Јасна Петровић Стојановић: Солидарност са мигрантима, комоција према најсиромашнијима

jasnaЧак 70 000 социјално најугроженијих грађана Србије више немају право на бесплатно грејање, које су имали у протекле три године. Формално, то право нису изгубили јуче, али ће то осетити наредних дана када се температуре спусте испод нуле. Још 25. марта ове године Уставни суд Србије оценио је да уредба по којој су најсиромашнији имали право да извесне количине струје, гаса или топлотне енергије добију бесплатно, није у складу са највишим правном актом.

Уставни суд је оставио Министарству енергетике пола године да донесе акт који ће бити у сагласности са Уставом, а социјални случајеви наставити да уживају дате погодности.

Рок је истекао 25. септембра. Тог дана Уставни суд је обелоданио одлуку. Пре тога Министарство енергетике је морало да уради оно што му је дужност. Али није.

За који дан биће два месеца, а то министарство и даље дрема, омамљено ваљда овим окаснелим летњим температурама и не доноси нову уредбу која би обезбедила бесплатно грејање, па ће самохрани родитељи, најсиромашнији пензионери и остали примаоци социјалне помоћи морати да се сналазе како знају и умеју.

Како и од чега, вероватно ни они не знају.

У подели посла Министарству енергетике је припала обавеза да обезбеди бесплатно грејање за најугроженије. Александар Антић му је старешина. Кога подсетити да један друштвено одговоран посао, од чије благовремености не зависи смењивање дана и ноћи, или годишњих доба, већ само мало топлији станови, или куће, није на време урађен? Ваљда њега.

Јасно је да уредбу неће да пише сам министар Антић, већ његови сарадници који су у односу на обичан свет солидно плаћени за свој посао. Нису га обавили. Седели су скрштених руку. Њихов шеф није. Путовао је у Ријад, посетио Тирану, Москву… Стигао до Соколског дома у Обреновцу. Отворио радове на другој фази соларног парка Сајан код Кикинде, пустио у рад први ветропарк у Кули. Био је, дакле, свуда где су камере могле да сниме његово залагање.

Само доношење нове уредбе неће, разуме се, решити све проблеме сиромашних. Ни најмање. Ваља испунити многе услове да би се дошло до бесплатних киловата, којег кубика гаса или калорије, али суштина је у нечем другом – да ти грађани и њихове породице осете да држава ипак брине о њима и да одговорним људима на власти није сасвим свеједно како живе. Како се греју, кувају, купају…

Месецима нашу јужну границу опседају стотине хиљада избеглица, невољника с Блиског истока. Организовали смо се. Свакоме пружили шта смо могли – конак, воду, храну, медицинску негу и превоз до одредишта – наших северних и западних граница. И свет поштује нашу солидарност, да не кажемо емпатију.

А било би лепо када бисмо ту емпатију изразили и према нашим невољницима, људима који чекају на 120 до 250 киловат-сати бесплатне струје, или 35 до 75 кубика гаса месечно.

Наслов: Стање ствари

(Политика, 20. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6rL

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s