћирилицом и пишите нашим староставним писмом јер, ако штампате латиницом штампате њиховим лијепим језиком и писмом.“
    Уместо одговора препоручујете да се обратим Вашем Удружењу… Ја сам – као и сваки мачор, индивидуалац, и несклон удруживању, али то не значи да одговор на моје питање не би користио и другима. Ви или немате одговор – или сте несклони јасној комуникацији. У реду…“
    Упркос томе, јављам се и овим путем на адресу Вашег удружења у нади да ћете ипак можда одговорити. Покушајте – није тешко.
    Ваш одговор ћу – ако га буде (а и ако га не буде у року од три дана) послати и на Стање Ствари.
    С поштовањем,
    мачак Гарфилд

    Свиђа ми се

  13. @Инсајдер из Русије
    Сада се види, да је Гарфилд неупоредиво темељнији од мене. И свака му част! Где су уочљиве ситнице, ту ни крупнице не промичу лако.

    Свиђа ми се

  14. Како сам и најавио – ево одговора господина Ђошића и мог одговора њему – разменили смо мишљења, али нерешиви проблем остаје – а онај ко има стрпљења да прочита текстове, разумеће и зашто: то је двоазбучје у Срба:

    Српско Удружење Ћирилица-Београд
    14:14 (4 uur geleden)

    aan mij

    Servisch
    Nederlands

    Bericht vertalen
    Uitschakelen voor: Servisch
    Поштовани господине Мачоре Гарфилд,

    Прво да се извиним на оном „филозофирању“, наиме посумњао сам да је у питању мој друг Мачак Момчило.
    И сами имамо кући мачку. Склона је дружењу до 7 секунди, толико могу да је подржим, док јој не дам храну.
    Видите, тамо пише scc и scr, што значи cirilic и roman, а то су писма. Као што видите ми смо уствари њима дали и језик и писмо , али смо и даље у опасности.
    http://srbin.info/2016/12/11/brisanje-srpske-knjizevnost-na-latinici-u-kodu-za-jezik-nema/

    погледајте линк или везу на нашем језику, овде је доста тога лепо објашњено.

    Ево још један корисна веза http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/ где можете доста тога да прочитате.
    Наравно ту смо и ми који се не бавимо само ћирилицом http://www.cirilica-beograd.rs/

    Милорад Ђошић

    П.С.

    Ако треба још нешто ту сам.

    macak garfield
    17:35 (1 uur geleden)

    aan Српско

    Поштовани господине Ђошићу,
    Хвала на брзом (али делимичном) одговору и објашњењу значења scc /scr .
    Из тога разумем следеће: из одлуке Standard Norge саопштене 17.06.20118 г., кодирање је до тада било:
    – scc = српски језик, ћирилица
    – scr = српски језик, латиница (roman)
    После тога су ти кодови “deprecated” (крајње незграпан термин), али је јасно речено да се задржава оно што је већ тако кодирано, док се за будућност одређују кодови:
    – hrv = хрватски језик
    – srp = српски језик
    У Вашем писму на жалост нема одговора на моје врло важно питање о томе ко и на који начин одређује да ли је неки текст “hrv“ или “srp” (издавач – аутор – национална библиотека???), и мислим да у томе грму лежи зец, јер Хрвати користе искључиво латиницу – па нема никакве сумње да је текст објављен латиницом у Хрватској заиста “hrv“.
    С друге стране, Срби су својим тврдоглавим двоазбучјем у том погледу тешко хендикепирани јер то отвара врата двојаком тумачењу о томе који ће се код применити на текст издат у Србији латиницом. То ће тако и остати све док се Срби званично не одрекну латинице.
    Знам да ћете одмах потегнути дубровачку књижевност и дела Срба издатих латиницом у прошлости – али ваљда се нешто може научити и од Румуна? Прешавши на латиницу, они се тиме уопште нису одрекли ћирилице на румунском језику за дела објављивана у прошлости, али у једном тренутку је мање-више доследно подвучена црта и наставило се по новом (само латиницом). Наравно, то је била одлука државе (и у том грму лежи други – много важнији зец). То би могао бити и добар пример Србима (али у обрнутом смеру) – тј. прелаз искључиво на ћирилицу, али сумњам да ће до тога доћи.
    С поштовањем,
    мачак Гарфилд

    Свиђа ми се

  15. @Maчак Гарфилд.
    Кад већ преносите писма, пренесите целу комуникацију. У чему је проблем?

    Свиђа ми се

  16. @Милорад Ђошић:
    2017-03-04 22:20 GMT+01:00 Српско Удружење Ћирилица-Београд :
    Поштовани Мачоре,

    Као што сам рекао закони су врло лоши и због оног братства и јединства Срби тј. ми још увек лутамо.

    Ово смо поставили пре неку годину. Значи Устав је јасан.
    Што се тиче Румуна то су некад били све Срби. Постоји једна књига која се зове „Бивши Срби Румуни“ коју је написао Слободан Јарчевић,
    http://www.tradicionalnaknjiga.rs/%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8-%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%88%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BB_1044

    Све је рађено да Српски корпус одвоје од Руске армије, односно да Србе претопе у друге народе. Румуни све до краја 19. века нису имали своја документа јер нису ни имали свој језик, о чему пише Јарчевић и доказује. Ако се будемо упознали причаћу Вам о Румунима са којима сам се мало дружио. Ево још мало о Румунима https://www.youtube.com/watch?v=yOKN4zJbLsU послушајте Радована Дамјановића, озбиљна варијанта. Сигурно ће гостовати код нас у Српски културни центар. Пратите наш сајт.
    Дакле сигурно ћемо се сложити да смо један самоубиствени народ и захваљујући 20. веку ми и даље идемо у провалију, али не бих даље.
    Да би прешли само на ћирилицу морало би да се изда наређење, али од тог посла за сада неће бити ништа, јер и највиши државни органи не знају за члан 10 из оног клипа (чиста српска реч), горе, већ мисле да су писма тавноправна.
    Да закључим. Угричићи, Блашковићи и остала сметала су постављена да праве забуну, али нисам хтео то да потежем тамо. Имам мали утисак да нисте читали линкове.
    Много сам Вам рекао иако сте само под надимком.
    С поштовањем,

    Милорад

    ——– Originalna poruka ——–
    Od: macak garfield
    Datum:05.03.2017. 18:32 (GMT+01:00)
    U: Српско Удружење Ћирилица-Београд
    Naslov: Re: За господина Ђошића

    Поштовани господине Ђошићу,
    хвала на одговору и линковима.
    Ја нисам Србин – него велика мешавина (случајно православна) – апатрид са нешто мало “српских гена“ (само ми је прабаба по женској линији била Српкиња). Ранијих година сам – под другим именима много радио и објављивао о одбрани српске ћирилице, па сам чак неко време био и члан једног удружења које се убрзо распало. Све те околности су ме убедиле да останем индивидуалац, слободан од сваке дисциплине било ког удружења, под разним псеудонимима – али заступајући стално исти став што се тиче српске ћирилице.
    Тако и настављам.
    С поштовањем,
    мачак Гарфилд (али у разним приликама и неко други)

    Драги Мачоре,

    Нисте наишли на право удружење. 🙂

    Ваша Ћирилица и Милорад

    Poslato iz Samsung Mobile

    Свиђа ми се

  17. @Милорад Ђошић
    Е мој Милораде, ти баш претера! Од разговора о ћирилици, ти оде на порекло Румуна!!?? И још шириш линк „Традиционалне књиге“, а НЕ ВИДИ се, ко стоји иза тога сајт. Неће бити, да је Јарчевић ауторитет по питању српског језика, а ни историје. Спомињати имена, која спомињеш је бесмислено, јер су и они само чиновници, па раде „свој“ посао. Твоје изјаве, да су Срби „један самоубиствени народ“ и да чекаш команду за решавање употребе ћирилице, тешко да су корисне. Није ти добар потез, што си тражио објављивање преписке, јер је твоје писаније, ипак за кафански разговор, а не за озбиљан сајт. А ваљда је на српском САМОУБИЛАЧКИ? Пропустио си, да Гарфилду објасниш твоју оцену, да је „Радована Дамјановића, озбиљна варијанта.“. У чему је исти озбиљан и о каквој се варијанти ради. Ако су Дамјановић и Јарчевић стубови твога знања, на танким си ногама.

    Свиђа ми се

  18. @слободан млинаревић: Ја нисам баш био вољан да објављујем други део преписке са г.Ђошићем, баш због његовог ослањања на Јарчевића и Дамјановића, јер код таквих суманутих идеја које се користе за „помоћ“ српској ћирилици, код таквих савезника – непријатељи српске ћирилице су заиста сувишни. Г-дин Ђошић је захтевао објављивање, па сам то и учинио. Понављам да сматрам да је прихватање горе наведених ставова, а још и не дај Боже уз прихватање идеја типа „Срби народ најстарији“, или „Винчанске српске азбуке“ или свесно најефикаснији начин за дискредитовање ствари српске ћирилице, па и српске националне идеје, или у најбољем случају, чак и уз све добре намере ипак огромна „медвеђа услуга“ тој ствари.

    Свиђа ми се

  19. @Мачак Гарфилд
    Јасно ми је, да Ви нисте „идејни“ творац, објављивања приватне преписке. Види се, да сам сагласан са Вашим коментарима и да појединци чине, можда и несвесно, медвеђу услугу Србима и ћирилици. Ви сте само учтиви, а ја нисам претерано учтив. Најгоре је, што су склони, да све друге, који нешто другачије мисле, дисквалификују по питању „патриотизма“, употребљавајући ту ТУЂУ реч, која на српском гласи РОДОЉУБЉЕ. Чуди ме да не добисте одговарајући број минуса, са којима се ја поносим.

    Свиђа ми се

  20. @За све, а посебно за Слободана и скривеног Мачора.

    Ни Радован Дамјановић ни Слободан Јарчевић немају ништа против ћирилице. Радован каже да нема податка шта је старије да ли ћирилица или старословенско писмо. Они имају против слепог држања светокравизма јер, ако смо нешто прихватили као светињу то не значи да не постоји старије, а одговорно тврдим да и од старијег има старијег. Говорити о 12, 000 година у светлу историје постанка света је смешно. То што ми као човечанство не знамо то је друга ствар. Мада можда неко и зна. Важно је да је оно што смо ми као народ прихватили почетак кровне конструкције.
    Да ли драги пријатељи стварно верујете да је Александријска библиотека стварно запаљена. Ја верујем, али да је зграда запаљена, а да су вредне књиге спаковане тамо где треба или где не треба. Наша библиотека је стварно бомбардована. Хитлер је рекао да би се затрло сећање једног народа. Е, неће моћи. Документа постоје и даће Бог да нам их једног дана лопуже ондашње и садашње врате.
    Послушајте „зеленог“ Драгана Јовановића, човека препумпаног знањем
    Још мало о ДР-у Радован Дамјановић је завршио класичну историју па „прави историчари“ зазиру од њега, јер он зна што они не знају или неће да знају. Нек му неко изађе на црту.
    То што је прошао и прочитао Слободан Јарчевић многи ни у сну не могу да замисле, једноставно родила га мајка. Некад нешто погреши, али да су Румуни пали са Марса и прескочили све Французе и Италијане, сигурно нису. То није погрешио, јер народи се не стварају само рођењем него поред досељавања и претопљавањем.
    ЛН или лаку ноћ.

    Свиђа ми се

  21. @Милорад Ђошић
    Ти ми причаш о Драгану Јовановићу, зеленом, а ја са њим играо фудбал и тенис. Што ниси био у његовој „странци“?. Наравно, да си био у његовој ПАРТИЈИ. Читај СКЈ. Био он, био ти, али он оде у планину и ти сада њега спомињеш? Причаш о неким „библиотекама“? Ја сам библиотеке проучавао од основне школе. Питам се, зашто си улетео о ову причу и шта желиш, да нам саопштиш. Као што рекох, ако су ти једини извори знања Јарчевић и Дамјановић, знање ти је танко. Наравно, да се народи не стварају само рођењем, али као што тврдиш, да су се Румуни претопљавали(потпуно нов појам у српском и историји), како то, да се и Срби нису „претопљавали“? Или ти, Јарчевић и Дамјановић одређујете, ко се претопљавао? Организовао бих ја предавање, али нећу да кварим оно што добро радиш кроз Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Држи се тога, а мани дискусије о другим питањима. Пишеш, да Јарчевић и Дамјановић немају ништа против ћирилице!!?? Да ли то покушаваш, да саопштиш, да Гарфилд и ја имамо нешто ПРОТИВ? То што ти не разликујеш службено од свакодневно није доказ, да је закон погрешан. Грешимо ми на сваком кораку, па нас упућујеш на сајт Удружења, где још није промењен ЗВАНИЧАН НАЗИВ УДРУЖЕЊА! А очекујеш, да сваки мали, средњи и велики приватник користи ћирилицу. Неки одговор и објашњење увек постоји. Туђа не прихватамо, али своја не оспоравамо! Покушавам да објасним, да се сви морамо увек и на сваком месту борити за општу употребу писма у Срба, али се то не вреди доказивати посебним теоријама, било ко да стоји иза истих. Прихватимо употребу ћирилице, употребљавајмо је и биће резултата. Што ништа ниси и на овом сајту коментарисао и опоменуо коментаторе, који користе латиницу?

    Свиђа ми се

  22. „“Слободан Млинаревић
    Организуј да Драган Јовановић дође у Ћирилицу.
    Што се тиче библиотека, знам да си их проучавао, рекао си ми.
    Претопити се у други народ. Тај израз постоји. То смо учили у основној школи.

    Бугари су се претопили у Словене.

    Извор: (зато је латиница)

    https://books.google.rs/books?id=kekJAwAAQBAJ&pg=PA41&lpg=PA41&dq=bugari+su+pretopljeni&source=bl&ots=jjSM4K0o5G&sig=D_qHU678gK9YOTFYYnMyQEYUmzs&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiazvLF18bSAhXsFJoKHTIsBHAQ6AEIMTAE#v=onepage&q=bugari%20su%20pretopljeni&f=false

    …Jedan ogranak Srba, koji je iz Sarbarske, preko Male azije, stigao na Balkan 3.000 godina pre Hrista, naselio je Staru Rašku (Trakiju), a jedan deo istih se morskim putem spustio do Krita u tri talasa 1.800, 1.500 i 1.400 godina pre Hrista. Pobedili su Krićane ali su se sa njima izmešali i pretopili u novi narod – Grke ili Jeline.

    Извор (зато је латиница)
    http://webtribune.rs/nemacki-naucnik-otkrio-srbi-su-postavili-osnove-danasnje-civilizacije/

    Све је службено, па чак и ово што пишемо овде јер једног дана може да се употреби ЗА или ПРОТИВ.
    Што се табле тиче, немамо новаца.
    Овде нема потребе да опомињем јер су сви коментари овог чланка на ћирилици, али сам лепом речју вратио на ћирилицу најмање десетак људи.

    Свиђа ми се

  23. @Милорад Ђошић
    Ја колико толико водим рачуна о томе са ким се дружим. Од када је одлепио, немам везе са истим. Не заслужује он трибину у СКЦ, јер ни сам нема појма ни ко је ни шта је. Зашто се теби допада његово „приповедање“ само ти знаш. Као и ови линкови што шаљеш. Зар су препричавања и приватна објашњења историјски извори? Лепо звучи, али је сигурно, да није цео свет постао од Срба. Сигуран сам, да ће Бугари и Грци оберучке прихватити, да воде порекло од Срба. Чекали тебе и твоје линкове, да им отворе очи! Позиваш на основну „комунистичку“ школу, када је реч о ПРЕТОПЉАВАЊУ а не признајеш оно што си учио у свим „комунистичким“ школама из историје!!?? Некако си ми недоследан? Као што ти „објашњаваш“ таблу и сајт који није усаглашен са званичним називом Удружења, мени један печаторезац у Јагодини исприча. Човек друга или трећа генерација печаторезаца. Жали се, да не може тражити од приватника да праве ћирилични печат јер ће да оду код другога. Ако је табла питање новца,зар је питање новца и сајт? Као и код других, питање је мањег или већег јавашлука. Наравно, да Удружење има изузетне резултате у сваком погледу. Велике су заслуге и твоје. Свака ти част! Мани се приповедања историје. Ти си ВЕЛИКИ радник, ниси историчар.

    Свиђа ми се

  24. @ Милорад Ђошић/ @ слободан млинаревић: Мени се чини да би могло бити прилично корисно (ако ништа друго – онда макар поучно) када би уместо надгорњавања око “Срба, народа најстаријег“ и њиховог (предћириличног) писма (толико и толико векова пре Христа…) , у овој предизборној кампањи Друштво “Ћирилица“ упутило отворено писмо свим кандидатима (и кандидатима за кандидате) у председничким изборима једноставно питање – отприлике: “Какав је Ваш став о потреби да српска ћирилица буде једино писмо у јавној комуникацији у Србији“. Наравно, могу се кладити да нико од њих не би одговорио (а поготово не потврдно) – али, и то био био својеврсни одговор, па би и ту чињеницу требало што је могуће шире и гласније објавити. С друге стране, могу се кладити да ни Друштво овај мој предлог под овим или оним изговором неће прихватити.

    Свиђа ми се

  25. @Слободан Млинаревић

    Друже Слобо, очигледно је да не читаш линкове, јер тамо пише да су се неки народи претопили, а то су писали научници. То је регуларан термин.
    Школа. Признајем све природне науке типа математика…, али мораш да окренеш и главу, а не само писмо. То као спортиста мора да знаш. Постоје две стране медаље. Нису само Тоне Селишкар, Франце Бевк и Прежихов Воранц писци наше младосту. Имамо ми и наших
    http://www.kupujemprodajem.com/Price-o-titu-AG–4607082-oglas.htm
    То што Бугари и остали неће да буду Срби то је њихова ствар. Да је лако бити Србин сви би били Срби.
    Овде нема потребе за опоменама јер су у овом чланку сви коментари ћирилични, а лепом речју сам бар десетак људи вратио на ћирилицу.

    Свиђа ми се

  26. @Maчак Гарфилд
    Сугестија о отвореном писму кандидатима је на месту и требало би је прихватити. То би било једн од питања по којима би могли кандидате, да разликујемо, Међутим, изјашњавање кандидата по питању ћирилице је НЕПРИХВАТЉИВО, јер би вероватно искључило подршку грађана Србије, који нису Срби.

    Свиђа ми се

  27. @слободан млинаревић: Овом Вашом констатацијом: “…Међутим, изјашњавање кандидата по питању ћирилице је НЕПРИХВАТЉИВО, јер би вероватно искључило подршку грађана Србије, који нису Срби….“ сте, плашим се, и несвесно предсказали и коначну судбину ћирилице у јавној комуникацији Србије. Под “јавном комуникацијом“ подразумевам све што није званично – а писано је, између осталог: путокази, називи улица (у ова два случаја сигурно треба да постоји и латинична верзија – али енглеска транскрипција), регистрационе таблице возила, трговачке фирме, рекламе, новине и часописи, упутства за употребу робе и декларације о њеном саставу, итд., итд., што је сада у бар 90% случајева латинично. Ако је ћирилица у свему томе неприхватљива за око 20% “грађана Србије који нису Срби“, онда је, очигледно, активност друштава попут “Ћирилице“ која би требало да заступају гледиште и интересе осталих 80% грађана (Срба), узалудно траћење времена?

    Свиђа ми се

  28. @Maчак Гарфилд
    Као што рекох, слажем се са вашом идејом, али је неполитичка, те је у том смислу био и мој коментар. Мој став је, да постојећи прописи омогућавају, да се користи ћирилица у свим облицима комуникације. Потребно је, да то Срби примењују! Рецимо у Јагодини, где је на први поглед сва власт у рукама Палме, исти није, или није, скоро ништа предузео, да се ћирилица примењује. А српско је место. Једноставно, ми не реагујемо, када би требало. Према мојим сазнањима, у последњих десетак година, много је урађено на проширењу употребе ћирилице. По моме мишљењу НЕДОВОЉНО, али се резултати заједничке и појединачне борбе виде. Нема потребе, да се спомињу неки проценти, који нису доказљиви. Ви написасте 90%, неки пишу 99%. Рекао бих, да је реално стање боље и да се стално поправља. Ја сам тражио, да ми се банка обраћа писмом у Срба. После неколико измењених дописа, добио сам писмо ћирилицом написано. Писано је ТАНЈУГУ, због латиничног сајта и добили смо и ћирилицу. Све у свему, нико нас не омета, да се за ћирилицу боримо и изборимо, пре свега око нас. На сајту Удружења, могу се видети резултати рада, рекао бих ВЕОМА успешни. Променише и име Удружења, захваљујући мојој ЈАВНОЈ прозивци. У мојој генерацији, има онолико оних, којима је „лакше“, бар се тиме правдају. Чак и они, који нису „комуњаре“. Моји уници пишу латиницом, па ми је то нови задатак. Надам се, да ћу за живота, бар то постићи

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s