Комнену Бећировићу орден Светог Петра Цетињског

Књижевнику Комнену Бећировићу уручен је јуче орден Светог Петра Цетињског, а пјеснику Благоју Баковићу, орден Светог деспота Стефана Лазаревића.

Комнен Бећировић прима орден од митрополита Амфилохија

Комнен Бећировић прима орден од митрополита Амфилохија

Књижевнике Бећировића и Баковића одликовао је Свети архијерејски синод Српске православне цркве на предлог Митрополита Амфилохија, који им је јуче на црквеном сабору у манастиру Морача и уручио ордење.

Митрополит Амфилохије казао је приликом уручења ордена Комнену Бећировићу да се ово високо одликовање додјељује књижевнику за несебичну љубав према православљу и за животно дјело посвећено косовском завјету и заштити његошеве, ловћенске светиње.

Бећировић је у ријечима захвалности истакао да је чин одликовања утолико већи што се одвија управо на мјесту гдје је, како је казао, прије седам деценија учио прве разреде гимназије у слијепо вријеме безвјерја, када је ова богомоља била замукла.

Уручујући орден пјеснику Благоју Баковићу, Митрополит је казао да је Баковић својим животним дјелом наставља милозвучје деспота Стефана и Момчила Настасијевића.

Митрополит Амфилохије уручује орден песнику Благоју Баковићу

Митрополит Амфилохије уручује орден песнику Благоју Баковићу

Баковић је, казао да је захвалан Богу на дару, али и Цркви и Митрополиту Амфилохију, истакавши да му је посебна част да добије орден након великог Михалкова и Кустурице.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је јуче са свештенством Свету службу Божију у манастиру Морача, поводом празника Успење Пресвете Богородице – храмовске славе ове древне немањићке светиње.

(ИН4С, 29. 8. 2016)

Комнен Бећировић: Бесједа приликом одликовања Орденом Светог Петра Цетињског

Преосвећени Владико, хвала ти на високом одликовању којим си ме почаствовао данас на овај свети дан у окриљу наше свете лавре морачке, дакле на прави дан и на правом мјесту. Моје узбуђење је утолико веће кад помислим да смо прије скоро седам деценија овдје заједно учили прве разреде гимназије у једном времену безвјерја које је услиједило времену братоубилаштва. Тада је ова богомоља била замукла и запустјела те је једва остала, а у колу које се заводило по њеној порти, пјевало се колико грло носи: Не вјерујмо у небеса но у Маркса и Енгелса, док су силни од силнијех просипали њихову вреву и галаму. Но, како вели Свети Александар Невски, Бог није у сили него у истини па је наша света лавра већ деценијама пропојала похођена од стране безбројних вјерника, што је увелико твоја заслуга, преосвећени Владико. У сваком случају, ни најсмјелија романсијерска машта није могла онда, кад бијасмо овдје дјечаци ђаци, замислити овај данашњи догађај у коме сам склон да видим прст Провиђења.

Комнен Бећировић током беседе

Комнен Бећировић током беседе

Браћо и сестре, доживљавам овај данашњи чин као крунисање мојих настојања, било да се спасе од рушења један од највиших храмова Српства и свијета, Његошева задужбина односно црква Светог Петра Цетињског на Ловћену; било да се морачки храм у свијету познат по свом неимарству и сликарству са осталим културним и природним добрима Мораче, брани од потопа; било да у свијету преовлада над лажју истина о српском народу, жртви разуларених сила зла домаћега и странога, посебно у вријеме злочиначке агресије НАТО-а како би му се отело свештено Косово и дало на поклон његовим вјековним душманима.

Цркву Светог Петра нијесмо успјели да сачувамо на Ловћену, али смо је сачували у нашој души будући да је, осим што се својим страдањем прославила надахнувши читаву литературу, васкрснула на неколико мјеста по српским земљама чему си ти, наш Високопреосвећени Митрополите, увелико допринио. Што никако не значи да не треба и даље радити да се уклони садашња грозомора са Ловћена и да му се, колико је могуће, врати првашњи изглед какав су му биле дале природа и историја, геологија и теологија.

Што се тиче Мораче, ма колико да смо се за њен спас борили, још се нијесмо изборили, иако се током вишедеценијске борбе за Морачу која је попримила међународне размјере, морачка баштина потврдила и показала достојном да уђе међу највећа добра човјечанства под заштитом Унеска. Нажалост, црногорска влада никако да кандидује Морачу за Унеско за што су се одавно стекли сви услови, већ очајнички тражи инвеститоре по свијету како би се спровео у дјело кобни пројекат брана и електрана на Морачи. Тако се прошле јесени, док је, замислите! црногорска делегација у Унеску гласала да се криминално косоварско недоношче од државе прими у Унеско, а тиме и споменици српске цивилизације на Косову упишу као шиптарски, влада Црне Горе налазила у преговорима са кинеском џиновском компанијом Норинко која сравњује планине и прави вјештачка острва у океану, како би јој дала на милост и немилост Морачу!

Још се не зна да ли је нешто договорено са кинеском аждајом за коју би Морача била обичан залогај, али ми је веома сумњиво да се на Телевизији у пропагандним прилозима за туризам, једнако прича о Комарници и о њеном кањону Невидео! А да нема ни помена о ријеци жили куцавици Црне Горе, Морачи за коју једног априлског јутра док се пењасмо уз морачке кланце, прије двадесет осам година, највећи еколог друге половине XX-ог вијека, Франц Вебер, рече да је ријека Морача Бетовенова симфонија, а да је њен кањон катедрала вјечности. Замислите каква би то била реклама за црногорски туризам, ако би се огласило на велика звона: Дођите у Морачу да чујете Бетовенову симфонију која се ори милионима година! Дођите да видите катедралу вјечности! Или пак: Дођите да видите манастир Морачу, бисер Црне Горе, како га назва њемачки географ Бернхард Шварц сто година прије Вебера. Али се те и друге крилате ријечи прећуткују управо због завјере против Мораче!

Комнен Бећировић и митрополит Амфилохије

Комнен Бећировић и митрополит Амфилохије

Подсјећам да је овдје на Госпођиндан 2004. Франц Вебер примио из руку нашег Митрополита Орден Светог Саве управо за његово заузимање за спас Мораче и косовских храмова. Иако је зашао у дубоку старост, сваки пут кад разговарамо, пита ме за Морачу па и кад сам га звао прије неки дан, додаo да вам, браћо и сестре, пренесем свима са нашим Митрополитом његов најтоплији поздрав.

Разумије се да нам треба и даље бдити над Морачом и наставити борбу за њен спас све док се Морачи не укине смртна пресуда донесена још у Брозово вријеме, све док не буде проглашена националним парком и стављена на листу Унеска.

Кад је у питању Косово, без обзира на силе зла у чијим се канџама већ седамнаест година налази та света српска земља, ни ту бој није завршен нити треба очајавати ни губити наду. Напротив, треба да нам је девизa ријеч Свијетлог Владике: Надежда ми вољом Творца блиста. Опоменимо се да је последњи бој за Косово трајао пет стотина година. Само је изгубљена битка, напуштена битка, вели њемачки теолог Дитрих Бонхофер, кога су уморили нацисти против којих се борио. Све дотле док у нашој души не изгубимо Косово, као што га наши преци вјековима не изгубише док га на крају не повратише, Косово није за нас изгубљено. Дакле, у души Косово, Le Kosovo dans l’âme, као што назвах први том моје Косовске трилогије, објављен прије петнаест година у Паризу.

А што се тиче српске истине, и ту се увелико над њом размичу тмине, будући да се све чешће појављују свједочења, било књиге, било филмови, баш од стране истинитих људи на Западу, што разоткривају чудовишну неправду које су Срби били жртве крајем Другог и почетком Трећег миленијума нашег Господа Исуса Христа, повторивши Његово страдање. Чак смо ових дана видјели рехабилитацију од стране Хашке инквизиције толико сатанизованог Слободана Милошевића кога је, прије десет година, та иста инквизиција уморила са низом других Срба. Но опет, како рече спаситељ Русије, Свети Александар Невски, Бог није у сили него у истини, а истина је на нашој страни.

Дакле, не преостаје нам него да наставимо наше битке и за Ловћен, и за Морачу, и за Косово, и за одбрану Црне Горе од најновије пошасти која се над њом наднијела, пошасти НАТО-а о чему морам коју рећи самим тим што је ово данашње високо указано ми признање у осијању Светог Петра Цетињског. Јер, као што знате, Свети Петар је на самрти најстрашније заклео Црногорце, оставио им за сва времена у аманет да буду вјерни и одани Русији. Нажалост, видимо како садашња црногорска мондијалистичка власт крши тај аманет, као што је претходна комунистичка кршила Његошев завјет, и хрли у НАТО. А само безаконици који себе лажу у очи, како вели Јеванђеље, не виде или неће да виде да је разлог постојања и крајњи циљ те злотворске алијансе да сломи и уништи Русију како би Америка завладала свијетом већ према теорији грозне мумије зване Збигњев Бжежински! Треба се надати, треба све учинити, како би то страшно согрјешење било избјегнуто, да Црна Гора престане да срља у загрљај НАТО-а који је зло и пропаст свијета насупрот Русији која је нада и спасење свијета.

Хвала вам! Живјели!

На Госпођиндан, 28. августа 2016. у манастиру Морачи

Фотографије: ИН4С



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Cestitamo Komnenu i zahvaljujemo mu za sve njegove borbe, za njegove krilate reci, za njegovu raspevanu besedu . . .
    J. i Dj.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading