Док се патриЈоте организују, па дезорганизују, па онда пар кругова тако из почетка, десило се да је Србија приступила НАТО фашистичкој организацији на мала врата.
Одавно тврдим да ће ову власт, у случају неке опасности по њу, бранити НАТО.
Ова власт сада има своју личну оружану силу, којој неће бити никакав проблем да од Србије направи логор у коме ће моћи да истребљује Србе натенане и темељито, по усташком моделу.
Сви приступни преговори са НАТО које је потписала ова и бивше власти нису имали никакав утицај на „опозицију“ да се организује и да крене на власт свим средствима, без обзира на последице које би се десиле. Има уговора са НАТО фашистима које су потписали они који сада изигравају опозицију данашњем режиму. Значи, сви бивши и садашњи су одавно у НАТО седлу. Неки мање прикривени, неки више. Углавном, издаја Србије и народа дешава се већ годинама већим или мањим интензитетом. НАТО официри одавно седе у Генералштабу српске „војске“ и командују српским генералима, који на то пристају. Ни образа ни срама, обичне крпе који никада, „изгледа“, нису чули за Мишића, Путника, Бојовића!
Али, како померити задњице из удобних страначких канцеларија и ризиковати батине, сузавац, хапшење. Лакше је писати саопштења, приговоре, дописе, ако треба пет комада дневно. Тиме, ваљда, сматрају да су своју дужност испунили и да су наплашили власт својом стаменошћу у писању саопштења.
ПатриЈоте сада нестрпљиво очекују изборе, које ће Владар расписати када му се ћефне. Вероватно онда када прва колона НАТО прегази преко Србије, показујући народу какву силу има против себе и да се узме у памет кога ће заокружити на гласачком листићу.
Поготову да народу не падне на памет да крене преко улице да руши власт. НАТО је ту иза ћошка и зна се кога ће подржати.
У чланцима и коментарима који су објављени на порталима и у штампи, наведена су имена која би требало да спасавају Србију као неки патриЈотски блок. Зар су они некоме ко колико толико прати српску политичку сцену непознати? О њима се све зна. Ко су, шта су, где су били, колико су партија променили, колико су покрали, колико су издали и кога су издали.
Осим Двери, Заветника, Образа, сви су били на власти или у власти у неки периодима од 90. до данашњих дана. Што каже наш народ: „Све, одавно, испушене луле.“
То је доказ колико чврсто ти људи држе своје позиције уз нечију помоћ, а чију, то никада неће рећи, сем када дођу на власт, а ту смо причу већ видели код Вучића и СНС. Најсмешније је да би сада ти, који су створили Вучића, Тому и СНС, били опозиција онима које су сами створили.
У исто време, позориште или циркус, зависи како ко посматра, ради пуном паром.
Премијер трчи од Прокопа до тунела који су отворени већ неколико пута. Затим следе неки „гиганти“ од страних фабрика које запошљавају по 200-300 радника, а за које су српски грађани, донирали, дали новац, да их странци отворе овде. Да ли ће и профит остати овде, то треба питати онога ко им је дао српске паре.
Колико је до сада отворено таквих фабрика? Колико је дато новца из српског буџета?
Зашто нам је економија све лошија, а пропаст све већа, иако фабрике странаца ничу као печурке? Да није, можда, у питању стара превара у виду Потемкиновог села? Црвених трака и маказа не фали, може да се сецка до бесвести. А радници задовољни, пресрећни, аплаудирају будућим газдама, захвални на будућим платама, које су вероватно тек 10-20% вредности од плата у матичним земљама из којих долазе њихове газде. Ем су својим газдама направили фабрике, ем ће добити плате које заслужују и које ће им газде одредити.
Па шетња кроз фабрике где машине штекћу, не стају, где радници не дижу главе од посла, сем ако некоме од њих не приђе српски премијер „интересујући“ се да види шта то ради радник који је сам себи купио своје радно место. Али то нема везе, врпца је пресечена, радник је задовољан, биће бар нека платица.
На другој страни су пензионери. Срећни, никада срећнији, јер о њима сада води бригу ММФ. Тако дођу, прошврћкају се по Београду пар дана и онда схвате да српски пензионери имају велике пензије, па у име штедње нареде премијеру да смањи пензије.То се и деси свима онима који су богати пензионери. Бити богат пензионер у Србији је привилегија оних који имају пензије веће од 25000 дин.
Тако и пензионере поделише на класу богатих и сиромашних.
Смањење је било одрађено таман тако да нико живи није могао да израчуна шта се десило, који су проценти у питању. Они који нису знали да израчунају проценат умањења своје пензије били су у предности над онима који су знали.
Ови први су мирно спавали, а ови други су имали последице у виду шлогова, срчки и других здравствених тегоба. После неколико месеци премијер рече да следи повећање пензија. Не враћање одузетог, већ повећање онако како га он схвата, а схвата тако да је то повећање за које се он толико тешко изборио код ММФ-а радећи на томе дан и ноћ. Када ће бити враћено одузето, то није рекао.
Вероватно тек за неку годину, када нам економија процвета у толикој мери и као у сваком Потемкиновом селу.
Колико је пензија отишло у руке оних странаца који отварају фабрике по Србији? Да ли је отишла и која пензија на реадмисију оних које српска власт прима, иако никада нису били грађани Србије и којима мора да обезбеди боље услове за живот него грађанима Србије?
Колико је пензија отишло на отварање центара за „избеглице“ са Блиског Истока, Авганистана, Пакистана, који су кренули преко Србије на Запад? Тада се одмах огласио српски премијер – да су добро дошли, да за њих нема ограничења и затварања српске границе. У међувремену, Европа се затвара и укида Шенген, а којекакви повереници за права свих и свачега размишљају како да те „избеглице“ трајно настане у Србији. Они би да их настане у туђим кућама, имањима, док своје чувају, не размишљајући шта све може да се деси када ови крену да освајају Србију.
И једна анегдота на крају:
„У трамвају који прелази савски мост пензионер каже пензионеру: Видиш, тамо преко је „Београд на води“. Овај други се избечио од гледања, па пита колегу: „А где?“
Анегдота је истинита и чуо ју је један путник из тог трамваја.
Резултати – карикатура Душана Петричића у „Политици“
Да ли нам следи у будућности и свечано отварање контејнера? Сигурно, бар маказа и црвених трака још увек има.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-77A
Categories: Преносимо
Много оштрих речи на рачун тзв. патриотских странака. Не знам што? Па шта ако су неке од тих личности већ биле на власти? Неке због разноразних разлога прати лош глас али не видимда је то одлучујући разлог да се за неку од тих странака не гласа на предстојећим изборима? Нека се изнесу неке конкретне замерке шта не ваља а не уопштене приче – знамо ко се и колико накрао. Ја немам појма а много тога што се о крађама и проневерама изнесе у јавности покаже се као неосновано. Треба да будемо мало конкретнији и у критикама и у предлозима а не да ширимо по сваку цену дефетизам. Истина је да су неки од садашњих представника патриотске опозиције имали и мрље у досадашњој политичкој каријери. Ал богме ако тражимо политичку опцију без мрља нећемо далеко одмаћи.