Кристина Хоф Сомерс: Пет феминистичких митова који неће ишчезнути

(Тајм, 2. 9. 2014)

Ако сте стварно посвећени побољшању околности у којима жене живе, онда треба да исправно приказујете чињенице.

time-2842015

Највећи део онога што чујемо о положају Американки није тачно. Неки погрешни подаци се понављају толико често да су готово изван домашаја критичке анализе. Иако без икакве основе, ови трачеви су послужили као основа за дебате у Конгресу, инспирисали су нове законске предлоге и постали централне теме програма на колеџима. Ово je пет најпопуларнијих митова које би требало да одбаце сви који су истински посвећени побољшању прилика за жене:

МИТ БРОЈ 1: Жене чине половину светске популације, раде две трећине радних часова на свету а примају свега 10% светског дохотка, поседујући притом свега 1% светског власништва.

ЧИЊЕНИЦЕ:  Ову пикантерију о неправедности рутински наводе групе бораца за женска права, Светска банка, Оксфам и Уједињене нације. У питању је потпуна фабрикација. Пре више од 15 година, експерти за пол и развој са Универзитета у Сасексу Сели Бејден (Sally Baden) и Ен Мари Гец (Anne Marie Goetz) су одбацили ове тврдње: Бројеве је смислио неко ко је радио у Уједињеним нацијама јер му се чинило да одсликавају размере неједнакости полова у то време. Нема никаквих доказа да су показатељи икада били тачни а сигурно нису тачни данас.

Прецизни бројеви не постоје, али ниједан озбиљан економиста не верује да жене зарађују свега 10% светског дохотка и поседују 1% имања. Као што је аутор једног критичког чланка у Атлантику (The Atlantic) приметио: Само Американке данас зараде 5,4% светског дохотка. Штавише, у афричким државама, где су жене оствариле далеко мањи напредак него на Западу и у Азији, економиста са Јејла Черил Дос (Cheryl Doss) утврдила је да се власништво жена над земљом протеже од 11% у Сенегалу до 54% у Руанди и Бурундију. Дос је упозорила да је коришћење неутемељених статистика у заступању жена контрапродуктивно. Лоши подаци не само да поткопавају кредибилитет, они опструишу напредак јер је немогуће измерити промене.

МИТ БРОЈ 2: Између 100.000 и 300.000 девојчица се присили на сексуално ропство сваке године у Сједињеним Америчким Државама.

ЧИЊЕНИЦЕ: Овај сензационални број је омиљен политичарима, славним личностима и новинарима. Ештон Кучер и Деми Мур претворили су га у cause célèbre. Износе га подједнако и конзервативни и либерални реформисти. Некадашњи председник САД Џими Картер недавно је изјавио  да је сексуално поробљавање  девојчица у САД данас горе него америчко ропство у 19. веку.

Извор овог податка је извештај из 2001. године о експлоатацији деце социолога Пенсилванијског универзитета Ричарда Естиса (Richard Estes) и Нила Алана Вајнера (Neil Alan Weiner). Али њихово навођење бројева од 100.000 до 300.000 је процена која се односи на број деце изложене ризику да буду жртве сексуалне експлоатације – не на стварне жртве. Када су три новинара из Вилаџ Војса (Village Voice) упитала Естиса о броју деце која су отета и претворена у сексуално робље сваке године он је одговорио: Овде је реч о неколико стотина особа. По свој прилици овај број укључује и мноштво дечака. Према попису малолетничке проституције у Њујорку из 2008.  испоставило се да половину жртава чине особе мушког пола. Неколико стотина деце је и даље превелико, али њима се неће помоћи ухиљадостручавањем њиховог броја.

МИТ БРОЈ 3: У Сједињеним Америчком Државама 22,35% женских посета одељењима за хитне случајеве у болницама последица је породичног насиља.

ЧИЊЕНИЦЕ: Ова тврдња се појављује у небројано много статистичких прегледа, књига и чланака – на пример у водећем уџбенику о породичном насиљу Domestic Violence Law и у Пингвиновом атласу жена у свету (Penguin Atlas of Women in the World). Пингвинов атлас користи број посета одељењима за хитне интервенције да би образложио смештање Сједињених Америчких Држава раме уз раме са Угандом и Хаитијем када је реч о породичном насиљу.

Одакле потиче овај број? Атлас не наводи извор података, за разлику од уредника Domestic Violence Law који цитирају студију Министарства правде из 1997. године као и чланак на интернет сајту Центра за контролу болести (CDC). Али наводи Министарства правде и CDC се не односе на 40 милиона жена које годишње посете одељења за хитну помоћ, већ на жене, којих годишње има око 550.000, које су у хитну помоћ дошле због повреда узрокованих насиљем. Од ових, отприлике 37% су напали њихови партнери. Тако да није тачно да између 22 и 35% жена које посете хитну помоћ то чине због породичног насиља. Тачна бројка је мања од половине процента.

МИТ БРОЈ 4: Једна од пет жена на колеџу биће жртва сексуалног напада.

ЧИЊЕНИЦЕ: Ова запаљива бројка се данас среће свугде по медијима. Новинари, сенатори, па чак и председник Обама рутински је наводе. Може ли бити тачно да су кампуси америчких колеџа међу најопаснијим местима за жене на свету?

Бројка „један од пет“ заснована је на Студији сексуалног насиља у кампусима коју је спровео Национални институт за правду (National Institute of Justice) и која обухвата период између 2005. и 2007. године. Двојица истакнутих криминолога, Џејмс Ален Фокс (James Alan Fox) са Североисточног универзитета и Ричард Моран (Richard Moran) приметили су њене недостатке:

„Процена о 19% жена жртава сексуалних напада на колеџима заснована је на истраживању спроведеном на два велика четворогодишња универзитета, што можда не одражава тачно ситуацију на колеџима широм државе. Поврх тога, истраживање карактерише и висок постотак уздржаности од одговарања међу испитаницима, што оставља јасну могућност да су они који су били жртве били склонији да попуне упитник, што је резултирало великим уделом позитивних одговора.“

Фокс и Морас су такође указали да је у истраживању примењена једна поприлично широка дефиниција сексуалног напада. Испитаници су убрајани у жртве сексуалних напада ако су били изложени покушају насилног љубљења или су имали интимне односе док су били под дејством психоактивних супстанци.

Браниоци удела „један од пет“ одговориће да су налази студије потврђени другим истраживањима. Али ове друге студије пате од неких или свих мањкавости које су већ споменуте. Сексуално насиље у кампусима је озбиљан проблем који неће бити решен злоупотребом статистике.

МИТ БРОЈ 5: Жене зарађују 77 цента на сваки долар који зараде мушкарци – радећи исти посао.

ЧИЊЕНИЦЕ: Без обзира колико пута тврдња о јазу плата била темељно одбачена од економиста, она се и даље враћа. Да подвучемо црту: јаз у платама између полова од 23 цента по долару је једноставно разлика просечних зарада свих мушкараца и свих жена који раде пуно радно време. Она не обухвата разлике у занимањима, положајима, образовању, врсти радног ангажмана или број радних часова по недељи. Када се сви ови релевантни фактори урачунају, јаз плата се сужава до тачке када готово ишчезава.

Активисти који користе овај податак кажу да жене са истим квалификацијама и ангажоване на истим пословима и даље зарађују мање. Али они увек пропуштају да узму у обзир кључне променљиве. Активистичке групе попут Националне организације за жене (National Organization for Women) имају резервну позицију: женско образовање и избор каријере нису у потпуности слободни – њих воде моћни сексистички стереотипи. По овом гледишту тенденција жена да се повлаче са радног места како би подизале децу или да се баве пословима као што су васпитање деце или психологија, пре него боље плаћеним професијама као што је нафтно инжењерство, представља доказ континуиране друштвене присиле. Овде постоји један проблем. Американке су међу најбоље информисаним и најсамосталнијим људским бићима на свету. Рећи да су изманипулисане у својим животним изборима силама које се налазе изван њихове контроле нема везе са реалношћу и притом  је до коске омаловажавајуће.

Зашто ови немарни наводи делују тако примамљиво и тако снажно? Треба нагласити, да је међу новинарима, фемистичким академцима и политичким лидерима распрострањена статистичка неписменост. Постоји такође хвале вредна људска склоност заштитничког односа према женама – причама о експлоатисаности жена се спремно верује, па гласни скептици ризикују да се покажу као незаинтересовани за патње жена. На крају, армије бораца за права жена зависи од упечатљивих случајева који доприносе наелектрисавању атмосфере. Али ови упечатљиви случајеви замагљују разлику између мање и више озбиљних проблема и усмеравају скромне ресурсе у погрешном правцу. Они такође промовишу задртост. Идеја да амерички мушкарци годишње сексуално поробе више од 100.000 девојчица, пошаљу милионе жена у хитну помоћ, одржавају културу силовања и ускраћују женама њихове зарађене плате ствара озлојеђеност код искрених верника и презир код оних који би у супротном били благонаклони савезници.

Мој савет заступницима права жена: држите се истине.

cristina-hoff-sommersКристина Хоф Сомерс (Christina Hoff Sommers), некадашњи професор филозофије, стални је истраживач на Америчкој ентерпрајз институту (American Enterprise Institute). Аутор је неколико књига, укључујући „Who Stole Feminism и The War Against Boys“, и води недељни видеблог The Factual Feminist

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4hO



Categories: Посрбљено

4 replies

  1. Свака част на одабиру текста за превод. Америка се не може схватити без оваквих „детаља“.. И без обзира колико ће ово бити читано… нема везе, мањина се броји, оних до 10%.
    Којима основно питање није „А где сам ту ја?“

  2. Грешна ми душа, заборавих. Шта на ову тему има да каже „какав деда а тек сам напунио седамдесет година“?

  3. Kapa dolje redakciji na prijevodu članka!
    Samo bih dopunio autoricu u vezi ovoga:
    „Треба нагласити, да је међу новинарима, фемистичким академцима и политичким лидерима распрострањена статистичка неписменост. “
    Većina njih nisu baš statistički nepismeni nego bezskrupulozni!
    U žrtvama svega ovoga vide samo objekte na kojima grade karijeru.
    Ako ih nema izmisle ih. Kao što farmaceuti izmišljaju bolesti tako i oni.

  4. Ово је уствари пропагандно насиље над мушкарцима (као најенергичнијој групи у друштву), а у циљу њихове пацификације и лакше контроле. Страшно је што се жене упрежу у ова кола, а добробит мушкараца више него директно производи добробит и код жена.

Оставите коментар