Зека Поповић: Овде и тамо

Приликом сваког наступа, у последње време, технички Премијер техничке српске Владе наглашава како српски БДП расте, како је буџет у великом плусу, како се све више људи запошљава свакодневно, како је српска економија у процвату и незамисливој експанзији како у регионалним тако и у европским оквирима!

danube-river-belgrade-serbi

Да ли је тако?

Скоро је изашао оглас где једна београдска Агенција за некретнине тражи секретарицу за поподневни рад 3,5 ч, као и свака друга субота 8 ч са обавезом да чисти Агенцију, уклања смеће, кува кафу странкама… и све то за, отприлике 15000 дин. месечно!

Шта се десило и да ли је конкурс успео?

На конкурс се јавило преко 45 жена, девојака а било је и мушкараца. Већина кандидата је била факултетски образована.

За десет радних места у једној познатој фирми јавило се преко 4000 кандидата.

Да ли су ово примери који нам говоре у којој се економској ситуацији налазе људи у Србији?

Од силне запослености људи пристају на све па и на услове које сам горе навео. Данас је мало, код српског газде, радити , као секретарица на компјутеру, комуницирати са странкама, кувати им кафице и приносити сокиће. Мора и да се чисти, гланцају столови, усисава прашина, бришу прозори, пере WC…

Има и горих примера и то зна цела српска јавност али ћути. Врло је познато да је мобинг (малтретирање) над српским радницима достигао размере крајњег понижавања.

Српски радници, у неким страним фирмама, су сведени на ниво роба, малтене животиње. Како је могуће терати раднике да носе пелене јер им није дозвољено да иду у WC. Неки су и физички малтретирани, буквално су тучени ако дају отпор.

Српске власти ћуте, синдикати ћуте, радници ћуте и трпе а све се зна!

Зашто?

Да би дошло још таквих страних фирми јер је неко то прогласио за национални интерес? Таквима се дају паре из буџета, милиони евра иду странцима у џепове да би малтретирали српске раднике и правили од њих своје робове.

Онда се чудимо када нам млади људи, будућност ове земље, одлазе. Напуштају своје родитеље, свој дом и одлазе тамо где, мисле да ће наћи посао, срећу и пристојан живот. Шта се даље дешава са њима то знају само они и њихова фамилија.

Године на крају учине своје, изроде децу, уђу у колотечину живота коју тамо воде корпорацијске немани. Кредити, кућа, аутомобили, школовање деце да би на крају били изгубљени за ову земљу и сами свесни да се никада неће вратити тамо одакле су потекли. Неки се и врате када зараде пензију. Али која вајда више од њих? Једино што своје пензије троше у Србији. Све су то ислужени старци који су своје најбоље стваралачке године оставили некој другој земљи и друштву и који су овде дошли да оставе своје кости. Бар им треба на томе одати признање, дошли су да умру у својој отаџбини.

Ови други који се никада неће вратити имају носталгичну потребу да се јављају по српским форумима. Улазе у дискусије, све знају боље од домаћих, највећи су патриоти. Углавном, врло је интересантно колико ту има разних фолираната који „воле“ Србију са дистанце. Просипају памет, ваљда су тај вишак тамо стекли, иако појма немају како је овде, у Србији.

Лутају интернетом за информацијама које им сервирају ови на власти. Добро, то је њихово право, мада то већ прелази у досаду. Из пар реченица је могуће је закључити ко је из дијаспоре и шта ће рећи „паметно“, како би он организовао Србију из угла напрасног демократе преваспитаног тамо одакле су дошли авиони који су бацали осиромашени уранијум на ову убогу земљу.

На памет им не пада да се тамо организују и помогну својој браћи, овде, да се прошири истина о злочину земаља у којима живе. А, и како би када су и они и њихова деца постали лојални грађани истих тих земаља. Многи су узели и држављанства земаља својих снова па се може очекивати да потомци њихових потомака у некој будућности седну у авионе и опет истоваре бомбе на овај народ, јер му они одавно више не припадају.

Да ли би ико од њих послао своју школовану децу овамо? Никада, јер и та деца нису више Срби, одрођени су без своје кривице.

Вероватно се многи неће сагласити са овим мојим ставом? Мени лично то није битно, свако нека мисли онако како му савест налаже а поступци појединца говоре о свакоме понаособ!

И сада и убудуће и овде и тамо!

(Зекаоница, 31. 7. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-84j

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Procitao,isto misljanik.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s