(Комсомолска правда, 16. 11. 2015)
Много тога о нападима у Паризу биће јасније с временом, сматра доктор политичких наука Јелена Пономарјева, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и аутор књига о међународном тероризму.
Јелена Пономарјева (Фото: Лична архива)
Јелена, ми смо с Вама у јануару разматрали крвави терористички акт у Паризу – напад на „Шарли ебдо“. Тада се јасно показала занимљива ствар. Недјељник који су основали новинари лијеве оријентације 1970. године, као „револуционарни орган“ разобличавања порока буржоаске државе, одједном је изневјерио принципе очева-оснивача промијенивши оријентацију. Недјељник је постао „скроз откачен“, досљедно провоцирајући друштво гнусним карикатурама Христа, Мухамеда.
Да, друго рађање недјељник је доживио 1992. године, када је на његово чело дошао Филип Ваљ, присталица познатог западног интелектуалца, русофоба Бернар-Анрија Левија. Њега још зову „суперархитекта провокација“. У току југословенских ратова Леви је био на страни босанских муслимана и косовских побуњеника, отворено позивао на бомбардовање православне Србије. Подржао је упад Американаца на Авганистан. У марту 2011. године, заједно са Н. Саркозијем, покренуо је иницијативу за војно мијешање у Либији. То им је успјело. Војна интервенција довела је до погибије Гадафија и уништења Либије као поузданог штита који је дијелио Европу од армаде избјеглица из Африке, терориста Ал- Каиде. Сада је земља подијељена на секторе које контролишу полубандитске криминалне структуре. Затим је интелектуалац громогласно позвао на упад у Сирију, на борбу Запада с „крвавим режимом Башара ал-Асада“. Порадио је и на ескалацији украјинске кризе. Саветовао је европске спортисте да не учествују на олимпијади у Сочију, а предсједнику Оланду – да не прода „Маестрал“ Русији.
Овај није ни продао!
Он је на састанак код Оланда довео будућег предсједника Украјине Порошенка и градоначелника Кијева Кличка. С Порошенком се од тада редовно сусреће. Пишу да је за вријеме непроспаване ноћи, у току преговора челника држава у Минску за успостављање мира у Украјини, Порошенко стално (надугачко) одвајао од колега-предсједника због телефонских консултација с пријатељем Левијем.
Занимљив моменат – 9. фебруара 2014. године Анри је наступио на сцени кијевског „мајдана“ говором који је већ наредног дана био објављен у француском „Монду“ под насловом „Ми смо сви Украјинци!“.
Слично популарном слогану из 2015. – „И ја сам Шарли!“
Аутор је један! Под утицајем тог идеолога под логом „Шарлија ебдоа“, понављам, почела су понижавања религиозних осјећања вјерника. Како муслимана, тако и хришћана. Први већи скандал око недјељника појавио се још 2006. године, када је он поново штампао серију карикатура пророка Мухамеда из данских новина Jyllands-Posten. У Француској су били многобројни протести. Муслиманске организације су захтјевале да се забрани број. Ипак, сатирично издање је имало моћне покровитеље који су више година спонзорисали часопис, као да су очекивали његов „звјездани“ час.
Ислам као млада страсна религија реаговао је аутоматски. Да се то десило у вријеме срдењовјековја, када је и хришћанство било младо, карикатуристи би били спаљени на ломачи папске инквизиције.
А послије трагедије сви „прогресивни“ људи су постали „Шарли“! Очигледно, због тога је редакција часописа сматрала све своје будуће акције „прогресивним“. Мада карикатуре трагедије руског авиона, код нормалних људи, не могу изазвати ништа осим осуђивања и презира.
У новембру – још већи терористички акт. И по броју жртава и по броју објеката напада. Поново у главном граду Француске. Мада се каже „у једну врану не може се двапут пуцати“. Зашто је изабран управо овај град? Ово се не може приписати освети исламиста за карикатуре пророка Мухамеда.
Од тероризма у савременом свијету нико и нигдје није заштићен. Ипак, он се све чешће појављује тамо гдје је слаба заштита. Ријеч је прије свега о заштитним функцијама државе. То је професионални посао специјалних служби и правосудних органа, тијесна међуагенцијска координација, са појачаном контролом на мјестима масовног окупљања људи. Информисање, припрема и надзор самог друштва не заузимају посљедње мејсто у томе. Реците ми молим вас како су у салу позоришта „Батаклан“ могли МИРНО ући наоружани људи? Зашто их нико није зауставио на улазу, није подигао узбуну? У нашој земљи у свакој установи постоји заштита, да не говоримо о позориштима, стадионима, концертним салама гдје стоје апарати који контролишу унос металних предмета и обучени људи. Показало се да тога у Паризу нема, у противном су се могли спасити многи животи!
Сама организација читаве серије терористичких акција говори о томе да је напад припреман добро и дуго. Било је укључено десетине, ако не и стотине људи. То је најсложенија мрежа за коју француске специјалне службе нису знале. Значи да нису добро радиле. Нису имали своје агентуре. Нису адекватно контролисали представнике такозване „ризичне групе“. Испада, да се због слабе унутрашње заштите Француска показала као земља гдје је једноставно организовати терористичку акцију. То је прво.
Друго је одјек која се постиже овом или оном терористичком акцијом. Они који планирају сличне акције обавезно мисле о томе. Латинска ријеч terror значи страх, ужас. Суштина савременог тероризма је изазивање страха и ужаса код власти и становништва, наметање свог начина понашања држави и друштву. Париз је један од главних европских главних градова, културни и политички центар, мјесто високе моде и туризма, стециште огромне масе људи из разних земаља.
Фото: Ројтерс
Пишу да су крвавог петка тринаестог у Паризу погинули грађани 12 земаља: Алжира, Белгије, Велике Британије, Чилеа, Марока, Португала, Румуније, Шпаније, Шведске, Туниса, САД, Француске. Могуће је да ће се тај списак држава још повећати јер у болницама има много настрадалих који су у критичном стању.
Терористички напад, у тако значајном мјесту, природно, изазива огроман одјек, заузима пажњу читавог свијета и истовремено плаши. С једне стране, он одмах постаје симбол слабости државе која не може да заштити своје грађане и стране госте. С друге стране, то је симбол снаге терористичких група. У датом случају ријеч је о забрањеној у Русији Исламској држави (ИД), која је одмах преузела одговорност за крваве акције – самим тим показујући свој значај и свеприсутност.
Још један разлог избора Париза, по мом мишљењу, јесте доста јака улога десних партија у политици савремене Француске. Терористички напад, ако иза ње стоје одређени играчи, који су заинтересовани за промену конфигурације сила, способан је да потакне државу на мјере пооштравања законодавства, а друштво да подржи те иницијативе. Циљ је гурнути државу и друштво у десно. Управо то смо, уосталом, видјели послије догађаја од 11. септембра у САД. Ако аналогија стоји, онда није ријеч о грешкама специјалних служби него о нечем другом.
Сада многи експерти и политичари говоре о „свјетском рату цивилизација“, чија је арена постао и Париз у петак. Гласноговорник Думе Левичев сматра: „Терористи су тукли тачно – и мјесто, и вријеме нису случајно одабрали. Париз је културна престоница свијета. Фудбалска утакмица, концерт рок-групе, вечерњи излазак у кафиће, петак 13. као ‚лош датум’ – све су то дијелови западне културе. Против ње су упућени меци и бомбе радикала“. Ваше мишљење?
Рат цивилизација је измишљена ствар. Цивилизације нису субјекти историјског процеса. Цивилизације не воде рат него конкретне државе. Цивилизације не формирају политички дневни ред него класе и групе интереса. Тероризам у савременом свијету је друштвено опасна радња – није то радња само појединаца-фанатика, то је политичко-економска појава иза које се скривају социјално-економски и геополитички интереси одређених група. Осим тога, то је и бизнис. На крају да напоменемо да за 7 мјесеци Француска треба да организује Шампионат Европе у фудбалу.
Испада да нису сасвим случајно терористи у петак извели нападе поред стадиона Stade de France гдје се у то вријеме одигравала пријатељска утакмица између репрезентација Француске и Њемачке, на трибинама су „навијали“ предсједник Француске, министри вањских послова обје државе.
„Евро-2016“ је веома озбиљан догађај у свијету спорта, у њега су уложена огромна средства, склопљени вишемилионски уговори, политички имиџи и репутације. Обавезно ће се наћи они који ће жељети да играју на рушењу, или, у крајњој мјери, на пријетњи рушења фудбалског шампионата.
Сјетите се како се усрдно Русија припремала за Олимпијаду у Сочију. Имам у виду управо питање безбједности. И како је све било прекрасно организовано. При том, војници нису патролирали улицама. Могућности терористичких пријетњи праћени су другим начинима. Не треба такође заборавити да су терористички напади у западним земљама припремљени историјом развитка односа Запад-Исток. На преласку вијекова у САД је објављен рад бившег консултанта ЦИА, почасног професора Калифорнијског универзитета Чалмерса Џонсона, „Повратни ударац“[1]. Главна мисао књиге је једноставна: суровост и насиље, које су демонстрирале САД у афро-азијском свијету у другој половини 20-ог вијека, вратиће се као бумеранг у првој половини 21-ог вијека. Књига је постала веома популарна послије 11. септембра 2001. године. Данас тај „бумеранг“ [о којем говори Ч. Џонсон] пријети не само САД-у, већ колективном Западу. То, што сада зову међународним тероризмом је, поред осталог, законита реакција одређених држава и народа који су постали жртве глобализације, а често и ратова који САД и земље НАТО-а воде за свјетску власт. У исто вријеме, колективни Запад, његове специјалне службе настоје да искористе ту реакцију за рјешавање како унутар западних проблема, тако и проблема који се појављују на његовој периферији. Такозвани „међународни тероризам“ постаје један од начина управљања глобалним процесима, тог истог „контролисаног хаоса“.
Поред ових верзија о сукобу цивилизација, борбе просвећеног човјечанства са дивљим варварима појавило се много такозване „јефтине конспирологије“, ко стоји иза терористичких акција и шта желе да добију тиме. ИСИЛ, САД, Русија, Саудијска Арабија, Катар… Освета за Сирију? Црни знак Француској читавој Западној Европи, да не ратују са ИСИЛ-ом? Или лијепорјечива алузија Јенкија Оланду, који су сами позвали Путина у Паризу на Међународну конференцију о клими крајем новембра? Покушај да се жељезном метлом потјера Француска и сва Европа у трансатланско трговинско партнерство, које одговара САД?
Свака озбиљна терористичка акција вишеслојна операција. Њу смишљају и планирају са јасно одређеним циљевима. Ипак, резултати и посљедице специјалне операције могу бити од користи не само њеним ауторима. Термин „конспиролошки“ овдје је неодговарајући. У супротном испада да је тражење било каквих реалних, али не одмах видљивих узрока и интереса, ових или оних догађаја – јефтина конспирологија. Морало би се ићи ка озбиљној политичкој анализи која открива различите слојеве реалности. Мислим да ће много тога бити јасно временом. Како је то било у случају са убиством Џ. Кенедија или догађајем од 11. септембра. У датом моменту је јасно да је терористички напад 13. новембра вишефункционална комбинација чији је циљ био да се промијени политичка ситуација у самој Француској и да се појача напетост на Блиском Истоку.
Фото: Ројтерс
Реакција свјетске заједнице на јануарски терористички напад била је без преседана. Марш милион и по људи у Паризу на чијем челу су стајали лидери 40 држава! Акције „Ја сам Шарли“ у читавом свијету! Рекло би се да послије такве демонстрације јединства терористи неће подићи главу… Није прошло ни годину дана а одјекнула је нова већа трагедија, као изазов цивилизованом човјечанству. Да ли ће овај пут бити адекватног одговора организаторима париске трагедије? Или ће се пак толерантна Француска и прогресивна свјетска заједница поново ограничити на пароле „Нећете нас уплашити!“ и обојене аватаре на Фејсбуку (умјесто јануарске акције „Ја сам Шарли“)? И терористички напади ће трајати све дотле док Нотр Дам не постане Џамија париске Богородице?
Дозволите неколико констатација. Као прво, демонстрацијама јединства (неријетко веома вјештачким, да не кажем лажним) тероризам се наравно не може побиједити, чак и ако су демонстрације играле неку позитивну улогу у уједињавању различитих социјалних група. А у Паризу на марш у јануару нису позвали утицајну партију Марин ле Пен. Па какво је то јединство нације? Супротставити се тероризму данас се може ако се реализује комплексни програм у коме веома важну, ако не главну улогу играју веома широко постављене превентивне мјере. Ријеч је о фактичком преформатирању читаве свјетске политике, створене на хегемонизму и егоизму Запада. Потребан (мада не и довољан) услов побједе над терористичком пријетњима или, као минимум њеног смањења јесте престанак жестоке борбе западних земаља, транснационалних корпорација и наднационалних структура за територије, власт и ресурсе на садашњој периферији капитализма, за транзитне коридоре, за геополитички утицај, које воде рушењу суверених и јаких држава. Без тога терористичке пријетње се не могу побиједити. Али је у томе и проблем, што ни колективни Запад, ни наднационалне и транснационалне структуре, по својој природи не могу одустати од садашње политике на периферији капиталистичког система. Зато би било потребно искочити из своје „класне коже“ коју они представљају као нешто прогресивно, „огњиште цивилизације“.
У вези с тим друга констатација. Ријечи „цивилизацијско прогресивно човјечанство“ ја бих ставила под наводнике. О каквој цивилизованости и прогресивности се може говорити када је уз прећутну сагласност већине западних земаља, међу њима и Француске, више од 20 година текао процес уништавања низа потпуно цивилизованих земаља на Балкану и Блиском Истоку.
И Француска је понекад трчала испред америчког воза. У Либији на примјер.
Њих су просто вратили у камено доба! Како је примјетио В. В. Путин, обраћајући се Западу, на Генералном засједању ОУН посвећеној седамдесетогодишњици стварања ове организације: „Да ли схватате шта сте урадили?“
Сада видимо у шта покушавају да претворе Сирију. Тешко је не сагласити се са Башаром ал-Асадом да трагедију Париза, 13. новембра, у Сирији проживљавају свакодневно већ 5 година. И није тамо Француска без своје улоге.
С вашом примједбом повезана је трећа констатација. Хипотетичко (још за сада), претварање Европе у зону доминације ислама не значи аутоматско нестајање терористичких акција. Погледајте Блиски Исток, Африку, тамо је терор постао карактеристика свакодневица и земаља које су муслиманске.
Узалуд сада Нетом врију врели спорови поводом тробојних аватара. Зашто их нису бојили у априлу у боје кинеске заставе, када су припадници исламске групе „Али-шабаб“ убили у универзитетском студентском дому 147 људи и 79 ранили? Повремено се разлијежу експлозије у сређеној муслиманској Турској… Списак се може наставити.
Миран начин живота многих земаља био је нарушен мијешањем тзв. прогресивног човјечанства, чији су представници одлучили да под паролом „успостављања демократије“ у тим земљама реализују своје интересе. Другим ријечима, није ислам као једна од свјетских религија узрок терористичког напада, него сама природа глобалног капитализма, у оквиру кога нема мјеста милионима људи. Најрадикалнији од њих настројени за повратак слободе својој сабраћи спремни су да надјену појас шехида. То ни у ком случају није оправдање тероризма! Али треба јасно разликовати узрок и посљедицу. При чему и једно и друго може бити гадно.
Фото: Ројтерс
Шта ће бити са Европом послије крвавог петка тринаестог?
Очигледно је да ће се Европа промијенити. Као прво, појачаће се десна расположења. Побједа десних партија на сљедећим изборима неће бити прогноза, него велика вјероватноћа. Како сам већ горе рекла, могуће је да је управо жеља јачања десних снага и била један од важних циљева „оних који су закували ту кашу сасвим озбиљно, сасвим озбиљно!“ (В. Висоцки).
Као друго, претпостављам да неће приморати себе да чекају измјене у законодавству, како у ЕУ тако и у националним државама. Прије свега у пооштравању миграционих закона. Питање избјеглица, мислим, сада ће се рјешавати сасвим другачије.
Прво звоно већ је звонило. Пољски министар за европска питања Конрад Шимански изјавио је да власт земље због терористичке акције не могу прихватити избјеглице чак и по квотама ЕУ, које је усвојила влада Пољске.
Биће појачане мјере безбједности, укључујући прислушкивање телефонских преговора, електронско праћење на Интернету, упад у друге стране приватног живота. Да напоменем: мјесец дана послије напада на куле-близнакиње у САД био је прихваћен чувени Патриотски акт „О повезивању и учвршћивању Америке путем осигурања одговарајућим средствима, који су потребни за пресијецање и спречавање тероризма“. Захваљујући том федералном закону влада и специјалне службе добиле су широка овлашћења за надзор над грађанима.
Данас је дошао ред на Европу. Није случајно већ у понедјељак предсједник Оланд на ванредној сједници парламента допустио и могућност измјене Устава ради борбе с тероризмом, наравно. За три мјесеца се продужава у земљи режим ванредне ситуације. Кадар националне полиције и жандармерије порашће за пет хиљада сарадника. Можда је планер паришке трагедије рачунао на то.
Као треће, треба знати да је међународни тероризам један од начина управљања глобалним процесима. Рукама терориста који мрзе Запад, пак, стратези стварају хаос који је логичан слијед насиља и страха. И тај хаос постаје мутна глобална вода, у којој транснационалне компаније лове своју златну рибицу. Није случајно Р. Лабевјер, аутор бестселера „Долари терора“[2], назвао исламисте „псима на ланцу глобализације на амерички начин“. Под „Америком“, треба знати, он је имао у виду колективни Запад. Проблем је, ипак, у томе да понекад пси побјесне и почињу да уједају газду. А од тога страдају обични, невини људи.
Што се тиче Русије, надам се да је наша безбједност у поузданим рукама. Отаџбинске специјалне службе прошле су строгу школу отпора тероризму, и 1990. и 2000, и способне су да нас ефикасно бране. Ипак, међународни тероризам, у даљим приступима, може се побиједити само колективним напорима. Управо на то је усмјерена спољнополитичка дјелатност наше земље. Желим вјеровати да ће по том питању разум наших западних партнера, најзад, побиједити емоције.
Разговарао: Јевгениј Черних
Са руског посрбила: Милана Бабић
________________________________
[1] Прим. СС: У оригиналу „Blowback“ (дословно „ударац уназад“ или „трзај уназад“), израз који у обавештајном жаргону означава нежељене последице тајне операције, по правилу на штету властите земље, становништа или, ређе, саме обавештајне агенције која је операцију предузела. Чалмерс Џонсон (Chalmers Ashby Johnson, 1931-2010) је „Blowback“ објавио 2000. године, а четири године касније и њену допуњену верзију.
[2] Прим. СС: Ришар Лабeвјер (Richard Labévière, 1958), француски новинар и стручњак за питања безбедности, књигу „Долари терора: САД и исламисти“ (Les dollars de la terreur: les États-Unis et les islamistes) објавио је 1999. године.
ИЗМЕНА: Овај чланку је промењен наслов 27. 11. 2015. у 19:15.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6wz
Categories: Посрбљено
Оставите коментар