Милош Милојевић: Калифат у ропцу – завршница битке за Мосул

Кампања ирачке војске која је кулминирала битком за Мосул траје више од сто дана. После брзих почетних успеха ирачке војске остварених у октобру прошле године уследила је краткотрајна стабилизација фронта да би однедавно ирачке снаге поново почеле да постижу успехе у овом граду што их споро али постојано води ка преузимању овог великог упоришта Исламске државе велике симболичне вредности.

Борбе у Мосулу (Фото: Ројтерс)

Борбе у Мосулу (Фото: Ројтерс)

Поред тога, тренутне борбе у Мосулу долазе у време сложених политичких превирања и првих потеза новог америчког председника Доналда Трампа и његове администрације. Наиме, Трамп је недавно издао извршно наређење којим суспендује путовања из седам претежно муслиманских земаља у САД – укључујући и Ирак. Ово је у Ираку изазвало приличну дозу негодовања. То не треба да чуди с обзиром да Ирак има сложене односе са Сједињеним Државама које многи Ирачани сматрају одговорним за незавидно стање у њиховој држави. Поједини чланови ирачког парламента позвали су да се на ову меру америчке администрације да реципрочан одговор.

Упитно је, међутим, какав би смисао био једног таквог одговора с обзиром да се у Ираку налази 5.000 припадника америчких оружаних снага који дејствују заједно са снагама ирачке владе и наоружаним курдским групама против исламске државе. Оно што ирачке званичнике посебно ражалошћује када је ова одлука по среди сажето је саопштио парламентарни комитет за спољне послове: „Ирак је на првој линији фронта борбе против тероризма… и није фер да се Ирачани третирају на овај начин.“ Битка за Мосул као највећи симбол тих антитерористичких напора има и улогу адута у позиционирању Ирака као једне од водећих антитерористичких сила у региону и у односима ове државе и САД и Русије.

Крај у источном Мосулу

Нема сумње да је битка за Мосул најкомплекснија операција коју воде ирачке снаге од почетка сукоба са побуњеним исламистичким снагама на северу земље. Волстрит џорнал пише да је у овој бици учествовало око 80.000 припадника владиних снага и њених савезника. Кључну улогу у борбама имале су ирачке елитне Контратерористичке снаге, додаје овај лист.

У питању су биле огорчене борбе у урбаном окружењу. Отуда и застој у вођењу операција. Према подацима Уједињених нација цивилне жртве су чинили 47% укупног броја погинулих у односу на неких 15% у ранијим борбама против терористичких група. Нажалост, у пространом урбаном окружењу где се боре добро обучени, наоружани и посвећени исламистички борци није могуће избећи знатне жртве и међу цивилима. Разарања су срећом ипак ограничена у односу на неке друге ирачке градове, попут Рамадија. У Мосулу разарања су ограничена на блокове зграда у којима је долазило до борбе и веће површине градског подручја остале су готово у потпуности поштеђене ратних разарања.

Током борби коалиционе и ирачке снаге су дејствовале по мостовима који повезују западни са источним делом Мосула са циљем да онемогуће повезивање исламистичких снага у два дела града и њихово успешно маневрисање.

Мосул: Становници не желе да сахране погинуле припаднике ИД (Извор. Ал џазира)

Мосул: Становници не желе да сахране погинуле припаднике ИД (Извор. Ал џазира)

Амерички војни званичници нису могли а да не одају признање ирачким снагама за успешно вођене операције. Бригадни генерал Рик Јуриб (Uribe) изјавио је 1. јануара како су ирачке снаге „на врхунцу“ и како „ће наставити да се побошљавају због лекција које уче на дневном нивоу.“ Амерички генерал који командује снагама САД у Ираку такође се позитивно изразио о деловању ирачких контратерористичких снага у Мосулу. Према његовим речима „Операција је прилично импресивна, иако се воде тешке борбе уз велике потешкоће, као што се иначе дешава са биткама у великим градовима у којима се значајан напор улаже да се избегну масовне цивилне жртве и тешка разарања.“

Ипак, има и оних који критички гледају на ове операције не спорећи њихов значај у борби против самопроглашеног „исламског калифата“. Тако Ријад Мохамед у чланку у Форин аферсу коментарише да је дугоочекивана битка за Мосул последица неуспелог стратешког плана. Према његовим речима, превладала је лажна претпоставка да ће Исламска држава значајно ослабити после серије пораза у Сирији и Ираку и да неће пружити жесток отпор у Мосулу. Штавише, поједини војни планери су сматрали – додаје Мохамед – да није уопште потребно у целости изоловати град, делом да би се умањиле цивилне жртве али пре свега да би се припадницима Исламске државе дала прилика да се повуку. Заправо, поједини планери западне алијансе сматрали су за сходно да потисну исламистичке снаге из Мосула али да их истовремено преусмере ка Сирији где би им послужили у борби против сиријске војске. Тако би они практично успели да изведу два стратешка циља – да имају значајну улогу у антиисламистичкој борби у Ираку и да те исте исламисте искористе као своју продужену руку у Сирији. Међутим, пошто су шиитске милиције – блиско повезане са Ираном – блокирале подручје западно од Мосула овај план је осујећен. Иако би повлачење Исламске државе смањило и разарања и жртве изостала је план није унео једну значајну компоненту у обзир – неспремност исламиста да напусте своје највеће упориште. Подсећамо да је још у октобру током ране фазе битке за Мосул било гласина о брзом осипању исламистичких снага, повлачењу неких од најважнијих међу њиховим лидерима и уопште дефетизму међу припадницима Исламске државе. Нажалост по ирачке снаге које су морале да воде огорчене битке све ове процене су се показале погрешним.

Заправо снаге Исламске државе у граду су се реорганизовале и припремале на дуготрајан отпор. Хишам ал-Хашими, експерт за Исламску државу у ирачком Савету за националну безбедност, процењивао је да снаге Исламске државе у Мосулу броје око 5.500 припадника. Поред три припремљена батаљона за специјалне урбане борбе међу њима је и „Фарук бригада“ тенковска формација коју чине некадашњи официри ирачке војске и која је наоружана заплењеним сиријским и ирачким тенковима а можда и оруђима која су преко кријумчарских канала из разних делова света доспела на Блиски исток. Осим тога исламистичке снаге су добро наоружане и користи широк спектар тактика прилагођених урбаном ратовању – масовну примену аутомобила-бомби, кретање тунелима кроз испреплетене градске четврти, минирање града, коришћење запаљених препрека и слично.

Ирачке снаге су због тога у овој кампањи претрпеле приличне губитке. У данима када се окончавају борбе за источни Мосул ти губици се процењују на 2.137 страдалих ирачких војника, полицајаца и припадника милиција као и преко 4.500 рањених. Ови подаци, како разјашњава Ријад Мохамед, потичу из ирачких медицинских извора и не слажу се у потпуности са званичним ирачким подацима – мада су ирачки званични извори сагласни да број рањених по свој прилици одговора реалности.

Мосул (Фото: FAH/Index.hr)

Мосул (Фото: FAH/Index.hr)

Осим респектибилног противника и тешкоћа иманентних урбаном ратовању још неки фактори су отежали напредовање ирачке војске. Дуго није била пресечена комуникација између Мосула и Сирије што је исламистичким снагама давало приличан маневарски потенцијал и могућност да пребацују снаге на онај део ратишта где су највише угрожени. Опсада града ни до данас није у потпуности успостављена и напредовање се врши углавном са истока. Поред тога постојали су и извесни проблеми у командовању. Наџим Џабури, ирачки генерал задужен за мосулску кампању од априла 2015. до октобра 2016. никада није завршио штапску школу нити је икада командовао јединицом снаге батаљона. Он је у више наврата говорио како су његове снаге спремне да заузму Мосул иако је напредак на терену био јако скроман. Поред тога ширио је гласине о устанку који се спрема унутар града против исламистичких снага од чега за сада није било ништа. Њега је у октобру прошле године коначно сменио Абдул Амир ал-Лами, помоћник начелника генералштаба за вођење операција. Ал-Ламију се не спори командантска способност иако неки оцењују да је превише брзоплет у доношењу кључних одлука.

Пут на запад

Према извештајима Ројтерса ситуација у Мосулу су забележена пушкарања преко Тигра према западном делу града. Ирачки премијер Хајдер ал-Абади изјавио је да, пошто су ирачке снаге у потпуности запоселе источни део града, треба ускоро очекивати и почетак операција ка његовом западном делу. Ирачки заповедник Абдул Амер Рашед Џаралах изјавио је како се ирачке снаге припремају да предузму операцију у западном делу града. Специјалне ирачке снаге већ су прелазиле реку изводећи изненадне нападе на исламисте.

Према извештајима Ројтерса борци Исламске државе повукли су се у другој половини јануара у главни медицински комплекс у Мосулу од кога стварају снажно упориште. Према наводима Мајкла Џорџија, који извештава са Блиског истока, обе стране у Мосулу воде рат изнуривања.

У западном делу града се, између осталог налази и Велика џамија са које је Абу Бакр ал-Багдади прогласио формирање калифата 2014. године. Иако знатним делом ослобођен део Мосула који контролишу исламисти представља најмногољудније подручје под њиховом контролом. Ослобађање великих убраних подручја од исламиста сигурно неће донети моментално распадање Исламске државе. У некој форми она ће по свој прилици деловати и у наредним годинама. Али губитком кључних урбаних позиција она не губи само кључне материјалне ресурсе за вођење рата. Губи и престиж међу поклоницима, који је заправо и најважнији њен ресурс.

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s