Никола Милованчев: Неће бити новог ДОС-а или Одговор Б. Радуну

Поводом текста Бранка Радуна „Да ли ће Санда ’отићи за‘ Пајтића у нови ДОС?“, Видовдан, 7. 8. 2015.

Политички аналитичар г. Бранко Радун објавио је чланак „Да ли ће Санда ’отићи за‘ Пајтића у нови ДОС?“. Иако овај текст по свом садржају више суди у домен научно-фантастичних радова него у анализу могућег тока даљег развоја политичких догађања на српској политичкој сцени, сматрамо да ипак треба пре свега прокоментарисати главну тезу тог текста: да се ДСС спрема на ДОС-2, на коалицију са Демократском странком!

br-v

Већ из наслова чланка јасно је, ко је ноћна мора многих на политичкој сцени Србије (а и изван Србије) данас: др Санда Рашковић Ивић. И због ње и због свих потписника полазишног прогласа Патриотског блока осврнимо се на тезе изнесене у чланку, да и сваком неупућеном у српски политички живот буде јасно о чему се ради. То смо дужни и као Српски либерални савет, који је члан Патриотског блока, и ја лично, као потписник Божићног прогласа, којим су одређени принципи Патриотског блока:

  1. Ко се потруди и прочита свих 10 тачака Божићног прогласа, разабраће да 7 од 10 тачака нису програмски сродни са ставовима Демократске странке, нити та странка може направити такав политички заокрет, да их прихвати. Једноставно, то је искључено, правити такву коалицију било би малоумно.
  2. Аутор чланка прати догађања и вероватно му је познато да се од септембра припрема рад на коалиционим изборним штабовима у Војводини, ДСС – Двери – интелектуалци. Али некога изгледа глава боли не од фатаморганске ДОС-2 коалиције, већ од стварне Патриотске коалиције, биће да је тако.
  3. Председници ДСС-а се импутира да су јој политичке изјаве „у великој мери другачије од тврдог ДСС-а од пре неколико година“; у овај цитат може стварно да поверује само неко политички наиван и неупућен. Пре неки дан, 11. августа 2015, прочитасмо у листу „Данас“ интервју г. Јована Палалића, генералног секретара Српске народне партије, под насловом „Садашњи ДСС је екстреман“, у коме се хвали „умерена“ политика ДСС-а од пре пар година. Гротеска! Ко воли, нек изволи: једном си тобож мекан, други пут екстреман и све то у 4 дана размака, наивни нек верују (али их је на срећу све мање)! А што рејтинг Патриотског блока буде већи (а биће!), безглаво дељење епитета које добијамо биће још више немушто и конфузно – и још провидније него досад.
  4. Председници ДСС-а се импутира „разумевање за Олују“ итд. а као основа се узима се један интервју, који је у чланку Б. Радуна приписан „Слободној Далмацији“. Ко зна да чита и да се служи компјутером, ако укључи ову направу и интернетну везу, видеће да никаквог интервјуа „Слободној Далмацији“ није било. Био је један интервју из 2012. г. који је др Рашковић Ивић дала за краткотрајан лист („21. стољеће“), у коме никад није био објављен. И – после годину дана, нашао се под бомбастичним (и садржајно искривљеним) насловом на једном интернет порталу а затим га је опет препричала и скраћивањем сасвим деформисала „Слободна Далмација“. Шта је кључно и неспорно рекла др Рашковићева: да је одлука Хашког суда о ослобађању Готовине и Маркача за злочине у Олуји „…једна политичка пресуда која не одговара истини“; у вези са независношћу Хрватске и о њеном суверенитету: „Моје мишљење је, као и што је било мишљење мог оца, да се ОПРЕДЕЉУЈУ САМО НАРОДИ, а не републике. Бадинтер је рекао другачије“; о Туђмановој политици: „Јер оно што је било тада је био пројект да се Срби претворе у политичке Хрвате. А то је нешто против чега смо ја и мој отац били“; о трагедији Срба у Хрватској: да су Срби у Хрватској највеће жртве ратова 1990-их. Ако су то „прохрватске позиције“ – свака част на смислу за логичко закључивање. Додала је и о Косову: „Мислим да је Косово кољевка наше државности и наше Цркве“. Даљи цитати нису потребни.
  5. У вези са Сребреницом: председница и сам ДСС, као и други чланови Патриотског блока, заступали су став да премијеру Србије није место на комеморацији која је названа „обиљежавање 20. годишњице геноцида“ и то из више разлога.
  6. О шпекулацији да је г. Ђорђе Вукадиновић близак ДС-у не треба разглабати. Господин Вукадиновић је потписник Божићног прогласа и док се свог потписа не одрекне – а нема наговештаја да ће то учинити – јасно је да ова теза никакву реалну основу нема.
  7. О укључивању г. Мишковића и тајкуна у окрупњавање фантомског ДОС-а 2: ко познаје гђу Рашковић Ивић и зна за њену гадљивост према тајкунима, може само да се насмеје. А смеје се и председница ДСС-а на то како појединци на њен рачун вуку хонораре и од наиваца у власти и од појединих тајкуна којима је она кост у грлу.

Чињенице од 1-7 нашег одговора су факти. Али, дођимо коначно, без увијања и до краја, до суштине чланка г. Радуна, до поруке која провејава из последњег пасуса а која је вероватно и била лајт-мотив за његово писање: „Двери, није вам место у коалицији са ДСС и у Патриотском блоку, преопасни сте заједно – изађите из ваше коалиције, усрећићете и власт а и понеког у опозицији“. Ово је кључ, то је језгро за читање целог текста о непостојећој „љубави“ Пајтић – Рашковић.

Да рашчистимо ствари, да свима буде јасно: сараднике и саборце ћемо тражити међу свима који имају у првом плану добро и интересе Србије а не своје личне интересе и који су спремни да на томе раде. А таквих честитих родољубивих људи има (на срећу)  много и међу досад политички апатичним, и међу опозиционарима али и у редовима владајуће коалиције. Дакле – отворени смо за све који добро мисле држави Србији.

Никола Милованчев,

у име Српског либералног савета и у своје име

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5pN



Categories: Разномислије

4 replies

  1. Поштовани г. Никола, лепо је што сте тако уверени у исправност политике и честитост г-ђе Санде и самоуверени да ће то остварити, али да ли би се смели у то и заклети? Ја после искуства са двојцем Николић-Вучић (чији су програм и предизборна обећања био далеко јаснији и социјално одређенији од ДСС-) и њиховог претварања од „ултра патриота“ у „ултра ЕУропејце“, не могу и нећу НИКОМ да верујем на „часна реч“, „маме ми тако мислим“ итд. Много јаче гаранције и чршћа обећања би г-ђа Санда морала дати да би јој се могло бар делимично веровати. За почетак да обећа да ће ОДМАХ након ступања на власт променити изборни систем и донети Закон којим че тај систем моћи након тога ЈЕДИНО народ на референдуму да промени. Добро решење би било да се паралелно са општинским изборима организују и републички и то по систему из СВАКЕ општине ЈЕДАН посланик у Скупштину Србије (то би било 174 посланика јер би градови, укључујући и Београд, /укупно 24/ давали само ЈЕДНОГ посланика + 150 општина). Народни посланици би се бирали ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ, а пошто се на нивоу општине мање-више сви одлично познају, партије би МОРАЛЕ да дају СТВАРНО најбоље и најпоштеније људе који би онда били и власници мандата и одговорни искључиво гласачима а не партијским лидерима! Тиме би био решен и један други, можда и битнији проблем: преливање гласова партија које не пређу цензус, јер би у Скупштину ишао онај ко је у офређеној општини освоји највечи број гласова, тј. НЕ БИ БИЛО цензуса! Избегло би се тако да неко ко добије 25% укупног бирачког тела има 2/3 већину у Парламенту захваљујући математичкој акробатици!
    Ето, нек ОВО обећа и у сркви се закуне па да јој и поверујемо!

  2. Поштована гђо Вања ! Познате су ми неке информације, које нису јавно објављене, зато ме није изненадио онај „заокрет“, који вас је разочарао. Чак се може рећи: то је очекивани ток ствари. Ова реформа политичког система о којој пишете би била добар пут. Безличност страначких апаратчика у Скупштини је ужасавајућау У Краљевини Србији посланици су били људи од угледа а ово данас (част појединим изузецима) – срамота за политички систем. На жалост, у првој фази неће постојати довољна већина да се Устав измени на боље (видите да хоће да га мењају на горе). Саплитаће нас сплеткама у медијима, дезинформацијама итд. (то већ интензивно раде), правиће проблеме Дверима, ДСС-у… Биће тешко, не заваравајмо се, покушаће са уценама и економским притисцима. У другој фази неминовно: реформа политичког система. Свакако – добродошли у Патриотском блоку, ту вам је место !

  3. Хвала. Само мала исправка: Вања ми је надимак из осамдесетих када сам као припадник тадашње ЈНА боравио у СССР-у, а моје име нема пандан у руском језику, па ме прозваше Вања (касније ми то, тачније Вања Сталкер постаде сајбер идентитет). Значи Вања је мушко 🙂 И успут извињење због словних грешака у горњем коментару, које су се омакле у жару дискусије.

  4. Радунов текст уопште није научно-фантастични рад, само зависи ко како чита и ко шта жели да види у њему. Да до ДОС-а 2.0 може да дође врло једноставно, без мењања икаквих Божићнио-крисмасних прогласа, може да посведочи једна од дежа-ви претпоставки: удружимо се да срушимо Милошевића, опс! Вучића, а онда ћемо расписати „слободне, демократске, бла-бла изборе“ у року од 6 месеци, годину дана, итд. Наравно да ни Санда Рашковић Ивић није ноћна мора, већ неко ко је направио катастрофалне промашаје од када је (уз опште одобравање националне и десне опције) дошла на чело ДСС-а. Наравно да аутор чланка има пуно право да не верује чињеницама, већ у оно што жели. А, тако долазимо до два питања: 1. У чему се огледа патриотизам Патриотског блока? 2. Да ли Вучић стоји иза рушења, напада, итд на странке деснице?
    1. Још током владавине ДСС-а воља српског народа била је ДСС и СРС. Међутим, приликом формирања обе владе ВК, пажљиво су бирани сви осим СРС-а. Можда се „патриотска јавност“ неће сложити, али Мркић и Дачић јесу громаде српства, када су на другом полу: Свилановић, Вук Драшковић и Вук Јеремић. Слично је и са министрима здравља, ако је неко заборавио Томицу вакциницу – перача пара преко манастирских исцељења наркомана и уништивача центара за лечење болести зависности. Колико их се исцелило и колико је пара отишло у патриотске сврхе (СЗО и 17г)?
    Дакле: патриотизам је кад нешто урадиш за народ, а не вратиш мандат као СРИ пролетос (успут растуриш и оно мало странке) – е да би „паметно причао“. Исто тако „паметно“ причају и Весна Пешић, Пајтић, Тадић, Живковић… Да се разумемо: сви ми знамо и шта је исправно и шта је добро, па и да паметно зборимо, кад нас не мрзи. Разлика између нас – гласача/раје и оних који су се прилично неутемељено прозвали патриотским блоком је у томе да су они до пре неки месец били у стању да нешто ураде. Не само да им је враћање мандата ушло у навику – па постаје сумануто гласати за њих – већ су се традиционално определили да не раде ништа, већ да причају шта би требало да се уради. Што ће рећи да би на буџет и на добре синекуре, а раја ће да одради њихов посао – чиме они, дакако, неће бити задовољни. А што оде Косово: Боже мој – крив је Милошевић, Тито, Хитлер, Турци, Баба-Курана. А ми размишљамо: неутралност, сувереност, облици суверенизма, бла-бла-бла. Деја ву. Патриотски би било остати у власти, радити на властитом јачању и са позиција власти вући у десно. Сам Радун, као и Ђукановић из СНС констатује и америчка лица у својој странци и давно је нудио дил ДСС-у, као што се сада нуди Дверима. Значи: унутар СНС постоје они који траже сарадњу са онима који се представљају као десне и националне снаге. То што те снаге желе да „буду у праву“ – а не да нешто ураде – показује да су омашили спорт и да је требало да се јаве у „Слагалицу“, или да од патриотизма нема ничега. Бар не српског. Оваквим ставом, Радун показује да ће се језгро ДОС-а 2, створити и унутар дела СНС-а – а да ће им на неки начин, логистику дати српска десна опција. Шта више – у новим Божићно-крисмасним потписима могуће је да се „на орочено време“ нађу на истом послу. Није ли Човић био човек бр. 3 у ДОС-у?
    Не бих волео ни да се неко позива на морал ПБ јер је и то лако растурива конструкција: где стоје радне књижице челника Патриотског блока и од чега се финансирају, осим из хуманитарног фонда „Мишко мој“?
    2. Што би се Вучић, а не неко други бавио рушењем ДСС-а, или сада Двери – а овамо их призива у коалицију? Или: шта би хтео др Фајгељ да нас убеди? Да није узео мандате Двери? Да их није Вучић узео у коалицију? Да је све то он сам – својим патриотизмом, па га је народ – дотле непознатог – уочио и рекао: Бујрум! Нису ли Вучић и Николић вратили Шешеља и нису ли отишли да му донесу вакцину са Кубе? Па, што би то растурали? Не растура ли све ово неко други, због ког не може да смени министарка Михајловић?
    Да завршим, општим местом: да ли су, пошто су били против ДОС-а и Војислава Коштунице, Драгош Калајић, Небојша М. Крстић и Драгослав Бокан, били издајници или патриоте? Итд, итд…

Оставите коментар