Архимандрит Пантелејмон (Јовановић): Моја преписка са једним српским владиком

Postovani oce Pantelejmone,

molim pomozite mi, sa nevericom sam primio obavestenje da ste navodno presli u problematicnu sektu „Artemita“. Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivseg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Sisatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i sirio ljubav medju narod. Umesto toga, bivsi Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom „raskol“.

pant-452015

Licno sam kao dete prosao kroz taj period, jer u (dijaspori) su takvi raskolnici pokusali da pocepaju Crkvu i narod. Moj pokojni otac je tome stao na put i ublazio tu situaciju. Kasnije su mi mnogi Srbi raskolnici prisli i rekli da su bili zavedeni lukavim smernicama „Ozne“, odnosno „Udbe“. Jedan od raskolnika, postao je predsednik SNO i posle smrti moga oca mi je pisao: „kakvu glupost smo uradili“.

U ime Boga Vas kratko molim da mi bratski javite, sta se s Vama dogadja.
Imam u vidu da ste Vasim radom zaduzili nasu Crkvu i da bi bilo fatalno da zastranite kod Artemita.

Vas prijatelj i dobrozelatelj
+ Ep…..

Поштовани Владико…,

Радо се одазивам Вашој молби за помоћ. Тачно је да сам, милошћу Божијом примљен у епархију Рашко-призренску у егзилу под Архијерејски омофор Преосвећеног Епископа Артемија. Апсолутно су субјективни, произвољни и неприхватљиви термини које користите у Вашем писму: „секта Артемита, демонизован бивши Епископ Артемије и да он изазива поделе, раскол“… Оно што је мени познато и што зна и осећа већина српског народа, то је чињеница да је Епископ Артемије у СПЦ и међу Србима познат као нови обновитељ српског монаштва, манастира и духовног живота и стамени чувар и стуб наше свете Православне вере и страдалног српског народа, нарочито на освештаним просторима Косова и Метохије. Расколник је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве. Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету и уносе новотарије у нашу свету Цркву.

Сумњу у Вашу неупућеност или добронамерност изазива Ваша тврдња да је Епископ Артемије по договору и благослову САС могао у Шишатовцу да оснује духовно гнездо у условима практичне изолације и неправедног прогона, када је САС већ брутално забранио Епископу Артемију најосновније предуслове за духовни рад: чинодејствовање и служење свете литургије, примање верног народа и духовно руковођење својом духовном децом, на првом месту монаштвом…. Синодска тактика поступања према владики Артемију се огледала у непрестаном понижавању владике Артемија са циљем да прихвати антиканонске одлуке. Владика Артемије је смирено пристао на све само да би одбранио Цркву и без обзира на све што је учинио у циљу мира и јединства у Српској Цркви, Синод је наставио постављање бесмислених и неканонских захтева владики Артемију који су имали тенденцију да се наставе у недоглед…. Једино што је Владики Артемију преостало је да исповеднички стане на пут том безакоњу.

pantelejmon-artemije-2

И на крају, недоумицу и збуњеност сте изазвали у мени Вашом тврдњом, да сам својим радом задужио нашу Цркву. Збуњен сам, не због мог труда на обнови и васкрсењу једине српске светиње у Африци и пионирско-мисионарском подухвату у том делу света (јер се у овом времену интернета, за то прочуло на свим континентима где год Срби живе и моја маленкост зна колико је заиста уз Божију помоћ и помоћ добрих људи у Јоханесбургу урађено и постигнуто и многобројни извештаји, репортаже и фотографије непобитно сведоче о томе), већ сам збуњен због тога што сте управо Ви били шеф патријарховог кабинета у време када се одвијала срамна, клеветничка, сплеткарска и нечасна операција мог разрешења коју су покренули утицајни политичар удбашког педигреа (бивши амбасадор Г. В.), један од најимућнијих Срба у Јоханесбургу Н. А. и група изразито нецрквених људи из Јоханесбурга (који никада и ничим нису учествовали у црквеном животу нити су и најмање допринели напретку наше светиње) којима мисија, преображај и васкрсење српске светиње није био по вољи, али су у Патријаршији и патријарху пронашли кооперативне сараднике у реализацији свог лукавог и суптилног штеточинског плана да се заустави и прекине процват и мисија једине српске светиње на афричком континенту. Као шеф кабинета, Ви сте били један од главних координатора и веза на релацији: антицрквена јужноафричка група – Патријаршија и патријарх.

Потпуно сте игнорисали многобројна писма чланова Црквеног одбора и све моје вапаје да се заштити и сачува благословени и канонски поредак у нашој Црквеној општини и да недвосмислено добијемо подршку и духовну помоћ, ми који смо више од деценије са љубављу, великом посвећеношћу и жртвом улагали све своје снаге за добро и напредак Црквене општине и српске православне заједнице у том делу света. Уместо разумевања и подршке – добили смо на клеветама заснована, сурова, неправедна и бездушна Акта и по Цркву и искрене вернике штетне одлуке које су саблазниле многе честите и верујуће људе, а ту нашу светињу предале у руке потпуно нецрквеним људима и свештенику који је у претходној својој парохији оставио веома лош траг и буквално и дословно побегао од свог надлежног Епископа како би избегао одговорност и заслужену казну – то управо и јесте профил свештеника који је потребан нецрквеним људима и ово је заиста била верна слика атмосфере која данас влада у нашој светој Цркви: духовни немар, робовање материјалном, сплеткарења, негативна селекција и што горе – то боље…

У сваком случају, Владико, лично сам Вам истински и најискреније благодаран због тога што сте ми и нехотице помогли, кроз ову својеврсну голготу у малом кроз коју сам између осталог и Вашом директном заслугом и (не)делањем прошао, да одагнам и оно мало дилеме и неодлучности ако их је уопште и било, и да се после једанаестогодишње афричке мисије вратим свом духовном оцу Епископу Артемију – чувару црквеног и канонског поретка у СПЦ (и сведоку и чувару Светосавског благословеног пута и духовне традиције светих Николаја и Јустина), који ме је духовно руководио, учио првим монашким корацима и манастирском општежитељном животу, а затим и замонашио и рукополагао, да би затим заједно са блаженоупокојеним Патријархом Павлом благословио и мој одлазак у Африку. „Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Памет ми у главу ућерасте, од тад смо већи пријатељи“ (Његош).

Ваш пријатељ и доброжелатељ,

Архимандрит Пантелејмон
Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу

(Фејсбук страница архимандрита Пантелејмона)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4nj



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Otac Pantelejmon se pokazao u svom pravom svetlu. Sta je mislio da ce postici da po celom internetu i putem elektronske poste pokazuje svoje licne prepiske sa episkopima? Ako je mislio na ovaj nacin da se opere od samoga sebe i svoje savesti onda je izabrao bedan nacin kojim se sluze samo bedni ljudi! Prava istina o njemu je napisana u FB reporteru. On je tako ispovesti parohijana u Jh sherovao okolo. Sutra kad mu se zamere pristalice Artemija tako ce i njihovu elek.postu da sherujete okolo.

  2. Dakle, skandal za skandalom… Iznositi privatnu prepisku sa nekim bez odobrenja druge strane je nemoralno i gnusanja dostojno. Ali, sta Pantelejmon i oni oko njega znaju o moralu i casti. Pantelejmonu, izgleda,obecali da ce biti horoepiskop u Artemijevoj crkvi, pa sad zeli da se i na ovakav nacin pokaze i dokaze da je dostojan ukazanog poverenja. Ustvari pokazuje kakav ljudski talog se skuplja oko Artemija koji ga sve vise i vise udaljuju od Crkve….

  3. Pre svega, otvaranje nečijeg pisma ili povreda tajnosti bilo koje vrste lične komunikacije (e-mail, paketi…) jeste krivično delo, bez obzira na to da li je reč o privatnoj ili službenoj prepisci. Isto to važi i ako nisi ti otvorio pismo (neko ga je otvorio pa ti dao), ali se na bilo koji način služiš informacijama koje se u njemu nalaze. Uz to, možeš krivično da odgovaraš ukoliko objaviš bilo kakav lični zapis bez pristanka autora, onoga ko je snimljen i onoga na koga se taj zapis odnosi, a time zadireš u njihov lični život. Kazna može biti novčana ili do dve godine zatvora. Tužba se podnosi zbog povrede prava na privatnost. Međutim, ukoliko su time istovremeno povređeni i ugled i čast osobe koja podnosi tužbu, ona može da traži odštetu i za to.

  4. Није небитно, али је по мом мишљењу, мање битна злоупотреба приватности пошиљке. Злоупотреба титуле (архимандрит) је лажно представљање и заиста опасно, зрело за кривичну санкцију. Њима су слабије упознати, млади и скори верници – циљ, а ****, отпао од матичне Цркве – премија…

  5. Пантелејмон прелази код Артемија тек кад је покренут црквено-судски поступак према њему. Тада се у њему наводно буди ревност за борбу против екуменизма. До тада га нигде није било. Тамо га примају са задовољством и тријумфално. Као велики трофеј. Довољно говори и о њиховом профилу. Јадна је борба против екуменизма са таквим ”борцима”. Боре се они, али за нешто друго.
    Њега несумњиво чека епископски чин. Барем код артемијаваца се то лако добија. Заузврат ће причати бајке о борби против екуменизма, борби за Косово, борби…
    Срамно.

  6. Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

    Ваши коментари обилују клеветама, неистинама и одишу омаловажавањем, себеузношењем, острашћеношћу и мржњом. Тужна је та слика, али је у исто време и верна представа карактера оних који на правди Бога прогоне Епископа Артемија и његово монаштво и духа који ту влада (чак и међу мирјанима, када неко искаже своју подршку Епископу Артемију – на њега се сручи лавина осуде, клевета, притисака, па и насиља…. а када се исказују ставови слични онима који су изражени овде у претходним коментарима – они који другачије мисле, не упуштају се пуно у расправе, а не дај Боже да посегну за нехришћанским поступцима или речима, понашањем… најрадије се склањају…

    У свакодневном животу се пред нама и у нама непрестано одвијају и понављају јеванђелски догаћаји, ставови…. „Тешко вама вођи слепих који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником., куне се њим и свим што је на њему. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним, који седи на њему“. (Матеј 23)

    Невероватно је каква лавина осуде због тога што сам објавио приватну преписку са тим владиком (што заиста није коректно и до сада никада у свом животу нисам ни помислио да тако нешто учиним, а сада био приморан нечувеним лицемерјем и трпљењем јавне саблазни и опште штете), а ни слова о његовим нечувеним делима лицемерја, његовом наношењу директне и конкретне огромне штете светој Цркви и мисији Цркве, пружању активне подршке несавесним клеветницима и лажовима и саучесништво у њиховим прљавим играма и конструкцијама, његовој кооперативности са осведоченим непријатељима Цркве, активном учествовању у јавним саблазнима (и то све са његове позиције Епископа), а нема ни помена о немилосрдном и бруталном гажењу светих канона и апостолских правила у нашој помесној Цркви и наглом напредовању ширења и наметања свејереси екуменизма (Св. Јустин Ћелијски) са доласком новог патријарха на трон Св. Саве и горепоменутог на чело Кабинета патријарховог… Све ово је истинска срамота али и верна слика духа, стања и атмосфере која је преплавила индоктриниране противнике и непријатеље, на правди Бога прогоњеног Епископа Артемија.

    Дакле, опет и опет: „Тешко вама вођи слепих који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником., куне се њим и свим што је на њему. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним, који седи на њему“. (Матеј 23)

  7. Ne SUDITE I NEĆE VAM SE SUDITI!

  8. @Архимандрит Пантелејмон
    Лепо сте одговорили на лавину разних мрзитеља. Није њих брига, за суштину писма Вашег и писма бившег „шефа кабинета“. Како је само смислио ту функцију, а „видео је“ у детињству како то УДБА ради. Врли коментатори покренуше и моралну и кривичну одговорност. Ни ту нису доследни, ако већ причају о томе, могли би и кривичну пријаву, да Вам завале. Ћуте као заливени, да бивши „шеф кабинета“ постаде владика и поче да пише ЛАТИНИЦОМ. То је нешто што промаче двојцу КАЛИМЕРО. А видесмо, да су и први коментари били латиницом написани.
    @blagoje
    Питам се, да ли сте, са неким претходно разговарали, када сте нам тако „стручно“ објаснили „отварање туђих писама“ као кривично дело? И како Вам паде на памет, да изједначавате одговорност по питању службених и приватних писама:

Оставите коментар