Павле Ћосић: Дачић је говор на енглеском читао са мог папирића

Павле Ћосић

Павле Ћосић

Кад сам крајем 1990-их чуо за сајбер-магазин „Кромпир“ тада сам први пут чуо и за Павла Ћосића, само тада још то нисам знао. Средином двехиљадитих дошла је виртуална сарадња на сајту НСПМ, а и живи сусрет који је уприличио заједнички познаник. Ту негде била је и „Лепосава“. У међувремену сам се и ја „упецао“ на „Нећу више да растем“ његово писмо испод кога је потписао Дивца. Остатак Србије за њега је чуо када је приведен у полицију због спорног Фејсбук статуса о Вучићу. А непосредан повод за овај разговор јесте да је његова последња „диверзија“ о Дачићевом фонетски написаном говору на енглеском, због које се и само Министарство спољних послова огласило саопштењем да је реч о „несланој шали Павла Ћосића“.

Сматрате ли врхунцем своје каријере „аутора измишљених вести“ то што је Дачићев говор, у вашој верзији „олмост ту енд д халф јерс аго“, демантовао сам МИП, и то баш на ТВ Б92?

Не баш. Потпуно исту зврчку сам направио са Снежаном Маловић, у то време министром правде, која је на исто тако лошем енглеском морала да прочита саопштење у име Владе поводом хапшења Ратка Младића. Ово је копија исте шале. Хтео сам да видим колико људи брзо заборављају, али иако је и оно доживело да осване на скоро свим порталима у Србији и региону, очито је да је Дачић нешто омраженији политичар па је ово отишло даље иако се из авиона види да је лажњак (мада ја верујем да је Дачић заиста читао с неког врло слично написаног папира). Иначе, пре ваљда седам година пласирао сам вест о лимару из Београда који прави лажне хрватске таблице за српске туристе да им тамо не би руинирали кола. То је имало много већег одјека, али у Хрватској. Тим поводом је ХРТ направила озбиљну емисију са стручњацима из различитих области који су читава два сата у ударном термину расправљали о овом проблему и како га решити. Сви су се сложили да треба увести неку врсту заштите на таблице како се не би могле фалсификовати, нешто као новчанице. Али то се није догодило јер је овај предлог наишао на огромно негодовање јавности. Само што нису избиле демонстрације, јер би замена таквих таблица морала коштати најмање 100 евра.

Дачићев "фонетски енглески"

Дачићев „фонетски енглески“

Несумњиво сте ветеран писања лажних вести. Сад је то постала општа мода, укључив и овај сајт – је ли тајна у томе да ће „једног дана сви писати лажне вести“ или су се праве и лажне вести измешале до непрепознавања, па измишљене вести буду у функцији „требало би да праве буду овакве“?

Кад је основан „Њуз.нет” за који сам и сам у почетку писао, оснивач Дејан Николић је лепо приметио да су њихове вести најтачније од свих наших на интернету. То јесу вести у огледалу, али кад научиш да их читаш на прави начин, добијеш сасвим тачну и исправну слику, а успут се још и забављаш. Проблем са тим порталом је у томе што он има превелику аутоцензуру. То значи да и они имају неки став што већ самим тим значи да нису независни и објективни. Политичка сатира не може то бити ако на зуб не стави све играче и факторе. Али кад би општи тренд постао да се вести увек пишу изврнуто и обухватају све догађаје без длаке на језику, могуће да би се читаоци временом навикли и почели да читају само такве вести. Можда би „Стање ствари” могло да почне такав експеримент. Али заозбиљно. Засад једино видим проблем у томе што вести о неким великим трагедијама не би могле да се пишу на тај начин. То би заиста било крајње неукусно.

divac-rastem

Писмо Дивца како више „неће да расте“

Били сте прилично критични према емисији Зорана Кесића. Како оцењујете продукцију веома популарног сајта „Њуз.нет“, јесу ли и они подобни сатиричари, само икебана једног очито недемократског режима?

Не бих био баш тако оштар. Написао сам тај један текст о тој емисији кад је била на врхунцу славе и тај текст је прошао исто тако славно као и сама емисија. Не можеш преварити гледаоца на дуже стазе. Можеш на неко време. После тога сви почну да те читају. И Кесић и њузовци су океј људи и врло су духовити, али, као што рекох, проблем је или у аутоцензури, или у нечем што ми не знамо, али можемо да претпоставимо. Зашто се никад не шале на рачун ЕУ или Америке? Тачније, кад се шале, зашто су те шале тако благе и недоречене? А ту има много материјала за спрдњу, као и у случају Русије.

Срео сам Кесића не тако давно и у том кратком сусрету заборавио нешто да га питам па бих сад овако јавно да искористим прилику (даћу му линк преко Фејсбука): „Зашто у своју емисију не позовеш Марка Видојковића? Он је баш као створен за њу”. Овај писац је иначе занимљив феномен. У почетку је дувао у исти рог са тзв. Другом Србијом, али је своје ставове очито ревидирао кад је мало политички сазрео и два пута направио тотални хаос гостујући у неким емисијама, потпуно разоружавши новинаре који данас нажалост морају да буду јако послушни, а још је тужније што је прилично видљиво да осећају ужасан страх. Не само од губитка посла, него као да осећају страх да ће бити елиминисани. То смо могли да видимо сад пре пар дана, а то је врло актуелно на интернету, моменат кад је Томислав Ловрековић показао политички неподобан натпис (иначе већ општеприхваћену народну изреку) на својој мајици на некој локалној новосадској телевизији. Гледајући тај снимак, имамо утисак да је новинарка престрављена, скоро па замрзнута од страха. Редитељ програма напросто не зна шта да ради јер је емисија очито ишла уживо. Прекид програма, крај! Бојим се да ће Вучић због овог и сличних случајева, као што је то било за време Тита, напросто забранити емисије уживо.

Кад на интернету претражујете ваше име и презиме међу првим резултатима је нешто типа „Како сам покушао атентат на Вучића“: доиста, како сте то покушали и откуд сте на слободи?

То је једна неславна епизода која ми баш и није требала. Написао сам шаљив статус на Фејсбуку, али нисам размишљао какве би то последице могло да има. Наручити јавно убиство премијера може бити само шала, али то је свеједно позив на убиство. Тај статус сам врло брзо обрисао, чак не знам више тачно ни шта је тамо писало, али ова власт је то врло спретно искористила и избацила ме из јавног живота, а недељник за који сам тад писао лажне вести искористио да на тај начин дискредитује. Ово што сад прво излази на претраживачима је мила мајка. У то време је у првих педесетак резултата излазило да сам опасни манијак, поремећена личност и сл. Иначе, нисам због тога никад ухапшен. Само сам приведен на информативни разговор, а после су ми одузели и компјутер, нов, наводно због вештачења, али до дан-данас га нисам добио назад. Прошло је више од две године од онда.

Јесте ли сада познатији или на већој маргини него што сте били?

Нисам сигуран. Неки кажу да је и лоша реклама реклама, али је чињеница да сам се повукао из јавног политичког живота, макар на толико дуго док се нешто не промени. Не мислим промени у вези са мном, него у друштву. На овој планети. Нешто мора да пукне кад-тад и како-тако и ја ћу се вратити ако то доживим. Дотад, бавим се својом правом струком – лингвистиком, и могу вам рећи да се у томе прилично ушушкано и пријатно осећам. Макар се не нервирам, мада је и језик осетљива тема и неретко доводи до врло озбиљних сукоба и трвења, а ту су и колеге које воле да саплићу.

Павле Ћосић

Павле Ћосић

Стицајем околности, један сте од најпозванијих да кажете неку реч о друштвеним мрежама, то јест о њиховој тамној страни. Шта би, по вама, требало да пише на почетној страници Фејсбука, уместо оног привлачног „бесплатно је и увек ће бити бесплатно“?

Једноставно не знам шта да мислим о томе. Час имате утисак да је Фејсбук као највећа друштвена мрежа добра ствар јер увек јавно имате прилику да саопштите своје мишљење, а час да сами себе тиме заваравате. Ово друго је вероватно тачније јер кад погледате шта се тамо догађа, имате утисак да сте окружени све самим истомишљеницима, а онда сазнате да је на неким ванредним изборима негде у Србији СНС освојио неку невероватну већину. Додуше, уз охрабрујуће малу и смешну излазност. Ипак, мени је Фејс занимљив више као антрополошки феномен. Погледајте шта се догађа у вези са овом трагедијом у Паризу. Фејсбук се претворио у бојно поље. Али о овом случају радије не бих говорио пошто кипти од лицемерја, неправде и опортунизма, а све то преко мучног масовног убиства махом младих људи на једном рок-концерту.

У вашем, сада се већ може рећи култном, роману „Лепосава“ на власти је „Невлада“, своје улице у Београду имају Веран Матић и Наташа Кандић. Јесте ли очекивали да будућност у Србију тако брзо стигне – В. Матић и Н. Кандић су, хвала Богу, живи и здрави, али је очито да имају статус „светих крава“ код ове „Невладе“?

Ја сам на некој промоцији те књиге рекао да сам све то писао као упозорење и да не верујем да ће се таква будућност остварити, нарочито зато што у то време, а то је била 2007. година, није баш сасвим мирисало на то. Радњу сам сместио у неку неодређену далеку будућност, али је напросто застрашујуће до које мере се суштински много тога остварило већ данас. До те мере да је овај роман сад већ прежвакан и мало досадан за читање. „Невлада” је назив скован по узору на тзв. невладин сектор који у једном моменту у тој далекој будућности побеђује на изборима, наравно, уз помоћ страног фактора. Ко је тад могао да поверује да ће се једна тако сулудо измаштана шала заиста реализовати кроз само неколико година? Ја последњи.

Не могу да се сетим је ли ноторни П. Луковић добио своје место у „Лепосави“? Да није због тога ваш верни „пратилац“ и „лепитељ етикета“, посебно оних „нацистичких“?

leposava-240Нисам ни ја више сигуран, нисам скоро читао „Лепосаву” мада бих морао јер сам замољен да по њеним мотивима напишем сценарио за неки графички роман. Ако ме сећање не вара, Пера Етикета се појављује у неком контексту заједно са Џорџом Бушом III и мислим да сам му чак подигао споменик. Оно чега се тачно сећам је да намерно у роман нисам ставио Теофила Панчића јер бих тиме можда ублажио његов пљувачки приказ романа у ком је на крају чак успео да ме назове фашистом. А има ли боље рекламе за роман од ватрено негативне и готово разгоропађене Панчићеве критике? Али ја Теофилу то не замерам. За разлику од Пере, он ипак има неки морални дигнитет и често уме да сагледа ствари из непристрасног угла.

На крају да се осврнемо на ваш лингвистички рад: у складу са осталим вашим деловањем, ни он није „класичан“. Залажете се да неке ствари које су нас научили наставници српског језика ипак треба да заборавимо. Зашто, на пример, може и задњи у значењу последњи?

Ради се о језичком миту. Задњи је одувек могло да значи исто што и последњи и у то се можемо уверити већ из првог издања Вуковог речника. До ове заблуде је дошло кад се неко досетио да не постоји предњи пут или предње време и то би као требало да буде аргумент, а потпуно се занемарује чињеница да скоро све речи имају више значења. Придев задњи их по речнику САНУ има седам. Дакле, не бавим се ја ничим некласичним. Напротив, бавим се рушењем језичких митова и заблуда, а њих у српском има јако пуно. Друга је прича то што су овакве теме увек забавне и што изазивају таласање, али изгледа да сам ја напросто такав. Волим фрку ни око чега.

КО ЈЕ КО

Павле Ћосић – То сам ја. Манипулатор, писац и лингвиста. Ниједно од ових занимања не примењујем у приватном животу.

Кромпир – То је једна симпатична идеја које нажалост више нема на интернету. Спада у домен интернет археологије. Портал настао за време бомбардовања и који се одржао негде до 2004. године. Надали смо се да ћемо од провајдера на основу рекламе добити домен који нећемо морати сваке године да доплаћујемо, али пошто нам то нису одобрили, морали смо да га угасимо. Штета. Било је тамо и добрих текстова и монтажа и интервјуа и рубрика и добре забаве. Да сам знао шта нас чека, вероватно бих одржавао Кромпир макар и вештачки, јер имао је своју публику и популарност.

krompir

Лепосава – Роман који сам написао у даху надовезавши се на причу која је данас прво поглавље тог романа. Схватио сам да сам створио један нов и занимљив свет. Лепосава се практично написала сама од себе јер је настала на основу идеја из разних мојих писанија, највише покушаја филмских и позоришних сценарија.

Илегални посластичари – Уметничка и обешењачка трупа, како смо сами себе називали, настала исто практично случајно, тако што се Иван Тобић пријавио за неки фестивал нискобуџетног позоришта па је на брзину склепао као позоришну трупу. Тамо се нешто нисмо нарочито прославили, али смо наставили да делујемо на све друге начине и сами себе зачудили како смо брзо постали популарни. Чак смо и протурање лажних вести довели до нивоа уметности. Разишли смо се 2008. године кад смо били најуспешнији и најпознатији, због различитог гледања на будућност трупе и правца деловања.

Бе92 – Блог који је по дизајну личио на прави сајт Б92. Првобитна идеја је била да ту само преносимо исте вести као Б92, али да за разлику од тог портала овде буде дозвољено коментарисање без цензуре. Цензура је на Б92 одувек била изразито стриктна и нико није смео да каже нешто против мишљења те куће. Касније смо тај блог (ми као Илегални посластичари) употребили за ширење лажних вести.

Корнет – Корнет је настао као издавачка кућа Илегалних посластичара 2006. године, кад се за тим створила потреба, али је после распада трупе преузео и неке њене делатности. Корнет данас сем што издаје књиге, учествује на разним уметничким фестивалима, радионицама, колонијама и слично. Има и своју филмску продукцију. Наравно, аматерску.

Разговарао: Александар Лазић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6oX



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , , , , ,

4 replies

  1. Занимљиво и симпатично, једино што ми се не свиђа је – латиница. Лингвиста!?!

    Свиђа ми се

  2. да – исто питање – како то да лингвисти не смета латиница?

    Свиђа ми се

  3. Мене не чуди латиница, мада пишу различитим писмом, и Павао и Павле говоре српским језиком (а Лепосава и Лепоглава су стара српска имена) 🙂

    Свиђа ми се

  4. Da li vi ljudi shvatate da je srpski ima sinhronu digrafiju? Kako je moguće da to ne možete sebi da uturite u glavu?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s