Бошко Јакшић: Рехабилитација Драже или Понижавање историје

jaksicbosk2Одлуком да после деветогодишњег процеса и многобројних полемика у српској јавности рехабилитује четничког команданта Драгољуба – Дражу Михаиловића, Виши суд у Београду је преузео на себе одговорност не само за ревизију Другог светског рата већ и за понижавање историје.

Очекивано, одлука је одјекнула као бомба у земљи у којој рат између четника и партизана, па и њихових наследника, никада није завршен. Једни у ђенералу виде првог герилца антифашистичког покрета у Европи, други сарадника нацистичких окупатора. Јаз се овом срамном пресудом продубљује, укидајући могућност да завршну реч одрже историчари и правници, али не историчари пропагандисти и правници идеолози.

Могу да прихватим мотив предлагача који су тврдили да ђенералу није било омогућено право на одбрану, да није видео свог адвоката до почетка суђења, да није имао право на непристрасан суд и да му је оптужница уручена седам дана пред суђење.

Нисам правник, али то су ваљда питања процедуре. Нагледао сам се филмова у којима управо због процедуралних грешака, зарад поштовања правне државе, неспоран кривац буде ослобођен.

То сасвим поједностављено значи следеће: Дражи су, са становишта савременог демократског друштва, поништена људска права, али не верујем да би на неком хипотетичком суђењу – уз уважавање истих тих права – избегао да буде осуђен као сарадник окупатора или барем као неко ко није успевао да успостави контролу над својим снагама, које су доказано вршиле злочине над цивилима, посебно других вероисповести.

Нисам ни историчар, али оглушивање Чичиних бранитеља о фактографију просто је иритантно. Не бих да понављам оно што се ових дана чуло. Да скратим: пошто је рат трајао 1941–1945. могу широке руке четницима да доделим статус једнопетинских антифашиста, који се односи на прва два-три месеца рата. После тога, посебно од 1943, дилеме нема. Не би ваљда ђенерал Михаиловић од Анте Павелића тражио да се отвори пут за безбедно пропуштање четничких снага приликом бега према Западу да је могао да као истински антифашиста дочека партизане или Русе.

Али, коперниканским обртом, истински антифашисти, заслужни за све победе у Другом светском рату, проглашавају се злочинцима, док се они који су били на супротној страни дефинишу као антифашисти.

Само су наивни могли да помисле да ће велико помирење бити печатирано када је Слободан Милошевић, окупљајући Србе за ратне пројекте које је смишљао, четнике прогласио за други антифашистички покрет.

После промена 2000, стидљиво подсећање на антифашистичко наслеђе правдало се трауматичним искуством с тоталитарним комунистичким режимом. Српске власти изједначиле су права учесника НОБ-а и бораца равногорског покрета, али показало се да је то сувише мало за земљу која није спремна да историју препусти историчарима.

У то време је у Београду 900 улица променило име, споменици су срушени, празници промењени. Од усвајања Закона о уџбеницима 2010, неколико ђачких генерација је школовано на текстовима који су потпуно заменили улоге: партизани су били ти који су вршили ратне злочине и сарађивали с окупатором, док су четници заузели место некадашњих партизана.

Рехабилитација Драже показује да део Србије жели да побегне од истине о сарадњи с нацистима јер је током окупације имала колаборационистичку владу Милана Недића, концентрациони логор Бањицу, полицијско одељење за Јевреје и Цигане, масовну денунцијацију свих Јевреја, антифашиста и комуниста.

Да ли је ишта остало од антифашистичког наслеђа којим се савезници и данас поносе, а Србија се дуго од тога склањала вођена опсесивним поједностављивањем да је антифашизам једнако комунизам?

Зашто је на паради поводом Дана ослобођења Београда прошлог октобра Владимир Путин једини говорио о Народноослободилачкој војсци Југославије, правилно употребљавајући званично име те војне формације?

У том контексту, одлука суда је очекивана јер је очито да су саветници председника Србије, четничког војводе, изгурали овакву пресуду.

Иако се тврди да није реч о рехабилитацији ђенерала, већ о судском процесу, није случајно да је скандалозна пресуда снажно одјекнула у Хрватској, БиХ и Црној Гори, јер су се и ратови деведесетих водили под четничким кокардама и то ће компликовати односе у региону.

Ово јесте био покушај ревизије Другог светског рата, али ако су родоначелници тог процеса некада узвикивали „Ћераћемо се”, мислим да ће исти одговор добити од нас које нису и неће „проћерати”. На овај начин нема помирења.

Рехабилитација ђенерала Драже учинила је да завидим Словенцима, који су 2011. на кованицу од два евра поставили лик Франца Розмана Станета, прослављеног партизанског команданта. А могли су и неког белогардејца.

Аутор је био дугогодишњи дописник „Политике“ из иностранства, а у пензију је отишао 2014. са места уредника Спољнополитичке рубрике. Сада је коментатор који се бави домаћим и спољнополитичким темама, из пензије. У оквиру извештавања из Рима, написао и чувени акростих. Отац му је био предратни париски ђак и послератни генерал ЈНА. Можда је ипак најпознатији по чињеници да је његов „фасцинантан текст о Косову“ био похваљен директно из Стејт департмента, из уста/пера Данијела Фрида, ондашњег заменика секретара САД за Европу и Евроазију. Занимљиво је да уредница „Политике“ Љиљана Смајловић и даље објављује овог „пензионера“, посебно имајући у виду један њен текст из 2008. године („Одговор Бошку Јакшићу“)

Наслов и белешка о аутору: Стање ствари

(Политика, 23. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4yC



Categories: Преносимо

11 replies

  1. @Стање ствари

    Браво за белешку о Аутору!!!!!

    А ја бих само додао коментар једног читаоца Политике који је све рекао у једној реченици:

    Аутор текста,син генерала ЈНА,објективан,“статусно неутралан“.

  2. Шта очекивати од КАМЕЛЕОНА у људском облику и КОНВЕРТИТА, као човека? Нико од живих и покојних новинара није њему „раван“. Што се тиче питања објављивања, па и Љиљче је амерички и то врхунски „ученик“. Ништа ту није необично. Мало се ћерају, да се Власи не сете.

  3. „Рехабилитација Драже показује да део Србије жели да побегне од истине о сарадњи с нацистима јер је током окупације имала колаборационистичку владу Милана Недића, концентрациони логор Бањицу, полицијско одељење за Јевреје и Цигане, масовну денунцијацију свих Јевреја, антифашиста и комуниста.“
    Zar nisu to imali samo ustaše?

  4. За колико је убистава током Другог св. рата одговоран лично Генерал Дража, а за колико Јосип Броз?

    За колико је убистава ПОСЛЕ Другог св. рата одговоран Јосип Броз?
    Ко је одговоран за навођење савезничких авиона и бомбардовање српских градова крајем Другог св. рата?
    За колико је суђења, одузимања имовине, одузимања грађанских и људских права, осуда на затвор и тежак рад, одговоран Тито и његови револуционарни бандити?
    Ко је забранио повратак Србима на КиМ, а дозволио усељење десетина хиљада Шиптара из Албаније?
    Ко је направио покрајине у Србији, и више ни у једној републици бивше СФРЈ?
    Како је направљена српска покрајина (Војводина) у Србији, где Срби нису угрожени од Срба, а у Хрватској НИЈЕ направљена српска покрајина, где су Срби покрштавани, протеривани и клани на стотине хиљада?

    Ко је, ако не Јосип Броз, одговоран за уништење српске државе, културе и језика после Другог св. рата?

    Зар није јасно зашто се диже привилеговани слој комуниста и њихових потомака против поништења фингираног суђења једном мученичком генералу и хероју – да се грађани и даље не би питали о главном, највећем, врховном злочинцу, зликовцу и преваранту без премца – Јосипу Брозу?

  5. Своjeвремено ми je, joш за време првог глодурског вакта Смаиловиъкиног, покоjна Танja Петровиъ обjaвила сатирични осврт на jедан од многих Jaкшиъевих памфлета публикованих у Политици.
    Том приликом сам га жестоко поткачио и у вези са чувеним римским акростихом помоъу кога je именовани дебелокожац, злоупотребом страница Политике, послао еротску поруку своjоj драгоj!
    Кад претресем архиву, наводим линк за наречено.

  6. СРБСКИ,
    Свака Вам част! Дај Боже да се јави висе таквих као што сте Ви. Знање, чињенице, образ, поштење… Не потичем из четничке фамилије. С поштовањем уважени господине. М.В.

  7. Имајући у виду да су Брозове партизанске јединице од половине 1943. године претежно биле састављене и од бивших хрватских усташких кољача и домобрана, албанских балиста и муслиманских ханџареваца на челу са Сулјеманом Филиповићем и извесних сарадника окупатора, чији потомци и данас владају из Београда над обезглављеним и пониженим Србима, што у извесној мери сведочи и Алекса Ненадић у књизи „Босанско Грахово у НОР“, где дословно стоји о усташком покољу србског народа у Челебићу 1941. године:

    „Убијени је остао жив – Одломак из сећања Душана Нинковића…
    Сутрадан су ме извели да гледам како кољу жене и дјецу из Челебића. Клање је вршено пред школом на пањевима. Неки су клали ножевима, а неки месарским сатарама. Опет су ме натјерали да пијем крв и у том уживали.

    Кољачи су били у цивилним одијелима, мени непознати. Народ су приводиле усташе у униформи под оружјем и са бајонетама на пушкама. Од усташа који су приводили народ на клаоницу познавао сам Голиот Анту, из Уништа, Бараћ Јозу, из Бороваче и Никицу Перића, из Црног Луга. Клању је присуствовао и адсвокат Урумовић, из Ливна, који је, чини ми се, био главни усташки старјешина и организатор покоља…

    Случај је хтио да је 1950. године дошао човек на Бос. Грахово код мене да извади личну карту. Учинио ми се добро познат и кад сам му погледао слику било ми је јасно. Предамном се налазио бивши усташа са челебичког покоља – Анте Голиот.

    Присуствовао сам његовом суђењу у Бихаћу. Моја је изјава била једина која га је теретила. Стварно нисам видио да је клао, али је приводио невино становништво као усташа у униформи и под оружјем. Осуђен је на 10 година затвора. Можда би извукао и већу казну да није било људи – партизана из његовог села, који су тврдили да је то био најпоштенији човјек, а сем тога био је касније у партизанима, добио чин старијег водника и неколико одликовања…“ (Види: Алекса Ненадић, Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945, Зборник сјећања, Издавач: Савез Удружења Бораца НОР Општине Босанско Грахово, 1971, стр. 167 и 170).

  8. Ево обећаног линка:

    http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&int_itemID=9622
    Мој коментар је на временској линији: 24/12/2007 13:23

    Коментарисани Јакшићев памфлет “Газиместански синдром“ је на линку:
    http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jakshic/t51891.sr.html

    Иначе моја преписка са Тањом Петровић, како бих је одобровољио да објави мој “спорни“ коментар, текла је овако:

    From: Miroslav Andjelkovic
    Sent: Monday, December 24, 2007 13:28
    To: redakcija@politika.co.yu; web@politika.co.yu; tatjana.petrovic@politika.co.yu
    Subject: Gospodin Jaksic, sveta srpska krava

    Postovani,

    Sudeci po ponasanju moderatora sklon sam zakljuciti da je neko u redakciji Politike on-line proglasio gospodina Jaksica srpskom svetom kravom. Voleo bih da ovog puta nisam u pravu. S toga Vam dostavljam svoj komentar koji za sada nije uspeo da prodje cenzorsku barijeru:
    Овог пута дешифровање Јакшићевог акростиха даје следеће решење: РТРРБТНШПТХПЗМЦГНСРННВ. Ни налик на онај његов чувени римски љубавнички акростих. Разумљиво, јер скривена порука љубљеној жени није исто што и порука вољеној домовини. Судећи по нејасноћи ове тајне поруке, изгледа да ипак има нешто што ни он сам не сме јавно да искаже, па је то сакрио у неразумљиви горњи низ слова. Ко од читалаца пронађе кључ ове загонетке, нек се јави?! Имам хипотезу (за сада без опипљивих доказа) да је у решењу скривена контра свему оном бесрамном, што нам, у вези са Косметом, недељама г. Јакшић јавно предлаже из само њему знаних разлога. Јер и он, хтео то или не да призна, поседује по неки немутирани ген својих српских предака. А генетика је озбиљна наука.

    Модератору: Зар је могуће да у “свеприсутној“ слободи Ви живите у таквом страху?

    S respektom,

    Miroslav Andjelkovic

    From: Tatjana Petrovic
    To: ‘Miroslav Andjelkovic’
    Sent: Monday, December 24, 2007 1:25 PM
    Subject: RE: Gospodin Jaksic, sveta srpska krava

    komentar pusten.
    koristim priliku da vam cestitam na duhovitom resenju vezanom za akrostih 🙂
    T.Petrovic

  9. @Мирослав Анђелковић: Хвала што сте објавили преписку са пок. Татјаном Петровић поводом објављивања/необјављивања Вашег коментара на “Политици онлајн“. Не чуди ме што га је на крају и објавила… Није шире познато, али Тања је била – као и ја, потомак “Белих“ избеглица из Русије (она по мајчиној, ја по очевој линији). Са њом сам се упознао кратко времена пред њену болест и прерану смрт – и то баш преписком преко “Политике онлајн“ на којој сам објавио пар чланака под псеудонимом. Њени преци из Русије нису били војници, него цивили – моји су били војници и добровољци Врангелове Армије, па су нам се зато и политички погледи знатно разликовали. Од ње су, уосталом, као и од других њој сличних, који су остали да живе у Титовој Југославији, њени бабушка и дедушка крили своје политичке погледе и доживљаје из руског Грађанског рата, па је зато и одрасла оптерећена правоверном комунистичком, тотално искривљеном верзијом, али – признала ми је да је из дискретних реакција бабушке и дедушке на ту верзију слутила да „ту ипак нешто није баш тако“. До њене смрти састајали бисмо се један-два пута годишње приликом мојих ретких посета Београду, код “Москве“, или “Руског цара“ и жедно је, на руском – кога је скоро била заборавила, слушала о “Белој“ верзији догађања, што јој је – како верујем – мало проширило политичке хоризонте. Исто тако, верујем да је баш због своје “генетске“ позадине и успела да прекрши стриктну редакцијску дисциплину, објави Ваш коментар и пошаље Вам духовити одговор. Прерано је отишла са овога света – нека јој је покој души!
    Иначе – о тексту/текстовима оног злодуха Бошка Јакшића, имам само да кажем: Apage, Satanas!

  10. Господо Анђелковићу и Дубињину, хвала вам!

    Љ. В. Јовановић

  11. @Иоанн Дубињин
    Поштовани господине Дубињин, хвала Вам на надахнутом коментару о покојној Тањи Петровић, див жени!

    Упућујем Вас на следећа два линка, који осветљавају њен лик и из углова који Вам можда нису били познати:

    http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Osnovana-Fondacija-Tanja-Petrovic.sr.html

    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Secanje-na-Urednicu.sr.html

    Поздрав,
    и опростите ако сам некад у полемичком жару био можда прегруб према Вама!

Оставите коментар