Рођендан је нови обичај који се одомаћио у српској обичајној пракси. Рођендан се „прави“ (обратите пажњу на израз којим се објашњава организација рођендана) деци. Није реткост да га прослављају и старији.
Драгомир Антонић (Фото: Новости)
Код деце је важан сваки рођендан. Старији воле округли број. Број педесет је омиљен. Доживети пола века многи сматрају успехом. Слављење рођендана је у реду. Свако има права да обележи датум за који сматра да је битан у његовом животу. Проблем се јавља кад морају да се изведу одређене обредне радње.
Без ритуала, уче нас етнографија, теологија, филозофија, нема ни обичаја. Нема славља без обредних елемената: музике, игре, одеће, послужења, сасуда…
Какав ритуал смислити кад је нов обичај у питању? Посегнете за нечим из традиције. Искуствене паметарнице. Песму смо смислили: „Данас нам је лепи дан“. За забаву је музика са ДВД, торта нам замењује исконски хлеб.
Ако ставимо свећу све ће личити на крсну славу, али ми славимо рођендан. Онда ставимо више свећица. Не смета, али како се понашамо према њима?
Чим смо је упалили, ми је дувањем гасимо, желећи дуг и срећан живот слављенику. Сами гасимо оно што у православној вери живот слави. Кад се неко роди свећа се упали, код крштења исто. Свећу за здравље палимо. За спокој душе такође. Кад се стан или кућа освештавају, прво се свећа упали. Славска свећа гори док има гостију. Ниједна од свећа се никад дувањем не гаси. Светлост свеће је животни путоказ. Кандило живота.
Мислите о овоме кад своју децу учите да дувају и гасе пламен свећице на сопственој рођенданској торти. Не морате у свему имитирати Холивуд. Ради се о здрављу вашег детета и ваших најмилијих.
Наслов: Стање ствари
(Новости/Искра, 23. 5. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4yz
Categories: Преносимо
Овај текст је остао без коментара. Надам се да ипак није прошао незапажен. Ваља разликовати спонтане (сложене) процесе међуцивилизацијске размене и наметнуте/подметнуте.
@Јован Илијин
Ни Ви га нисте коментарисали. Послао сам га на преко 250 адреса по белом свету. Сложићете се, да нема бољег коментара.
Нисам пребацивао.Мислим да сте добро учинили.А јесам га коментарисао, у тој једној реченици је пуно тога сажето. Водио сам рачуна да својим коментаром не одвучем са текста.Поздрав!
Rođendan svome djetetu je značajnije slaviti od slavljenja nekih svetaca, pogotovo ako ti sveci nisu Srbi. Ali ne treba gasiti svijeće prilikom slavljenja i taj ritual treba promijeniti
@ nije bitno
Требао би да познајеш основе православног хришћанства да би дао одговор на овај текст.
Пре двадесетак година у фирми у којој и сад радим, два пута за редом је уместо деда-мраза, “организован” Божић-бата. Било је то захваљујући агилности и упорности тадашњег помоћника директора. Све се одигравало после “државне” Нове године, а уочи Божића. Присутни свештеници, чак је прве године дошао и тадашњи јегарски владика са монаштвом ман. Ковиљ, обичаји реконструисани “по сећању” и литератури о обичајима Срба у Бачкој…Деца, која сигурно нису имала таква искуства – била су презадовољна, није им сметало ни то што је “чаролија” дедице у црвеном прошла и што се све што је требало дочекало. После другог Божић-бате, побуна и незадовољство родитеља (укњижених као Срби и као православни – не раде за славу) “што нисмо као сав остали и нормалан свет” били су превелики, па се одустало. Деца су одрасла, нека су засновала властите породице. Садашњи клинци се све чешће и више срећу на “пролсави” Ноћи вештица, чак сам на једном излогу видео натпис на енглеском (латинични): “Срећна Ноћ вештица”. Није све до американаца и Нато пакта, или грешим? Хвала г. Антонићу на одличном тексту.