Патријарх Иринеј: Ако се силом одузме наша баштина на КиМ, морамо је милом или силом вратити

Неко жели да оно што је наше на Косову и Метохији повери народу који је у читавој својој историји рушио и палио и који ће исто учинити и српским светињама, изјавио је у Нишу поглавар СПЦ

Патријарх СПЦ Иринеј (Фото: Танјуг/З.Ж.)

Патријарх СПЦ Иринеј (Фото: Танјуг/З.Ж.)

Ниш – Сви у овој земљи позвани смо да подигнемо глас у заштити Косова и Метохије јер смо сведоци покушаја да се Србији и српском народу одузму вековне светиње и да се прогласе светињама Косова. Неко жели да се оно што је наше повери народу који је у читавој својој историји рушио, жарио и палио све највредније и који ће то исто учинити и са свим српским светињама које су преостале и до сада су сачуване од страдања. То не смемо и нећемо никада и никоме дозволити – рекао је јуче у Нишу патријарх српски господин Иринеј.

– Надамо се да ће свест и савест оних који одлучују о нашој и судбини српских светиња на Косову проговорити на начин на који треба да говори једна чиста и пробуђена људска савест и да неће бити неопходно да се историја и култура Србије на Косову бране силом. Али, ако случајно дође до примене силе и ако се силом одузме наша историјска и културна баштина, ми морамо силом или милом то вратити – рекао је патријарх.

Патријарх Иринеј је подсетио да је Косово наша историја и наша култура, али и почетак свега онога великог и трајног у српском народу. На нашем Косову су и резиденција српских патријарха у Српској патријаршији и све наше највеће светиње и због тога не смемо дозволити ни себи ни другима да било када оно не буде народа којем је припадало од када се зна и за српски народ и за само Косово, рекао је српски патријарх.

Током боравка у Нишу, поглавар СПЦ је обишао оца Дионисија, дугогодишњег старешину манастира Свети Стефан у Липовцу, који се у Клиничком центру Ниш опоравља после тешке повреде кука. Патријарх се са свештенством Нишке епархије и грађанима сусрео у Саборном храму.

Т. Тодоровић

Архимандрит Сава Јањић: Одложити пријем Косова у Унеско

Порука архимандрита Саве Јањића, игумана српског православног манастира Високи Дечани, првог споменика светске културне баштине УНЕСКО на Косову и Метохији:

О. Сава Јањић (Извор: Епархија рашко-призренска)

О. Сава Јањић (Извор: Епархија рашко-призренска)

Користим ову прилику да пренесем најдубљу забринутост поводом настојања Косова да постане члан УНЕСКО, што је изазвало велику бригу у нашој Цркви и заједници. Будући да је Косово и Метохија још од 13. века духовно седиште Српске православне цркве, са гробницама и моштима наших Архиепископа у нашим најзначајнијим светињама, наш превасходни циљ увек је био да заштитимо ове светиње. Управо су због опасности са којом се наше светиње, нарочито све четири са листе Светске баштине УНЕСКО на Косову, суочавају у последњих шеснаест година, био и разлог зашто су оне уписане и на листу Светске културне баштине у опасности. Редовни напади, вербалне провокације у општој атмосфери нетолеранције учинили су неопходним да наши најзначајнији објекти на Косову и Метохији, још остану под посебним безбедносним режимом полиције и међународних мировних снага.

Нажалост, након рата на Косову, за разлику од осталих грађанских ратова у бившој Југославији, посебно оног у БиХ, где је вандализам над верским објектима заустављен након окончања непријатељстава, 150 српских православних цркава и скоро 400 српских православних хришћанских гробаља на Косову и Метохији су уништени или тешко оштећени од почетка мировне мисије УН на Косову и Метохији у у јуну 1999. За само два дана у марту 2004. године, 34 наше светиње су запалиле хиљаде албанских изгредника. У то време нисмо имали никакве помоћи од тадашњих косовских лидера, који су још на власти, и тадашњих косовских привремених институција, осим од међународних снага КФОР-а предвођених НАТО савезом, који су заштитили наше најзначајније светиње. Само мој манастир, из 14. века је био нападнут гранатама четири пута од завршетка косовског рата 1999. године и то је и разлог зашто је наш манастир још под јаком заштитом НАТО снага.

Наравно, можемо рећи да је све то прошлост, али акти сталног вандализма против наших цркава и манастира се настављају и до сада косовске власти нису у стању да их зауставе у једној свеопштој атмосфери анти-српског расположења које распирују медији и неодговорне изјаве појединаца. Само пре неколико дана две српске цркве су проваљене. Посебно нас вређају покушаји неких албанских интелектуалаца на Косову који активно раде на историјском ревизионизму и покушавају да фалсификују историју и промене идентитет наших светиња, иако су бројни међународни историчари писали о овим бисерима хришћанске традиције, које су саградили српски средњовековни владари и који представљају важан део европске средњовековне историје. Многи млади косовски Албанци још уче у школама да смо ми, српски монаси који овде живимо стотинама година, окупирали оно што они називају албанским споменицима и црквама, што је историјски апсурдно и додатно подстиче етничку и верску нетолеранцију.

Ми смо озбиљно забринути због евентуалног косовског чланства у УНЕСКУ, не зато што смо против промоције културе и образовања на Косову и Метохији, већ превасходно због тога што је веома тешко за нас да верујемо косовским институцијама. Невероватан раскорак који се види између њихових званичних изјава у којима нам обећавају пуну заштиту у својим изјавама за међународне медије и најновији, крајње дискриминаторни нацрти закона о културној баштини и стратегији на Косову, дају потпуно другачију слику шта косовске власти могу да учине ако им се додели пуни статус у УНЕСКУ. Уместо да делује као механизам заштите УНЕСКО чланство може лако да постане механизам културне репресије на Косову и Метохији.

Као Црква ми нисмо мотивисани политичким разлозима, иако Србија и многе земље које нису признале косовску независност остају и даље дубоко забринуте да би чланство Косова у организацијама као што је УНЕСКО могло да буде преседан који би охрабрио сепаратизам у другим земљама. Косово још нису признале ни све земље чланице ЕУ и оно није члан многих међународних организација, управо из тог разлога. Коначно, наше наслеђе није само наслеђе наше Цркве, већ наслеђе целокупног српског народа, које смо чували и бринули се о њему вековима, посебно у току петовековне османске власти на Балкану.

Зато ми као Црква верујемо да би чланство Косова у УНЕСКУ требало да буде одложено док Београд и Приштина, у оквиру дијалога у Бриселу који се одвија под покровитељством ЕУ, јасно не дефинишу механизме институционалне заштите наших светиња на Косову и Метохији, уз све међународне гаранције. Ово треба учинити како би се избегло да наше светиње постану мете националиста и историјских ревизиониста, јер је садашње косовско законодавство неадекватно и може бити једнострано мењано. На пример, идеја промене имена наших објеката у УНЕСКУ у „Српски Православни средњовековни споменике на Косову“ могао би бити први корак у позитивном правцу, чиме би се јасно указало на верску припадност ових објеката, као што је случај са Јерменским манастирима у Ирану (који су под тим именом већ уписани на листу УНЕСКО).

Бриселски дијалог између Београда и Приштине је суштински важан процес чији је циљ да промовише поверење и реши сва практична питања са којима се суочавају наше заједнице. Коначно, и Београд и Приштина гледају према европској будућности региона и ми као Црква чврсто верујемо да наше српско православно наслеђе на Косову и Метохији не би смело да буде камен спотицања и предмет политичке конфронтације, већ пре свега мост између заједница и народа добре воље који гледају у правцу своје заједничке будућности у Европи. То је, заправо, и прави смисао верских и културних споменика било где у свету – да промовишу разумевање и поверење, а не оно што је супротно томе.

Наша Црква гледа у будућност, али ми на Косову и Метохији не можемо заборавити ране прошлости. Као што је наш манастир пружао заштиту албанским избеглицама са Косова који су страдали за време рата, ми јако добро знамо колико је жалосно и тешко за многе српске избеглице које су морале да напусте Косово након рата и још нису у могућности да се врате на Косово и Метохију, шеснаест година након завршетка непријатељстава. Многе наше цркве још од 1999.г леже у рушевинама и треба их обновити, многа гробља треба поправити и помоћи свима на Косову и Метохији и у ширем региону да живе у миру и међусобном разумевању. Зато остајемо отворени за дијалог. У том контексту, свака политичка одлука која може да угрози могућност дијалога била би штетна за све.

Са овом поруком изражавам искрену наду у име наше Цркве да ће УНЕСКО одложити пријем Косова у ову организацију и охрабрити дијалог и заштити културну баштину, посебно у овом делу света где је она још угрожена.

О. Сава је поруку упутио на енглеском. Ово је његов превод те поруке

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница архимандрита Саве Јањића)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6gS

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Коме сад веровати Фрањи или клер Јањи??

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s