Станимир Трифуновић: Кратки трактат о онтолошком хендикепу пристојности

Не бира се (на изборима, као и у животу, уосталом) политички програм, још мање одређена политичка идеја, бира се амбијент за потврђивање сопственог карактера, изабира се могућност да се оствари сопствена личност, бира се парадигма која обезбеђује валоризацију сопственог моралног принципа, какав год он био.

ps-2842015

Бирањем се, једноставно речено, фаворизује све оно што представља лични (персонални) печат.

Исти онај који потом (из позиције већине) славодобитни појединац може „лупати“ остатку колективитета несметаним промовисањем личних вредности, ма какве оне биле.

Отуд, не треба да чуди јасна и директна коренспонденција (већинске) воље колективног националног бића и постизборног живота одређене заједнице. Тачније речено, отуд, не треба да збуњује честа постизборна предоминација хохштаплерства, муљаторства, ароганције и осионости, баш као што не треба да саблажњава, не ретка претежност перверзије, лицемерја и изопачности…

И, отуд напослетку, ваљда постаје јасније зашто племените идеје пристојног човека (који поштује укупност правила понашања) никада нису могле да задобију иоле дугорочнију већинску подршку.

Напросто, зато што у природној расподели појава на планети, икаква већина, а некмоли знатна, није таква (култивисана, одговорна, алтруистична, честита, савесна…), напротив, и зато што на изборима и (будућа) већина и (будућа) мањина и појединац траже, препознају и подржавају себи сличне, чиме настоје да обезбеде легитимни механизам, социјално одобрени начин и опште средство да и сами дођу до изражаја и пронађу сопствено место у амбијенту који одговара њиховом моралном коду.

(Плетеније словес, 27. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4hJ



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Ako većina ne valja i u skladu s time i bira, čemu onda demokracija?
    Ako se odlučimo da odlučuje manjina koja „valja“ i koja „zna“, još uvijek nam ostaje dilema: tko će odrediti tu manjinu?
    Oni sami? Baš zgodno…
    Ili ona većina koja „ne valja“ i „ne zna“?!?
    Kako kad ne znaju? Hm, pa to imamo sad.
    Nema kraja baladi….

  2. Ах, само је аутор безгрешан ((

  3. @dulebg
    Можда Станимир и јесте безгрешан!
    Грешнима су ризнице пуне злата, док је његова, “Плетеније словес“, пуна духовних добара непроцењиве вредности!

  4. Морам да признам, да ништа нисам разумео. Шта је текстописац желео да пренесе, а према коментарима, као да коментатори нису ништа разумели. Тешко ми је, да поверујем, да је „“Плетеније словес“, пуна духовних добара непроцењиве вредности!“. Али погледаћу!

  5. Погледах сајт и тамо прочитах: „… мистично језичко сведочанство духовне стварности.“. Не успех, да нађем „духовних добара непроцењиве вредности!“. Изгледа, да аутора само Анђелковић разуме.

  6. Mlinareviću,
    „Pletenije sloves“ je riznica prepuna duhovnog blaga neprocenjive vrednosti!
    Pogledajte slike, poslušajte muziku, uživajte u stihovima, pročitajte tekstove!
    Pa se ponovo javite!

  7. @Miroslav Andjelković
    Ја написах, да споро схватам! Цтирао сам поднаслов сајта, али не нађох ништа за уживање. Много би ми помогло, да ми дате пар примера, па да и ја уживам. На „Зиду“ видех последњи коментар из прошле године. Као, да има мало оних који уживају у „добрима непроцењиве вредности“. Наравно, да нам остаје, да дефинишемо, шта подразумевамо под „добрима непроцењиве вредности“. И ту можете, да ми помогнете.

  8. Mlinareviću,
    O ukusima se ne raspravlja!

Оставите коментар