Бранко Драгаш: Печење за кинеског председника

Показати председнику Кине како Срби традиционално пеку јагње и прасе на ражњу је врхунска дипломатска глупост, која је у складу са примитивизмом и простаклуком српског председника, његове радикалско јагњеће-прасеће прошлости, када су се политичке победе славиле печењем.

toma-pecenje

Зар ништа друго нисмо имали да покажемо угледном госту из древне Кине?

Зар Србија нема ништа друго да покаже у својој древној култури од начина како се пече јагње и прасе?

Кинези су познати  по томе да имају најстарију и најразноврснију храну на свету.

Гурманске специјалитете Кинези припремају неколико хиљада година уназад.

Када је државни секретар САД Ворен Кристофер, за време администрације Била Клинтона, боравио у Кини и када су га домаћини почастили својим националним јелима, државни секретар је показао каубојску бахатост и некултуру, јер је исмејавао храну коју су му љубазни домаћини понудили.

Тадашњи председник Кине му је мирно одговорио: „Ми ова јела једемо само четири хиљаде година“.

Председник Србије и читав државни протокол нису смели да показују кинеском председнику печење и свадбарски купус, јер то је велики дипломатски промашај, нешто што не сме да се ради, него се тако велики и значајан гост мора упознати са оним што Србе издваја од осталих светских народа, оно што је наша особеност, што нико нема и што би кинески председник прихватио са дивљењем и што би га још више зближило са нашим малим и древним народом.

Паметна власт би кинеском председнику показали Винчу и Лепенски вир, старчевачку културу, показали би најстарију цивилизацију, старију од кинеске, показали би наше винчанско писмо, ванземаљске статуе Винче, Госпођу из Винче и ВИДОВДАНКУ, винчанску плодну Венеру, Богињу плодности,  показали би неолитске насеобине нашег далеког претка, поклонили би му скулптуру ПРАРОДИТЕЉКА из 9.500 године пре нове ере, риболике фигурине Адама, Родоначелника, мезолитског мушкарца из времена 10.000 година пре нове ере, Црвенокосу богињу из Дероња, прве бронзане предмете, који су прављени три хиљаде године пре египатске и кинеске цивилизације; паметна власт би таквим поклонима још више задобила председника Кине, јер би му открили једну цивилизацију за коју он сигурно не зна и са којом  није имао прилике да се упозна.

Зашто председник  и премијер Србије нису то показали председнику Кине?
Тешко је очекивати од примитиваца на власти, једног непросвећеног који је куповао дипломе и чији се сав видокруг затвара прасећим и јагњећим печењем, другог који ништа изван дневне политичке демагогије не зна, који је умислио да је месија и пророк, који не поштује дипломатски протокол, који говори пеко реда јер је Газда поробљене Србије, да очекујемо да ће на културан, писмен и цивилизацијски начин представити Србе и да ће председнику Кине показати право национално благо које поседујемо.

Све док се стидимо што смо Срби и што заборављамо све оно што је у нашој древној традицији, док се позивамо на Вебера и протестантизам, док величамо туђу културу и туђе вредности, нема могућности да се спасимо сигурне пропасти.

Ако сами себе не познајемо, како ће нас странци из других култура препознати?

Београд, 20.06.2016

(Сајт Бранка Драгаша)

Бранко Драгаш: Кинеска  посета

Посета кинеског председника је добра за Србију.

И то је једино најважније.

Без обзира на то што је издајнички режим  показао, током ове посету, сав свој политички дилетантизам.

Не само што не знају да се понашају, председник довео своју фамилију да се слика, председникова жена љуби прву даму Кине, одвели су председника Кине да види како се пече прасе, зар нисмо могли да покажемо нашу лепенску и винчанску културу, наше средњовековно фреско сликарство, премијер егзалтиран обећава већу стопу привредног раста него што има развијена Немачка, говори мимо протокола, поклапа српског председника где год стигне,министар спољних послова заспао током говора председника Кине, техничка влада потписује споразуме и протоколе, мада нема права да то ради; све то је доказ простаклука и примитивизма српског режима, али оно што је још горе за људе који нас воде и представљају је поразно сазнање да они уопште не разумеју зашто је председник Кине дошао у Србију.

nikolici-kinezi

Стварно, зашто је председник најмоћније економске силе дошао у  сиромашну, неразвијену и опљачкану Србију?

Због српског извоза од 20 милиона долара?

Због тога што ће Србија да буде капија за кинески улазак у Европу, где Кина већ има потписане стратешке уговоре са Француском и Великом Британијом?

Због  приземне демагогије Аце Драмосера?

Естрадни политички аналитичари режима, који добијају за написане панегирике Вођи 40.000 евра, покушавају да убеде јавност о томе како је искључиво заслугом Вође кинески премијер одлучио да дође и да се стратешки повеже са Србијом како би се наш извоз повећао у Кину изнад 20 милиона долара.

Пропаганда режима је безочна.

Базира се на лажима и цензури медија.

Истину о томе зашто је кинески председник допутовао у једну малу земљу на брдовитом Балкану, зашто је остао чак три дана, зашто је наговестио стратешко повезивање и велике инвестиције, морамо да тражимо у међународним геостратешким односима о којима српски режим, задојен идеологијом евроантлантских интеграција и беспоговорним извршавањем налога Брисела, ништа не зна јер су потпуни политички дилетанти и послушници.

Истину морамо да тражимо у разумевању политике Русије која намерава да Балкан стави под своју контролу, јер  има све проверене информације о плану ЦИА да се изазову нови крвави конфликти на Балкану, имају све податке о томе колико хиљада џихадиста улази у Албанију, Косово, Македонију и Босну, спремни, сваког тренутка, да започну рат против хришћана, па је Русија одлучила да затражи дипломатску помоћ Кине, са којом има стратешке договоре о супростављању  планетарној америчкој хегемонији, да ограниче ту доминацију неолибералних фундаменталиста, да поделе зоне својих политичких утицаја, да зауставе напредовање НАТО снага према Русији, да фронт одбране Русије помере што даље од својих граница, да подрже све државе и народе који су вековни савезници Русије и да створе што шире поље свога политичког утицаја у Европи.

Балкан је за Русију пресудно важан у садашњем политичком тренутку, када је окупирана и уцењена Европа увела санкције Русији, када европски политичари трпе огромне притиске из Вашингтона, који ради по упутствима прорачунатог  Лондона, када европски народи почињу да се буне, када није дошло до ослобађања Европе, када није створена Нова Европа и када се очекује значајна промена европске политике према Русији, отопљавање односа, слом бриселске тираније и коначно европско ослобађање од америчког туторства.

У таквим историјским приликама, када је све још увек неизвесно и ровито, када се води спољнополитичка борба за сваки педаљ подељене планете, Русија не сме да дозволи да се Балкан претвори у ново велико ратиште, да се скупо проверава руска издржљивост и дипломатија на томе ратишту, па је Путин одлучио да затражи помоћ свог стратешког партнера Кине, замолио је да она уђе на Балкан, да она инвестира свој капитал, да покаже да има своје пословне интересе на Балкану, да жели да заштити те своје интересе у тој регији, да раскрчи терен за лакше вођење руске политике на Балкану, јер Русији то данас много значи, олакшава јој посао контроле Балкана, помаже јој да помери фронт у дубину европске територије, а за узврат, како се већ ради по стратешком договору са Кином, Русија ће у Азији и Африци помоћи Кини да ојача своју позицију, контролисаће непредвидиву политику  Северне Кореје, приближиће Иран  и омогућиће Кини да заједнички победе исламске терористе на Блиском истоку, одакле се регрутују и обучавају борци за отцепљење нафтом богате области  Синђињанг, где је муслиманска мањина Ујгура изложена сталном притиску да се побуне и отцепе од Кине.

Како су главни руски савезници на Балкану управо Срби, онда је потпуно разумљиво да председник Кине, сходно постигнутом  договору са Русијом, остане пуна три дана у малој Србији и да, том својом посетом, пошаље поруку режисерима нових ратова, да Кина подржава Русију у намери да преузме Балкан, да пошаље поруку Бриселу и НАТО снагама да Балкан не сме да буде мета за поткусуривање и да пошаље поруку екстремним муслиманским фундаменталистима да се неће дозволити Сирија на Балкану.

За нас, Србе, пресудно је важна ова кинеска посета.

Поред Русије, ми данас добијамо још једну велику силу за савезника.

kineski-predsednik-u-srbiji

То је сасвим довољно да се Србија ослободи бриселских условљавања и уцена, да се окренемо нашим државним и националним интересима и да своју политику усмеримо, уместо према пропалом Бриселу, према све развијенијем и перспективнијем Истоку.

За такву нову геостратешку промену политике Србије је потребно да се победи издајнички режим у Србији, да се смене садашњи однарођени дилетанти на власти, да дођу нови људи који ће разумети данашњи историјски тренутак и који ће бити спремни да изграде нову државну политику и направе системски преображај у друштву и привреди Србије.

Нови људи не значи да добијемо слепе епигоне руске политике, који Србију треба да претворе у руску губернију, јер нико од њих то ни не тражи, него умне и искусне људе, државнике, који ће, сходно новим историјским околностима, да направе двојнокњиговодствену рачуницу и да заштите наше државне и националне интересе у раду са новим силама Русијом и Кином.

Посета кинеског председника је порука и нашем народу.

Треба је разумети.

Не могу нам Руси и Кинези донети слободу од тоталитарног режима који нас је поробио.

За слободу морамо сами да се изборимо.

Београд, 20.06.2016

(Сајт Бранка Драгаша)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7NM

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Несрећни Тома умал да овим Емираћаннима не поклони ракију. Био спремио па га некако закочише.

    Свиђа ми се

  2. Mada Nikolic i Vucic nisu idealni predstavnici srpskog naroda, oni su legalno izabrani i kao takvi, zasluzuju odredjeno postovanje.

    Branko Dragas ih sistematski napada ali, povodom praseceg pecenja posluzenog kineskom predsedniku, nepotrebno preteruje.

    Svi znamo da su zvanicni ruckovi predsednika drzava do tancina planirani, dogovoreni, spremani i probani od velikog broja prateceg osoblja, iz obe drzave.

    Srbija je mogla da visokom gostu ponudi mariniranu stuku punjenu sumskim jagodama i parmezanom ali, dva predsednika su verovatno izabrala jednostavno i ukusno prasece pecenje – omiljeno jelo u Kini i Srbiji.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s