Наташа Јовановић: Да ли иза уклањања владике Јована стоји обрачун са духовним наслеђем патријарха Павла

Епископ Јован (Пурић)

Епископ Јован (Пурић)

Српски медији у западном власништву и пред овогодишњи редовни мајски Сабор благовремено су кренули у припрему саборског „терена“ по Хитлеровој стратегији спржене земље. Према списку проскрибованих владика, где су се нашли сви „тврдоглави противници модернизма и новотарења“ дошао је ред и на владику нишког Јована (Пурића). Реч је о епископу ломљеном у претходних годину дана, откада је на прошлогодишњем Сабору привремено уклоњен са нишке епископске катедре. По свој прилици је требало да прође година да се у одсуству доказа „тврдоглави“ епископ сломи. Јавност је обавештена да је непритиснут годинама и болешћу на свој захтев разрешен.

ОПТУЖБЕ ДЕЖУРНИХ МЕДИЈА

Можда ће једнога дана неки историчар Српске цркве утврдити да је прозападна инквизиторска машинерија која је своју намеру „случајно“ исцрпела у чувеном списку херцеговачког епископа Григорија, оптуживала владике по принципу по коме су САД оптужиле Садама Хусеина за хемијско оружје, а да на крају оружја, односно епископских кривица није ни било. Догодио се само један рат, у овом случају рат против Српске цркве у окупираној постоктобарској Србији, а глас лицемерне колаборационистичке мањине остао је исписан у памфлетима и оптужбама дежурних медијских опадача Српске цркве.

Како у разговору за „Печат“ истиче ђакон Ненад Илић, парадоксална је чињеница да су се код нас према епископату доскора толерисали много озбиљнији промашаји у испуњавању основне мисије Цркве и лични преступи, а сада је одједном све сведено на финансијске и административне прекршаје и почеле су ротације као на берзи.

Као да Црква треба у очима јавности да постане пре свега корпорација. И као свака корпорација мора редовно да се ослобађа неуспешних или непоштених менаџера. То је прави скандал. Није у историји Цркве никад било идилично, али овакво банализовање њене слике је недопустиво. Пошто је иначе одавно познато фолклорно гунђање народа на давање свештенству, чини се као да је неки маркетиншки стручњак непријатеља Цркве осмислио кампању о финансијским малверзацијама. А многи у Цркви су је из разних разлога прихватили. И те како има шта да се примети појединим владикама. И они су људи, а не идоли. И не би никакав проблем био да се расправе, па и сукоби воде око нечега што слаби улогу и мисију Цркве. Насупрот. То би донело и њено јачање. Овако – видимо шта се дешава. Држава је овде са кратким прекидима све време тежила да контролише Цркву, као неког ко ограничава слободу властодржаца. То није ништа ново. Од деветнаестог века наовамо за то има много примера. Али Цркви је било лакше са туђом него са ’својом’ државом која је у великој мери контролисана и диригована са стране. У таквој ситуацији тешко је установити одакле се заправо акција против Цркве води.“

Ђакон Ненад Илић

Ђакон Ненад Илић

Коментаришући везу између медијских пашквила и чињенице да живимо у времену великих историјских и судбинских искушења која се налазе пред српским народом, ђакон Ненад Илић напомиње да не можемо а да не помислимо да се ради о систематском даљем слабљењу српског народа и његових држава и да многи из Цркве то несвесно или не дај Боже свесно потпомажу.

„Да Срби долазеће време дочекају без установе са највећим духовним, кадровским, материјалним и сваким другим потенцијалом, циљ је скоро свима који нису Срби и одани грађани Србије. Живот је борба. Рат је непрекидан и ту нема милости. Освајају се и територије и ресурси и душе, поготово међу државама и наднационалним корпорацијама нема много сентименталности. Заблуда многих који су расли у Југославији је да ’рата неће бити’, а он се никако не прекида. А ми то гледамо, бистримо политику, и све време глумимо пацифисте у свим врстама рата. Од оружаног, до економског, културног. На своју штету, док скроз не пропаднемо.“

НЕСТАНАК ПЕРСОНАЛНОГ ДОСИЈЕА

Пошто ни у случају епископа нишког Јована медијски напаковане оптужбе које су по свему судећи чиниле основу истраге од стране Синода нису доказане у црквеносудском поступку, остале су да буду клевете против једног епископа, али и целе Српске цркве. Суочен с тим, православни Србин може себи да поставља бројна питања: Да ли је владика Јован, ученик митрополита петроградског Јована, смењен због својих ставова о патријарху Павлу, који му је био духовник и узор кога треба следити у животу и раду СПЦ, нарочито се залажући за поштовање предањског литургијског поретка о коме је највише писао управо патријарх Павле? Да ли је уклањањем духовног чеда патријарха Павла заправо показана права намера појединих кругова да се обрачунају са духовним наслеђем најомиљенијег српског патријарха, док истовремено у јавности популаришу његово име и дело? Да ли је на његову смену утицало то што је 2013, у доба прославе годишњице Миланског едикта, одбио да се сретне са битним ватикански кардиналом Анђелом Соданом, који је дошао да служи мису у Нишу?

Има ли, најзад, његова смена везе са случајем оца Радомира Поповића, једног од најугледнијих теолога СПЦ, који је недавно у медијима оклеветан као кривац за нестанак злата и сребра из цркве Свете Ружице, а чији је прогон започет пре неку годину уклањањем са места професора Црквеног права са Правног факултета Универзитета у Београду да би на то место био доведен подобнији и некоме милији предавач из Крагујевца. Наиме, смењени владика Јован и оклеветани отац Радомир Поповић били су (а више нису) професори и главни браниоци Академије за уметност и конзервацију, оне која је у јавност доспела када је из досијеа смењеног владике Јована нестала диплома чију су аутентичност оспоравали опскурни унутарцрквени тужиоци и прогонитељи.

Тако је један од најплоднијих писаца међу српским владикама, аутор низа значајних књига, почев од студија о Христу и Богородици у Светом предању Цркве, преко обимног дела о симболима Православне цркве, до књиге и ТВ серије о литургији, оптужен од инквизитора да је покрао самог себе.

Правни историчар др Зоран Чворовић сматра да је лакше поверовати у то да је нека завереничка група заштићена од стране појединаца у Синоду из персоналног досијеа архива Академије за рестаурацију украла диплому претходно маркираног за одстрел епископа нишког, него да је он то сам учинио. У прилог томе говори чињеница да нико од црквених власти није пријавио извршење кривичног дела надлежном тужилаштву или полицији из чега произлази да се штитило треће лице, а не већ у јавности жигосани владика нишки.

СВЕШТЕНИЧКА МАШИНЕРИЈА

Друго важно питање у случају разрешења владике Јована јесте злоупотреба свештенства у циљу смене неподобних владика.

„У случају владике Јована, пред прошлогодишњи мајски Сабор активирана је раније опробана машинерија свештеника-тужилаца који су оптуживали сопственог епископа. Њихове оптужбе су најпре представљале материјал за медијске клевете, а онда су у новој форми коришћене од стране синодских истражитеља као претња саборским судом.

Тако су свештеници – уротници и у случају смена владика Артемија, Георгија, Филарета и Јована – чинили тешке црквене преступе завере и побуне против власти законитог епископа санкционисане 18. правилом Четвртог Васељенског сабора, 34. правилом Трулског сабора и 17. чланом Кривичних правила СПЦ. Јер према 13. правилу Првог- другог Цариградског помесног Сабора свештеници су дужни да буду послушни свом епископу све док он не би био на основу спроведеног, ваљаног црквеносудског поступка разрешен саборном црквеносудском пресудом. Да су тајни унутарцрквени иследници стигматизованих владика отишли предалеко, показује случај одавно без суда у јавности осуђеног владике банатског Никанора. Синод је између осталог испитивао кривицу овог епископа на основу оптужби свештеника коме је претходни поступак одузео било какав кредибилитет, а која се према 75. правилу Светих Апостола тражи за тужиоца против једног епископа. Реч је о свештенику који је државном суду тужио за мобинг свог епископа, чиме се огрешио о древно црквено правило да ниједан клирик у спору са другим клириком не сме да предмет истог изнесе пред државни суд, како је то још апостол Павле упутио чланове Коринћанске хришћанске општине својом посланицом. Овим је учињен опасан преседан, кога чини ми се нису свесни прогонитељи у јерархији Српске цркве владике Никанора којим се отвара могућност световној власти да путем суда или другог органа мешетари и кадрира унутар наше цркве. Уосталом и свештеници-уротници и архијереји тужиоци свога брата (или њих седам досад смењених) у стању опијености обећаном моћи по свој прилици нису свесни да служе остварењу евроатлантског циља лишавања самосталности Српске цркве.“

Др Зоран Чворовић

Др Зоран Чворовић

Пуштање у јавност најтежих оптужби против појединих епископа које потом нису доказане или оповргнуте у црквеносудком поступку, имало је за циљ урушавање моралног лика јерархије Српске цркве и њено изједначавање са моралним ништавилом папске курије. Уместо да се одвоји кукољ посејан у време официјалног атеизма од жита, напомиње Чворовић, овако је после 5. октобра у истом пакету у коме се доводи у питање морални ауторитет војске или просвете стављен под знак питања и морални ауторитет установе која је родила српску етику.

ЕВРОПСКИ РАСКОЛ  БУГАРСКЕ ЦРКВЕ

Подсетимо да је западна псеудоимперија пред петооктобарски државни удар имала јасан план за десуверенизацију и окупацију Србије, али и разградњу установа чувара националног идентитета. Упоредо са физичком окупацијом земље спроводила се, корак по корак, и њена духовна окупација.

„Упоредо са тим“, као тврди Чворовић, „православни српски народ се саблажњавао праксом молитвеног општења са јеретицима под фирмом глобалистичког екуменистичког дијалога. Истовремено модернисти су све гласније најављивали огорчену борбу против етнофилије у Српској цркви кидишући на сваку везу српског и православног, па и на само име Цркве. Уз то поједини моћни кругови, противници наводне етнофилије, обрушили су се на организационо јединство СПЦ тежећи да у будућности нашу цркву претворе у конфедерацију самосталних митрополија чије би се границе поклапале са границама НАТО државоликих балканских творевина на српској историјској територији.“

Из данашњег угла је јасно да је западна империја имала исти циљ када је у питању српска политичка и црквена сфера. Као што се српска држава после 5. октобра територијално растакала, губила свој национални идентитет и политичко кадровску самосталност, тако је у постпетооктобарској епохи у СПЦ извођена њена организациона демонтажа, духовно слабљење, национално обезличавање и политичко кадрирање.

По Чворовићу, када је у питању позиција СПЦ у условима постпетооктобарске окупације, врло је поучно оно што се догодило са Бугарском црквом после бугарског 5. октобра 1990. Тада су под изговором да желе да изврше чишћење БЦ од архијереја и свештеника које су доводили у везу са комунистичком Службом безбедности, представници прозападне Коалиције савеза демократских снага на челу са Жељом Желевим тражили формирање новог демократског Синода.

„Главни заговорник лустрације БЦ био је јеромонах Христофор, иначе члан Савеза демократских снага. Захтев за лустрацију јерархије БЦ био је усмерен против патријарха Максима, чији избор су оспоравали његови противкандидати из 1971 – митрополити Пимен, Пајсије и Јосиф. Они су патријарха Максима оптуживали да је изабран уз помоћ режима Тодора Живкова и тако себе кандидовали за језгро новог демократског Синода. Противно европским вредностима на које су се позивали, а пре свега противно принципу секуларизма и слободе вероисповести, бугарски Европејци су се драстично мешали у унутарцрквене ствари, подстичући раскол и то пре свега тако што је Дирекција за вероисповести 1992. као јединог законитог представника православне вероисповести признала Синод расколника. Ствари су се промениле када је 2002. Виши административни суд поништио одлуку Дирекције за вероисповести и према новом закону као једину закониту православну цркву регистровао званичну БПЦ на челу са патријархом Максимом.“

„Приликом Бугарског раскола своје тежње“, каже Чворовић, „показали су, с једне стране ЕУ, а с друге фанариотски кругови и њихов заступник цариградски патријарх Вартоломеј. Брисел је свој однос према расколу приказао кроз пресуду Европског суда за људска права из 2010, донетој по жалби расколничког Синода а после признања Бугарској цркви од стране бугарског суда својства јединог законитог представника православља у Бугарској. Европски суд је својом пресудом обавезао бугарску државу да региструје расколнички Синод, а да се из буџета државе расколницима исплати на име моралне штете због повреде права на слободу вероисповести 50.000 евра.“

ПРАВДА ПО ВАРТОЛОМЕЈУ

Решење су покушали да нађу челници помесних православних цркава који су се окупили у Софији септембра и октобра 1998. Занимљиво је, указује Чворовић, да су се представници помесних православних цркава поделили у два табора у вези односа према расколницима, односно признања расколничких епископских хиротонија приликом њиховог поновног покајног примања у званичну Цркву. Патријарх руски Алексеј и српски Павле били су за то да се расколницима не признају јерархијски чинови стечени током периода раскола, док је патријарх цариградски Вартоломеј био за то да се покајаним расколницима признају чинови.

„Иза строгости коју су према расколницима показали руски и српски патријарх стоји искуство са искушењима раскола са којима су се ове цркве суочавале у Македонији, Црној Гори и Украјини. С друге стране, у толерантну позицију цариградског патријарха према расколницима треба укалкулисати древну праксу и рачуницу Цариградске патријаршије да користи расколе унутар помесних православних цркава ради њиховог слабљења не би ли наметнула своју политику источног папизма. Међуратни случај Финске и данашњи Украјине показују да се фанариотски кругови нису одрекли те своје политике и да је то један од разлога што је Вартоломеј показивао снисхођење према бугарским расколницима.“

Искуство бугарског раскола и улоге коју су у њему имали главни „играчи“ политичког и религиозног глобализма, Брисел и Цариград, показују пред каквом опасношћу се налази српски православни народ бранећи веру отаца и канонски поредак Цркве Светог Саве.

„С једне стране, обавеза је сваког православног да ревносно и неућутало брани чистоту православне вере и осуђује њено кривотворење и нарушавање канонског поретка, али та борба се може водити само у оквирима Цркве ма како поступци појединих архијереја деловали саблажњиво. Оквир борбе не одређујемо ми сами већ нам га је одредио творац и глава Цркве, Богочовек Христос. При томе свесни смо да је ситуација у Србији утолико тежа што за разлику од Бугарске, о чему сведоче и активности пред престојећи Сабор на Криту, говори да се апостасија инфилтрирала у врху јерархије српске Цркве“, каже Чворовић.

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)

Теми Сабора на Криту српски теолог архимандрит др Никодим Богосављевић посветио је књигу „Свети и велики сабор 2016/ Саборност, припрема, носиоци, критика и превод докумената“. Ова књига је најпотпуније излагање тематике Сабора на Криту не само у СПЦ него и на нивоу светског православља. Отац Никодим се бави темом саборности у Цркви, указујући да је саборност и у простору, и у времену, и да значи јединство у вери са свима светима од оснивања Цркве до есхатона. За разлику од римокатолицизма, које исповеда незаблудивост „намесника Христовог на земљи“, папе, по речима Владике Николаја – православни „папа“ је Дух свети, који руководи Свете оце на помесним и васељенским саборима. Он указује на покушај Цариградске патријаршије у 20. веку (све до данас, преко својих кључних теолога – идеолога Јована Зизјуласа и Власија Фидаса), да уведе „источни папизам“, на шта има претензије и на овом Сабору на Криту. С друге стране, ђакон Илић сматра да су атмосфера сумњичења и параноичне идеје о томе шта ће се десити на предстојећем Великом Сабору потпуно нездраве. Ако цела Црква не прихвати одлуке било ког Сабора, сматра он, његове одлуке не вреде. Тако је било увек у историји Цркве./…/

Извесно је да ће после одлука Критског сабора бити много јасније куда иде светско православље, али и ко је и зашто вршио чистке епископа у последњих шест година у Српској цркви. Ове истине ма како болне биле не би смеле да раслабе и распарчају српски православни фронт, нити Срби смеју да дозволе тај луксуз да туђину оставе своју Цркву као што су му оставили војску, политику и економију, правећи некакве нове фронтове ван оног који нам је оставио Свети Сава.

Извор: Печат

Наслов и опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 27. 5. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7GN

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

85 replies

  1. Текст је крајње недобронамеран и тенденциозан. Елементарна пристојност, ако не новинарска етика, налаже да се саслуша и друга страна а то је СПЦ и њен став. То што су пренешени ставови неког ђакона, који у црквеној хијерархији нема право ни самасталног богослужења већ може и сме само да прислужује, то би значило да он не може да буде ни гласноговорник става СПЦ. И, уопште кад год се пише неки тенденциозни текст са полуистинама онда се позивају да о томе кажу своје мишљење неки самозвани „православни аналитичари“ као што су овај Чворовић или Влада Димитријевић који се, у суштини, баве трачарењем и преношењем абера не били добили на значају.
    А изгледа да им се у томе прикључила и ова „новинарка“ са својим познавањем религије и вере јер шта би то било наслеђе блаженопочившег Патријарха Павла а што није и учење Христово и да ли је наслеђе Патријарха Павла одвојено од тог? Читајући текст рекао би човек да јесте. То је једна димензија недобронамерности и тенденциозности, а богами и незнања, овог текста
    Друга димензија је омаловажање оправданог револта свештенства и изједначавајући га са непослушањем епископу и цркви што сама црква, Сабор и Патријарх овим смењивањем владике Јована демантује.
    Калемљење овог бугарског раскола је покушај инсинуирања да ће смена водити расколу а текст је пренешен, гле чуда, са расколничког сајта.

    Свиђа ми се

  2. Мамба,

    Не дирајте ми Владу Димитријевића :). Иначе, сагласан сам да недостаје и друга страна приче, с обзиром да је текст (ваљда) имао за циљ да осветли јавне и закулисне радње током одржавања Светог Архијерејског Српске Православне Цркве. Званично саопштење СПЦ:

    http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_0

    Свиђа ми се

  3. Преосвећени Владика Јован није духовно чедо светог Патријарха Павла. Владику је замонашио +Атанасије умировљени у Острошком манастиру заједно са Владиком Григоријем. До, светог у Господу, упокојења оца Лазара Острошког, +Јован Пурић се исповедао и духовно руководио код њега, а после тога митрополита Амфилохија сматра за свог духовног оца. Патријарх Павле је био духовни отац монаху Давиду, сада епископу крушевачком, као и о. Јовану Радосављевић, владики Јовану не, осим што су имали леп однос, уосталом као и већина епископа СПЦ.

    Свиђа ми се

  4. Наташа Јовановић, уредница друштвене рубрике Печата, наводи:
    „Има ли, најзад, његова смена везе са случајем оца Радомира Поповића, једног од најугледнијих теолога СПЦ, који је недавно у медијима оклеветан као кривац за нестанак злата и сребра из цркве Свете Ружице, а чији је прогон започет пре неку годину уклањањем са места професора Црквеног права са Правног факултета Универзитета у Београду да би на то место био доведен подобнији и некоме милији предавач из Крагујевца. Наиме, смењени владика Јован и оклеветани отац Радомир Поповић били су (а више нису) професори и главни браниоци Академије за уметност и конзервацију, оне која је у јавност доспела када је из досијеа смењеног владике Јована нестала диплома чију су аутентичност оспоравали опскурни унутарцрквени тужиоци и прогонитељи.“

    Врло добро запажање, само недостаје једна ситница – ту харангу преко цијеле насловне стране „Вечерњих новости“ – започео је колумниста „Печата“, Ратко Дмитровић.

    Свиђа ми се

  5. @Порфиријољубац:

    Свака част за информације. Оно што ми пада на памет, а у вези је са Вашим коментаром, јесте једна сјајна мисао коју сам својевремено прочитао као коментар човека који се потписао само као Петровић: „Јуда је био у најбољем друштву а ипак је био Јуда!“ Људи су нажалост кварљива роба и то што је неко добар и квалитетан изабрао штићеника да би му био ментор, подршка или покровитељ није никаква гаранција да ће тај неко наставити у правом смеру… Камо среће да постоји гаранција за такве случајеве…

    Свиђа ми се

  6. @Miksha011

    Да, бити нечије духовно чедо по аутомазизму не значи да смо наследници духа нашег духовног оца. Мада је увек боље бити (у већини случајева) духовни син великог и светог човека, јер ако нешто значи, значи добар и исправан јеванђелски пример који нас стално подсећа куда треба да идемо и какви да будемо. Отац Тадеј је говорио да светитељ не може постати онај који није видео светитеља (није имао пример).

    Што се тиче Владике Јована, њему заиста духовни отац није био Патријарх Павле, већ блаженопочивши о. Лазар и митр. Амфилохије, као и о. Данило из манастира Дубраве код кога се исповеда, ако се не варам, и дан данас.
    У нашој Цркви ништа није тајна и већина ствари се зна и отворене су. Жалосно је да овакви сиромашни текствови могу да наиђу на поверење код неупућених. Полу-истине су много горе од лажи, а ђаво је отац полу-истине, јер се увек деловима Истине користи.

    Свако добро свима од Васкрслог!

    Свиђа ми се

  7. Сагласан са Вашим коментаром посебно са тезом о полуистинама…

    Свако добро!

    Свиђа ми се

  8. Обрачун са духовним наслеђем патријарха Павла почео је када је човек којег је он изабрао за свог наследника на столици рашко-призренској оцрњен и смењен за (никад недоказане) финансијске малверзације, а које је грчки* суд у случају његовог суоптуженог Виловског прогласио за злонамерне будалаштине.

    Ако сте ћутали кад су дошли по владику Артемија, сад кад је догорело до ноката неће имати ко да каже реч за вас, како нам је лепо објаснио Martin Niemöller.

    ______

    * N.B. грчки = ergo: ЕУ, из земље у којој је настала идеја (какве-такве, тада једине и егалитаристичке и државотворне истовремено) демократије, пре 2600 година.

    Свиђа ми се

  9. Поштовани Миодраже, опростите али морао бих се осврнути на Ваш коментар.

    Наиме, сулуда је тврдња да је бивши Артемије део духовног наслеђа Патријарха Павла. Јер, ако је неко био у честом размимоилажењу око разних питања (како духовно – богословских, тако и политчких), то је био Артемије и Патријарх.
    Још деведесетих година је Патријарх Павле имао теолошки „окршај“ са бившим епископом Артемијем, и то у новинама „Православље“. Павле је био нападнут од стране Артемије, па је исти морао да се „брани“ образлажући своју теолошку тезу у тим чланковима. Са друге стране, блаженопочивши Патријарх је говорио да ће Артемије направити раскол (као и о.Тадеј једном монаху неку годину пред упокојење). Друга размимоилажења да и не помињемо.
    Са друге стране, можемо слободно питате оне београдске вернике које су у то благословено време свакодневно одлазили на Литургије у Патријаршији које је служио Св. Патријарх. Многи од њих тврде да су, често, виђали Патријарха нервозног и исцрпљеног (=другачијег него уобичајно) после састанака са тадашњим Епископом Артемијем (сада анатемисаним Марком, непризнатим расколничним (и јеретичким) епископом од васцелог Православља и Св. Горе Атонске). Неки тврде да се кајао што је њега предложио за наследника. Никог, у то време, није ни имао ко би могао да буде Епископ у страдалном Космету. Једноставно, тврдња да су Артемије и Патријарх Павле на истим духовним меридијанима је, благо речено – неистинита. Таква тврдња може бити само плод „интернет информација“, а не резулатат живог живота поред св. Павла, па чак и Артемија. Но тавке ствари су разумљиве и сви смо им подложни.

    Свиђа ми се

  10. Ма шта кажете, „сада Марком“, а? Оно, што јес’–јес’. На прилику као Марко Ефески.

    И њег су рашчињавали исти такви као што су ови што су тобож имали овласт да рашчине Артемија.

    Него, ман’те ме са својом хипокризијом. Нисам вам се ни обраћао лично, нити ме уопште интересује шта мислите, а понајмање ми треба ваше несувисло, увредљиво квазицеломудрено поповање.

    Свиђа ми се

  11. Опростите. Ваш коментар је био јаван, као и сво ово наше писаније, што значи да смо слободни да коментаришемо. Но ако сам вас нечим узнемирио и увредио – извините.

    Бивши Епископ, кога ви сматрате за благодатног, је рашчињен не само од наше СПЦ, већ од ВАСКОЛИКЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ. То рашчињење су ратификовали (да искористим овај модерни несрбски израз) сви Архијереји свих Цркава у Свету Православном!

    Рашчињење неког Архијереја није ствар само ЈЕДНЕ помесне Цркве, већ целе пуноће СВИХ Цркава Православних. Не може само један Сабор рашчинити неког владику тек тако, већ то мора да потврди ЦЕЛА пуноћа Свете Цркве. Такав је случај са Марком Радосављевићем. Синоди (Сабори) свих Цркава Православних – НЕ ПРИЗНАЈУ за благодатног Архијереја бишег Епископа Артемија /сада изопштеног из Цркве – Марка./ То је факат и чињеница која почива у Еклисилогији Православне Цркве.
    Ниједан једини Архијереј у читавом Православљу (а има их итекако доста који су изричито против било каквог екуменизма, модернизма итд. – а има их и који су и светог живота) нема никакво Литургијско општење са бишим Артемијем и његовом скупином. Такав случај историја Цркве не памти, да један Епископ сам самцат умисли да је сва црква у њему и на њему, па после, мимо свих канона Цркве, сам рукополижи хороепископе?!

    За Архијереја не признаје б.Артемија ни ниједна црква такозваних „Истинитих Православних Хришћана“ у Јелади, Русији, Румунији. Но сви они (тачније већина) су прекинули општење са Православном Црквом из (по њима) догматских разлога, док је Марко то учинио због своје смене са Катедре и рашчињења. Да није био рашчињен, и да је остао у својој епархији, не би му сметало да саслужује са јеретицима.
    А рашчињен је сасвим канонски, јер суд Сабора је изнад свих судова, јер је Сабор највећи и најмеродавнији суд у Православној Цркви. Рашчињење су потписали СВИ Архијереји СПЦ, после јасног прекршаја упадања (баш смирено и светоотачки) у манастир Дубоки Поток и Литургисања под забраном свештенослужења. За такав преступ би био рашчињен сваки епископ у било којој Цркви. Смирени Христоносац не би ни помислио да уради тако нешто као што је, тада, урадио Артемије и дружина.

    Треба само упоредити Св. Нектарија, Јована Шангајског,Јована Златоустог и уочиће се сва разлика између светитељског смирења и Артемијеве прелести и гордости. Нектарије и Јован ни секунд нису хајали за своје Архијерејско достојанство, били смирени до краја, па макар по цену да остану и прости монаси. Док Златоусти ни не помишља да прави паралелну Цркву. Притом Светитељ Златоусти није био рашчињен од Канонског Сабора, већ од групе скупљених са свих страна епископа, док су остали архијереји признавали Светога за благодатног Владику и Патријарха (и наставили да га помињу у диптисима).
    Рашчињење екс Артемија и Светог Јована Хризостома нема никакву заједничку црту, јер Светиељ је био рашчињен неканоски на разбојничком сабору, а одлуке тог сабора (=рашчињење) није никада било прихваћено од пуноће Цркве.
    Артемије је рашчињен од Канонског Сабора Православне Цркве, притом је то рашчињење прихватила и озаконила СВА Црква Христова. Нико и нигде не признаје Артемија за владику, нити се било ко од његових клирика и лаика може причестити у Црквама широм Васељене. Ни у Св. Гори ни у Светој Земљи – нигде. Наравно, само ако знају да сте члан Артемијеве заједнице (то ником не пише на челу).
    Нити има поређења са Светим и Великим Марком Ефеским. Заиста не знам да је он био рашчињен, а ако јесте никада од ПУНОЋЕ Цркве, већ од унијатских епископа који су ступили у унију и ЛИТУРГИЈСКУ заједницу са Латинима и тиме одпали од Саборне Православне Цркве.

    Најбољи су пример Светогорски Оци. Правом вернику је то довољно. Нико, па ни старац Рафаило Берестов, не признаје Артемија за владику нити жели да подржава такав вид раскола и има било какав вид литургијског опшења.
    Конкретно, саборно мишљење Св. Горе Атонске је исто као и све пуноће Цркве – Артемије није Епископ и његове литургије су безблагодатне! Ко има општење са њим, не може имати општење са нама.
    Ко не верује, нека оде на Атос и провери, али да каже пре тога ко је. Приступ Св. Причешћу неће добити. Ако је монах (замонашен у расколу код Артемија), а жели бити светогорац, то може једино испочетка као искушеник, јер светогорци не признају безблагодатно монашење које врши бивши Артемије. Притом мора да преуми од болесне духовности којом је напојен. Светогорска духовност нема никакве заједничке тачке са артемијевском, а она није ни модернистичка, ни екуенистичка… већ искључиво Православно – Исихастичка. Свако то може да провери боравећи на том благословеном месту.

    Свиђа ми се

  12. Колико је на том “Сабору“ гласало “за“, а колико “против“ за “расчињење“ Епископа Артемија?
    Да ли су “намакли“ двотрећинску већину?
    Да ли су са тим упознати и Свети Оци са Свете Горе, као и сви остали АС свих
    помесних Цркава?
    Епископ Артемије није у литургијском расколу ни са ким, а никако и никада са својим духовним оцем – Св.Јустином Ћелијским, у свему следујући Његовом /а Овај Свето-Отачком/ начину служења Свете Литургије!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  13. @Драган Славнић
    Проблематично је „исправно“ служење литургије г. Артемија. Реците ми којег он то православног патријарха помиње тогом литургије, јер се на њој помиње обавезно име патријарха? Да ли је избацио помињање владике? Зар то није мењање литургијског обреда? Одговорите прецизно, молим вас, јер ме то питање баш мучи. Унапред захвалан…

    Свиђа ми се

  14. Поштовани Драгане, одговорићу ћу Вам укратко.

    Артемије је рашчињен од целог Сабора СПЦ-а. Све Владике су потписале његово рашчињење. На почетку су неки Епископи били изричито против смене и пензионисања Артемија са Катедре Рашко – призренске Епархије. Конкретно је то био +Милутин ваљевски, +Николај дабробосански, чини ми се +Јефрем бањалучки и још неки. Но, када је бивши еп. Артемије упао у манастир Дубоки Поток, а притом је био под забраном свештенослужења, СВИ Архијереји потписују рашчињење Његово. Они који су га подржавали, тим гестом, бивају разочарани и на крају схватају његов начин деловања. Дакле, Артемије од стране САС бива рашчињен од стране свих његових чланова.

    Са рашчињем било ког Епископа увек бива упозната сва пуноћа Православне Цркве, јер то није ствар само једне помесне Цркве, већ васколиког Православља. Тиме и Св. Гора. Отиђите тамо и распитајте се код светогорских игумана и духовника шта мисле о Артемију и његовој заједници.
    Рашчињење Архијереја потврђују сви Сабори свих осталих Помесних Цркава.
    Тако да је Артемије рашчињен не само од наше Цркве, већ од свих Цркава у Православљу. Ниједан Свети Отац у историји Цркве није био рашчињен од стране свих Сабора Православних Цркава. Постојала су рашчињења, али никада нису била прихватана од пуноће Цркве и увек је било епископа који су били у ЛИТУРГИЈСКОМ општењу са њима (рашчињеним и прогнаним Св. Оцима).
    Артемије није нисаким у ЛИТУРГИЈСКОМ ОПШТЕЊУ. По Догматском учењу наше Цркве (то лепо излаже Авва Јустин следујући Оцима) без Евхаристијске Заједнице и Општења нема ни Цркве ни благодати Божије. Не може неко бити део Цркве ако не општи у Тајнама са Црквом. То је Догма Православне Цркве. Ко тврди другачије, тај је у истој оно јереси, ако и они који верују у „Теорију Грана“. Дакле, Артемије не саслужује у Евхаристији ни са ким на овоме свету, па чак ни са митрополитом Серафимом који га подржава. Знамо да су Оци кроз историју Свете Цркве увек своје потржавање потврђивали Литургијским саслуживањем и заједницом у Телу и Крви Христовој. +Серафим никада није дошао, или позвао Артемија код себе, да заједно служе Евхаристију.
    Такав случај историја Цркве не памти.

    Свиђа ми се

  15. @Марко Радаковић

    “…исечак (са подвученим и појачаним делом, за који сте питали):

    Ово показује да, канонски гледано, суштински проблем положаја Епархије рашко-призренске у егзилу није у чињеници што тако прогнана са матичне терито- рије богослужбено живи и дејствује ван своје канонске територије, тј. на канонском подручју других епархија, већ што се патријарх Српске православне цркве Иринеј одметнуо од вере православне, те он уместо да буде добар отац и домаћин, на шта га чин обавезује, под руку са шиптарским варварима сам прогони епископа Артемија и његову паству нехришћански и припросто изјављујући: Што виси, нек отпадне. Свакако је нелогично и нереално очекивати да прогонитељ прима и канонски прихвата оне које је неканонски прогнао. У недостатку православног патријарха, ауторитет са чијим благословом наша Епархија постоји и делује ван своје матичне територије остају свети оци, сабирани на васељенским саборима са главним циљем – очување вере православне. Њихов благослов и њихов и наш заједнички циљ дају канонски, црквено-правни легитимитет и легалитет садашњем начину постојања и делања наше Епархије. С обзиром да је циљ целокупне борбе епископа Артемија и његове пастве очување светих православних догмата и на њима утврђеног канонског поретка, а тиме и очување Српске православне цркве, а узимајући у обзир и чињеницу да не можемо очекивати благослов да служимо и постојимо ван матичне територије наше Епархије од неправославног патријарха Иринеја који нас је и прогнао, то се у оваквој, наметнутој, неприродној и ванредној ситуацији у којој је наша Црква, Епархија рашко-призренска у егзилу, благословом Божјим простире свуда где су и њени клирици и верници који исповедају веру православну и боре се за њено очување.
    цео текст:
    http://www.eparhija-prizren.org/?p=2525

    @Порфиријољубац

    „Артемије је рашчињен од целог Сабора СПЦ-а. Све Владике су потписале његово рашчињење. На почетку су неки Епископи били изричито против смене и пензионисања Артемија са Катедре Рашко – призренске Епархије. Конкретно је то био +Милутин ваљевски, +Николај дабробосански, чини ми се +Јефрем бањалучки и још неки. Но, када је бивши еп. Артемије упао у манастир Дубоки Поток, а притом је био под забраном свештенослужења, СВИ Архијереји потписују рашчињење Његово. Они који су га подржавали, тим гестом, бивају разочарани и на крају схватају његов начин деловања. Дакле, Артемије од стране САС бива рашчињен од стране свих његових чланова.“

    Дакле, нису сви епископи у АС /а наводите имена истих/ били за безусловно
    расчињавање и пензионисање “бившег“ Епископа Артемија, а одлука АС мора
    бити једногласна, једнодушна, да би била канонски пуноважна, тако
    да није ни могла да прозводи ни црквено-правно дејство, што је “бивши“ Епископ Артемије имао у виду и није се на њу освртао.
    Овим признајете да је одлука АС о расчињењу била неодговрајућа, бар у
    почетку?!
    А касније, када су се горе поменути Епископи “разочарали“, сагласили су се
    и Они са расчињењем?!
    Мени није познат тачан датум “упада у манастир Дубоки Поток“ – да ли се
    то догодило у току или после завршеног АС?
    Ако се то десило после завршеног АС, онда је упитно могу ли се они, после завршеног АС, накнадно, да предомишљају и мењају своју одлуку.
    То значи: да је накнадно исправљан записник са АС о гласању за расчињење , а то у формално-правном смислу није и не може бити пуноважно!
    Епископ Артемије је по два основа оптужен: за “проневеру“ и за одбијање
    послушности АС, а до дана данашњег није спроведено суђење по оба основа –
    нити “осуђен“ на основу валидне одлуке надлежног суда; осуђен је – без суђења.?!
    Имајући то у виду, ни грчке власти не испоручују извесног клирика Симеона
    због “проневере“, са образложењем да је то, а према приложеној докумен-
    тацији и образложењеу потражиоца за његово изручење – само “ПОЛИТИЧКО СУЂЕЊЕ“, и да нема никаве везе са Православном Вером!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  16. @Драган Славнић
    Ја сам вас лепо замолио да ми одговорите кога Артемије помиње на литургији, јер велите да он не мења службу. У њој се више пута вели:За преосвећеног епископа (или: најсветијег патријарха; или: високопреосвећеног митрополита) нашег (име), за часнo презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и вјерни народ, Господу се помолимо.
    Даке, Артемије мора неког надређеног да помиње, као што је помињао патријарха док је био у СПЦ. Моје питање је јасно: Кога он помиње?
    Ако не помиње никога, онда је изменио текст литургије. Ако помиње уопштено епископство, опет је променио текст.
    Због чега нећете да ме удостојите одговора?

    Свиђа ми се

  17. „У недостатку православног патријарха, ауторитет са чијим благословом наша Епархија постоји и делује ван своје матичне територије остају свети оци, сабирани на васељенским саборима са главним циљем – очување вере православне. Њихов благослов и њихов и наш заједнички циљ дају канонски, црквено-правни легитимитет и легалитет садашњем начину постојања и делања наше Епархије.“

    Епископ Артемије помиње оне који му нису окренули леђа и нису се од
    Њега разбратили, будући да помињање мора бити узвратно – узајамно, зар не?
    Ако Њега нико не помиње, како ће Он икога помињати?
    У чему Он, онда, ту мења било шта?
    Он не помиње Њих, а Они не помињу Њега, али по Њиховој, а не Његовој вољи!
    Он је помињао док му је било допуштено, а, сада, када Га истерују из Цркве, у црквено-институционалном смислу, али никако из Цркве као Тела Христовог,
    јер о томе одлучује Христос, а не смртници, он само поштује Њихову вољу и
    не помиње их као браћу, по Њиховој ЖЕЉИ И ВОЉИ!
    Шта је ту нејасно?
    Нема имена оних који не желе да Њихово име изговара “бивши“ Епископ!
    Црква је свевремена, а у нашој прошлости има толико Светих Отаца који
    су само Свети, али никако “НАЈСВЕТИЈИ“/?!/, чија се имена могу помињати и
    бити под Њиховим руковођењем, зар не?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  18. @Драган Славнић
    Добро, сада је јасно. Али не можете да тврдите како није променио литургијски текст кад јесте. Дакле, избацио је одређене молитве. И он постао новотарац!:)

    Свиђа ми се

  19. @Марко Радаковић

    Цитирајте који је то део литургијсог текста “променио“ “бивши“ Епископ Артемије!
    Цитирајте које је то “одређене молитве избацио“!

    Шта је Он то избацио, а што је наследио од свог духовног Оца – Аве Јустина?
    Дакле, наведите, цитираијте, документујте, посведочите…
    То што не помиње именом патријарха Иринеја Гавриловића није“ промена“ литургијског текста, то је само изостављено једно једино име.
    Он је као Епископ потпуно самосталан и једанк у свом епископству са свим
    Епископима у свим посмесним Црквама /“ЈЕДНАК МЕЂУ ЈЕДНАКИМА“/, и помиње само оне који, реципрочно, помињу Њега.
    Ако Ви то доживљавате као “промену“ литургијског текста, то је само Ваш, лични доживљај, и ништа више од тога.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  20. @Драган Славнић
    Чудим се вашој упорности. Или вам је светлост разума помућена нечим… Дакле, не помиње никога (то је избацио), али нико ни њега не помиње јер није ни са ким. Јасно је да је изменио богослужење избацујући помињање надлежног митрополита или кога већ…
    Новотарац, скраћује литургију.

    Свиђа ми се

  21. @Марко Радаковић
    „Чудим се вашој упорности“

    И ја се, ништа мање, чудим Вашој теолошкој недоследности као дипломираном теологу?!
    Кажете: “Новотарац скраћује литургију“!
    А ко то “скраћује литургију“ – Епископ Артемије, “бивши“ Епископ Артемије или
    монах Артемије?
    Он је по одлуци Ваших ментора, који “КАЧЕ КАНОНЕ О РЕП“, сведен на обичног
    монаха, и он може само лично да се моли, а у тој Својој личној молитви Он
    није ни у каквој обавези да помиње “надлежног митрополита“, и ван памети је
    да Га због тог непомињања неко прозива и проглашава “новотарцем“.
    Он је једино дужан да у личној молитви помиње Свог Духовног Оца – Аву Јустина и све Свете Оце, и Он то чини!
    А Његова је лична ствар који ће облик молитве упражњавати, а не Ваша –
    дипломираног теолога – да Му солите памет!
    Он је служење Свете Литургије узео као облик личне молитве, и то је
    по Његовом, личном избору, и то Ви можете побијати, али тек пошто се црквено-
    судски докаже Његова “кривица“, а не по оној народној; “Два без душе –
    трећи без главе“!
    Разумем Ваш лични став – да је “г.Артрмије“ “новотарац“ јер сте ви “системац“
    и приклања те се “ПРАВУ СИЛЕ“, а не “СИЛИ ПРАВА“.
    Но, нека Вам буде по речи Вашој, на овом и “оном свету“ : “Новотарц, скраћује
    литургију“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  22. @Драган Славнић
    Очигледно не разумете шта говорите. Лична молитва је молитва коју неко обавља насамо, а литургија је увек јавна и заједничка. То не може да буде лична молитва. Јер, када вам ђакон каже: „Господу се помолимо“, неко други одговара: „Господи помилуј“. Не можете сами са собом, да простите као мастурбација.
    Наравно да свако све може да умисли, али онда иде у Лазу.
    То је само код католика било могуће да свећеник врши сам мису, и да то буде валидно. Наведите ми када је у неком канону (не мислим на римокатоличке) тако нешто одобрено у православљу.
    Искрено речено, мислим да ви нисте потковани за расправе у којима учествујете. Можда би било боље да неки од припадника ове Артемијеве секте нешто одговори.

    Свиђа ми се

  23. @Марко Радаковић
    Литургију може да служи и сам свештеник, без ђакона!
    Пре ће бити да Ви не разумете шта говорите.
    Говорите о МОНАХУ АРТЕМИЈУ КАО “НОВОТАРЦ, /који/ СКРАЋУЈЕ ЛИТУРГИЈУ“, а као теологу Вам је познато да монах не може да служи литургију.
    Дакле, ако о Артемију говорите као “Новотарц/ који/ скраћује литургију“, онда
    га Ви признајете за свештенослужитеља /епоископа/ – и то је поента приче.
    У историји Цркве није познато да је монах служио Свету Литургију, а ви води
    те полеммику по тој теми, крајње непримерено и за лаика, а ван памети за једног дипломираног теолога.
    Ако је за Вас Артемије свештенослужитељ, онда Ваши коментари имају смисла,
    али ако је само прост монах /а Ваши га ментори – “Алибаба и 4о хајдука“ – про-
    гласише за простог монаха, онда су Ваши коментари крајње смешни и несувисли!
    Ваш коменатр може да буде само то – да монах не може да служи литургију,
    да Ви такву литургију не признајете, сходно канонима Цркве, и ништа више
    од тога.
    А ви запели , да простите, к`о мутав на телефон – ОН, “АРТЕМИЈЕ НЕ ПОМИЊЕ НАДЛЕЖНОГ МИТРОПОЛИТА…“
    Дакле, Ваша примедба стоји /ово у вези са помињањем митрополита/, само и
    само ако га Ви признајете за свештенослужитеља /епископа/, а ако га не приз
    најте како таквог, већ за простог монаха – онда су Ваши приговори бесмислени!
    Хоћете да доакате “Артемијевцима“, зарад неког “ПЛУСИЋА“ код ваших ментора, па испадосте противуречни и смешни.
    Овом расправом Ви игниришете одлуку Ваших “газда“ – да је Артемије само
    монах и да он не може да служи литургију, а Ви се упецали па полемишете
    о ЛИТУРГИЈИ ПРОСТОГ МОНАХА – чиста бесмислица!
    Но, без обзира на све, део народа у Србији и Расејању прихвата Господина
    Артемија за епископа, и народна ће надваладати и надживети разбојничку одлуку Ваших ментора – “АЛИБАБЕ И 4О РАЗБОЈНИКА“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  24. Поштовани Микша, пре свега желим да Вама се извиним јер уопште нисам видела да је коментар објављен па тако нисам ни знала за овај Ваш пост као и коментаре других читалаца. Иначе бих се укључила у полемику.
    Очигледно је да модерација коментара траја предуго или модерација иницијалног коментара. Не знам ни сама шта је у питању.
    У сваком случају од сад ћу се укључивати у сваку полемику која ми се учини интересантном.
    Велики поздрав
    Црна Мамба

    Свиђа ми се

  25. @Марко Радаковић

    Упоређивати молитву са рукоблудом је простачки испад, скоро светогрђе. Судећи по стилу (а и садржају) коментара добили смо ћириличну верзију Деда Џолета.

    Свиђа ми се

  26. @Црна Мамба:

    Поштована,

    Изузетно се радујем будућој размени мишљења са Вама. Постоје особе које срећем само у виртуелном простору али их ипак веома ценим, слагао се са њиховим мишљењем или не. Ви сте свакако једна од њих.

    Што се коментарисања тиче, само први коментар се појављају са одређеном задршком. Сви каснији иду практично тренутно. Такође, имате могућност приликом слања коментара да штиклирате опцију да будете извештавани о новостима на теми тако што ћете добијати обавештења на и-мејл адресу.

    Велики поздрав!

    Свиђа ми се

  27. Поштовани Драгане,

    Марко Радосављевић, то јест, бивши Еп. Артемије је био рашчињен од стране САС Српске Цркве за време одржавања истог у Новембру месецу. У исто време је УПАО у манастир Дубоки Поток, а био је под забраном служења.

    „Дакле, нису сви епископи у АС /а наводите имена истих/ били за безусловно
    расчињавање и пензионисање “бившег“ Епископа Артемија, а одлука АС мора
    бити једногласна, једнодушна, да би била канонски пуноважна, тако
    да није ни могла да прозводи ни црквено-правно дејство, што је “бивши“ Епископ Артемије имао у виду и није се на њу освртао.
    Овим признајете да је одлука АС о расчињењу била неодговрајућа, бар у
    почетку?!“

    Да, нису сви Архијереји били за смену са Епархије, то је истина. Али смена и пензионисање су једно, а рашчињење је нешто сасвим друго.
    Смену са Епархије може вршити Св. Синод, као и што јесте учињено. Синод смењује Архијереја, али та смена се потврђује ИСКЉУЧИВО на САСабору.

    Када су Архијереји на Сабору у Новембру разматрали да му скину епитимију и дају благослов за свештенослужење, он је, у исто време Сабора, упао у Манастир Дубоки Поток и са забраном служио Литургију (притом, затворили су игумана у канцеларију, јер није хтео да им да кључ од Храма).
    Када су за то, у време истог Сабора, сазнали Архијереји, СВИ до једног су потписали његово рашчињење. Дакле, Артемије је РАШЧИЊЕН ОД ЦЕЛОГ САБОРА СПЦ. Сви Епископи су потписали.
    Оно што је битно да се зна да је САС највеће извршно тело у Цркви. Сабор је изнад Црквеног Суда. Када заседа Сабор није потребно сазивати никакав Црквени Суд. Црквени Суд сазива само онда када Сабра НЕМА.

    „Ако се то десило после завршеног АС, онда је упитно могу ли се они, после завршеног АС, накнадно, да предомишљају и мењају своју одлуку.
    То значи: да је накнадно исправљан записник са АС о гласању за расчињење , а то у формално-правном смислу није и не може бити пуноважно!
    Епископ Артемије је по два основа оптужен: за “проневеру“ и за одбијање
    послушности АС, а до дана данашњег није спроведено суђење по оба основа –
    нити “осуђен“ на основу валидне одлуке надлежног суда; осуђен је – без суђења.?!“

    Као што рекох, Артемије је рашчињен за време САС у Новембру. Не ван и накнадно, већ КАНОНСКИ за време рада и заседања Сабора. Главни узрок његовог рашчињења, „кап која је прелила чашу“, је упад у Дубоки Поток и кршење забране служења! У свакој Цркви Православној би сваки Архијереј био рашчињен да је тако нешто учинио. Посебно у Русији и Јелади.

    Да не поредимо такав чин упада са групом монаха и цивила /на територију епархије на коју је од исте Цркве постављен нови Епископ/ у манастир и „насилног“ служења Литургије (а да у истом игуман, постављен од Цркве, то не жели и не дозвољава) са Отачким етосом и праксом. Никада ниједан Св. Отац није тако нешто чинио. А чинили су разни јеретици и непослушни монаси кроз историју Цркве.

    Понављам, када заседа САСабор исти бива и Црквени Суд. То јест, сам САС је суд, јер Он суди истом Црквеном Суду. Сабор је онај који даје ВАЛИДНОСТ пресуди коју начини Црквени Суд (од 11 Епископа).

    Наша Црква одувек делује као Сабор и Заједница, а не као партија у којој валидност пресуде доноси некакав суд као засебни орган. Сабор Архијереја је онај који, у Заједници са осталим Саборима, има коначну и једину валидну одлуку у рашчињавању неког Архијереја. Артемије је рашчињен од Сабора, канонски, а цела ПУНОЋА Цркве је то рашчињење потврдила. Тако да је Артемије за све Православне Хрићане света обичан лаик, а сада, нажалост и анатемисан и изопштен из Цркве. Што је најбитније, по мени, ни за Свету Гору Атонску, ни за Свету Земљу, ни за никога, Артемије није више Епископ.
    То Вам је као када би се ја звао, на пример, Николај а да ме нико у целоме свету не прихвата и не зове тако.

    Свако Добро!

    Свиђа ми се

  28. Иначе, само Артемијево литургисање нема никаквог смисла. Оно немаутемељења у Православној Еклисиологији, а посебно је супротно свему ономе што је о Евхаристији писао Свети Авва Јустин.

    Оно што Артемије исповеда је чисто протестанско учење, врло блиско „Теорији Грана“ само на другу страну окренуто. Сви Оци, децидно тврде, да Црква постоји само тамо где и Евхаристија.
    Евхаристија се остварује само и искључиво у живој и делатној Заједници заједничког саслуживања и причешћа у истој и Истинитој Вери Православној. Тамо где нема Заједнице, саслуживања, општења, тамо нема ни Цркве.
    Црква је Сабор Епископа и Народа у Христу у истој Вери и Исповедању. Зато ван Цркве Православне нема Цркве, јер нема исте Вере и ОПШТЕЊА У ТАЈНАМА са отпалима од ЊЕ.
    Артемије и његова заједница су Ван Цркве, управо из разлога што су од исте Анатемисани и што са Њом нема никакву Заједницу у Тајнама. Као римокатолици, дедејићевци и остали. Притом, Мираш помиње на својим литургијама поименце све Патријархе. А каквог то смисла има? Никаквог.

    Артемије возглашава са „најпре помени Господа сво Епископство Православних,,,“ – које епископоство када га то епископство у целом свету не признаје. Не признају га ни „истинити православци“ нити било које друго епископство.
    Зар човек може да буде оволико помрачен па да помиње епископоство које НЕ ПОСТОЈИ!
    Може, ако верује у виртуелну цркву и виртуалне непостојеће епископе.
    Нема друге Цркве сем Цркве на земљи, то јест, вез земаљске нема ни небеске. Јер, по Оцима, Црква је једна и једниствена. А јерес је нај опаснија када се упакује у борбу за чистоту Православља. Нема то никакве везе са борбом за очување Православља и Истините вере, већ је чист плод анти-исихастичког ума и деловања.

    „Он је као Епископ потпуно самосталан и једанк у свом епископству са свим
    Епископима у свим посмесним Црквама /“ЈЕДНАК МЕЂУ ЈЕДНАКИМА“/, и помиње само оне који, реципрочно, помињу Њега.“

    Брате Драгане, не постоји потпуно самостални Епископ у Цркви. Не постоји, нити ће икада постојати, нити је постојао. Иако Епископ има власт у својој Епархији, он није самосталан, већ одговоран за сваки своји постпупак целој пуноћи Православне Цркве!
    Артемије јесте самостални „епископ“ и у томе је читава његова трагедија, а не помиње никога, јер НИКО НЕ ПОМИЊЕ ЊЕГА. Нема реципрочности, јер није у општењу ни са једним Архијерејем у целоме свету.

    Опростите на јаким речима, али тако је како је.

    Да нам Оци Светог Првог Васељенског Сабора Помогну!

    Свиђа ми се

  29. @Порфиријољубац
    Све сте заиста савршено објаснили.

    Свиђа ми се

  30. Поштовани Микша,
    Поштовање је обострано и послушаћу Ваш савет и чекираћу ту опцију да ми обавештења стижу на имејл.
    Колико видим овде су мало више заступљена религиозна питања за која сам ја заинтересована.
    Јако ми је жао што сам закаснила кад је овај чланак у питању али нисам била упућена у администрацију сајта. Исправићу се…:)
    Велики поздрав

    Свиђа ми се

  31. @Црна Мамба
    Ово је мој другар. Били смо у Перуђи прошле године заједно (ишли колима из Рима) на једном скупу при Митрополији цариградској.

    Свиђа ми се

  32. @Зоран Ђуровић

    Ко је Ваш другар? Никодимос?
    Ја обожавам Никодимосово појање…али обожавам!
    Велики поздрав

    Свиђа ми се

  33. Мамба,

    Мислим да је увек на „Стању ствари“ акценат био на темамам везаним за веру православну и нашу цркву, уз фин прилог актуелних политичких тема. Ценим да ћете се лако прилагодити :)…

    Велики поздрав!

    Свиђа ми се

  34. @Miksha011
    Микша,
    Наравно да ћу се прилагодити кад су у питању теме које ме интаресују.
    Ја коментаришем и на НСПМ. Управо сам данас водила полемику са малим Александром о патриотизму. Чудо једно како они који издају државу хоће да их сматрамо патриотама…:)
    Ево текста:
    http://www.nspm.rs/politicki-zivot/anatomija-vucicevih-patriotskih-apologeta.html#yvComment158464

    Свиђа ми се

  35. @Порфиријољубац

    „Артемије јесте самостални „епископ“ и у томе је читава његова трагедија, а не помиње никога, јер НИКО НЕ ПОМИЊЕ ЊЕГА. Нема реципрочности, јер није у општењу ни са једним Архијерејем у целоме свету.“

    Смете ли да се на ово и закунете што тврдите???
    Познато је да је Митрополит Серафим Пирејски подржао Еископа Артемија!
    Да ли Ви мислите да архијереји из других помесних Цркава нису пратили ово
    политичко свргнуће Епископа Артемија, да имају своје мишљење и став и да их
    не обавезује одлука АС СПЦ-е у том смислу.
    Па нису одлуке АС СПЦ-е ПАПСКОГ ПРИМАТА, па да тврдите ово што тврдите
    – да није у општењу ни са једним Архијерејем у целоме свету.
    Зар Вам поступање Архијереја Бугарске и Грузијске Православне Цркве не говоре да нема асолутног прихватања било каквих одлука које доносе Комисије,
    Патријарси или какви други органи у организацији тзв Свеправославног Сабора
    на Криту.
    Они су предлоге за одржавање тог назови Сабра примили к знању, али их не
    прихватају!
    Тако Вам је исто, поштовани @Порфиријољубац, и са одлуком АС СПЦ-е о рас-
    чињењу Епископа Артемија.
    Дакле, има таквих Архијереја у свету који не деле Ваш став!!!

    Даље тврдите:
    “Зар човек може да буде оволико помрачен па да помиње епископоство које НЕ ПОСТОЈИ!
    Може, ако верује у виртуелну цркву и виртуалне непостојеће епископе.
    Нема друге Цркве сем Цркве на земљи, то јест, вез земаљске нема ни небеске. Јер, по Оцима, Црква је једна и једниствена“

    Епископ Артемије помиње множину епископства, а који Га прихватају или не
    прихватају – то је њихова ставр!
    Зато се не може рећи да помиње“ непостојеће“ или “виртуелне епископе“!
    По Вама, Ви примат дајете замљској над небеском црквом /“без земаљске нема
    ни небеске“/, а то није било нити ће икада бити.
    Када је земаљска црква лишила Светог Николу епископства, ИНТЕРВЕНИСАЛА
    ЈЕ НЕБЕСКА ЦРКВА и земаљска црква је морала да врати Светом Николи оду-
    зето Му епископство, од брзоплете и непримишљене сабраће.
    Само, тада је сабратија свето и честито живела, па је кроз сан неколицини братије НЕБЕСКА ЦРКВА УКАЗАЛА НА ПРЕОПУСТ ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ, зар не?
    Можда би се то могло и десити у случају Епископа Артемија, само, на жалост,
    Његова сабратија не живи на начин како је живела сабртатија Светога Николе,
    да им се на сличан начин укаже на учињени пропуст!

    Помињете да је Епоископ Артемије анатемисан, а мени то није познато.
    Ко је, где и када то учинио!

    Што се тиче упада у манстир Дубоки поток, па Он је “упао“ у маснатир на тери
    торији своје Епархије, још увек на позицији Епископа, пошто се нису сви епископи сагласили са његовим расчињењем.
    Забрањено Му је свештенослужење, а без доказане кривице у првостепеном
    поступку – утврђивању врсте кривице, степена кривице, метса и времена учињене кривице, спроведеног поступка, могућности да се брани од наметну-
    те Му кривице и одлуке Црквеног Суда.
    Да ли су сви епископи АС били за забрану свештенослужења, или је то, у њихо-
    во име одлучио “свемоћни“ СИНОД.

    У целом поступку свргавања Епоскопа Артемија није поштована ни канонска
    ни црквено-правна процедура, већ је све урађено крајње експресно, по оној на-
    родној: “ДВА БЕЗ ДУШЕ – ТРЕЋИ БЕЗ ГЛАВЕ!
    Због тога је Епископ Артемије стекао велике симпатије и подршку од не малог
    броја верника и не малог броја епископа у осталим помесним Црквама.
    Уколико врх СПЦ-е остаје при своој одлуци – АНАТЕМИСАЊУ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА као МАРКА РАДОСАВЉЕВИЋА, онда ће морати да АНАТЕМИШЕ И
    НЕ МАЛИ БРОЈ ВЕРНИКА У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  36. @Црна Мамба
    Да, Никодим. Божанствено пева! И добар је као човек. Баш другар.

    Свиђа ми се

  37. Божанствено – ПРАВОСЛАВНО- појање!

    Свиђа ми се

  38. @Црна Мамба:

    Хм…

    http://vukajlija.com/zabava/posteri/756789

    Свиђа ми се

  39. @Драган Славнић

    Најпре да Вама и свима осталима пожелим срећан празник Преподобног Оца нашег Јустина Новог! Нека нас Његове молитве увек прате!

    Но да пређемо на ствар :
    „Смете ли да се на ово и закунете што тврдите???
    Познато је да је Митрополит Серафим Пирејски подржао Еископа Артемија!“

    Како казује сам наш Господ Христос : ,,Нека ваше да буде да, а не, не.“, не знам колико има смисла да се заклињем.

    Да, исправно тврдите +Серафим Пирејски је подржавао Артемија и подржава га и дан данас. Притом и ако се не слаже, морао је да потпише одлуку Свештеног Синода Јелинске Цркве о рашчињењу Артемија.
    Али, шта је у свему томе нај битније? Оно што је суштинско за природу Православне Цркве, а то је Евхаристијско општење и Заједница у Тајнама, оличена у истој Православној Вери! Владика Серафим, који не признаје рашчињење Артемија, ниједним својим поступком НИЈЕ ТО ДОКАЗАО. Ако следимо Св. Оце и Свето Предање, онда ћемо увидети да су Они доказивали, увек, своју Заједницу, а тиме и ПОДРШКУ, заједничким саслуживањем и ПОМИЊАЊЕМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ! Тога НЕМА код преосвећеног Серафима Пирејског. Све се своди на пуке речи, без икаквог ВИДЉИВОГ ДЕЛА. Што је и својствено ромејској слаткоречивости и „лукавству“. Чиста прича, да би се, тобож, доказала некаква „антиекуменистичка“ борба итд… Притом, колико је заиста +Серафим упућен у целу ситуацију у Србској Цркви?
    Дакле, ако +Серафим Пирејски признаје за валидног Архијереја г. Марка /Артемија/ Радпсављевића, онда ће, по узору на Св. Оце, позвати истог (или доћи код њега у катакомбе) да заједно служе Св. Литургију! Тога нема, нити ће бити, јер је +Серафиму дража власт у својој епархији. У противном, када би исти саслуживао са Артемијем, или га помињао на Литургији, одговарао би Сабору Јелинске Цркве, а ако се не покаје – био би рашчињен.
    Зна добро преосвећени Серафим шта је Црква и где је Она, зато се не игра главом и нема никакво ЛИТУРГИЈСКО МОЛИТВЕНО ОПШТЕЊЕ са Артемијем и његовом заједницом.

    Посебно је занимљиво то да је потписао одлуку Синода Јелинске Цркве о рашчињену Артемија. Наравно, по протоколу сви чланови Синода потписују одлуку коју донесе већина у Синоду. Али, опет… Мене би цео живот гризла савест да сам тако нешто учинио, па макар на тој седници био против такве одлуке у којој се рашчињује Архијереј за кога сматрам да је и даље то. Притом на крају моја Црква то исто рашчињење верификује и ја учествујем као део Цркве у томе…

    „Да ли Ви мислите да архијереји из других помесних Цркава нису пратили ово
    политичко свргнуће Епископа Артемија, да имају своје мишљење и став и да их
    не обавезује одлука АС СПЦ-е у том смислу.
    Па нису одлуке АС СПЦ-е ПАПСКОГ ПРИМАТА, па да тврдите ово што тврдите
    – да није у општењу ни са једним Архијерејем у целоме свету.
    Зар Вам поступање Архијереја Бугарске и Грузијске Православне Цркве не говоре да нема асолутног прихватања било каквих одлука које доносе Комисије,
    Патријарси или какви други органи у организацији тзв Свеправославног Сабора
    на Криту.
    Они су предлоге за одржавање тог назови Сабра примили к знању, али их не
    прихватају!“

    Јесу наравно, неки више, неки мање. Такође, неки имају мишљење, неки немају, неки имају и божанска откривења, неке не интересује много. Има разних Архијереја, а има и Светих и дан данас, Богу хвала.
    Не знам шта да Вам кажем. Ако мени не верујете, што је легитимно, проверите слободно, са којим то Архијереј у читавом Православљу, „ЕРП – у егзилу“ има Литургијску Зајдницу и молитвено општење. Нема ни са једним јединим Архијерејем Православним на целоме свету. Како из Канонског Православља, тако и из неканонског православља. Нема заслуживања, нема причешћа заједничког, нема помињања на литургијама…

    Одлуке СПЦ нису одлуке „папског примата“ (мада нисам најбоље разумео смисао ових речи), већ одлука канонског и легитимног сабора Архијереја једне Помесне Православне Цркве, донета од целокупног Сабора. Ту одлуку су потврдили сви Синоди осталих Помесних Цркава. Нема ниједна Црква која се томе успротивила, нити је било који Архијереј појединац наставио литургијско општење са Артемијем. Притом дела поједница Архијереја немају никакав значај у Цркви, већ је битна пуноћа целе Васељенске Цркве (или бар Сабора Епископа).
    Сабор једне канонске помесне Цркве, никако не може бити „комисија“, већ „је највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности дефинисане Уставом Српске православне цркве.“

    Оно што Сабор постави (рукоположи) има власт и да разреши рашчини (Матеј 18,18)

    Управу сте за тврдњу о Сабору у Криту и непреихватња од Бугарске и Грузијске Цркве. Лепо сте то поменули као пример. Та чињеница, управо, говори о томе да, у случају Артемија, ниједан Синод није одбацио рашчињење Артемија од СПЦ, већ га верификовао. Међу њима су и Грузијска Црква, на челу са светим човеком, Патријархом Илијом, и Бугарска Црква. Обе су потврдиле Артемијево рашчињење и неприхватају га за клирика.

    „Тако Вам је исто, поштовани @Порфиријољубац, и са одлуком АС СПЦ-е о рас-
    чињењу Епископа Артемија.
    Дакле, има таквих Архијереја у свету који не деле Ваш став!!!“

    Пазите, нису у питању ставови, већ живо делање. Не почива Црква на ставовима већ на Догматима Истине.
    Архијереја има разних, има и неких, вероватно, који и не верују у Бога, а има и блудника, лопова, неправославних по веровању итд… Али, сви они су благодатни епископи, све док није учињен Суд на њима. Због Цркве као Заједнице. Шта ко приватно мисли, је једно, а оно што је Црквена реалност је нешто сасвим друго.
    То Вам је исто као када рукополажемо неког кандидата који није достојан тога. Без обзира на све, такав кандидат бива рукополаган Духом Светим, иако то није Божија воља, већ допуштење. То је догматско учење наше Цркве.

    Као што мало пре написах, ниједан једини Архијереј не општи у Путиру са рашчињеним Артемијем. Ниједан није дошао да се служи са њим, нити је Артемије одлазио код неког да служе заједно. А видимо да је до скора путовао свуда по свету.

    Притом Артемије је одмах по рашчињењу слао писмо СВИМ Архијерејима у ПРАВОСЛАВЉУ, тражећи од њих да не признају његово рашчињење и заузму за њега да се врати у регурално стање. Од тога није било ништа, епископи се нису одазвали.

    „Епископ Артемије помиње множину епископства, а који Га прихватају или не
    прихватају – то је њихова ставр!
    Зато се не може рећи да помиње“ непостојеће“ или “виртуелне епископе“!“

    Ово што пише у првој реченици, веруј те ми, нема никакве везе са Православном Еклисиологијом. То што сте написали је нон-сенс.
    Као што сам Вам већ написао, нико од Архијереја у Православљу нема Литургијско Општење са Артемијем, сходно томе нема ни Литургијског Помена.

    Возглас „Најпре помени Господе сво Епископство Православних“ у Еклисиолошкој и Канонској пракси Цркве се односи на СВЕ епископе Православне Цркве са којима смо У ЛИТУРГИЈСКОМ ОПШТЕЊУ. Ако нисмо, не можемо помињати оне који нас не помињу и који су нас рашчинили.
    Иначе, то помињање користи само предстојатељ Цркве (Патријарх/Архиепископ) /као онај који је „први међу једнакима“/ у Анафори и помиње све Архијереје читаве пуноће Цркве, који узајамно њега помињу (и са којима заједно саслужује у Тајнама). Дакле, Тајна Цркве се оликује у Заједници и Општењу, тако је одувек било и биће.

    У прошлој поруци поменох несрећног Мираша. Он, као „митрополит“ тзб. црногорске цркве, на литургији помиње, поименце, све Патријархе Православне – од +Вартоломеја, Иринеја Српског итд… А њега нико не признаје, нити може да признаје, ни као обичног попа, а камоли као митрополита. Притом, нормално, не општи нисаким у Тајнама, нити је то могуће.
    Слична је ситуација и са Артемијем и заједницом окупљеном око њега, само што Артемије никога не помиње.

    „По Вама, Ви примат дајете замљској над небеском црквом /“без земаљске нема
    ни небеске“/, а то није било нити ће икада бити.

    Не по мени, већ по Св. Оцима. Проверите, читајте.
    Тачније, не може се правити вештачка подела у суштинском смислу. Црква је ЈЕДНА. Једно Тело Христово које делује јединствено и харизматично. Подела, на војинствујућу и торжествујућу Цркву, је сасвим другог карактера, не суштинстког. Природа Цркве је једна и она је недељива.

    „Без земаљске не би било ни небеске“, значи управо то да не постоји никаква суштинска подела у Цркви. Христос је основао Једну Цркву на земљи, а та Црква постоји одувек као Заједница Св. Тројице. Христова замисао је била да цео створени свет буде Црква, а та замисао је од Вечности. Да се није „формирала“ земаљска Црква, нико се не би спасио, нити би могао ући у Вечност. Да није било Васкресења Христовог не би било ни спасења, нити би Црква на земљи била конституисана, а управо преко Ње су спашени и сви они који су умрли у Старозаветно доба. Сви који су ушли у Небеску Цркву, то су учинили преко Земаљске, од првог момента Њеног постојања на Земљи у времену и простору.

    Најбитније од свега је да се Евхаристија /до Другог и Славног Доласка и успостављања коначног Царства и Васкресења Свих/ служи и савршава ЈЕДИНО И ИСКЉУЧИВО овде у времену и простору. Овом Евхаристијом која се савршава у нашим Црквама живи, како Овај Свет, тако се њом спасавају и хране и живе и они који су се упокојили у Господу, па чак и Св. Ангели.
    Добро размислите када демантујете Догмате Православне Цркве.

    „Када је земаљска црква лишила Светог Николу епископства, ИНТЕРВЕНИСАЛА
    ЈЕ НЕБЕСКА ЦРКВА и земаљска црква је морала да врати Светом Николи оду-
    зето Му епископство, од брзоплете и непримишљене сабраће.
    Само, тада је сабратија свето и честито живела, па је кроз сан неколицини братије НЕБЕСКА ЦРКВА УКАЗАЛА НА ПРЕОПУСТ ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ, зар не?
    Можда би се то могло и десити у случају Епископа Артемија, само, на жалост,
    Његова сабратија не живи на начин како је живела сабртатија Светога Николе,
    да им се на сличан начин укаже на учињени пропуст!“

    То није спорно. То се дешава и данас, али много, много ређе. Но, да ли сте сигурни да данас нема Архијереја светог живота? Ја Вам тврдим, ако нема код нас, има у осталим Помесним Црквама. Зашто се није њима открило? Нити светогорским оцима. А Бог делује у Цркви – кроз читаву Њену пуноћу. Не би Бог дозволио рашчињење, већ био читаве Цркве реаговале на рашчињење које он не допушта. То нам историја са Св. Оцима показује.

    „Помињете да је Епоископ Артемије анатемисан, а мени то није познато.
    Ко је, где и када то учинио!“

    Тачније, изопштен из Цркве. То је својеврсна анатема. Нису појединачно анатемисана његова учења јер га Сабор није препознао као јеретика. Мада тренутно исповеда латинску јерес о „неизгладивој благодати свештенства“.

    „Што се тиче упада у манстир Дубоки поток, па Он је “упао“ у маснатир на тери
    торији своје Епархије, још увек на позицији Епископа, пошто се нису сви епископи сагласили са његовим расчињењем.
    Забрањено Му је свештенослужење, а без доказане кривице у првостепеном
    поступку – утврђивању врсте кривице, степена кривице, метса и времена учињене кривице, спроведеног поступка, могућности да се брани од наметну-
    те Му кривице и одлуке Црквеног Суда.
    Да ли су сви епископи АС били за забрану свештенослужења, или је то, у њихо-
    во име одлучио “свемоћни“ СИНОД.“

    Цитираћу Вам речи о.Савве игумана дечанског (веома омараженог од „артемијевих сведока“) :

    „Бивши еп. Артемије је у мају 2010. године био суочен са документом о канонској одговорности који је припремио Синод СПЦ на основу врло конкретних неканонских радњи и отвореног супротстављања Синоду и одлукама претходних Сабора везано за његовог тадашњег арх.заменика Виловског. Било је говора о суђењу на основу овог документа, али је еп. Артемије сам пристао да поднесе оставку на место Епископа и прихвати статус умировљеног Епископа о чему постоји писмени траг у архиви. Сабор је прихватио ово решење и доделио му манастир Шишатовац. Међутим у септембру 2010.год. он мења свој став и проглашава да је одлука Сабора нелегална (иако је Сабор прихватио његову сопствену оставку коју је сам дао). Због отвореног неприхватања саборске одлуке и своје сопствене одлуке о пензионисању Синод га ставља под забрану свештенодејства. У току трајања Сабора у новембру 2010. године еп. Артемије мимо свих канона Цркве и под забраном свештенодејства упада са својим следбеницима у манастир Дубоки поток и тамо служи литургију. Сабор као највиши орган Цркве одлучује да га лиши епископског чина и врати у ред лаика. Суд од 11 епископа се организује само у случају када нема заседања Сабора и онда они суде Епископу, а Сабор даје после валидност пресуди. Када Сабор заседа не сакупља се посебан суд. Еп. Артемије је осуђен, што би се правно рекло „in flagrante delicto“ тј. у отвореном преступу: кршење одлуке Сабора, кршење сопствене сагласности о пензији, служење под забраном и незаконит упад на територију Епархије којом више не управља. Понашањем после ове одлуке Сабора само је још више показао да је Сабор поступио исправно јер је одмах кренуо у формирање своје пара-цркве.“

    Управо су на Новембарском Сабору разматрали да му скину забрану свештенослужења, али истовремено тог дана Артемије упада у манастир Дуб. Пот. и дешава се оно што се дешава – сви Архијереји га рашчињавају. Нико од њих није могао да разуме такав суманути поступак и толику количину гордости.
    За такве поступке рашчињење се обавља без икаквог разматрања и суда.

    „У целом поступку свргавања Епоскопа Артемија није поштована ни канонска
    ни црквено-правна процедура, већ је све урађено крајње експресно, по оној на-
    родној: “ДВА БЕЗ ДУШЕ – ТРЕЋИ БЕЗ ГЛАВЕ!
    Због тога је Епископ Артемије стекао велике симпатије и подршку од не малог
    броја верника и не малог броја епископа у осталим помесним Црквама.
    Уколико врх СПЦ-е остаје при своој одлуци – АНАТЕМИСАЊУ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА као МАРКА РАДОСАВЉЕВИЋА, онда ће морати да АНАТЕМИШЕ И
    НЕ МАЛИ БРОЈ ВЕРНИКА У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ!“

    Ствари уопште нису онакве какве покушавају да представе Аремијеви Сведоци и он сам. Процес је трајао годинама, а саме околности и сам Артемије је себе закопао и допринео брзини догађаја. Најсмешније је тобожња борба против екуменизма. Обичан параван иза кога се склањају, а у питању је власт и управљање епархијом.

    ;Међутим не постоји никакав „не мали број Епископа“, већ само Митрополит Серафим Пирејски и Серафим Китарски (који је у једној изјави похвалио Артемија), али они НЕМАЈУ НИКАКВО ЛИТУРГИЈСКО ОПШТЕЊЕ СА ИСТИМ. Тако да такав вид подршке нема никакву снагу нити Светоотачко утемељење.

    Тачно, сви они који иду код Марка на богослужења, лишени су Заједнице са Канонском Православном Црквом и свуда у Свету Причешће им није дозвољено, / /ако се зна да су они артемијевци/, самим тим су изопштени из Цркве (СПЦ и осталих Канонских Цркава).
    На Св. Гори, Св. Земљи и осталим Св. Местима у Васељени, као лаик – монах – клирик артемијеве заједнице немате приступа Причешћу и Општењу. Исто као римокатолици, протестанти и остали…

    Опростите на великим словима, али другачије нема опције да се поједине речи нагласе.

    Од Господа Свако Добро свима!

    Свиђа ми се

  40. @Порфиријољубац

    Непримерено је упоређивати Епископа Артемија са Мирашем Дедејиђем.
    Епископ Артемије је Епископ признате СПЦ-е, а Мираш Дедејић је “митрополит“
    непризнате „Црногорске Цркве“.
    Може се то чинити “сличним“, али подударно и слично у математици је различито као небо и земља.
    За такву тврдњу нема ни каонског ни формално – правног основа.

    Наводите писмо Саве Јањића као аргумент за расчињење Епископа Артемија.

    Зашто то писмо није стављено јавности на увид, зашто није оргнизовано јавно
    суђење Епископу Артемију, као што су то учинили фарисаји преко римског
    судства, у лику Понтија Пилата – ЈАВНО ОСУДИВШИ ХРИСТА.
    Фарисеји се нису плашили јавности, а Ви се плашите?!
    У суђењу Христу, учествовао је и народ, а Ви то право народу ускраћујете?!
    До 1962. год. Сабор је , осим Архијереја, чинило и свештенство и народ, али су
    то комунисти укинули, уласком СПЦ-е у ССЦ!
    Осуђен је за неке недозвољене финасијске радње, а до дања данашњег ништа од тога није доказано – колика је и да ли уопште постоји икаква кривица Епископа Артемија по том основу.
    Зашто ПРАВОСЛАВНА ЈЕЛАДА не испоручује извесног клирика Виловског, ако
    такве тврдње имају основа?
    Његовим испоручивањем и спроведеном истрагом над њим, могла би се утврдити неопозива одговорност или кривица и Епископа Артемија као евенту-
    лног саучесника у том случају.
    Тек када се НЕОПОЗИВО УТВРДИ ТАКВА КРИВИЦА, могуће је потезати канон-
    ске разлоге за опозив Његовог епископства и Његовог чинодејствовања.
    Зашто се толико, вратоломно, журило?
    Па, зато што за Његово свргавање постоје и политички разлози, а о којима
    Ви, поштовани @Порфиријољубац, избегавате да говорите – а зашто???
    Ако помињете ФИНАСИЈЕ као разлог за акт његовог опозива, ЗАШТО изостав-
    љате и ПОЛИТИКУ???
    Е, о томе Ви не смете да говорите, да се не замерите “ЋЕСАРУ“!
    Познато је да Епископ Артемије није био по вољи ЏОЗЕФА БАЈДЕНА, да
    није био “кооперативан“, а и да се замерио Србомрсцу Борису Тадићу, јер му је
    замерио што је дошао у посету Цркви на КиМ, а без предходне најаве и одобре-
    ња надлежног Епископа.
    ЦИТИРАЈУЋИ ПИСМО САВЕ ЈАЊИЋА /а и он је “птичица из истог јата“ као и Борис Тадић!/ САМО ПОТВРЂУЈЕТЕ ЧИЊЕНИЦУ, ДА ЈЕ НЕДОПУСТИВО НАД
    ЕПИСКОПOM АРТЕМИЈЕМ ИЗВРШЕНА НЕЗАКОНИТА ПРИМЕНА “ПРАВА СИЛЕ“, БЕЗ ПРИМЕНЕ “СИЛЕ ПРАВА“, које чак ни ФАРИСЕЈИ, СУДЕЋИ ХРИСТУ, НИСУ ПРЕНЕБРЕГЛИ – ОСУДУЛИ ГА БЕЗ ПРЕСУДЕ ЈАВНИМ СУЂЕЊЕМ!

    Замерате Епископу Артемију да је одустао од Своје одлуке о пензионисању, а
    губите из вида да “окривљени“ има право да мења, одустаје од својих ранијих
    тврдњи или датих изјава, из само Њему знаних разлога, а ускратили сте
    Му могућност да то и јавно ОБРАЗЛОЖИ У РЕДОВНОМ СУДСКОМ ПОСТУПКУ
    ПРВОСТЕПЕНОГ ОРГАНА, по систему – “КАДИЈА ТЕ ТУЖИ – КАДИЈА ТИ СУДИ!’
    Да је све рађено са миром, сталожено и по “ПРОЦЕДУРИ“, не би до овога ни до-
    шло.
    Само, сврха и није била да се ишта докаже, већ да се Артемије уклони, по сваку
    цену!
    Шта мислите колика је и чија кривица оволике журбе – да ли се може и сме сва-
    лити само на леђа “окривљеног“, а без могућносто да се брани???

    Што се тиче Литургијског општења са другим Епископима, то препустите свести
    и савести оних који то чине – ЈАВНО или ТАЈНО.
    Ви сигурно то не можете знати нити тврдити!
    Ко ће за кога – КАДА и ГДЕ – издвојити честицу, и са дотичним, кроз ЧАШУ,
    остварити заједничарење, понављам: Ви то не можете знати нити на то утица-
    ти!

    Што се тиче јединства Небеске и Земаљске Цркве, свакако да Небеска мора
    имати примат над Земљском, будући да земаљску Цркву чине ГРЕШНИЦИ.
    Грешници, који “КАНОНЕ КАЧЕ МАЧКУ О РЕП“, саслужују са католичким клиром
    у њиховим – католичким – богомољама, ОДЛАЗЕ ПАПИ НА НОГЕ, ЦЕЛИВАЈУ
    МУ РУКУ, иконопишу, ИЗОБРАЖАВАЈУ ХРИСТОВ ЛИК – ЛИКОМ КОНЧИТЕ
    /ПЕРВЕРЗЊАКА, ТРАНВЕСТИТА/ у Цркви у Пребиловцима – ПЕБИЛОВАЧКИХ
    МУЧЕНИКА, уклањају иконостасе, забрањују, по манастирима, свакодневне Свете Литургије, мењају поредак Божанствене Литургије по свом нахођењу,
    потпуно занемарујући ВЕРНИ НАРОД КАО ДЕО ТЕ ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ, И
    ЗАВОДЕИЋ ГА КАО ОВЦЕ НА ЗАКЛАЊЕ – АНТИХРИСТУ!

    Бог благосиља свакога Србина
    који нема вјере у Латина,
    у Латина – старих варалица!

    Бог благосиља свакога Србина,
    који нема вјере у Турчина!

    Бог благосиља свакога Србина,
    који нема Вјере у Невјеру!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  41. @Славнић
    Сабор је рукоположио Артемија за владику, исти сабор га је рашчинио и после анатемисао. Шта је ту тешко да се укапира? Него, Славнићу, ВИ НЕЋЕТЕ да разумете. Зато узимате да ложите ове секташе и обмањујете неуки народ. Црква је увек јавна ствар, а не тајна. Ето, владика Атанасије се моли стално за Артемија, пали му свећу, али они нису у заједници. То се рачуна. Него ви ништа не разумете о црквеним стварима па зато говорите ове бесмислице. одо је Артемије Ксенофонта у Бугарску, али је ујутру владика одбио да га рукоположи. Јер је схватио да ови нису са никим у општењу. Зато Артемије узима да штанцује сеоске владике, а онда им даје ингеренције које нема ни Васељенски Патријарх! Јер ни Васељенски не може да оде и служи где му падне на памет него тражи дозволу од надлежног архијереја.
    Помињете Бајдена, али не помињете Олбрајтову која је била неодељива другарица Артемијева. Не лажите више овај напаћени народ, а ако леб зарађујете писањем ових глупости, дођите код мене, ја ћу вас запослити на мојој фарми свиња да их храните и чистите. А паметније су од многих људи.

    Свиђа ми се

  42. @ Марко Радаковић

    Господине,
    па није реч „само о Бајдену“? Да погледамо мало Викиликсове извештаје, чија је суштина ово

    ВОРЛИКОВА ЈЕ У ИЗВЕШТАЈУ ИСТАКЛА ДА ПАТРИЈАРХОВА НАМЕРА ДА СЕ МИРИ СА ВАТИКАНОМ И ПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА ПРОТВ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА УКАЗУЈУ НА БОЉУ БУДУЋНОСТ.

    А ови цитати Викиликса показују колико је владика био „друг“ са Олбрајтовом и са Американцима уопште….

    *
    Телеграм 06BELGRADE1329 послат 23. августа 2006.
    излаже разговор између америчког амбасадора Мајка Полта и владике рашко – призренског Артемија, по Артемијевом повратку из САД. Владика Артемије је указао на успехе својих сусрета у Америци, чак и са неким сенаторима, тврдећи да се на Косову спрема џихадистички тероризам, што су његови саговорници схватили. Полт је, са своје стране, истакао да тамо нема никаквог џихада какав је присутан у Ираку и Авганистану. У извештају пише: “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да (Артемије,нап. аут.) треба да сарађује са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. То јест: “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“
    Полт описује саговорников став: “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање (Косова, нап. аут.) Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима.Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ Било како било, Полт је тврдио да ће међународна заједница наставити да дела на уравнотеженом и разумном односу према Србима, ризикујући чак и животе својих војника у обезбеђивању „праведног и трајног решења“. Полт је, међутим, у извештају истакао да је уверен да од Артемија не може да се очекује конструктивна улога, нарочито зато што он прича о џихаду на Косову (а тамо тога нема, зар не?).
    *
    Извештај 08BELGRADE600 из јуна 2008.

    Као вођа конзервативаца истакнут је владика Артемије коме, наводно, помаже тзв. „босански лоби“ епископа, који је „крајње конзервативан“, а био је укључен и у босански рат деведесетих година 20. века. Известилац амбасаде указује на велику популарност СПЦ у друштву, и сматра да би њена улога, ако се модернизује, могла постати позитивна.

    *
    Извештај 08BELGRADE904
    бави се сукобом између владике Артемија и владике Теодосија августа 2008.
    Неизбежни Мирко Ђорђевић дао је своје тумачење сукоба – по њему, реч је о томе да ли ће СПЦ на Косову сарађивати са међународном заједницом и косовским инстутуцијама: „Артемије, конзервативни вођа про-Коштуничине, тврдолинијашке клике у СПЦ, је против сарадње са међународном заједницом и косовским властима, док умерени владика Теодосије верује да је приоритет СПЦ брига о „живој цркви“, то јест о добробити житеља Косова, што је став који се одражава у „политици Тадићеве проевропске коалиције“. Мада је годинама митрополит Амфилохије изгледао као ближи Артемијевим погледима, он је однедавно почео да показује много практичнији приступ. Увек је, на пример, био спреман да се сретне са амбасадором (америчким, нап. аут.), док је Артемије на Косову стриктно спроводио политику избегавања контакта са америчким званичницима.“ Коментар известиоца из амбасаде био је следећи: „Артемијева афера учинила је јавним сукоб у СПЦ око тога како даље око Косова и како се преоријентисати ка проевропској Србији. Коштуница и националисти, укључујући радикале, користили су цркву да би потпаљивали пламен национализма. То се јасно видело 21. фебруара: док је Коштуница на националној телевизији био приказиван у дубокој молитви, дотле су њему одани демонстранти палили америчку амбасаду. Званичници Цркве, нарочито Амфилохије, брзо су осудили насиље. Док се патријарх Павле постепено и непредвидљиво дуго гаси, црквени званичници се окупљају да одреде у ком правцу се креће будућност Цркве. Артемијев пад је знак наде да прогресивне снаге у Цркви јачају“.

    *
    после сусрета амбасадорке Мери Ворлик са новоизабраним патријархом Иринејем, 12. фебруара 2010, послат извештај 10BELGRADE248.

    А онда се прешло на владику Артемија: „Амбасадорка се занимала за извештаје о томе да је Свети Синод (црквена влада) покренуо истрагу у вези са финансијама Епархије рашко – призренске, коју води владика Артемије, привремено смештен у Грачаници. (Свети Синод састао се 11. фебруара да разговара о мерама против владике Артемија и његовог помоћника Симеона. Саветник председника Србије за Косово и СПЦ, Млађан Ђорђевић, рекао нам је 11. фебруара да ће Синод одредити администратора да управља епархијом до сабора у мају 2010. Саветник Дамјан Крњевић – Мишковић нам је у одвојеном сусрету 11. фебруара рекао да ће Синод изабрати владику будимљанско – никшићког Јоаникија као привременог администратора (што је он, очито, одбио, нап. аут.))“. Патријарх је одговорио да се истрага у вези са Артемијем наставља, али је био сигуран да ће се решење наћи „у оквиру Цркве“.Такође, патријарх је уверио Ворликову да ће све ићи по правилима, и да уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу „тврдолинијашким“ Србима на Косову. Након разговора, Ворликова је у извештају истакла да патријархова намера да се мири са Ватиканом и предузимање мера протв владике Артемија указују на бољу будућност.

    Одломци из књиге Зорана Чворовића и Владимира Димитријевића: „Српска црква и Викиликс / Завет или издаја?“ који се односе на владику Артемија

    Свиђа ми се

  43. @Антиекумениста (и антикомуниста)

    Овако можемо да причамо до судњег дана. Артемије се уредно сретао са шиптарима (и са Тачијем) и Американцима. Имају фотографије и сусрета са Клинтоном. Поздрављају се као велики пријатељи. Имате те фотографије на интернету.
    Прочитао сам скоро на Поукама један текст у коме се наводи да Артемије није изашао из СПЦ због екуменизма, него је истеран од цркве, и тек после је почео да говори о екуменизму. Дакле, ради се о маркетиншком трику.
    Даље, у тим редовима се не зна ко пије а ко плаћа. Јер Артемијеви секташи хвале одређене ауторе или владике, али се брзо са њима посвађају. Помињу неке грчке владике, али не опште са њима. Хвалили су архм. Никодима и Димитријевича (као ви сада), а онда се разиђу. Ова секта је очајна па покушава на све начине да лажира ствари. То се стручно зове прелест.

    Ево шта сада пишу, а ковали су ове људе у звезде. Мислим да је и овај анти-црквени сајт преносио њихове текстове. Да ли ће и даље, остаје да се види.

    ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ
    2. јун у 13:00 ·
    Настављамо са разобличавањем лицемерја Владе Димитријевића и арх. Никодима. У последње време су се дрзнули да све нас који примењујемо 15. канон IX помесног сабора назову расколницима и да селективно преводе изговорено и писано од светитеља попут старца Пајсија (види претходне две објаве) како би доказали да су тобоже све такве величине биле против прекида општења са патријарсима који исповедају јерес.

    Свиђа ми се

  44. @ Марко Радаковић

    Господине,
    Ви пишете: „Овако можемо да причамо до судњег дана. Артемије се уредно сретао са шиптарима (и са Тачијем) и Американцима. Имају фотографије и сусрета са Клинтоном. Поздрављају се као велики пријатељи. Имате те фотографије на интернету.“

    Јесте се сретао, али исход тих разговора био је да амбасадор Полт напише да „је уверен да од Артемија не може да се очекује конструктивна улога, нарочито зато што он прича о џихаду на Косову“. А ви ако више „читате“ из фотографија и поздрављања, просветлите нас шта тачно „пише“ на фотографијама!

    Ви пишете: „Мислим да је и овај анти-црквени сајт преносио њихове текстове. Да ли ће и даље, остаје да се види.“

    Нисам ово разумео до краја, да ли мислите на сајт Истина је само једна… или на овај сајт? Ако мислите на Стање ствари – да ли сте то, да је „антицрквен“, рекли као др теологије или као чувар свиња?

    Свиђа ми се

  45. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Покушавам да одгајам свиње, али не иде лако… Знате, разне су болести које их нападају… Не знам да ли ћете ви објављивати В. Димитријевића и Никодима, или ипак само садржаје са оваплоћене истине у Артемију? Јер они већ пишу увелико против ове двојице, и сада им је јасно да је ВД увек био против њих и само се подмукло додворавао Артемију.
    Такви сте ви, цела група артемита и полуартемита. Само да преверите…
    Наравно да је ИД могао да се сакрије, али и ми свињогојци имамо својих разлога… :)))

    Свиђа ми се

  46. @ Марко Радаковић

    Господине,
    Ви пишете: „Наравно да је ИД могао да се сакрије, али и ми свињогојци имамо својих разлога…“

    Није реч о ИД-у него сте Ви једини dottore који пише ДОПУСТА. Но, каква земља, такви и доктори (свињогојства).

    ПС. Поновићу суштину. не можете је замаглити Вашим причама о сектама, прелестима, артемитима, полуартемитима и „преверавању“ (тако?):

    ВОРЛИКОВА ЈЕ У ИЗВЕШТАЈУ ИСТАКЛА ДА ПАТРИЈАРХОВА НАМЕРА ДА СЕ МИРИ СА ВАТИКАНОМ И ПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА ПРОТВ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА УКАЗУЈУ НА БОЉУ БУДУЋНОСТ.

    Свиђа ми се

  47. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Доста сте лектура урадили…
    Све и кад би било тако како ви верујете, по плодовима се позна Артемије. Јер је могао смирено да прихвати пресуду синода и сабора. Шта је урадио? Довео је себе у потпуну изолацију (а имамо епископа који су антиекуменисти у СПЦ), прогласио је целу ПЦ јеретичком и зато нема општење ни са киме и попио анатему. Лако вам је било да пљујете по Вартоломеју и да уздижете Москву, али кад Император направи сусрет Кирила и Франциска, онда вас је то ресетовало. Ја сам вам давно, када сам приредио онај текст о Августину који осуђује артемите, покушао да кажем где ћете да завршите. Нисте хтели да слушате. Јер ко је тај Августин, ипак је Донат шмекер, оделио се од свих, морално исправног живота, националиста… Све су то већ виђене ствари. Али, ваше упорство је драматично и за чуђење, јер кад математичар упореди 2 система са њиховим елементима, онда може да пронађе заједничке. Не бих се ја тало олако односио према Августину кога је и Фотије држао за свеца.
    Ништа слично Артемију нису урадили Атанасије Велики, Златоусти, Нектарије Егински, људи, који су НЕПРАВЕДНО били свргнути. Никад никога нису рукоположили у своју „Истинску“ цркву, нити правили паралелну структуру нити штанцовали сеоске епископе којима после дају Васељену! Вероватно сте ви саветовали Артемија, будући математичар да овако размишља: Владика не може сам да рукоположи другог владику, али може полу-владику (који има веће ингеренције од папе), па онда још једног полутана, па још једног, њих 5-6 и онда сабере пола и пола, па добије 3 целе владике! И онда они могу да рукополажу пуне владике…
    Ето „православља“! То су последице држања католичког суботњег поста…

    Свиђа ми се

  48. Имамо задовољство и част, да се и на овом сајту појавио „доторе“. Имамо их на свим нивоима власти у свим областима, а сада смо сазнали, да ни Богословски факултет није имун од појаве „доктора“. Пишем ово, јер су ми размишљања, многих коментатора разумљива, иако се по много чему не слажем. Али, да се појавио „доторе“, кога не успевам НИШТА, да разумем! Човек би очекивао, да неко ко носи титулу доктора, разумљивије објашњава од нас смртника. Није чудо што, као држава пропадамо, када имамо овакве „докторе наука“. Једни се сместише у власт, а неки одоше, да чувају свиње, Камо среће, да су сви отишли, да чувају свиње. Забављали би се на сајтовима, а не са нашим животима.

    Свиђа ми се

  49. Па, Млинар је некад држао страну римском „доктору“, кад сам се надгорњавао са њим!
    Тек му је сад дошло из д***** у главу, да „авва“ није ни за свињара способан!
    Но, боље икад, него никад!

    Свиђа ми се

  50. @Антиекумениста (и антикомуниста) **** ** ***** Мирослава Анђелковића

    Јеванђеље по Луки 8, 28-33: А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме! Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.

    Свиђа ми се

  51. @ Марко Радаковић

    Ви пишете: „Све и кад би било тако како ви верујете, по плодовима се позна Артемије. Јер је могао смирено да прихвати пресуду синода и сабора.“

    Да, авва Артемије се није понашао како је очекивао један други, лаж-авва! Није ишао да „глуми мученика“ и „кандидује се за свеца“, а још мање је испуњавао жеље Империје, папе, папофила и осталих свејеретика-екумениста. Јер, Свети Дух има другачији „смисао за хумор“: као што су сад припадници „религије антихриста“ мислили да је Свеправославни Сабор „готова ствар“ – оно изјалови се. Неће бити ништа од тога, од „васељенског“ Сабора – нажалост кардинала и васељенског поданика Вашингтона.
    Тако се изјаловила и идеја (обећање) „пацифисте и екуменисте“ дато америчкој амбасадорки да ће случај Артемије остати „у оквиру Цркве“ и да „уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу тврдолинијашким Србима на Косову“. Ето, сад је између 10 и 20 одсто (по мојој скромној процени) монаштва у Епархији у егзилу! Аферим!

    Ви пишете: „Ништа слично Артемију нису урадили Атанасије Велики, Златоусти, Нектарије Егински, људи, који су НЕПРАВЕДНО били свргнути.“

    А, где год у васељени да чувате те свиње – морали бисте знати да IDEM NON EST IDEM, да ниједан светац није постао свет тако што је опонашао другог нити иједан личи на било код другог…

    Увек се игра „ва банк“ и упутства за спасење не постоје. Имају само она генерална, типа: „Непријатеље своје благосиљај, непријатеље вере презри, а непријатеље Отачаства истребљуј.“

    Ви пишете: „Не бих се ја тало олако односио према Августину кога је и Фотије држао за свеца.“

    Не бих се ни ја олако односио према томе што (у католичанству) наречени фра авва практично прогони вл. Артемија и „артемите“: ако је он ЗА, наша је света дужност бити ПРОТИВ. Узгред, Ваше теолошке аргументе доставите фра Ђуровићу, чујем да спрема кандидатуру за Великог Инквизитора, баш на примеру „јеретика“ Артемија!

    Ви пишете: „Ја сам вам давно, […], покушао да кажем где ћете да завршите.“

    Оно јесте: неко макар буде сахрањен окружен духовним чадима својим; неко заврши тако што буде одбачен од својих а презрен од туђина којима је служио; неко постане светац; неко заврши тако што липше поред ногу „свог“ папе; неко постане ђавоиман, неко папоиман; неко заврши са „укрштеним очима“ иако је био у православном манастиру (али је саслуживао са јеретицима)… Тајанствени су путеви Господњи!

    Ви пишете: „Ето „православља“! То су последице држања католичког суботњег поста…“

    Путуј, фратре, не брини за наш (православни) манастир…

    Свиђа ми се

  52. Vec 7 godina vrtite jedno ze isto o vladici Artemiju,sve tvrdeci da „nije ispravan“.Sve da zivite jos 77 necete uspeti to da dokazete nit verbi narod s pravog puta da skrenete.Pa ako vama nije zao „bacenog vremena“ na sve to „bljuvanje otrova“,nije vala ni nama da se od vaseg otrova cistimo.

    Свиђа ми се

  53. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    «Авва» Артемије се се сетио да постоји «Империја, папа, папофили и остали свејеретици-екуменисти», так кад је изгубио власт, кад му је митра пала са главе. А до тада је био послушна овчица која је пасла заједно у тору са папофилима. Јер се угледао на Јустина. Али је после престао да се угледа, јер како би му се дивили да није различит?
    Неслози око Свеправославног Сабора само артемитска секта може да се радује. Радују се и акакијевци, који су много доследнији од вас. Мада, признаћете, тешко је изабрати између Истине и Утешитеља)
    Велите: «Ето, сад је између 10 и 20 одсто (по мојој скромној процени) монаштва у Епархији у егзилу!»
    У моменту расцепа Истока и Запада, на Истоку је било више људства. Сада има више католика. Ви барем, који изопачено тумачите, како је и Августин рекао донатистима, «мало стадо», не бисте смели да машете бројем.
    Велите «да ниједан светац није постао свет тако што је опонашао другог нити иједан личи на било код другог…» Само гордост разликује неког. Смирење је општа врлина, па зато свеци личе једни на друге и узрастају у меру раста Христовог. Постају христолики. То ви не можете да разумете јер презирете овоземаљско тело Христово. Папа је имао барем неког писамског повода да себе прогласи заступником Христана земљи, Артемије никаквог.
    „Непријатеље своје благосиљај, непријатеље вере презри, а непријатеље Отачаства истребљуј.“ – Знамо да бисте радо да нас истребите, јер је истинита Исусова: «Убијаће вас и мислиће да службу Богу чине».
    На аргумент из Августина нисте одговорили. Прочитајте оново тај текст. Можда вам се отвори математичарска чакра.
    «Света дужност бити ПРОТИВ». Ваша светост и чојство су нам познати добро.
    «фра Ђуровићу, чујем да спрема кандидатуру за Великог Инквизитора, баш на примеру „јеретика“ Артемија!» Немања «уреза језик у грлу» поглавици богомила. Знам да није пријатна сцена, али следимо нашег светитеља.
    Исус је умро у понижењу. Зашто их ја био већи од мог Господа?
    «иако је био у православном манастиру (али је саслуживао са јеретицима)…» Господ све види и зна колико сте истинољубиви.
    Велите: «Путуј, фратре, не брини за наш (православни) манастир…» Лепо је да сте ставили у загради «православни», али било би боље да је под наводницима. Јер вам је више него очигледно демонстрирано у Ђуровићевим текстовима да сте јеретици, а не само прекршиоци канона. Не разумем како некоможе да се куне у св. Фотија, а држи римски пост суботом, који је овај осудио, и који крши без срама Савине типике који забрањују пост на води у суботу. Битно је да се каже: Ја сам светосавац! – Отприлике као они: «Господе, Господе…» а он им вели: «Марш о мене, никада вас нисам знао!»
    И онда се подаве као свиње из Писма…

    Свиђа ми се

  54. @ Marko Radakovic

    Mi smo mislili da ste „samo“ neprijatelj vere, a vi se prepoznaste i u neprijatelju otacastva!

    Свиђа ми се

  55. Поштовани г. Драгане, Ви кажете :

    „Непримерено је упоређивати Епископа Артемија са Мирашем Дедејиђем.
    Епископ Артемије је Епископ признате СПЦ-е, а Мираш Дедејић је “митрополит“
    непризнате „Црногорске Цркве“.
    Може се то чинити “сличним“, али подударно и слично у математици је различито као небо и земља.
    За такву тврдњу нема ни каонског ни формално – правног основа..“

    Са једне стране је непримерено упоређивати Артемија са Мирашем, јер, руку на срце, Артемије није лош човек, има много добрих особина, урадио је и добре ствари са Цркву, трудио се итд. Мираш је један… Да се не грешим, иако знате шта мислим!
    Но, канонски статус Мирашеваца и Артемијеваца је данас у Православљу готово идентичан. Ни један ни други за званично Православље, а и за оно незванично „старокалендарско“ (ГОХ), није Епископ. Изузетак је +Серафим Пирејски који га признаје, али не општи.

    Мираш је био рашчињен од Цариградске Патријаршије. Потом је замонашен и рукоположен за Владику од непризнате расколничке старокалендарске Бугарске цркве. /Богу хвала, неки од тих епископа који су га хиротонисали (не знам да ли сви) су се вратили у Канонску Цркву./
    Са друге стране, умировљени Еп. Артемије бива рашчињен од Канонског Архијерејског Сабора СПЦ, а то рашчињење бива озакоњено признањем свих Помесних Православних Цркава (са све Грузијском Патријаршијом која није склона синкретизму-екуменизму и модернизму). Мираш је ИСТО као и Артемије анатемисан и екскомунициран из Црквене Заједнице. Док Мираш ипак има општење, право литургијско, са несрећним Денисенком – „патриајрхом Украјине“. Мираш ипа саслужује има заједницу са неким. И ако је то све сушта пропаст, и то није никаква литургија светотајниска, нека еклисиолошка структура ту постоји. Друга је ствар што Мираш помиње све Канонске Патријархе, а нема никакво општење са њима. Мада то је разумљиво јер „ЦПЦ“ је црногорски путујући циркус, па такво шизофрено помињање има смисла. Јер такви су циркузанти.
    Кажете да је Артемије Епископ СПЦ. То можда он и заједница његових сведока за себе тврде и мисле. Могу и ја за себе тврдити, на пример, да сам светогорски монах, али џаба ми то ако ме нико, па ни они ко би требали (Св. Гора), таквог не признаје нити сматра, а притом ме изопшти из исте. Артемије је био некада Епископ СПЦ, више то није. Сада је рашчињени епископ, то јест, изопштени лаик – Марко Радосављевић. На жалост. Г. Артемије себе назива еп. у егзилу. А на Литургији на многољепствију ђакон возглашава са „Свјатјејшему и…“ : што значи да се Артемије самопрогласио за Архиепископа и Патријарха. Зна се ко је једини „Свјатјетјши“ у Срба. Другог нема, па макар био он и најгори човек.

    Мираша и Артемија данас Васељенско Православље посматра истим очима. Ни један ни други нису Епископи нити чланови Цркве. Ни са једним ни другим нема општења и обојица, заједно са својим епархиотама, не смеју приступати Св. Тајнама званичне Православне Цркве! Док Мирашевци, ипак, имају заједницу са Синодом Филарета Денисенка, па нису толико усамљени као Артемије.

    „Наводите писмо Саве Јањића као аргумент за расчињење Епископа Артемија.
    Зашто то писмо није стављено јавности на увид, зашто није оргнизовано јавно
    суђење Епископу Артемију, као што су то учинили фарисаји преко римског
    судства, у лику Понтија Пилата – ЈАВНО ОСУДИВШИ ХРИСТА.
    Фарисеји се нису плашили јавности, а Ви се плашите?!
    У суђењу Христу, учествовао је и народ, а Ви то право народу ускраћујете?!
    До 1962. год. Сабор је , осим Архијереја, чинило и свештенство и народ, али су
    то комунисти укинули, уласком СПЦ-е у ССЦ!
    Осуђен је за неке недозвољене финасијске радње, а до дања данашњег ништа од тога није доказано – колика је и да ли уопште постоји икаква кривица Епископа Артемија по том основу.“

    Нисам наводио текст о.Савве као својеврсни аргумент. Ископирао сам га са једног сајта, јер ми је било лакше да њега цитирам, него да ја пишем. То је обичан одговор о.Савве на питање једног човека на форуму „Поуке.орг“.

    Не знам што се мени обраћате, ја сам нико и ништа, прост лаик.Такође не знам како бих се ја постављао да сам имао такву одговорност и власт у Цркви за време тих несрећних догађања. Но, ја све време Вам говорим о суштинским и егзистецијалним Богословоским стварима. Јер, многи су кроз историју неправедно осуђивани, али нико није био у канонском статусу као Артемије, нити је чинио иста дела. Нико није организовао своју јерархију, рукополагао неканонски хоро-епископе, стварао егизлске епархије итд. Сви Архијереји су били смирени. Јер, само и искључиво, кроз смирење се пројављује Истина и исправност Божијег пут. Свеж пример је Св. Јован Максимовић. Њега су братија Архијереји РЗПЦ хтели да свргну због његовог „екуменизма“. Наиме, Св. Јован је помињао Московског Патријаха на Литургији и сматрао је да Руска Совјетска Црква и даље има благодат Св. Тајни. /Покушали су да му наместе финасијске малверзације око градње Храма у Сан – Франциску./ „Ревносни“ архијереји РЗПЦ (не сви) негирали постојање благодати у Моск. Патријаршији. Изричито Архиеп. Антоније Лос – анђелески, који је био главни агитатор да се Светитељ Јован смени са Епархије, па и рашчини. На све то Владика Јован је говорио да ће ПОСЛУШАТИ САБОР ма да шта одлуче, јер је он ОБИЧАН МОНАХ који је ПОСЛУШАН. Влада Димитријевић је обрадио причу о томе и постоји текст на интернету. Дакле, Св. Јован је био спреман апсолутно да прими сваку неправду на себе. У томе је разлика између Христоносног и „ЈАсоносног“ пута.

    Мада, уопште није све како тврдите, јер ствар је много шира и комплекснија, а Ви, као и сам Артемије и његова заједница, избацујте само своју страну приче.
    Сигуран сам, такође, да је и Артемије прошао ту процедуру коју помињете, и да је опет рашчињен, ствар би била идентична, не би признао рашчињење, јер исповеда латинску средњевековну јерес о „незигладивој благодати свештенства“. Није проблем у пукој процедури, већ је ствар у нечему другоме. Притом, није Артемије рашчињен због фин. малверзација, већ због ОТВОРЕНОГ преступа : Богослужења под ЗАБРАНОМ и НЕКАНОНСКОГ и наслилног упада у Манастир СПЦ. Да ово није урадио, не би био рашчињен. То такође доказују, да су Архијереји и Патријарх много пута одлазили код њега на разговоре и тражили да се врати у Цркву као умировљени Епископ, и да се покаје за изазвани раскол. Не њима као личностима, већ целој пуноћи Православне Цркве. Он је рекао да они требају код њега да се покају. Врло светитељски и смирено.

    „Зашто ПРАВОСЛАВНА ЈЕЛАДА не испоручује извесног клирика Виловског, ако
    такве тврдње имају основа?
    Његовим испоручивањем и спроведеном истрагом над њим, могла би се утврдити неопозива одговорност или кривица и Епископа Артемија као евенту-
    лног саучесника у том случају.
    Тек када се НЕОПОЗИВО УТВРДИ ТАКВА КРИВИЦА, могуће је потезати канон-
    ске разлоге за опозив Његовог епископства и Његовог чинодејствовања.
    Зашто се толико, вратоломно, журило?
    Па, зато што за Његово свргавање постоје и политички разлози, а о којима
    Ви, поштовани @Порфиријољубац, избегавате да говорите – а зашто???
    Ако помињете ФИНАСИЈЕ као разлог за акт његовог опозива, ЗАШТО изостав-
    љате и ПОЛИТИКУ???“

    Не знам. Црква у Грчкој је једно, световне власти су друго. Многи говоре да је Суд у Ареопагу поткупљен. Што је сасвим вероватно, с обзиром на данашње несрећно стање у Јелади.
    Не знам колико сте приметили, али моја маленкост се све време бави суштинским Еклисиолошким стварима, не политиком. Узмимо за истину да је све неправедно учињено на Артемијем, то не оправдава његове акције и деловање. Стварање парасинагоге и неприхватање рашчињења није плод истинитости, већ пркоса и терања земаљске правде која се супроти за Православном логиком.

    Имао сам прилику да чујем од, заиста, светих стараца у Св. Гори како су се разочарали, истински, у Артемија када су видели начин његовог деловања у процесу који се вршио над њим. Светогорци, они прави, нису као ми да мисле само палим разумом, већ имају прочишћене духовне очи и дубински сагледавају ствари. Чак је и блаженопочивши Старац Георгије Капсанис, теолог и познат по противљењу екуменизму и критикама РКЦ, рекао за Артемија, парафразирам : да то што ради није нормално и нема везе са Богом и да је направио секту. Игуман Ватопедски, старац Јефрем, је чак рекао да Артемије није нормалан човек и да су они то знали још одавно, само су чекали када ће нешто тако да се деси. Мени се може неверовати, то је легитимно, али се све може проверити на Атосу.

    „Е, о томе Ви не смете да говорите, да се не замерите “ЋЕСАРУ“!
    Познато је да Епископ Артемије није био по вољи ЏОЗЕФА БАЈДЕНА, да
    није био “кооперативан“, а и да се замерио Србомрсцу Борису Тадићу, јер му је
    замерио што је дошао у посету Цркви на КиМ, а без предходне најаве и одобре-
    ња надлежног Епископа.
    ЦИТИРАЈУЋИ ПИСМО САВЕ ЈАЊИЋА /а и он је “птичица из истог јата“ као и Борис Тадић!/ САМО ПОТВРЂУЈЕТЕ ЧИЊЕНИЦУ, ДА ЈЕ НЕДОПУСТИВО НАД
    ЕПИСКОПOM АРТЕМИЈЕМ ИЗВРШЕНА НЕЗАКОНИТА ПРИМЕНА “ПРАВА СИЛЕ“, БЕЗ ПРИМЕНЕ “СИЛЕ ПРАВА“, које чак ни ФАРИСЕЈИ, СУДЕЋИ ХРИСТУ, НИСУ ПРЕНЕБРЕГЛИ – ОСУДУЛИ ГА БЕЗ ПРЕСУДЕ ЈАВНИМ СУЂЕЊЕМ!“

    Могу ја да говорим о чему год хоћу, нико ми не брани, па ни Вама. Те приче око Америке и политчког склањања могу бити само једна мутљавина у којима има свега и свачега, а највише полу – истине. Полуистине су најопасније. Било је ту свега и свачега. Процес против Артемија траје још из времена када су Св. Патријарх Павле и тадашњи Еп. Артемије ушли у Сукоб. Но, сви знају да блаженопочивши Павле уопште није мирисао Артемија. Сви они који су били у близини Патријарха могу то да потврде, посебно обични народ који је свакодневно долазио на Литургије у Патријаршију код Патријарха. Такође, Артемијево монаштво није мирисало Патријарха Павла и сматрало га је екуменистом, ништа мање од садашњег. Иринеја.
    Постоји цела архива, записника, седница Синода, и свега и свачега везаног са цео случај „Артемије“.
    Сам Артемије је прихватио, од стране Синода, умировљење које је касније Арх. Сабор потврдио, али Артемије је, по наговору својих ученика, променио причу и одбио послушност СПЦ, што је касније резултовалом упадом у Дуб. Поток и рашчињењем. Позиван је на седнице Синода на које није хтео да дође итд…
    Но то је све мање битно, то не оправдава постојање ПАРАСИНАГОГЕ и секташтво, које у Србији никада није постојало. У супротном праведност никада не остаје сакривена. Зар би Господ не би пројавио кроз разне Епископе, па чак и кроз читаве Синода појединих Помесних Цркава, као у случају Свеправославног Сабора, да је рашчињење Марково било нелегално и незаконито. Историја Цркве нам потврђује да је тако. Незаконита свргунђа и рашчињења Божијих људи никада нису признавана од пуноће Цркве. На пример, рашчињење Златоустог никада није прихватио ни сам Папа римски, а ни велика већина тадашње ПЦ.

    „Замерате Епископу Артемију да је одустао од Своје одлуке о пензионисању, а
    губите из вида да “окривљени“ има право да мења, одустаје од својих ранијих
    тврдњи или датих изјава, из само Њему знаних разлога, а ускратили сте
    Му могућност да то и јавно ОБРАЗЛОЖИ У РЕДОВНОМ СУДСКОМ ПОСТУПКУ
    ПРВОСТЕПЕНОГ ОРГАНА, по систему – “КАДИЈА ТЕ ТУЖИ – КАДИЈА ТИ СУДИ!’
    Да је све рађено са миром, сталожено и по “ПРОЦЕДУРИ“, не би до овога ни до-
    шло.
    Само, сврха и није била да се ишта докаже, већ да се Артемије уклони, по сваку
    цену!
    Шта мислите колика је и чија кривица оволике журбе – да ли се може и сме сва-
    лити само на леђа “окривљеног“, а без могућносто да се брани???“

    Да ли је своју одлуку мењао Св. Нектарије Егински када је био неправедно смењен и пензионисан? Не, био је смирен, трезвен и доследан. Христов човек и чудотворац. Васељенски Светитељ. Смењен без икаквог суда, доказа и разлога.
    Остао послушан и смирен, и ако је много страдао због тога. Видимо ко је Данас.

    Но, са Артемијем нема сличности, прво не из начина поступања, етоса и духа. Друго што је Артемије је смењен од Синода из јасног разлога. Он није хтео два, или три пута, да прими комисију послату од Синода! У свакој Православној Цркви на кугли земаљској би за такве поступке Епископ био смењен. То је нормално. Касније су се ствари одвијале како су одвијале. Процедура је трајала годинама, само што јавност није са тиме била упућена као што је постала након пензионисања и дешавања после. Но, понављам, ништа од тога не оправдава постојање „ЕРП – у егзилу“ и секташког деловања које она врши. То деловање се данас покрива тобожњом борбом против екуменизма, и оптужба СПЦ за јерес. А СПЦ није била јеретичка док је Артемије био Епископ?

    „Што се тиче Литургијског општења са другим Епископима, то препустите свести
    и савести оних који то чине – ЈАВНО или ТАЈНО.
    Ви сигурно то не можете знати нити тврдити!
    Ко ће за кога – КАДА и ГДЕ – издвојити честицу, и са дотичним, кроз ЧАШУ,
    остварити заједничарење, понављам: Ви то не можете знати нити на то утица-
    ти!“

    Покушавате да мистификујете ствар тамо где нема места мистификацији. А ради се о суштинским стварима, које су врло битне, а пошто не постоји православни аргумент и чињеница са Ваше (и уопште Артемијеве стране) скреће се акценат на политику.
    Никаква неправда учињена на Артемијем не може га оправдати за раскол и јерес у којој се налази. Гоњени неправдама су настали многи велики проблеми у историји човечанства и Хришћанства. Чак и сам Лутер је, уместо да постане Православан, постао нешто још горе него римокатолик. Тако и Артемије, уместо да се смири, он постаде расколник.

    Наиме, Литургијског општења и САСЛУЖИВАЊА нема, ма колико Ви покушавали да оправдате нешто што не постоји и што сам Артемије не тврди да постоји. Не постоји јавно, а тајно саслуживање не постоји. Зар мислите да се Артемије крије са још неким канонским Архијерејима и служи литургију негде у подруму да их нико не види? Они би такво саслуживање објавили на сва звона.
    По свему судећи, видим, да Вам познавање Православне Еклисиологије и Догматског Православља није јача страна, па Вас не кривим за промашаје које правите. Притом научени сте погрешно да расуђујете јер су Вам узори они који сами верују погрешно.
    В
    ађење честице за неког НЕ ЗНАЧИ ништа ако са тим за кога Честицу вадимо немамо заједничко Евхаристијско општење, то јест, не саслужујемо и не причешћујемо се из ИСТЕ ЧАШЕ. Артемије и његови сведоци се не причешћују из исте ЧАШЕ Н И С А К И М. Сами су. Артемије – 4. сеоска епископа, и народ. Нема Заједнице са остатком Цркве. Мислим да је довољно јасно.

    Може неки Епископ, који верује погрешно, да извади Честицу на проскомидији и за неког римокатолика или протестанта, али то не значи да тиме он и црква његова, бивају у заједници са истима. Заједница се остварује ИСКЉУЧИВО у Причешћивању, а преко тога и у помињању и вађењу честица. Једино у Саслуживању и Причешћу има било какав смисао вађење Честица и Помињање. Зато нема смисла, по Оцима и Павлу Србском, чак и помињати на проскомидији оне православце који не желе да живе Црквеним животом. Проскомидија је само за ЧЛАНОВЕ ЦРКВЕ КОЈИ УЧЕСТВУЈУ У ПРИЧЕШЋУ!.

    Дакле, Артемије и заједница његова нема општења са Црквом.

    „Што се тиче јединства Небеске и Земаљске Цркве, свакако да Небеска мора
    имати примат над Земљском, будући да земаљску Цркву чине ГРЕШНИЦИ.
    Грешници, који “КАНОНЕ КАЧЕ МАЧКУ О РЕП“, саслужују са католичким клиром
    у њиховим – католичким – богомољама, ОДЛАЗЕ ПАПИ НА НОГЕ, ЦЕЛИВАЈУ
    МУ РУКУ, иконопишу, ИЗОБРАЖАВАЈУ ХРИСТОВ ЛИК – ЛИКОМ КОНЧИТЕ
    /ПЕРВЕРЗЊАКА, ТРАНВЕСТИТА/ у Цркви у Пребиловцима – ПЕБИЛОВАЧКИХ
    МУЧЕНИКА, уклањају иконостасе, забрањују, по манастирима, свакодневне Свете Литургије, мењају поредак Божанствене Литургије по свом нахођењу,
    потпуно занемарујући ВЕРНИ НАРОД КАО ДЕО ТЕ ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ, И
    ЗАВОДЕИЋ ГА КАО ОВЦЕ НА ЗАКЛАЊЕ – АНТИХРИСТУ!“

    Опет браните тезу која нема суштинске везе са Православном Вером.
    Примат над Црквом има искључиво Дух Свети који ЈЕДНАКО обитава и у земаљској и небеској Цркви!
    Грешници су део земаљске Цркве, али и не њена природа. Цркву на земљи чине грешници и праведници, али Христос је тај који је конституише, који Њоме управља, који Служи и чије је Она Тело. Црква пројављује себе, не кроз појединце, већ кроз своју САБОРНОСТ- коју Артемије нема. Саборност Цркве је израз Духа Светог и Његове воље, пројаве и благодати.
    Природа земаљске Цркве је безгрешна као што је Христос безгрешан, и да нема Ње, понављам, не би било ни небеске Цркве, јер једино преко земаљске Цркве је и сама Богородица постала део небеске!
    Поступци појединаца и њихове грешке не осликавају природу Цркве Православне која спасава и небеску Цркву, управо због Тајне Евхаристије која се свршава за спасење целог Космоса и свих живих и усопших једино и искључиво на земљи.
    Помиње се спомен и Светих и Богородице и Анђела, јер сви своје постојање црпе у тој Св. Тајни приноса Тела и Крви Христове које и за ЊИХ приноси. Тако ће бити све до свеопштег Васкрсења и свеопштег Васпостављења свега у Христу Исусу где ће се све и сви сјединити у Једно(г) = Христа. То је светоотачка Православна Вера.
    Дакле, појединци јесу грешници, али земаљска Црква као тајна није грешна, јер је Тело Христово које се пројављује као Сабор и Заједница. То је несхватљиво Артемијевцима када нису део тога, разумљиво је.

    Свиђа ми се

  56. @ Марко Радаковић

    Из целог Вашег одговора, не тако кратког, вреди ово упамтити:

    „Папа је имао барем неког писамског повода да себе прогласи заступником Христана земљи, Артемије никаквог.“

    И још једном:
    „ПАПА ЈЕ ИМАО БАРЕМ НЕКОГ ПИСАМСКОГ ПОВОДА ДА СЕБЕ ПРОГЛАСИ ЗАСТУПНИКОМ ХРИСТА НА ЗЕМЉИ!“

    ПС. Није спорно да су сви свеци „христолики“, и да их одликују опште врлине, али кад би било како Ви то тумачите – онда не би важило оно „само Господ зна кога ће прославити“. Али о смирењу и гордости, макар Ви, немојте!

    Папа с Вама!

    Свиђа ми се

  57. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Да, јер примат је недвосмислено утемељен на Писму. Проблем је само обима и начина вршења. НИКАДА источни Оци нису доводили у питање папски примат, а из политичких разлога се Константинопољ изједначио са Римом, па је постала мртва трка, тако да канони (Конст. и Халкидон), који изједначавају Стари и Нови Рим практично никада нису били прихваћени од Рима. Знате све то и сами добро.
    Пошто је актуелно ово око Сабора, да вам напоменем да је сабор 381. био васељенски иако сазван само од Теодосија који је био у рату са Амброзијем и нико није од западних позван. Западни су хтели да у Риму одрже контра сабор, направили га, али источни нису дошли на њега. А тамо су били присутни св. Амброзије. св. папа Дамас… За ваш ментални склоп мало тешко да се свари…
    И управо је са тог сабора издат документ, који је после постао општеважећи, да папа има првенство по Божанском праву, а не политичкој важности неке столице.
    Срећом, та идеја није заживела иако су се за њу залагали многи свеци. Видите, свет цркве није црно-бели, како би ви волели. И садашње инсистирање РПЦ или СПЦ да све буде „саборно“ је бесмислица, јер никада ниједан сабор није тако обављен. Увек је ишло на мишиће. Јер сатана ратује против православних. Вашу секту је оставио, јер сте већ његови, тако да му није фрка.
    Артемије пак је старокатолик и то не може да укапира само неко ко не познаје теологију. У њему живи најгори могући католицизам, гори и од оног који је надахњивао папу Хилдебранда. Зато упркос канонима и ругајући се у лице св. Сави држи католички пост суботом. Вама је барем јасно, будући математичар, да ако Сава каже, као и канони: Нема поста на води суботом, да то значи управо то. Закон идентитета… А=А. А ако Артемије вели да се суботом пости на води, онда то није по Сави. Да су православни постили суботом, св. Фотије неби могао да нападне папу Николу за ту накарадну праксу. Сетите се „Блиставог ума“: Па ови не старе!
    Верујте математичару у себи, не закопавајте талант, и биће жива душа ваша.

    Свиђа ми се

  58. @ Marko Radakovic

    Po vama, Imperija je smenila vladiku Artemija jer je previse bio za samu tu Imperiju?

    Свиђа ми се

  59. @VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Прво, глуп ти је никнејм.
    Друго, па сигурно није Артемије радио за Клинтона и за Тачија! Иако је преговарао са Западом. Али је једнако безумно мислити да је Патријарх Иринеј агент Ције. Не, овде је реч о политици, о разним позицијама које се заузимају у цркви, и само у неким случајевима се може рећи да је неко за неког нешто урадио јер је био плаћен. Артемије је направио погрешне кораке и зато је плато главом. Али ово секташење и даље лудило у које је упао то нема никаквог оправдања. Тужно, али истинито, реч је о прелести. А теби је то тешко да разумеш јер целу ствар гледаш само кроз политичку призму. Гледај мало кроз каноне и Типике св. Саве које је ФрАва навео. Зашто одбацујеш духовну димензију? Мислиш да је тек тако пао Артемије? Не, Господ је дао да се види само делић тог леденог брега. Тако се католицима толерисао пост суботом, јер није био мотивисан јеретичким разлозима, па су им се толерисале многе друге ствари, и на крају чир је пукао. Исто са Артемијем. Папизам је опак вирус…

    Свиђа ми се

  60. @ Marko Radakovic

    1. Zasto glup nickname? Bas je zabavan, a iznad svega istinit 🙂

    2. Citam Vase reci i pitam se da li ste Vi duhovno cado fra ave Djurovica ili neko ko je vrlo inspirisan fra avinim (ne)delima, primecujem isti fond reci, isto insistiranje na necemu sto ne stoji ni na nebu ni na zemlji, kao sto radi on?

    3. Dobro je sto ste najzad priznali da je iza nekakonske smene vl. Artemija stajala politika. Malo je bilo ispod nivoa prica da mu je drugarica Olbrajtova.

    Свиђа ми се

  61. @ Марко Радаковић

    После кажу немогућа су чуда… Ево и наш доктор и чувар свиња схватио да

    Папизам је опак вирус…

    Поновићу:
    ПАПИЗАМ ЈЕ ОПАК ВИРУС!

    Још само да прихвати да је екуменизам свејерес, покаје се и да му опростимо што смо га (вервално) тукли (у полемикама)!

    Свиђа ми се

  62. Par pitanja za PORFIRIOLJUBCA. Gde je i kada sv.J.Sangajski pominjao na liturgiji sergijanskog patrijarha ruske sovjetske crkve i priznavao joj blagodat,kada je opstepoznato da RZC i MP nisu priznavale jedna drugoj blagodat…kazete da je sv.Jovan bio poslusan svom Sinodu i prvojerarhu- kako je onda moguce da se oglusivao o odredbe svog Sinoda koji je saborno proglasio sergijansku MP bezblagodatnom jos u vreme mitr.A.Hrapovickog(osnivaca RZC)…a ciji su kurs po pitanju MP jos ostrije imali njegovi naslednici mitr.Anastasije,pa potom sv.Filaret njujorski.Da li je moguce da jedan episkop ima razlicito misljenje od svog Sinoda i prvojerarha u vezi tako vaznog pitanja,kao sto je pitanje o blagodatnosti jedne crkve i pominjanje njenog prvojerarha(u ovom slucaju MP i njenog patrijarha). Da ne duzimo…MP nikada nije priznavala RZC,smatrala ju je raskolnickom BEZBLAGODATNOM zajednicom,a isto takav identican stav prema MP je imala RZC.I da ne bude zabune..pricamo o vremenu kada je ziveo sv.Jovan,a ne o onome sto se kasnije desilo 2007 kada su se spojile.I za sam kraj pitanje u vezi sudjenja sv.Jovana toboze zbog finansijskih malverzacija,odakle vam to da su ga par sabrace arhijereja optuzivali da je bio ekumenista,kada je opstepoznato da je RZC kompletno od samog pocetka imala krajnje jasan stav protiv ekumenizma od samog osnivanja 1921,a 1983 je cak saborno bacila Anatemu na ekumenizam i ekumeniste. Sv.Jovan nikada nije bio niti ekumenista,niti za ekumenizam,jer da je bio takav ostao bi upamcen kao ep.Jovan,a ne kao SVETI JOVAN SANGAJSKI. U vezi Artemija,samo jedno malo pitanje,obzirom da dobro poznajete crkvene kanone- sta mislite zbog cega se Artemije vratio novembra 2010 da sluzi u Dubokom potoku,da li zbog drskosti,ili zbog neceg drugog.Interesantna je jos jedna stvar u ovim polemikama oko Artemija…niko,ama bas niko,nije spomenuo glavni razlog zbog kojeg se Artemije odvojio od SPC,mada je on to obrazlozio u svom clanku neposredno nakon odvajanja.Radi podsecanja za one koji su to zaboravili,ili vesto izbegavaju tu cinjenicu…ep.Artemije se odvojio od SPC zbog patrijarhovog ucestvovanja u jevrejskom prazniku Hanuke decembra 2010,kada je palio svecu,a sto je po kanonima(Apostolska pravila) najstrozije sankcionisano rascinjenjem i svrgnucem,kao i zbog patrijarhovog javnog ispovedanja da je ekumenista i za ekumenizam.Mozda se neko seca da je pocetkom oktobra 2014 u Stokholmu prilikom osvecivanja crkve Sv.Save patrijarh Irinej ( uz prisustvo pet SPC episkopa) sluzio liturgiju kojom prilikom su mu SASLUZIVALI tri monofizitska episkopa iz Svedske.Sve ove cinjenice ponaosob dale su ep.Artemiju apsolutno pravo da se opozivajuci se na 15.kanon Prvodrugog konstant.sabora ODVOJI od svog Prvojerarha koji javno ispoveda jeres(ekumenizam) i sasluzuje sa jereticima(monofizitima).Nije mi poznato da je neko ukinuo ovaj poznati 15.kanon.Zakljucak je nedvosmislen i za komaracku svest…nadam se i za ekumenisticku svest.Volio bih da neko od teologa teoloski opovrgne ovaj kanon i prosvetli nas neupucene…nadam se da se svi mozemo sloziti barem oko cinjenice da Artemiju nikako ne manjka teolosko znanje i kompetencija u vezi kanona i dogmata(ovde strogo i iskljucivo mislim na tumacenje i primenu 15.kanona).kao i cinjenicu da mu je svakako odlicno poznat slucaj sv.Maksima ispovednika,koga svi nerado spominju,a koji se odvojio od svih tadasnjih pomesnih crkava zbog monotelitske jeresi i nije bio u evharistijskom opstenju sa svojom pomesnom carigradskom crkvom…kao i cuveni slucaj sv.Teodora studita,koji se takodje odvojio od svog (carigradskog)patrijarha.Zabrinjavajuca je cinjenica da je danas stid i sramota navoditi primere iz zivota svetitelja koji su se svaki u svoje vreme ponasali ispovednicki i odvajali od svojih jeraraha zbog neke jeresi…danas kada se neko na njih ugleda taj dobija epitet raskolnik,jeretik,zilot ,u prelesti itd.Konacno da zavrsimo ovu mucnu diskusiju jednim prostim pitanjem,koje je upuceno svim ucesnicima…Da li se treba odvojiti od episkopa( patrijarha) koji javno i nedvosmisleno ispoveda jeres RECIMA i DELIMA…po mogucnosti da odgovor bude samo DA ili NE.I uz ovo dodatno potpitanje…Kada treba tj.u kojem slucaju,primeniti 15.kanon.Zahvaljujem svima koji odgovore.

    Свиђа ми се

  63. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Папизам јесте опак вирус, али се и оздрави од вируса. Католике прошао, Артемија дрма па разбија…

    Свиђа ми се

  64. @Порфиријољубац

    Свети Оци говоре: “Доћи ће време када ће људи /већина/ полудети, па ће онима
    који нису као они /полудели/ говорити: ‘ВИ СТЕ ЛУДИ, ЈЕР НИСТЕ КАО МИ’ “

    У слуачју Епископа Артемија, нека се свако преиспита којој групи припада!
    Ко је овде “САБОРНА ВЕЋИНА“, а ко РАСКОЛНИЧКА МАЊИНА“, ко је овде
    прогоњен, а ко прогонитељ…?

    Из наведених примера прогањања Св. Јована Златоустог, Св. Јована Шангајског,
    Св. Нектарија Егинског, видимо да су они били – “ПРОГОЊЕНА МАЊИНА“, а
    они , насупрот Њима, који су их неправедно и небратски осуђивали, увек били
    “ПРОГОНИТЕЉСКА ВЕЋИНА“
    А, зашто је то тако бивало?
    Па, зато што су се горе цитиране речи Светих Отаца -“ВИ СТЕ ЛУДИ, ЈЕР НИСТЕ КАО МИ“ – увек односиле на “САБОРНУ ВЕЋИНУ“, а никда на “РАС-
    КОЛНИЧКУ МАЊИНУ“!
    Уосталом, најбољи пример, а већ поменут у ранјим коментарима, јесте случај
    одузимања епископства Светом Николи, од стране Сабора Васељенских Отаца.
    Ако су они, Свети Оци, пали у заблуду, колико се то тек може очекивати од
    данашњих учесника АС СПЦ-е, “већини“ – која је дубоко закорачила у религијски синкретизам?!

    Зашто су се Св Јован Златоусти и Св Нектарије Егински повиновали неправдедним одлукама своје Саборске сабратије?
    Па, зато што, у то време, та Њихова сабратија није још загазила у РЕЛИГИЈСКИ
    СИНКРЕРТИЗАМ – ЕКУМЕНИЗАМ /СВЕЈЕРС/, па су смирено отрпели Њима,
    лично, нанету неправду, али није било и НЕПРАВДЕ ПРЕМА ИСПОВЕДАЊУ
    ВЕРЕ И ХУЛЕ НА ДУХА СВЕТОГА.
    Јуда је био члан, Апостол Земаљске Цркве, када ју је Господ Исус Христос Својим живљењем на земљи устројавао /конситуисао/, али онога тренутка
    када је издао Исуса христа, Сина Божијега, тог момента Дух Свети одступа
    од њега.
    А да ли се упражњавање религијског синкретизма од стране доброг дела чланова АС СПЦ-е може поредити са издајом Исуса Христа, Сина Божијега?
    Може!!!
    Зато се и поставља питање – колико они уопште могу доносити Саборске одлуке,, у Духу Светом, па и ова одлука о брзопотезном расчињавању Епископа
    Артемија.
    То је определило Епископа Артемија да не прихвати одлуку АС о Његовом сме-
    њивању, а не наговор његових “сарадника“ , новац или жеља да управља епархијом, гордост или непослушност…, како се то произвољно говори.

    Ваш цитат:

    “Опет браните тезу која нема суштинске везе са Православном Вером.
    Примат над Црквом има искључиво Дух Свети који ЈЕДНАКО обитава и у земаљској и небеској Цркви!“

    Што се тиче односа Небеске и Земаљске Цркве, јесте то нераскидиво јединство,
    али под приматом Небеске Цркве.
    Кроз речи Архангела Гаврила, упућене Мајци Божијој: “Благословена си Ти међу
    женама и благословен је плод утробе Твоје.. СЕМЕ .Небеске Цркве силази на земљу, освећује је и тако настаје Земаљска Црква, под дејством Духа Светога.
    Само, Дух Свети никада не одступа од Небеске Цркве, али мање или више од-
    ступа од Земаљске, због појединачних грехова клирика, преко којих се излива
    на народ, или због греха и самога народа.
    У мери покајња и исправљања живота по Богу – народа и клирика – Дух Свети обитава у Земаљској Цркви.
    Пунота Духа Светога је потпуна у Небеској Цркви, а на земљи је у сразмери са
    Богоугодним животом народа и клирика.
    Уосталом, Антихрист ће потећи из Земаљске Цркве, а Христос, који ће га убити
    Светим Духом/Дахом уста Својих – долази из Небеске Цркве, и тек тада ће се ос-
    тварити потпуна ПУНОТА ЈЕДИНСТВА НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ –
    ЦАРСТВА БОЖИЈЕГА НА ЗЕМЉИ – У ДУХУ СВЕТОМЕ.
    А дотле?
    А дотле се мора и те како вагати колико је било која одлука АС СПЦ-е у Духу
    Светом, па и одлука о брзопотезном расчињењу Епископа Артемија.
    Тако, дакле, може се рећи да одлука може бити и канонска , форнално – ОДЛУКОМ СВИХ, али не мора да буде по Духу Светом.
    Опет наводим пример о Светом Николи.
    Одлука о Његовом расчињењу је била формално КАНОНСКА – ЈЕР ЈЕ ДОНЕТА ЈЕДНОГЛАСНО, али је ипак опозвана, јер, очигледно, није била у пуноти Духа Светог.
    Ако није тако – заштго је онда таква одлука ОПОЗВАНА?!

    Ваш цитат:

    ‘Не постоји јавно, а тајно саслуживање не постоји. Зар мислите да се Артемије крије са још неким канонским Архијерејима и служи литургију негде у подруму да их нико не види? Они би такво саслуживање објавили на сва звона.
    По свему судећи, видим, да Вам познавање Православне Еклисиологије и Догматског Православља није јача страна, па Вас не кривим за промашаје које правите. Притом научени сте погрешно да расуђујете јер су Вам узори они који сами верују погрешно.“

    “Вађење честице за неког НЕ ЗНАЧИ ништа ако са тим за кога Честицу вадимо немамо заједничко Евхаристијско општење, то јест, не саслужујемо и не причешћујемо се из ИСТЕ ЧАШЕ. Артемије и његови сведоци се не причешћују из исте ЧАШЕ Н И С А К И М. Сами су. Артемије – 4. сеоска епископа, и народ. Нема Заједнице са остатком Цркве. Мислим да је довољно јасно“

    Што се тиче заједничарења кроз СВЕТУ ЧАШУ – СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ, и ту тре-
    ба бити веома обазрив и не тврдити претнциозно да Епоскоп Артрмије није ни са ким у заједници кроз СВЕТУ ЧАШУ – СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ.
    Ако Он издвоји честицу за неког Њему наклоњеног Епископа и Овај то учини за
    Њега, свако на својој Проскомидији, Олтару, и тако се причесте, свако из Своје
    Чаше, они су уЛИТУРГОИЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ДУХОМ СВЕТИМ, а не морају се никада физички срести, да се заједно, физички, Пеичесте из једне Чаше са ЈЕДНОГА ОЛТАРА.
    Ваше горње тврдње су врло претенциозне, јер Ви не искључујете могућност да
    је Саборска одлука о расчињењу погрешна, и не поучава те се примером Св.
    Николе, да су и Његови савременици били једнако искључиви као Ви, а онда се
    постидели када су видели то што су видели и чули.
    Немојте бити толико нестрпљиви, стрпите се мало, па ће свако дело изаћи на
    видело – па и та несретна и брзоплета одлука АС СПЦ-е.!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  65. У ова 2 текста је одговорено У Пролазу…
    1) Прво-Други Цариградски сабор осудио артемите 861. године
    2) О лажи артемита да су се отцепили због јереси екуменизма

    Свиђа ми се

  66. Одговор за брата @Prolaznik

    Желео бих прво да напоменем да је историја Руске Заграничне Цркве заиста много комплексна и није могуће у кртатким цртама изложити сву њену комплекстност коју је поседовала у том врло тешком пероду. Ствари нису никако црно – беле, већ постоји велики спектар различитих боја и нијанси.

    Цитираћу Вас:

    „Par pitanja za PORFIRIOLJUBCA. Gde je i kada sv.J.Sangajski pominjao na liturgiji sergijanskog patrijarha ruske sovjetske crkve i priznavao joj blagodat,kada je opstepoznato da RZC i MP nisu priznavale jedna drugoj blagodat…kazete da je sv.Jovan bio poslusan svom Sinodu i prvojerarhu- kako je onda moguce da se oglusivao o odredbe svog Sinoda koji je saborno proglasio sergijansku MP bezblagodatnom jos u vreme mitr.A.Hrapovickog(osnivaca RZC)…a ciji su kurs po pitanju MP jos ostrije imali njegovi naslednici mitr.Anastasije,pa potom sv.Filaret njujorski.Da li je moguce da jedan episkop ima razlicito misljenje od svog Sinoda i prvojerarha u vezi tako vaznog pitanja,kao sto je pitanje o blagodatnosti jedne crkve i pominjanje njenog prvojerarha(u ovom slucaju MP i njenog patrijarha). Da ne duzimo…MP nikada nije priznavala RZC,smatrala ju je raskolnickom BEZBLAGODATNOM zajednicom,a isto takav identican stav prema MP je imala RZC.I da ne bude zabune..pricamo o vremenu kada je ziveo sv.Jovan,a ne o onome sto se kasnije desilo 2007 kada su se spojile.I za sam kraj pitanje u vezi sudjenja sv.Jovana toboze zbog finansijskih malverzacija,odakle vam to da su ga par sabrace arhijereja optuzivali da je bio ekumenista,kada je opstepoznato da je RZC kompletno od samog pocetka imala krajnje jasan stav protiv ekumenizma od samog osnivanja 1921,a 1983 je cak saborno bacila Anatemu na ekumenizam i ekumeniste. Sv.Jovan nikada nije bio niti ekumenista,niti za ekumenizam,jer da je bio takav ostao bi upamcen kao ep.Jovan,a ne kao SVETI JOVAN SANGAJSKI. “

    Ако прочитамо „Историју РЗПЦ“ коју је саставио велики Светитељ Јован Шангајски видећемо да он никада није негирао благодат Московској Патријаршији, насупрот Архијерејима (не свим) Руске Заграничне Цркве који су то изричито чинили. Став о благодатности Руске Совјетске Цркве никада није био Саборно уобличен, нити једномислено прихваћен од стране целе Заграничне Цркве. Овде можете прочитати зажету историју коју је саставио Св. Јован :
    http://www.bastabalkana.com/2014/07/ruska-zagranicna-crkva-kratka-istorija-ruske-zagranicne-crkve/

    Наиме Владике Јован за Руску Цркву казује да је Загранична Црква са Њом у духовном општењу и ако нема знаке видљивог општења. Излажући историју РЗЦ нигде не помиње да је Црква у Русији безблагодатна, нити помиње да је Сабор у Карловцима, под преседавањем блаженопочившег Митрополита Антонија Храповицког, прогласио Московску Патријаршију за безблагодатну. То једноставно није тачно! Притом Антоније Храповицки је имао пуно општење са свим Помесним Православним Црквама, укључујући и Српску. Такође, тада је РЗЦ помињала као свог Духовног поглавара прогнаног Митрополита Петра кога је. заправо, замењивао Митр. Сергије које је ступио у савез са Совјетском влашћу. Дакле, ако погледамо историју и догађаје у Заг. Цркви, видећемо да никада није постојао заједнички концензус мишљења свих Архијереја око благодатности Московске Патријаршије. Св. Јован је био од оних који нису одбацивали благодат Мос. Пат. никада!

    Ако погледамо житије Митр. Филарета Њујоршког, састављено од зилота „ИПХ“, ту налазимо : „Практично читав далекоисточни епископат Руске Заграничне Цркве у то је време признавао Московску патријаршију, тако се о. Филарет и без своје воље нашао у јурисдикцији Московске патријаршије, као клирик Харбинске епархије. Ово је њему необично тешко падало. За време Богослужења никада није допуштао помињање безбожних власти, у којој год епархији да је служио, и никада није савршавао молебане и парастосе на захтев совјетске власти или да би јој угодио. Али чак и уз тако упорно ограђивање од лажне црквености, канонска везаност за Московску патријаршију представљала је тешко бреме за душу о. Филарета.“

    Дакле, ово време у далекоисточном епископату РЗЦ је био и Светитељ Јован Шангајски као Епископ Шангаја, притом није био једини који је признавао благодат МП. Тако да Ваша тврдња о Саборном непризнавању благодати (у догматском светотајниском смислу) МП није истинита, јер никада није прихваћена од стране СВИХ Архијереја РЗЦ. Истина, постојали су Архијереји који су јој негирали благодат: као на пример, Вл. Антоније Лос – анђелески и Виталије Устинов – иначе главни противници и прогонитељи у покушају Св. Јована Чудотворца. Наравно, ту је и био Митр. Филарет који је имао „тврде“ ставове (он није учествовао у покушају свргнућа Св. Јована). Имао је лично мишљење које гласи : „Наша Црква, да кажемо, никада до сада није то питање у форми ЗАЈЕДНИЧКОГ разматрања и осуде изражавала, али ја сам убеђен да у тој самој совјетској лажи-цркви благодати нема и не може је ни бити, јер је одступила од верности Христу и тамо Христа Спаситеља нема и не може Га ни бити. То је моје дубоко уверење. Ја га никоме не намећем али говорим отворено онако како мислим“. Дакле, његово ЛИЧНО мишљење је да у Совјетској Цркви нема благодати, али исти Он, је оставио овакво завештање :

    „Пред своју смрт, митрополит Филарет је завештао свом келејнику и најближем сараднику, протођакону Никити (Чакиров) да, када престане прогон Цркве у Русији, једно од два његова архијерејска одјејанија и жезал буду предати “Најсветијем Сверуском Патријарху када Господ ослободи отаџбину Руску и кад наступе благословени дани предсказани светим Серафимом Саровским Чудотворцем“, а друго да преда у Дивјејевску обитељ.

    Протођакон Никита је чувао одјејанија до краја свог живота и пред смрт их је предао о. Роману (Лукјанов), настојатељу Богојављенског храма у Бостону, са речима: “…Кажи им коме су припадала и кажи им да смо их чували као зеницу ока и да је владика митрополит Филарет, када је савршавао чин прослављања Новомученика и Исповедника Руских, у својој састрадалној души преживљавао страдање сваког мученика и радовао се њиховој непоколебивости и верности истини. Митрополит Филарет је 1981. године савршио велико дело саборног и народног прослављања многомилионитог збора нових угодника Божијих“ – написао је протођакон Никита у писму о. Роману, који је у новембру 2006.године одјејанија предао архимандриту Тихону (Шевкунов) као представнику патријарха Алексија Другог.

    На тај начин, предајом и примањем одјејанија најжешћег противника и критичара Московске Патријаршије од стране Заграничне Цркве, које је претходило потписивању Акта о Канонском Општењу, извршено је символично помирење та два раздвојена дела Руске Цркве“
    ( извор :http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/novosti/1003-predstavljanje-knjige-mitr-filareta-voznesenskog)

    Ваша тврдња да је Загранична Црква Саборно осудила Совјетску Цркву не одговара истини.
    Ту чињеницу, на жалост, не виде духовно слепи хришћани окупљени око Акакија, који као и сви протестанти, заједно са Артемијевим сведоцима, узимају од Истине само оно што се њима свиђа. Тако исто посматрају Каноне и њихову примену.

    Наиме, 1994. год. на Сабору, РЗЦ је, и пре самог сједињења са Московском Патријаршијом, Саборски ПРИЗНАЛА благодат МП и свим осталим Канонским Црквама у Свету. Тада је Сабор демостративно напустио Митр. Антоније (прогонитељ у покушају Св. Јована) и рекао да је то крај Заграничне Цркве.

    Отац Серафим Роуз такође сведочи, да је Свети Јован слао своја духовна чада на Литургије у Московску Патријаршију :

    „Међутим, људи из парохијског савета су наставили да плету своје мреже. Уз подршку архиепископа лос-анђелеског Антонија, савет је покушао да заустави изградњу саборног храма и да смени архиепископа Јована са његовог положаја. У овом циљу, чланови савета су саставилк петицију пуну оптужби против архиепископа Јована, коју су разаслали епископима и свештенству широм Запада. Ове оптужбе су привукле пажњу листа San Francisco Chronicle, који је известио да се у „спорној петицији тврди да је архиепископ Јован ‘уoпште узевши нестабилна личност’ и исувише заокупљен духовним питањима; те да није успео да потпуно истражи проблем спорног финансијског пословања делимично сазидане руске православне цркве која се налази на 26. авенији и улици Гири, а тврди се и да је, док је био у Шангају, признавао Совјетску Цркву“. У другим новинским чланцима извештавало се да је архиепископ Јован био оптужен за „наклоност према Црвенима“ и „симпатије према комунизму“, као и за „везе са Руском Православном Црквом у Совјетском Савезу“? Будући да је у то време „Хладни рат“ био на свом врхунцу, такве тврдње су бацале неповољно светло на архиепископа Јована. Но, као што је о томе посведочио новинарима Борис Масенков, некадашње сироче [архиепископа Јована], све што је архиепископ Јован чинио у Кини било је да је помињао Патријарха Московског током Божанске Литургије.“

    Ова ситуација, коју описује О.Серафим, је изричито потресна ;
    „Једна Хришћанка, која је у то време била још тинејџерка, сећа се: „Архиепископ Јован је, заиста, био прогоњен на страшан начин. Чула сам богохулне оптужбе које су људи измишљали да би уништили Архиепископа. То је било одвратно. Моји родитељи су, нажалост, били потпуно против њега и сврстали су се на страну оног епископа у Лос Анђелесу који је желео власт и контролу. Мојој млађој сестри је у сећању остало једно за њу трауматично искуство, јер је она тада била тек мала девојчица. ‘Била сам са мамом’ – каже она – и она је, заједно са другим женама појурила за њим [архиепископом Јованом], називајући га погрдним именима и пљујући на њега. Видела сам да му је мама пљунула право у лице!’ А то се догодило управо за време црквене службе! Не разумем зашто су га људи мрзели. Ми, деца, знали смо да је он невин. Он је умео да се дружи са нама. Волео нас је и увек се веома занимао за нас. Ја га се сећам као старога човека, потпуно погуреног, са најдивнијим очима. Био је тако ситан! Није могао добро да говори, али било је нечег чудесног у њему. Моја млађа сестра ми је рекла да је, када га је срела и погледала га у очи, осетила како из њега зрачи милост“.“

    Такође: „Сукоби су били тако снажни да је архиепископ Јован дао благослов неколиким својим епархијанима да могу да одлазе у цркву Московске Патријаршије у Сан Франциску уместо у његову цркву. И овде је, поново, показао да у њему није било трунке партијско-следбеничког духа, као и духовно виђење јединства Цркве, које надилази јурисдикцијске поделе. Борис Масенков и други сирочићи су били међу онима које је архиепископ Јован послао у „ривалску“ Руску Цркву.“

    Када сам написао да је Св. Јован суђен зато што је „екумениста“ нисам мислио у буквалном смислу, онако као што ми то данас схватамо. /Ставио сам наводнике, не мислим на екуменизам у правом смислу, више говорим у ироничном смислу./ „Екумениста“ је био за оне Архијереје у РЗЦ који су жестоко били против за сваког контакта и општења са Црквом у Москви, но није био једини, јер је мишљење по том питању ОДУВЕК у Заграничној Цркви било подељено, а никада није било саборно како Ви то кажете. Чињеница да један део Епископата није могао да Га смисли, а управо тај део епископата је жестоко био против Москве, док је Владика Јован имао умерен став и помињао је на Входу Патријарха Московског и све Русије.

    Што се тиче Анатеме Екуменизма, такође, она никада није заживела у потпуности Руској Заграничној Цркви јер су Архијереји имали различито тумачење по питању исте.
    Анатема је донета 1983. године, Митр. Филарет је био против саслуживања са осталим Црквама, док су, ипак, остали Архијереји повремено саслуживали са клирицима других Помесних Цркава. Што је резултирало да 1994. су Саборно, први пут, признали благодат осталим Црквама и самој МПЦ. До тада Саборно ништа нису потврђивали везано за признање и непризнање благодати. Све у свему видимо да све ове ствари никада нису биле до краја јасне и дефинисане у Цркви Заграничној, а такође видимо да је ђаво вршио свој посао смућивања и раздвајања Православних. Но, Саборни израз је остао увек у Духу Светом.

    Свиђа ми се

  67. @Prolaznik

    Настављам одговор на Ваше питање.

    Морали би сте да питате Артемија зашто је он упао у ман. Дубоки Поток, и без обзира на постојећу забрану свештенослужења од САС СПЦ, служио литургију са народом окупљеним око њега. Он то оправдава неприхватањем забране од стране Сабора, јер је по њему, Саборска одлука била неканонска. Сад, ако имамо бар мало здраве хришћанске аскетске памети, схватићемо да је такав потез плод једне велике самоумишљености и духовне болести. Сваки нормални човек би сачекао, примирио се, сагледао ствари, и што је најбитније оставио БОГА да делује. Не би упао у манастир у коме, чак, није добродошао и незаконито служио литургију. Његова логика је : ЈА исправан, цео САС у заблуди.

    То што наводите као његову аргументацију за одвајање од СПЦ је чист циркус и мазање очију. Мада то ништа није масло самог Артемија, већ утицај Виловског и осталих његових духовних чеда који заправо воде целу ту заједницу.
    О. Зоран Ђуровић је лепо аргументовао да цела фарса о тобожњем „одвајању Артемија због јереси“ од Цркве, је чиста глупост. Знам, многи ће рећи, то је писао јеретик Ђуровић итд… И да јесте тако, морамо се увек освртати на чињенице и аргументе које неко износи, без обзира ко је, а не на своју пристрасност.
    Сулудо ми је да се бавим том аргумнтацијом Артемија о изласку из СПЦ због јереси, јер је то силовање здравог разума. Притом, ако је СПЦ у јереси, онда је и сам Митр. Серафим Пирејски који општи и са СПЦ и са „јеретиком“ цариградским Вартоломејем. Артемије добро зна на ком основу почива православна еклисиологија, само се игра жмурке, наговорен од своје деце.
    Притом, ако Артемије и његови сведоци нису у заједници са Патријархом Иринејем, зашто нису онда у заједници са, на пример, Грузијским Патријархом Илијом, или +Онуфријем Украјинским поглаваром? Обојица нису екуменисти.
    Нарано, то је немогуће, јер и један и други НЕ ПРИЗНАЈУ Артемија за епископа.
    Дакле, прича о неопштењу са Патријархом је чиста демагогија и вратоломија са канонима. Чист протестантизам.
    Када су се, кроз историју, одвајали поједини од заједнице са Епископом у јереси – НИКАДА СЕ НИСУ ОДВАЈАЛИ ОД ПУНОЋЕ ЦРКВЕ! Артемије је одвојен ОД ПУНОЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – нема општење са другим Цркавама и Епископима. Сам је, са својим васељенским сеоским епископима.
    Дакле, да је Артемије, сходно поменутом Канону, се одвојио од Патријарха Иринеја, морао је ступити и наставити општење са ДРУГИМ ПОГЛАВАРОМ помесне Цркве, а преко тог Поглавара са његовим Синодом/Сабором.
    Ствари су просте и једноставне, али када се помути разум, испадају несхватљиве.

    Ово што пишете за Стоклхом и освећење Цркве Св. Савве је проста неистина.
    Није било никаквог саслуживања и причешћа са монофизитима, они су били САМО ПРИСУТНИ У ЦРКВИ.
    http://spc.rs/sr/osvetshen_hram_svetog_save_u_stokholmu

    Одговор на Ваше питање о одељивању од Епископа у јереси се не може дати прост и једноставан одговор, јер ИСТОРИЈА Цркве, једноставно, сведочи другачије.
    У крајњем случају, ако се одвајамо од Патријарха/Епископа који исповеда саборски осуђену јерес, морамо имати општење са оним делом епископата који није у јереси. Што, са друге стране, је чиста привремена канонска (не догматска) мера јер смо ипак у општењу са Епикопом од кома смо се оделили, јер је исти у општењу са остатком Цркве, и тиме и са нама. Антиохијска и Јерусалимска Црква тренутно не опште, али опште са остатком Црквама које опште са обе Цркве које међусобно /директно/ не опште. У питању је канонски, не догматски раскол.

    Артемије једноставно гази све могуће каноне и устројство Православне Цркве, јер се налази догматском расколу.

    Свиђа ми се

  68. @Marko Radakovic
    Ne odgovoriste vi na pitanje,ali vidim da nije ni potrebno:il ste „ljubitelj“kvazi popa jeretika fra ave djurovica,il ste bas on.treceg nema.samo fra ava jeretik koristi recnik koji vi koristite.gnusni i ogavni.

    Свиђа ми се

  69. @VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Видех неке хјероглифе, као псеудоним. Пише псеудоним латиницом, па ваљда нисам умео ни да прочитам. И тако се на озбиљном сајту, појави лик, који воли да зеза под псеудонимом. И то одређеног човека. Па зезатору, што не идеш на други сајт, на коме се спроводи зезање. Овде се људи убише, да нешто објасне, ја се убих, да разумем, шта желе, да нам саопште, а ти се ЗЕЗАШ!? Па свака ти част!

    Свиђа ми се

  70. @VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Чујем да је тај ФрАва егзорциста… Ваљда вам зато тешко падају ови судови око папизма који је ушао у Артемија. Ушао је зли дух папизма у Артемија кад није прекинуо литургијско општење са Лаврентијем који је повео своје свештенство на поклоњење папи. Љубили су тамо руку папи, примили злог духа, али Артемије није отишао у карантин. И зато се заразио. Зато кажем да је папистички вирус подмукао, али у једној генерацији се не оздрављује од њега.
    Вама, математичарима, ипак је јасно да сте јеретици а не само расколници. Зашто не пренесете те глупе текстове ФрАве па да му се и други читаоци овог сајта смеју и да се додатно утврде у Јединој Истини? Тако ћете само помоћи ову секту…
    Лепо је што ви следите ФрАвина писанија, али дајте их и другима. Мада је боље палити књиге јеретика. Католички манир.
    Ако је питање било око ник нејма, мислим да ви, који их имате овде 4-5, немате моралног кредита да некога прозивате по том основу.
    Него, реците ми да ли је и даље Миодраг М. Петровић са вашом скупином? Не видех га на најновијем хороеписковању… Јер он је другар В. Димитријевића, па не знам да ли сте и њега анатемисали?

    Свиђа ми се

  71. Брате Драгане С.

    Ваше цитирање Отаца доводи у питање постајање целокупног Православља у свету и негирање истог у свом благодатном постојању. Црква је као Сабор и Заједница увек исказивала свој став кроз Саборно и Заједничко мишљење. Што се тиче бишег Еп. Артемија Радосављевића, Њен Саборни и Васељенски став је да Она њега не признаје за валидног Архијереја.
    Сад, Ви слободно, заједно са Артемијем сматрајте да сте Ви једини исправни Православци на читавој кугли земаљској. Таквог је мишљења био Матеј Врестански, оснивач групе „Матејеваца“. /Не бих било лоше да се прочита књига старца Јефрема Аризонског „Мој Старац Јосиф Исихаста“./
    Наиме, Матеј је мислио да је једини исправни и православни Архијереј на читавој планети. Такође је сам рукоположио епископе, а сам је био хореепископ.

    Зато се и поставља питање – колико они уопште могу доносити Саборске одлуке,, у Духу Светом, па и ова одлука о брзопотезном расчињавању Епископа
    Артемија.
    То је определило Епископа Артемија да не прихвати одлуку АС о Његовом сме-
    њивању, а не наговор његових “сарадника“ , новац или жеља да управља епархијом, гордост или непослушност…, како се то произвољно говори.

    Као што рекох у прошлој поруци упућеној Пролазнику, никакву тежину нема тврдња о тобожњој „јереси СПЦ“ као разлогу неприхватања њених одлука. То је играње са животом, јер исти Артемије је мирно саслуживао са свим „јеретицима“ и самим Патријархом Вартоломејем (на сахрани Патр. Павла) пре свога одступништа из Канонске Цркве. Тада Црква није била у јереси, а одмах после његове смене и рашчињења, Она то постаје?! То је само самооправдање своје одпадије. Најбоље то разобличавају „зилоти“ на челу са Акакијем, а то можете прочитати на њиховом сајту.

    Такође, паљење свећа у синагоги од стране Патријарха (што не подржавам) не може да буде разлог НЕОПШТЕЊА СА ЦРКВОМ.
    Ако се не општи са Епископом који је је исповедио јерес, општи се са Архијерејима који то нису.
    Артемијевци не опште са никаквим Архијерејима. То је велика разлика, огромна.
    Када је Митр. Евлогије Паришки био стављен под забрану свештенослужења, од стране свог Поглавара Митр. Антонија Храповицког, он ту забрану није прихватио и отишао је под омофор Васељеснког Патријарха. Дакле, остао је у Цркви у општењу, а Васељеснки Патријарх му је ту забрану анулирао.
    Артемије није добио подршку и прихватање ни од једног Сабора или Поглавара Цркве, па да је могао да прекине општење са Патријархом Србским.
    Са друге стране, ако Сабор СПЦ не може да рашчини једног Архијереја, и поставља се питање валидности архијерејског достојанства појединих Архијереја, због тобожњег издајства Христа, онда значи да уопште, било који покрет, Св. Тајна или чин, који СПЦ начини нема никакву валидност и благодатност. Тако се стављамо у позицију тзв. „Истински Православне Цркве“.

    Сабор није партијска дружина која само на основу некаквих правила и закона доноси одлуке, већ харизматски скуп, кроз који, како верујемо, управља Дух Свети. Сад, постоји слобода, одбацивања присутности Духа Светог, и веровања у Његово пристуство. Једно је вера, друго може бити хула. По учењу Отаца, ако је један Епископ у Цркви у јереси, онда су сви који имају Зајдницу у Причешћу са њим у истој јереси као и он. То је догматско учење наше Цркве. Притом, како тврди Артемије, сам Патријарх Иринеј је јеретик, што значи да је цела СПЦ у јереси, то јест, он је јеретичка Црква. Ако је Њен Поглавар јеретик – то несумњиво значи да је Она цела у јереси. Самим тим нема никакву благодат.

    Помињете случај са једним од најдивнијих људи коју су ходали земљом, Св. Николајем Мир – Ликијским. Управо тај случај разобличава Артемија. Наиме, тадашњи Васељенски Сабор је хтео да га рашчини због његовог поступка са јеретиком Аријем. То рашчињење је спречио сам Господ и Његова Св. Мајка. Но, шта је ту битно. Тада је била сабрана читава пуноћа Цркве. Господ је тад проговорио, као што увек проговара кроз саборно мишљење и деловање Цркве, и спречио тај чин.
    У случају Артемија није проговорио, већ је дозволио да читава пуноћа Црква његово рашчињење прихвати и озакони. Што, понављам, РАШЧИЊЕЊЕ НИЈЕДНОГ СВ. ОЦА НИЈЕ ПРИХВАТИЛА ПУНОЋА ЦРКВЕ. И то не само читава пуноћа Канонске Православне Цркве, већ и њеног отпаднутог „дела“ неканонског православља. Господ није кроз Цркву проговорио. Друго је ако не верујемо су Цркве Канонског Православља благодатне и исповедамо веру „ИПХ“.

    „Што се тиче односа Небеске и Земаљске Цркве, јесте то нераскидиво јединство,
    али под приматом Небеске Цркве.
    Кроз речи Архангела Гаврила, упућене Мајци Божијој: “Благословена си Ти међу
    женама и благословен је плод утробе Твоје.. СЕМЕ .Небеске Цркве силази на земљу, освећује је и тако настаје Земаљска Црква, под дејством Духа Светога.“

    Сада ми је још јасније да не схватате баш најбоље Православно поимање Тајне Цркве и уопште учење Отаца о Њој.

    Господ Христос, са Оцем и Духом, није члан, нити семе, Небеске Цркве у контексту који наводите. Наиме, Св. Тројица од Вечности постоји као Заједница и сама Тројица је својеврсна Еклисиа Оца, Сина и Духа Светог. Али, то није Небеска Црква у контексту који Ви разумете, јер је Христос ЈЕДНАКО ПРИСУТАН У ЦРКВИ и ОН САМ НЕ ПРАВИ НИКАКВУ ПОДЕЛУ.
    Тачно наводите да, у времену и простору, сама Пречиста постоје Мајка Цркве, јер зачиње у својој утроби саму Главу Цркве Христа Спаситеља. Но, тек у том тренутку се остварује потенцијално спасење свих живих и упокојених, које се збива тек по Васкрсењу и оснивању Цркве на Педесетницу.
    Нико пре тога није могао постати члан Небеске Цркве, јер је за то предходило остварење Христове Цркве у времену и простору. Смрт, Страдање, Васкрсење и Вазнесење – силазак Духа Светог и служење Евхаристије до краја постајања времена и простора.

    „Само, Дух Свети никада не одступа од Небеске Цркве, али мање или више од-
    ступа од Земаљске, због појединачних грехова клирика, преко којих се излива
    на народ, или због греха и самога народа.
    У мери покајња и исправљања живота по Богу – народа и клирика – Дух Свети обитава у Земаљској Цркви.
    Пунота Духа Светога је потпуна у Небеској Цркви, а на земљи је у сразмери са
    Богоугодним животом народа и клирика.
    Уосталом, Антихрист ће потећи из Земаљске Цркве, а Христос, који ће га убити
    Светим Духом/Дахом уста Својих – долази из Небеске Цркве, и тек тада ће се ос-
    тварити потпуна ПУНОТА ЈЕДИНСТВА НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ –
    ЦАРСТВА БОЖИЈЕГА НА ЗЕМЉИ – У ДУХУ СВЕТОМЕ“

    Ово што говорите је нон-сенс и није Православна Вера.
    Ако Св. Дух одступи од Цркве, то значи да Она више није Црква. Тако да ту нема никаквог смисла и дискусији о цркви која није Црква (Тело Христово).

    По учењу Св. Отаца, које је саборно и догматско, СВ. ДУХ никада не одступа од због личних грехова клирика и лаика. То јест, лаик је и даље хришћанин и крштен, без обзира колико је грешан, а Св. Тајне клирика су валидне без обзира на њихове личне грехе. Када Дух Свети одступи од земљаске Она престаје бити Црква и ту нема даљег дискутовања.
    Не постоји, мање или више одступање Духа у догматском и харизматичком смислу!
    Постоји у другом контексту – као Његове присутности као осетљиве и „видљиве“, што смо могли да приметимо, на пример, после Бомбардовања СРЈ, али не постоји у Еклисиолошком и СветоТајинском смислу. Он је присутан увек у Цркви, све док црква не падне у јерес и осуду од стране Цркве.

    Пунота Духа Светог је, по Православном Предању и Учењу, у ЗЕМАЉСКОЈ Цркви исто онолико колико у Небеској. Та присутност ЈЕ ПОТПУНА И ЦЕЛА у Св. Тајнама Цркве. Исти је Христос у Св. Причешћу као и са Десне Стране Оца који ће доћи на облацима на крају времена. Једнак и ИСТИ ХРИСТОС, без икакве одвојености и примата небеског који код Св. Отаца не постоји. Дакле, по ДОГМАТСКОМ учењу ПЦ благодат у Св. Тајнама (=Цркви/Евхаристији) је увек иста и неромењена и не зависи од БОГОУГОДНОГ ЖИВОТА клира и народа. Зависи само од Православног Исповедања вере и Заједнице Тела Христовог у Евхаристији и Општењу.
    Господ је трасцендентан и Његово пребивање се не може поставити на некакву „Небеску Цркву“ јер је Господ ван свега, али у свему присутан и све испуњава. Не долази Он из Неб. Цркве као неки путник који тамо живи, и ако се појављује долазећи са неба видљиво, јер је Он сам по себи Црква и нигде не пребива, а свуда је пристуан.

    Тако, управо, верују Католици, јер сматрају да је Христос отишао на небо у Небеску Цркву, зато је потребно да Папа на земљи буде Његов Викар са свим Његовим правима и улогама. Не схваташ, брате Драгане, да као и Артемије исповедаш латинске јереси.

    „Што се тиче заједничарења кроз СВЕТУ ЧАШУ – СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ, и ту тре-
    ба бити веома обазрив и не тврдити претнциозно да Епоскоп Артрмије није ни са ким у заједници кроз СВЕТУ ЧАШУ – СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ.
    Ако Он издвоји честицу за неког Њему наклоњеног Епископа и Овај то учини за
    Њега, свако на својој Проскомидији, Олтару, и тако се причесте, свако из Своје
    Чаше, они су уЛИТУРГОИЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ДУХОМ СВЕТИМ, а не морају се никада физички срести, да се заједно, физички, Пеичесте из једне Чаше са ЈЕДНОГА ОЛТАРА.“

    Ово што помињете може бити оправдано смо у случају немогућег физичког контакта услед ратова, прогона и сличних недаћа. Не у време када тога нема, као данас. Притом, то не може бити некакав тајни „ритуал“, већ је Литургијско Општење јавна ствар Цркве која се обзањује читавој заједници. Друга је ствар што вађење Честица није никакво Литургијско Општење само по себи и не може се вршити за оне са којима не саслужујемо. Вађење Честица за неког не даје валидност Евхаристији коју приносимо, већ искључиво помињање Канонског Синода/Сабора Православних Архијереја. Не мистичан и непостојећи Сабор „Сво Епископство Православних“. Тако нешто може да помиње само предстојатељ једне Цркве – Архиепископ/Патријарх, који не само да вади Честице (ова је пракса настала тек у време 13.века) него законски помиње на Входу све Православне Патријархе са којима је у Заједници. Зато, одувек, у Цркви постоји Диптих помињања.
    Физичка Заједница је од Суштинског Значаја, јер се у земљи све Тајне обављају на физички начин, Духом Светим. Увек се Заједница физички пројављивала, како зајдничким причешћивањем, тако и јасним и гласним помињањем.

    Треба обратити пажњу да је Митрополит Серафим Пирејски, у време када је Еп. Артемије био пезнионисан и смештен у ман. Шишатовац, послао своје клирике да дају подршку Артемију и заједно служе Литургију. Да ли је то учинио после рашчињења? Није! Дакле, никаквог општења са +Серафимом нема, јер да је супротно, и сада би слао своје клирике да служе са Артемијем у катакомбама.

    Остајте у здрављу!

    Свиђа ми се

  72. Написах два опширна коментара као одговор @Prolaznik
    а ниједан од њих није изашао, док је овај одговор Драгану Славнићу. одмах по предавању, постављен. Не разумем.

    Свиђа ми се

  73. @ Порфиријољубац

    Коментари који имају линкове не иду аутоматски. Ваши опширни коментари су објављени.

    Срдачан поздрав,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  74. @Порфиријољубац
    Urednik uredno pobrise „neprimerene“ komentare…

    Свиђа ми се

  75. @Marko Radakovic
    Ja nisam matematicar.
    Ni raskolnik
    Ni jeretik
    Da li Vi za sebe mozete reci BAREM ovo TRECE?

    Свиђа ми се

  76. Поштовани Александре, опростите, нисам знао за то правило сајта.
    Захваљујем Вам!
    Од Господа свако Добро Вама и свима!

    Свиђа ми се

  77. @VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Да вас проверим за тачку 2 и 3… Реците: Патријарх Иринеј је мој патријарх!
    – А онда ћу ја вама рећи за 3.

    Свиђа ми се

  78. @ Marko Radakovic
    Krajnje nepristojno odgovarati na pitanje PITANJEM.

    Свиђа ми се

  79. @ VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Ја се само угледам на Исуса, непристојан сам на њега: Мт. 21, 23-27: И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

    Дакле, зашто се стидите да кажете како Патријарх Иринеј није ваш патријарх?

    Свиђа ми се

  80. @ VolEmDaZezamFraAvuZorana
    Поштовани Зезатору, изгледа, да је уживање зезати се на туђи рачу, али када дође зезање од друге стране, нешто сте ми танки и „осећајни“ и поче прича о ПРИСТОЈНОСТИ. Да није жалосно, било би смешно.

    Свиђа ми се

  81. @Prolaznik
    Велите: „Radi podsecanja za one koji su to zaboravili,ili vesto izbegavaju tu cinjenicu…ep.Artemije se odvojio od SPC zbog patrijarhovog ucestvovanja u jevrejskom prazniku Hanuke decembra 2010,kada je palio svecu,a sto je po kanonima(Apostolska pravila) najstrozije sankcionisano rascinjenjem i svrgnucem“.

    Детаљније се тим питањем бави Ђуровић, а како редакција још није пренела та два текста на који сам указао, ја ћу цитирати, истине ради о чему је овде реч:

    „Указаћу само на још једну вашу (артемијевих следбеника) лукавштину. Питају вас: Зашто се ви нисте одвојили од пт. Иринеја и СПЦ кад сте већ знали да су они екуменисти? Тешко питање… Онда сте се досетили: „Иринеј је постао јеретик када је запалио свећу у чивутској синагоги у Београду!“ Опет вас тајминг коље. Јер, ви сте изопштени из Цркве 19. новембра 2010, а пт. Иринеј је упалио свећу у Синагоги 8. децембра 2010. Дакле, нисте се одвојили кад је он постао „јеретик“, него док је био још само „бенигни јеретик екумениста“. Не можете да се позивате на ствари које су уследиле после ваше апостасије. Рецимо, сутра пт. Иринеј постане јеретик францисканац па каже да СПЦ треба да буде сиромашна. Јесте да је тешко да Његова Светост од свих јереси пригрли баш ову, али ви не можете да кажете: Ми смо се од њега одвојили зато што је постао фрањевац!“.

    Свиђа ми се

  82. @slobodan
    Jel to i Vas upregao u jaram fratar,pa se javljate kao njegov drveni advokat?
    P.S. resenje je jednostavno:ako Vam smetaju moji komentari,nemojte ih citati.
    P.S.2:zaista ne vidim razlog za Vase tangiranje po pitanju mog nicka,osim ako VI licno niste fra/ava?? 🙂

    Свиђа ми се

  83. @Marko Radakovic
    PAMETNOM DOSTA:

    Ево и другог питања из савремене ужарене вавилонске пећи: Шта сте учинили, Богом постављени стројитељи Цркве Христове, за заштиту Светог Православља од самоубилачке површности и издајнички неозбиљне делатности Цариградског Патријарха Атинагоре, који својим неопапистичким понашањем у речима и делима ево већ више од једне деценије саблажњава православне савести, одриче јединствену и свеспасоносну истинитост Православне Цркве и вере, признаје римске и друге јереси за равноправне са Истином, признаје римског Понтифекса-Максимуса са свом његовом демонски противцрквеном гордошћу, вратоломно ужурбано и површно припрема, по угледу на Ватикан, некакав свој такозвани „Велики Свеправославни Сабор“, не са основном еванђелском и свето-предањском темом спасења човека и света, него са чисто схоластичко-протестантском тематиком; и то припрема га у вавилонској кули савременог анархистичког и нихилистичког света, а без учешћа стварних православних исповедника, носиоца Православне вере, теологије, предања, црквености? И још многе друге безумне ствари папистички осионо ради у име Васељенског Православља, које данас не може слободно да заузме свој правилан став.
    Преподобни Јустин Ћелијски

    Свиђа ми се

  84. Марко Радаковић цитира фрАву Ђуровић који тврди да смо „ми изопштени из цркве новембра 2010. године“ и то узима за датум „кад смо се ми одвојили“. Не може се, фраво, за датум нашег одвајања узети оно што вас је нешто или неко „изопштио“ (мада нас нико из Цркве свих српских светаца није изопштио нити ће нас изопштите, тако нам Бог помогао).
    Ако Марко/Зоран мисли на датум кад је Сабор „изопштио“ нашег владику (а не нас!), ту је реч о 2015. години. Ето како фрАва фалсификује и подмеће. Надам се да фрАва верује Блицу, њега информација пуни његов омиљени бискуп Григорије:

    ANATEMA Artemije izopšten iz Srpske pravoslavne crkve, prvi takav slučaj u istoriji

    Ž. Jevtić | 29. 05. 2015 – 09:34h

    Bivši vladika raškoprizrenski Artemije na sinoćnjem zasedanju Sabora izopšten je iz Crkve, saznaje Blic.

    Свиђа ми се

  85. Поштовани коментатори,
    Хвала свима на учешћу, посебно онима који су са пристојношћу односили према саговорницима. Дискусија је одавно отишла далеко од теме текста, а највећим делима прерасла је у препуцавање саговорника и/или цитирање ауторитета (и „ауторитета“), па сам – иако то нерадо чиним – принуђен да на овој теми ЗАТВОРИМ КОМЕНТАРЕ.

    У нади да смо се разумели,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се