Протојереј Андреј Ткачов: У Кијеву траје рат демона против благодати

Чиме непријатељ ратује

(Сајт прот. Андреја Ткачова, 22.06. 2015)

Протојереј Андреј Ткачов

Протојереј Андреј Ткачов

Вештом употребом долар и Библија у енглеском преводу делују ефикасније него ракете типа ваздух-земља. Барем, није Вијетнам тако надвладан и покорен из ваздуха, али је зато Јужна Кореја помоћу долара и Библије постала верни пратилац САД. Нисам то ја смислио. То ми је рекао један Корејац који има право на такав суд. Ја се са њим слажем.

Пре је било потребно ратовати десет година не би ли реклама „Марлбороа“ или „Коле“ стајала на сваком углу. Сада није потребно ратовати. Тачније говорећи потребно је, али на други начин. И ако реклама стоји, то значи да смо изгубили. То ми је већ рекао један официр ракетне јединице, с тугом посматрајући стварност у периоду после перестројке. Са њим се такође слажем. Оружје иначе може бити све: Библија краља Џејмса[1], долар, демократске вредности и познати производи као што су фармерке или освежавајући напици. Фигуративно говорећи, са свачим се може „пуцати“.

Осврнимо се око себе. Много битака је већ завршено. Завршена је џинс – кока кола – рокенрол паљба. Замукла су порнографска тепих бомбардовања. Пожњевши и осакативши много душа, они су ућутали, исцрпљени. А нама је већ отврднула кожа за те уједе. Они су, као и пре, болни али више нису убитачни. И даље се шири епидемијска наркотичка болештина као недостојан начин уништавања младог нараштаја. С тим змајем борба тек предстоји.

"Руска" Кока кола

„Руска“ Кока кола

Што се тиче Библије, вештачка глад за речју Божјом, која је гајена деценијама у СССР-у, давала је наду за вртоглавим успехом протестантске мисли. И не може се рећи да успеха није било. Било га је, али не таквог како се очекивало. Могуће да је било храбро надати се да ће наши људи, кад почну читати Библију уз помоћ америчких пријатеља, почети и да мисле искључиво у америчким категоријама. А тамо је, погледајте, и ново геополитичкo прекрајање света. Но то се није десило. Негде смо потонули, негде смо закаснили и пострадали, али у целини Јелисаветин Нови завет[2] није нестао под дејством нових превода Библијског друштва. Руски протестант је уместо да постане потпуни господар религиозне ситуације (како се маштало) само завршио у некој својој ниши. У тој ниши и данас борави, учећи се смирењу, као и сви који живе на руској земљи.

Пад Библије краља Џејмса требало би да доведе до пада господина Зеленог Долара. А он није престао да тоне. Не може, после протестантске проповеди, да не тоне валута на којој пише „У Бога ми верујемо“. Тамо слом, и овде слом. Овде потонули, тамо се зањихали. И можда се покаже да је тајанствена душа наша издржала; да се у потпуности нахранила и потиснула џинс, жваке, „баксе“[3], порнографију, протестантски екстази, накачен осмех белих зуба, исте врсте филма, ЛГБТ револуцију и остала бешчашћа… Можда ће се показати. Али допустимо и да се неће показати.

Библија краља Џејмса из 1613.

Библија краља Џејмса из 1613.

Непријатељ не би био непријатељ кад не би био стратешки мислилац. Схвата да се религиозно осећање пуни из сопствених извора, а не из увозне религиозне „Кока коле“; он прати умор руског човека од извештачене слике западне среће; уморан од сопствених проблема и упумпавања фалш долара, као циганин који пумпа (ваздухом) кобилу пре продаје, непријатељ је пронашао нови „чип“. Неопаганизам. Упознајте се. То је наш главни и најопаснији непријатељ у ближој перспективи.

Већим делом руски човек није постао протестант. Зато је он неочекивано опет постао патриота. Да ли га оборити на полетању, сетио се Неко, подмећући незрелом уму неку националну идеју која није у духу Православља? Непријатељ нас познаје боље од нас самих. Он зна да ћемо отргнувши се од Православља изгубити и моћ и историјски смисао постојања. Због тога ће се он старати да нас удаљи од вере Седам васељенских Сабора –што нагло, што полако. И у мери удаљавања од те вере ми ћемо ce умањивати „у смислу и у телу“ како је рекао класик. Ми ћемо историјски нестајати.

Троjице-Сергијева лавра

Троjице-Сергијева лавра

Процените финоћу и филигрантност мисаоне пируете. Разуме се да су Руси конзервативни, тврдоглави, опрезни. Разуме се да су неразумљиви. И разуме се да су сви наши успони, сви узлети и победе наше историје, повезани или са директним исповедањем Православне хришћанске вере или са оним аскетизмом и посвећеношћу које је васпитала православна вера. Зато је неопходно срушити тај програм. Неопходно је предожити такву варијанту националног и патриотског развоја који ће, чувајући све карактеристике народног покрета (браде, сарафане, многодетност, љубав ка природи итд.), у суштини бити самоубиствен.

Та варијанта је паганизам. Тачније, неопаганизам. Модни пројекат који настоји постати „модни судија“[4].На томе раде тајни институти и лабораторије за социјалне експерименте. Овде има свега што ласка дезоријентисаном човеку: национални понос, ослонац на сопствене снаге, свеобухватна обрада историје, идентитет. Али тамо нема ничега што је одиста давало и наставља да даје снагу – благодати Божије и истините вере коју је прихватио кнез Владимир. Неопаганизам има способност да форсира народну стихију, да подигне горди вихор непотребних дела и речи и… уништи народ. Да га уништи, ако је могуће, до краја. То се већ дешава у Украјини.

Оно што се тамо дешава је освета увређеног, али не у потпуности превазиђеног паганства због дела који је учинио Владимир. Празноречја има, буке има, и крви има, и греси су се вишеструко умножили. Али благодати нема. То значи погибија је неизбежна. А то и јесте сценарио безбожног националног препорода. Поновићу да нас непријатељ понекад познаје боље него ми сами себе. То је можда, гледано са стране, предност. Њему (непријатељу) је видљива наша стихијска снага која се цело столеће смањивала, али није нестала. Видљиво је наше трагање за основом и јака жеђ за чврстим народним темељом. Непријатељ не сме да пропусти прилику и мора да покуша да нас гурне на пут који не води никуда.

Крштење кнеза Владимира (фреска)

Крштење кнеза Владимира (фреска)

Но за нас је недопустиво да идемо путем који нам показују светски манипулатори. Светска интернационала, која је Русију тако скупо коштала у прошлом веку, била је пројекат Запада. Ми смо је некритички усвојили и провукли код нас. Паганска карикатура националног препорода је такође пројекат Запада, посебно за нас осмишљен у нади да ћемо ми све што нам са Запада стиже прогутати и рећи хвала.

А на нама је да схватимо да је катастрофа у Кијеву глобални пројекат да се из историје почисти лично кнез Владимир и читава Православна цивилизација. И да је Андреј Богољубски[5] са намером ишао на североисток, потчињавајући се вођству Духа Светог, одредивши вектор развоја нове цивилизације. И да питање Украјине још није решено јер се не може замислити да би Перун[6] у друштву демона победио Антонија[7] са Теодосијем[8] и сабором отаца Печерских[9]. Али док у Кијеву траје рат демона против благодати (наиме управо то и само то, и ништа више се тамо не дешава), Русија спасава себе на североистоку како се и пре спасавала. И сада већ, на североистоку паганизам се не сме допустити.

Kiev-Pechersk-Lavra

Кијево-печерска лавра

Лењин је дошао у престоницу у запечаћеном возу новцем Парвуса[10]. Убрзо је започело. Одатле, са Запада долази нам и данас, не Парвус него Перун, Велес[11] и друге древне лажи извучене из нафталина и снабдевене зеленим новачаницама, одвојених давно од златног еквивалента. Руски човек ће, као што је и раније не без страдања варио идејне отрове различите врсте, и данас морати да свари нову пилулу која се претвара у стару. Паганизам се код нас не рађа већ се ствара изнова, као Голем[12]. И ако бисмо следили нит и прешли пут од Голема до тајних лабораторија, морали би да пређемо Атлантски океан и наћи се тамо где је обично дан када је код нас ноћ. И сходно томе, код њих је ноћ, када је код нас дан.

Са руског посрбила: Владанка Војводић Милетић

Наслов и опрема: Стање ствари

_____________________

[1] Прим. СС: Енглески превод Библије (King James Version), за коју се каже да је једино овлашћено издање. Носи име енглеског краља Џејмса I, а објављена је маја 1611. године.

[2] Прим. ВВМ: Верзија из периода владавине Јелисавете Петровне који је усвојила РПЦ.

[3] Прим. ВВМ: Доларе.

[4] Прим. ВВМ: Алузија на „ток–шоу“ о моди.

[5] Прим. СС: Андреј Богољубски (1111 – 29. јун 1174. или 1175) из династије Рјуриковича, био је велики кнез Кијева. (Википедија)

[6] Прим. СС: Перун је словенски бог громовник – владар неба.

[7] Прим. СС: Преподобни Антоније Кијево-печерски, основатељ и отац монаштва у Русији. (Житије)

[8] Прим. СС: Преподобни Теодосије Печерски, ученик преподобног Антонија, и са њим оснивач Кијево-печерске лавре. (Житије)

[9] Прим. СС: Сабор отаца Кијево-печерске лавре. За више детаља погледајте „Кијево-печерски патерик (отачник)

[10] Прим. СС: Александар Парвус (рођен као Израел Лазаревич Гељфанд, 1867–1924), по образовању философ, по деловању револуционар, означен као „зли геније руске револуције“. Због учешћа у револуцији 1905. хапсе га и шаљу у Сибир, али после годину дана бежи у Немачку, одакле финансира поткопавање државе Николаја Другог. (Опширније: „Парвус – човек који је срушио руско царство“.)

[11] Прим. СС: Главни Перунов противник Велес је словенски бог воде, земље и подземља.

[12] Прим. ВВМ: Голем (хебр.) је неко киме се лако манипулише и ко не мисли својом главом. Голем се помиње у Псалму 139:16, означавајући људско биће које није у потпуности довршено. „Голем је биће без душе, без способности изражавања, али направљено тако да разуме наредбе. Голем је добијао наредбе које су биле исписане на лист папира и стављане му у уста. Користио се као слуга у кућним пословима или као средство да испуни мрачне намере свога творца и некоме нанесе зло.“ (Википедија)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5PI



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

4 replies

  1. Српских пагана или неопагана, који су носиоци “безбожног националног препорода“ и сарадници црвене или црне интернационале – имамо за извоз.

  2. Текст протојереја АндрејаТкачова је хируршки прецизан рез и увид у тренутну ситуацију у Русији. Са друге стране преводилац, госпођа Владанка Војводић Милетић и редакција „Стање Ствари“ се потрудила да све буде опремљено додатним појашњењима у фус-нотама и даљим упућивањем на изворе доступне на српском. Мој искрен поклон за труд. А сада, после похвала протојереју Ткачову, да изнесемо и неке друге увиде у појаву неопаганизма. Једна појава може бити индукована са стране – како отав Андреј износи у свом ставу – али може бити и реакција на одређени део стварности, конкретно друштвене или религиозне – када већ говоримо о Русији. Један део владика, са овим сам упознат од стране верујућег руског патриоте, врхунског интелектуалца (име му не могу објавити због потоњег текста) верног сина РПЦ – наступа са позиција тзв уранополитизма: „Ми имамо једну отаџбину она је на Небу, Царство небеско. Сваки руски или било који други национализам код православних је одступање од Вере од Православља. Нема национализма, нема вере у институције овог света ни предавања њима (дакле ни руској држави, народу).“ Став је познат од раније и оригиналу се звао космополитизам, али је Запад, како то исправно примећује Леонтијев, то користио као криптошовинизам „да се Власи не досете“ као лицемеран и врло опасан инструмент за разоружавање од опрезности и трезвености. Потоња историја показује колико је дубинско поимање космополитизма -као неискреног – од стране Леонтијева било суштински исправно. И отац Андреј, на пар места у овом тексту, говори о тој подвали. Став руских владика, заговорника уранополитизма (небеске интернационале) је суштински искрен. Са друге стране стања ствари у Русији; тренутна друштвена клима је; „ми или они“. Руси знају, иако се не јавно не говоре, ко је, и због каквих и којих религиозних интереса најавио, спровео, поздравио и уредио такав ток тзв Октобарске револуције, ко је и шта писао на зиду Ипатијевског дома, где је убијена Света Царска Породица. Многи официри врхунских ешалона безбедносних служби и тајне полиције, (тзв сиљники – силници (прим. моја)) који су прихватили православље, налазећи се у поседу заиста компромитујућих докумената, почели су да постављају питања која делују логично и сабрано. „Они нас вековима желе уништити а ви чак и у религиозним текстовима (Јеванђељима) која их оптужују чините савез са њима. Ко су били апостоли пореклом, многи светитељи, творци свих револуција и посебно зла које је са неочекиваном брзином упумпано у свет у ХХ веку, а сада и руководиоци зла у Украјини (И.Коломојски, Порошенко идр.) ? Та гњецавост Православља не води никуда, са њима се једино; како историја показуј,е могу пагани ефикасно и без трунке милости обрачунати. Престаните да им се клањате, доста више…“ Они су скинули Крст и одлучили да свој патриозам „ојачају“ повратком на паганизам. То сиљники раде али не сувише гласно, чак тајно. Жеља за осветом, жеђ за крвљу, је тај покретачки дух који инспирише и гура напред. Наравно појавили су се следбеници, али сада јавно. Појава уранополитизма (нема земне Русије – само Свјатаја Рус на небу наша отаџбина) је била та кап која је прелила чашу. Дакле, демони су не само увозног карактера, како сугерише отац Андреј, него су и последица – рекли би – интелектуалне моде, реакција на „недодирљивост“ и живот у кули од слоноваче, неких архијереја.
    На крају остаје и примедба нашег драгог госта из Русије, онај ко је упознао Христа и видео дубину његове љубави, не може Га никад тек тако одбацити, скидајући Крст.

  3. @ Daroslav Guzvic

    Браво за коментар и израз „гњецавост Православља“!!!!!

    Пишите чешће, молим!

  4. Поштовани А.(и а.) „гњецавост Православља“ није мој израз, пре интерпретација и веома слободни превод онога што сам чуо. Далеко од тога да то тако видим. Напротив, ту дуготрпељивост Православних доживљавам не као отклон и пад; обрнуто. И поред силног набоја и спремности за борбу и слободе коју су имали у периоду Перуна и Велеса, тек са Христом Кротким и Благим Русија је наследила оно што је у Блаженствима и обећано „Кротки ће наследити земљу“. То је једном приликом на Западу објаснио Св. владика Николај Велимировић. Веровали или не, то је сада део спољнополитичке агенде ове Путинове Русије. Лично, не бих знао да нисам прочитао један интервију са Сергејем Лавровим – те тако то усвојио. Надам се да сам Вам вио од користи, и да смо избегли неспоразум. Хвала на интересовању.

Оставите коментар