Славиша Павловић: Кристофер Кларк – историчар који је Принципа назвао терористом

Скоро читав један век, организација Млада Босна била је окарактерисана као покрет за ослобођење. Поред Гаврила Принципа, атентатора на Франца Фердинанда, чланови ове организације били су многи студенти и академски грађани будуће Југославије. Један од њих је и Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године.

Gavrilo-Princip-640x427

Но, протеклих година, по тврдњама неких историчара, Млада Босна је била терористичка организација, док је познати професор историје на Кембриџу Кристофер Кларк отишао корак даље и Младу Босну упоредио са Ал Каидом. Његова књига Месечари, у којој говори о Првом светском рату, у Немачкој је доживела тираж од преко 100 000 примерака.

Али, ко је Кристофер Кларк?

Рођен је у Аустралији и у овом тренутку је сигурно један од најпознатијих светских историчара. Светску славу стекао је књигом Месечари, међутим, у научним круговима је познат као изузетан експерт за историју Немачке и Пруске у 19. веку, можда чак и најбољи историчар у тој области. Први светски рат, као тема, уопште није специјалност овог професора, тако да је његово знање о овој области прилично скромно, што се може и закључити на основу површних информација изнетих у књизи.

Наиме, Кристофер Кларк говори о терористичкој организацији Млада Босна, коју због тога многи упоређују са Ал Каидом. На првом месту, терористички напад и атентат, који је организовала Млада Босна никако не могу бити синоними. Гаврило Принцип је био држављанин Аустроугарске. Његова тежња је била ослобођење Босне и Херцеговине и свих Јужнословенских народа, што се догодило четири године касније, а том ослобођењу кумовале су велике силе: Велика Британија, Француска, САД, Белгија…

Такође, Гаврило Принцип је након рата проглашен херојем и у годинама које су долазиле, његово име, није само у Србији, већ и у свету било везано за револуционарне покрете за ослобођење. Један од чланова Младе Босне, писац и дипломата, Иво Андрић, примио је у Стокхолму Нобелову награду за књижевност. Да ли је могуће да светска јавност додели тако велико признање једном терористи?

Упоредо, Кристофер Кларк говори о повезаности Аписове Црне руке, као и самог Аписа са Гаврилом Принципом, иако се њих двојица никада нису ни срели ни разговарали. Но, мали број људи, који познаје историју као науку, врло добро зна статус Кристофера Кларка у свету. Сигурно да је он један од најпознатијих историчара, сигурно и да ужива велико поштовање у свету када се посматра историја Немачке или Пруске у 19. веку, међутим, када је у питању Први светски рат, Кларка нико у научним круговима не схвата озбиљним историчарем.

Његова књига доживеле је велики успех у Немачкој, којој данас одговара да кривица за Први светски рат буде укинута или бар скрајнута, па су знатно допринели на маркетингу његове безвредне књиге.
Али, у свему овоме, поставља се питање, односно мотив, због чега је Кларк писао књигу?

Он је већ познато име и медији му нису потребни да би стекао славу. Пошто је ожењен Немицом, сигурно да је једна од побуда била љубав према тој земљи, међутим, на основу каснијих изјава о Сарајевском атентату и кривици Србије, закључак је лако извести.

Наиме, када су многи историчари оповргли Кларкове тврдње, и сам аутор књиге Месечари почео је са изјавама да Србија није крива за Први светски рат, као ни Гаврило Принцип.

Данас, Кристофер Кларк похвално говори о Србији, што нас даље наводи на само један закључак – новац. Или је изабран и плаћен да, као велико име међу светским историчарима, покуша да изврши ревизију историје, јер је Немачкој превише да буде крива за оба светска рата, или је унапред осетио да ће његова фикција навести Немце да купују књиге и заради велики новац од продаје.

За крај, подсетимо се његове изјаве у Загребу:
„Гаврило Принцип и његови помоћници нису били терористи, већ храбри, посвећени и богати идеалима, али сиромашни искуством“.

slavisapavlovic.rs

(ФБР 19.11.2015.)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6rC

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Терор је кад неко напада ненаоружане жртве. Већ по томе убиство генералног инспектора војног, који је дошао у турску земљу под аустријском окупацијом, да би надзирао војне маневре уперене према Србији и ЦГ, не може бити терор, већ војни одговор.

    Терор је оно што је АУ-солдатеска починила становништву у Србији и ЦГ, шта су шуцкори чинили Србима по Босни, а Хонведи по Маџарској.

    А да народ има право да се бори неуниформисан – свакако да има, и то није терор.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s