Драгослав Пакић: Ћамил, преживела невина жртва геноцида

Незнана јунакиња државе Босне па још и Херцеговине, из незваничне брачне везе са Незнаним јунаком и уз моралну подршку Валентина Инцка, високог представника и витеза-уштогљеника са непогрешивим џентлменским осећајем за праву меру и поштовање одлука Уставног ноћног суда, родила је, као она Енглескиња Бриџит Џонс, антисрпску бебу и одмах јој наденула име Ћамил.

Ћамил код Била

Ћамил (десно) код Била (лево), у средини Најдражи Гост из Србије

Ћамил, који ће на основу показане нетрпељивости и непрестаног дурења према српским суседима, добити надимак Дураковић, постаће потом, поред тога што је градоначелник, и ретка преживела жртва геноцида у Сребреници. Као такав је и добио лични позив од бившег председника Клинтона да присуствује састанку „Клинтонове фондације“, где би сведочио о трговини Алије и Била по којој би најмање пет хиљада побијених Сребреничана било довољна цена за једно обично бомбардовање српских положаја у Републици Српској.

Организациони комитет Фондације, сектор за цензурисане лажи, није, међутим, дао сагласност за јавно изношење таквих истина, него је госту из Сребренице сугерисао да исприча доживљаје америчких грађана који са нескривеним поносом прате директне преносе непогрешивих погодака америчких паметних ракета. Такве ракете, паметне како су их изумитељи осмислили и које коштају по неколико стотина хиљада долара, по Блиском истоку праве спектакуларни ршум. До темеља сруше уџерицу од ћерпича, и иначе склону паду, и при том узгред убију по неколико цивила, троје стараца и петоро деце. То је разлог због кога амерички порески обвезници, иначе благог и осетљивог срца, веома жале. Тешко је поднети дефинитивни губитак тако софистицираног и скупог оружје које оде у неповрат сасвим за џабе.

Поред тога, мишљења је Организациони комитет, податак о трговини која подразумева убијање невиних жртава, а да у томе она није учествовала, могао би деловати веома депресивно на госпођу Клинтон, кандидаткињу за будућу председницу. Због тога би кандидаткиња, да зло не чује, могла пасти чак у несвест што би само навело воду на воденицу оног словеначког зета.

Начелништво Општине Сребреница разматрало је на затвореној седници сугестије Организационог комитета „Клинтон Фолиранције“ и донело закључке по којима би прихватљивије решење било да се Ћамил на скупу у Њујорку појави са сасвим новом и оригиналном причом о себи као преживелој жртви геноцида. Да би објаснио феномен како је могао бити жртва а остао у животу, прича би морала имати следећи садржај:

„Драги и вољени Председниче Клинтоне,

Дивим се вашем споменику у Приштини. И ми ћемо вам, само ако спречимо референдум као облик замајавања неуке православне пастве, подићи и већи и сјајнији па још у загрљају са вашом драгом супругом. Пашће у несвест кад га буде видела, то вам ја, градоначелник и жртва, гарантујем.

А, ево како је било са геноцидом: заробе нас Срби у мирољубивом повлачењу ка Тузли, и пошто су нам одузели оружје, ваше дарове на које смо се поносили, построје нас и нареде: ко је спреман да се почасти са по триста грама прасећег печења са пања, нека стане у леву колону, а ко не пристаје, у десну па на стрељање. Ја сам, Алаху екбар, као што је и ред, печење одбио. И тако сам постао невина жртва геноцида, преживео само да би могао да сведочим.

Уколико би вам, драги Председниче, ова прича могла изгледати помало невероватном, молим вас да се обратите господи Асанжу и Сноудену. Они о томе све знају јер су читали ваше дипломатске депеше а, као амерички грађани, располажу неотуђивим правом на слободу говора, зар не?

Толико за сада са моје стране, а када прођу избори за градоначелника Сребренице, у случају личног пораза, питаћу вас колика је сада цена за мало сложеније бомбардовање“?

Такође се надам да ће, овде присутни премијер Србије, одржати дато обећање и да се неће мешати у послове суседне државе, моје Босне и Херцеговине.

Без Републике Српске, наравно.“

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Лако би они поднели што су, наравно – невино, страдали за Алијину Мусхрвфедеранцију – ихај, шта фали жртви ма се мучила и на председничком месту једне фртаљ општинице, али не би могли да поднесу вечиту шејтанску неистину да њих двоје не буду геноцид. Е, то не може, ба, да прође никако, зато су они сада живе жртве, и путују и жртвују се да би могли да сведоче о том њиховом дуплом геноциду.

    Свиђа ми се

  2. ”Ћамил, који ће на основу показане нетрпељивости и непрестаног дурења према српским суседима, добити надимак Дураковић…”
    Можда је због дурења, а можда и због:
    Дурак (рус.) – будала, лакрдијаш

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s