Драган Илић: Да ли је за прорачун Васкрса неопходан јулијански календар

Поводом текста Огњена Војводића: Грегоријански глобализам или Зашто не славити Васкрс заједно са римокатолицима 

Можда би текст г. Огњена Војводића био поучан да се нису на овакав начин спојиле две прагматичне теме. Једна, астрономско математичка, а друга, духовна.

Поставити озбиљну тему на овакав начин, искомпликовати је, а при том тачност и истину довести до апсурда није похвално за аутора. Свеукупно би се могло закључити да је у питању острашћеност, а не жеља за разумним и валидним објашњењем разлика.

Julian_to_Gregorian_Date_Ch

Прво да разјаснимо појам календара.

Календар, ма који и ма какав било је само и једино „справа“ или инструмент за мерење времена (као што је то и часовник нпр.). Ништа више, ништа мање.

Од настанка човечанства па до сада, човек се трудио да што тачније „измери“ време из сасвим практичних разлога. Да ли су то били верски разлози, пољопривредни (жетва, сетва) разлози или мерење времена да би се из тачке А стигло у тачку Б, сасвим је неважно. Важна је тачност, примена и начин мерења. Разне цивилизације су правиле своје календаре у складу са својим природним и верским потребама и знањем математике и астрономије. Данас нам је познат веома велики број календара древних цивилизација (кинески, египатски, мајански, јеврејски итд.). Међу њима је један од најкомпликованијих баш јеврејски, нама веома интересантан, што ћемо касније видети.

Да не бисмо компликовали и помињали верски аспект од политеизма до монотеизма, обрадићемо само хришћански монотеизам са којим смо духовно везани.

Сви знамо да у Хришћанству, вољом Светих Отаца, постоје две врсте празника који су по овој теми нама битни. Непокретни и покретни празници.

Непокретни празници „падају“ увек у исто време, а одређени су на основу неких битних историјских дешавања или догађаја везаних за неког светог (рођење, смрт, обретење и сл.).

Покретни празници су такође везани за неки историјски моменат одређен временом (датумом), али се уз тај моменат уграђује и астрономски моменат дешавања, као што је на пример Васкрс.

Поставићемо „саблажњиво“ питање, да ли је за прорачун Васкрса баш неопходан јулијански календар?

Није.

Васкрс се може тачно израчунати по било ком постојећем важећем или неважећем календару, било кинеском или астечком или египатском. Сасвим је свеједно који ћемо календар узети јер се за прорачун узимају АСТРОНОМСКЕ појаве које су у природи приближно константе, а у календарима се могу називати било како, било каквим називом за месец и бројчано могу падати под било којим датумским бројем. Свеједно…

На пример равнодневица или равнодневница (оба појма су исправна).

У неким календарима равнодневица пада 21. у месецу. У неким пада 25. у месецу, а опет у неким измишљеним може падати и 374628. даном. Сасвим свеједно, јер АСТРОНОМСКА појава равнодневице пада УВЕК када је дан једнак дужини ноћи, ма како ми то рачунали.

Дакле, да се вратимо нашем Васкрсу и разлици између прослава код римокатолика и православних. Разлика је само једна. Најкомпликованији календар, Јеврејски и у њему пасхална недеља.

Па да то народски објаснимо.

Сасвим је тачно оно што је писац текста предходно нагласио. Равнодневица, пун месец, прва недеља.

Римокатолици су веома поједноставили прорачун и тиме одступили од тачности прорачуна јер су узели само и једино прве три астрономске појаве.

Православни поред те три астрономске појаве у прорачун уносе и део јеврејског календара који се односи на јеврејску Пасху. Да не улазимо дубоко у математику, много је компликована, објаснићемо то једноставније.

Знамо да је Христос разапет на Велики петак, дан ПРЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ, која пада увек код Јевреја у суботу. Дакле, наша Велика субота. Такође знамо да је Васкрсао у недељу. Такође знамо да је Христос истог дана, на Велики петак преминуо на крсту, скинут са крста и погребен, јер је јеврејски закон забрањивао да мртви остану на крсту током њихове Пасхе.

Примењујући логику, Христос НИЈЕ могао бити разапет у време Пасхе нити после Пасхе, а такође НИЈЕ могао да васкрсне пре или за време те исте Пасхе, како се обично дешава када римокатолици раде прорачун Васкрса, јер не узимају у обзир јеврејски календар или јеврејску пасхалију.

Да ли је дакле битан календар који ћемо користити?

Није. Било да користимо јулијански, грегоријански или миланковићев, астрономске појаве падају увек у истом времену и није их брига за календар ни који ни да ли календар постоји. Битне су само астрономске појаве и када се оне дешавају у неком времену, плус ЈЕВРЕЈСКА пасхалија коју ми урачунавамо накадно. То је сва мудрост у прорачуну Васкрса.

Е сад зашто грегоријански или миланковићев, а не јулијански календар.

И ту је ствар веома једноставна и нема апсолутно никакве везе са верским аспектом, већ има везе са тачношћу, док се верски аспект манифестује тек касније и то уз апсурде, што ћемо објаснити.

Знамо да је календар само ИНСТРУМЕНТ за што тачније израчунавање времена, као што је тег на кантару инструмент за израчунавање тежине.

Што тачнији календар, то се тачније може време израчунати.

Најчешћи календари су лунарни (месечеви), соларни (сунчеви) и стеларни (звездани) или комбинација лунисоларни и сл.

Све цивилизације су за основ узимале неке астрономске појаве, па тако је настао и јулијански и грегоријански и миланковићев календар. Сва три су настала коришћењем астрономских појава и њихови мерењем. Разлика је само у прецизности, а најтачнји је миланковићев и ако се и код њега јавља грешка. Ништа није савршено и апсолутно осим Господа, па ни календари.

Баш зато је бесмислица критиковати грегоријански календар када је и сам јулијански настао од пагана Јулија Цезара, а не од Светих отаца, а и он је настао узимајући у обзир астрономске појаве. То је први апсурд критике.

У осталом, тада и није постојао неки други званични или незванични, а практичнији. Био је у Римском царству тај један једини и њега су узели јер другог није било.

Током времена се показало да је јулијански календар нетачан и да ће се временом те нетачности далеко више примећивати и то не математички већ практично (нпр. зима у сред лета), па су астрономи папа Гргура направили нови календар, далеко тачнији од јулијанског.

У осталом и Јулије Цезар је направио календар зато што је претходни био нетачан и компликован, зар не?

У доба папе Гргура разлика (опет астрономска) била је 10 дана, док је данас 13 дана разлике, а ускоро ће бити 14 дана разлике. Где је сад други апсурд?

Данас славимо Божић 7. јануара, са разликом између грегоријанског и јулијанског календара од 13. дана. Када се ускоро та разлика повећа на 14 дана, Божић ћемо славити 8. јануара по грегоријанском или опет 25. децембра по јулијанском. Ето другог апсурда, није 7, већ 8. јануар.

Идемо даље…

Временом ће се та разлика још повећавати, па ћемо у некој будућности. веома далекој будућности, доћи у ситуацију да славимо Божић после Васкрса. А да ли је то могуће?

Па није.

Можемо ми рећи да нас то није брига јер је то далека будућност. Али то није поента. Поента је да ли зарад незнања и неспособности да се суочимо са реалношћу, морамо да блатимо оне који су се на време сетили да треба мало другачије. Па и када смо се сетили (Миланковић), одбили смо оно што смо сами тражили по систему „сад нећу ни оно што хоћу“, само зарад личног мира црквеног сталежа, а не верског аспекта. Ето трећег апсурда.

Астрономске појаве и дешавања су део васељене и ми на њих не можемо утицати. Неће због нас и наше тврдоглавости свемир престати да постоји нити ће се време вратити онако како бисмо ми то желели.

Наше цркве једноставно не желе да то прихвате и ако знају да је то тако, али све остављају неким другим генерацијама да ломе копља. Битно је да се њих не дира и не узнемирава док они живе у неком свом нереалном и непрагматичном животу, објашњавајући пуком и простом народу ја је једино правилно „када се ја крстим, сви се крсте“ и „када ја причам, сви ћуте“.


ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 11. 4. 2015. у 12:40 – исправљени су коректорско-лекторски пропусти.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-42n

Advertisements


Категорије:Разномислије

83 replies

  1. Odličan odgovor!
    Kapa dolje.
    Ovi ljudi se u vezi toga stalno pozivaju na liturgiju a zaboravljaju da liturgija nije dogma nego se je svih ovih stoljeća mjenjala (i mjenjaće se).
    Dobro ste ih podsjetili da je i Julijanski kalendar potječe od pogana Rimljana a ne od svetih otaca. Vrlo dobro!
    Osim toga zaboravili su i da božić slavimo na rimski praznik.
    Hvala za dobar članak.

    Свиђа ми се

  2. Слажем се да је одличан одговор г. Илића. Врло плодна дебата.

    Свиђа ми се

  3. Pitanje crkvenog kalendara nije stvar koja se tiče nauke,niti naučnog istraživanja.Julijanski kalendar jeste uveo paganin Julije Cezar;ali,TAJ kalendar su sveti oci prvog vaseljenskog sabora UVELI u bogoslužbenu praksu,OSVEŠTALI i BLAGOSLOVILI za večno.Dakle,nije bitno koji je kalendar naučno“ispravniji“,julijanski ili gregorijanski- bitno je,da je uvođenjem novog,nepravoslavnog,gregorijanskog kalendara razbijeno JEDINSTVO crkve,koje je do tada vladalo.Svi oni koji su promenili OSVEŠTANI julijanski kalendar,bilo ondašnji papa Grgur,bilo Vaseljenska patrijašija 1924,zapravo su narušili dogmat o SABORNOSTI crkve ,i time se pokazali kao narušitelji Simbola vere.Kao što znamo,u Simvolu vere se pominje Jedna,sveta,saborna i apostolska crkva.Šta uopšte znači reč SABORNA?Između ostalog,označava i JEDINSTVO praznovanja praznika i posebno Pashe U ISTO VREME,za SVE pomesne crkve.Da li danas,tj. od 1924,pomesne crkve ISTOVREMENO slave praznike,da li ISTOVREMENO poste velike postove,da li je time narušena sabornost,da li narušen Simvol vere??Ko je narušio to jedinstvo? Pretpostavimo da se uvede novi kalendar i u one preostale starokalendarske crkve(SPC,RPC,GRUZIJA ),pa se time izvrši usaglašavanje sa ostalim novokalendarskim crkvama,a ujedno i sa RKC(papisti)-i,pored toga,će biti narušeno JEDINSTVO( SABORNOST),ali,sada sa onom nevidljivom,toržestvujuščom,nebeskom crkvom,koja je idalje „u skladu“ sa kalendarom,koga su,kako rekosmo UVELI,OSVEŠTALI i BLAGOSLOVILI sveti oci prvog vas.sabora za večno.Dakle,uprkos tome,što je ovaj kalendar uveo paganin Julije Cezar,od momenta kada ga je Crkva osveštala i blagoslovila-on PRESTAJE da bude paganski…on postaje CRKVENOBLAGOSLOVENI KALENDAR, i od tog momenta on je postao OBAVEZUJUĆI za sve tadašnje pomesne crkve.Ne zaboravimo da su sveti oci prvog vas.sabora,između ostalog „preventivno“ anatemisali sve one,koji bi u budućnosti promenili ovaj kalendar.Oni,kao da su znali,da će to neko u dalekoj budućnosti promeniti,pa su „bacili“ anatemu na te buduće prekršioce,ne bi li ih nekako odvratili od tog neblagoslovevenog čina. Za sve one,koji sebe i dalje smatraju pravoslavnim,promena kalendara ne bi smela da bude,čak niti predmet razmišljanja,a kamoli izvršenog dela.Sva ta naučna umovanja i matematičkoastronomska izračunavanja,nemaju nikakve veze sa duhovnom pozadinom ovog blagoslovenog kalendara.Mnogi,čak među njima i poneki teolozi,tvrde da pitanje kalendara nije dognatsko,pa shodno tome,može i da se menja.To izgleda tako samo na prvi pogled…naravno,da pitanje kalendara nije dogma u onom smislu kao što je npr.dogma o Svetoj trojici,ili o Hristu,ili.o Svetom duhu-ali,jeste dogma koja se tiče SABORNOSTI( JEDINSTVA) crkve,po pitanju praznovanja praznika tj.mesecoslova(kalendara) i Pashe,kao najvećeg praznika.Crkva i jeste saborna,time što sve pomesne crkve slave pomenute praznike U ISTO VREME !Time je i ispunjeno JEDINSTVO crkve,a svaki onaj koji se usudi i drzne,da promeni ili koriguje nešto,potpada pod anatemu svih svetih otaca svih vaseljenskih sabora,kao i kasnijih otaca iz 16 veka,koji su se bili sastali da bi anatemisali sve one koji bi eventualno uveli gregorijanski neblagosloveni kalendar u bogoslužbenu upotrebu u Pravoslavnoj crkvi( vidi SIGILION iz 1583 godine)

    Свиђа ми се

  4. Знамо да је Христос разапет на Велики петак, дан ПРЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ

    Ово је тачно ако се држимо Јовановог јеванђеља. У прва три („синоптичка“) јеванђеља Тајна вечера је заправо пасхална. Но, како год разрешили ову „привидну противуречност“ (Блез Паскал) између јеванђеља, свакако је васкрсење било ПОСЛЕ Пасхе, па никаквог оправдања за римокатоличко неузимање Пасхе у прорачун нема.

    Ево мало о томе:

    ************************************************

    Sam naziv „pesah“ (Пасха) predstavlja ime za žrtvu jagnjeta ili jareta koje se klalo 14. nisana, danas kada se ne kolju žrtve – a pošto je ta žrtva u Tanahu (Старом завету) svakako dio obreda za praznik beskvasnih hljebova (u večeri između 14. i 15. nisana)

    Po Jovanu, posljednja večera se odigrala u noći između 13. i 14. nisana, a Isus je mučen i razapet 14. nisana. Sledeći stihovi to nedvosmisleno potvrđuju:

    A neki mišljahu, budući da u Jude bješe kesa, da mu Isus reče: kupi što treba za praznik; ili da da što siromašnima. -Jovan 13:29

    Očigledno da praznik još nije počeo, inače ovakva pomisao bi bila totalno besmislena s obzirom da je za praznik, kao i za Šabat, zabranjeno kupovati i prodavati. Očigledno se radi o večeri između 13. i 14. nisana.

    A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali bješe jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu. -Jovan 18:28

    Ovde vidimo da tokom suđenja Isusu Pesah još nije počeo, što znači da su se ovi događaji odigrali 14. nisana, u toku dana.

    Pilat dakle čuvši ovu riječ izvede Isusa napolje, i sjede na sudijnsku stolicu na mjestu koje se zove kaldrma a Jevrejski Gavata. A bješe petak uoči pashe oko šestoga sahata; i Pilat reče Jevrejima: evo car vaš. -Jovan 19:13-14

    Iz ovog stiha dobijamo i vrijeme raspeća, i odrednicu da se sve to odiglramo uoči Pesaha. Prema tome, više je nego očigledno da pisac jevanđelja po Jovanu, posljednju večeru stavlja u večeri između 13. i 14. nisana, Isus sa učenicima ne jede Pesah žrtvu, dok se samo suđenje i raspeće dešava sutradan, 14. nisana – što se relativno lijepo uklapa u Jovanovu sliku o Isusu kao „pashalnom jagnjetu koje uzima grijehe svijeta na sebe“. Ujedno, ovo je i tradicionalno shvatanje hrišćanstva kada su u pitanju ovi događaji. Međutim, sva ostala (sinoptička) jevanđelja kažu sledeće:

    A u prvi dan prijesnijeh hljebova (15. nisan) pristupiše učenici k Isusu govoreći: gdje ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš? A on reče: idite u grad k tome i tome, i kažite mu: učitelj kaže: vrijeme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojijem. I učiniše učenici kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše pashu. -Matej 26:17-19

    I u prvi dan prijesnijeh hljebova (15. nisan), kad klahu pashu, rekoše mu učenici njegovi: gdje ćeš da idemo da ti zgotovimo pashu da jedeš? I posla dvojicu od učenika svojijeh i reče im: idite u grad, i srešće vas čovjek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim, I gdje uđe kažite gospodaru od one kuće: učitelj veli: gdje je gostionica gdje ću jesti pashu s učenicima svojijem? I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: ondje nam zgotovite. I iziđoše učenici njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, iugotoviše pashu. -Marko 14:12-16

    A dođe dan prijesnijeh hljebova (15. nisan) u koji trebaše klati pashu; I posla Petra i Jovana rekavši: idite ugotovite nam pashu da jedemo. A oni mu rekoše: gdje hoćeš da ugotovimo? A on im reče: eto kad uđete u grad, srešće vas čovjek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe, I kažite domaćinu: učitelj veli: gdje je gostionica gdje ću jesti pashu s učenicima svojijem? I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; ondje ugotovite. A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu. -Luka 22:7-13

    Matej, Marko i Luka, jednoglasno, govore da je posljednja večera ustvari pashalna večera – gdje je Isus zajedno sa učenicima jeo pashalno jagnje, lomio maces/beskvasan hljeb i pio vino (Jovan ništa od toga ne spominje u „svojoj“ posljednjoj večeri jer po njegovom oni su „zaostali“ čitava 24 sata). Prema tome, oni posljednju večeru, kao pashalnu večeru, stavljaju u noći između 14. i 15. nisana (tada se po propisima Tore jela Pesah žrtva), a Isus je razapet u toku dana 15. nisana.

    Posted by Njegoš Iliċ on Friday, April 11, 2014

    Свиђа ми се

  5. @Александар Лазић
    Одличан текст. То би стварно требао неко од теолога да разјасни. Да ли је Тајна вечера била на саму јеврејску пасху (субота) или је Велики четвртак намерно назван пасхом јер је Христ, а и апостоли су знали да праву јеврејску пасху неће дочекати жив.
    Има ту још једна ситница у корист ове друге тезе. Да не цитирам Писмо, али каже да јеврејски закони нису дозвољавали да неко буде распет у време пасхалије. То значи да ако је пасха прошла, онда није било потребе то наглашавати. Значи да се нешто дешавало пре пасхе.
    Ипка сам за то да нам ту недоумицу реши неки врсан теолог, а таквих имамо овде.

    Свиђа ми се

  6. @istinotražitelj
    Поштовани истинотражитељу, нисам сигуран да ли сте разумели моје писаније или пак не желите да разумете.
    Да покушамо ту вашу дилему да још мало разјаснимо на једноставнији начин.

    Морамо схватити, као што јесам нагласио да није ништа идеално и апсолутно осим Господа, тако да ни календари ни васењена нису идеални.
    Када је све релативно, а ништа апсолутно, онда постоје или грешке или допуне да би се нешто, било шта, довело до ПРИБЛИЖНЕ савршености.
    Замислите да се држимо јулијанског календара као нечег апсолутно савршеног и непроменљивог ( а само је Господ савршен).
    Знамо да васељена (свемир) и математика нису савршени. Верујем да се ту слажемо.
    Како време пролази, а васељена несавршена, дешаваће се неке видљиве промене. Не одмах и не једној генерацији видљиве, али кроз неко дуже време, та промена ће се видети. На пример, распоред звезда на неби није исти сада као и онда када сам се ја родио. Помериле су се за неки рецимо милиметар.
    Треба свакако, бар мало, бар колико знање из основне школе познавати астрономију, ништа више.

    Време пролази, ми се држимо нечега „апсолутног“, време и даље пролази, године, векови, ми посматрамо свет око себе и једног дана, на пример 1.1 (први јануар), схватимо да смо у сред лета, а не у сред зиме. Воћа и поврћа колико душа жели, све фришко кад му време није ПО ВАШЕМ КАЛЕНДАРУ кога се ви упорно држите.

    Хајдемо сад други пример, мало прагматичнији. Разлика између два календара је скоро пола месеца. Чини се ништа, јер ми и ако се држимо јулијанског, ипак све рачунамо по грегоријанском (нова година, државни празници, па и наше славе).
    Пола месеца разлике. Када ћемо имати равнодневицу? 21. марта или почетком априла? Када ћемо мењати годишња доба? Да ли ћемо имати календарску зиму, а пролеће у велико?
    Природне појаве се веома добро примете и на пола месеца, а то су још и тада, када је разлика била само 10 дана прметили. Није папа био будала и глуп, или је то одрадио из ината нама православнима. Инате се тера на други начин, а не чистим и необоривим доказима.
    Причати да је то била намера против православља је чист идиотизам, острашћеност и тотално незнање.

    Да се осврнемо на верски аспект. На пример, ја славим Св. Пантелејмона, који пада 9. августа по грегоријанском календару. Велики вашари у Нишу, Јагодини, Ћуприји…. Да ли се празновање моје славе променило у односу на јулијански календар? Није. Остао је исти датум и по јулијанском. Једино што ће се десити када разлика крајем века буде 14 дана, а не 13 као сада, славићу свог Пантелејмона 10. августа, а не 9 као до сада. Датум по јулијанском ће остати исти. Ако би смо сад прешли само на грегоријански календар, моја ће се слава славити 9 августа наредних 3000 година без промене.

    Што се тиче покретних празника, као што је Васкрс. Ту нам нису потребни никакви календари (осим јеврејског), јер се све рачуна по АСТРОНОМСКИМ ПОЈАВАМА. Дакле, доволјно је знати када су дан и ноћ исти (по 12 сати), да би знали када је равнодневица. Пун месец видимо и сами када јесте, тако да нам ни ту није потребан апсолутно никакав календар. И на крају, погледамо када пада јеврејска пасха и решили смо проблем Васкрса.
    За све остале покретне празнике важе иста или слична правила. Нема ту никаквог ОСВЕШТАВАЊА.

    Па молим вас, када је ко и како могао да освешта календар. Ма то је смејурија.
    У осталом, да је неком идиоту и пала на памет таква сулуда идеја, одакле онда да је у средњм веку прихваћен у Византији а тиме и Србији онај сулуди календар по коме смо сада у 7532. години, а који је укинут као непрактичан и нетачан после пар стотина година.

    Ако идемо вашом логиком, испада да су сви Свети оци тог доба, па и Св. Сава били јеретници јер су користили неки други, а не јулијански календар.
    Једноставније објашњење од овога нема.

    Још једна веома битна напомена као доказ да веома велики број људи и нема појма шта је то јулијански календар и ако се упорно позива на њега, јер Боже мој, „поквариће СрБство и православље“ и не одступа ни за милиметар (не бих да користим грубље речи за такве).
    По јулијанском календару, нова година почиње у септембру, а не у јануару.
    И друго, по јулијанском календару, дан се мења у подне, а не у поноћ.
    Е па дајте сада објашњење, зашто се не држите јулијанског кад вам је тако легао на срце. Не само ви, већ сви који мисле као ви.

    Ако упорно остајете на вашој тврдњи, онда је узалудан сваки дијалог, јер са острашћенима дијалог није могуће водити.

    Свиђа ми се

  7. Промакао ми је овај текст, остаје д ага после Литургије добро анализирам, па дам коментар.

    Свиђа ми се

  8. Ја бих говорио о оном што се мени чини битним. Још од самог наслова (не знам да ли је ауторов или уредништва) се игнорише оно што је веома битно за текст Војводића, а то је глобализам. Није ми се допало што је г. Илић већ на самом почетку осудио аутора да је искомпликовао и да је острашћен. Тиме је одмах показао да не креће са објективне позиције, јер нигде није даље показао где је то Војводић искомпликовао ( мени је текст сасим разумљив, није компликован и сасвим „по реду“).
    мени се чини да г. Војводић није првенствено бавио разликама између календара (иако је дао врло добар приказ и тих разлика), већ наметањем календара, па пише у његовом наслову ГЛОБАЛИЗАМ. Треба ли појашњавати шта тај израз значи?
    На календар се одиста може гледати као на средство којим се сналазимо у времену (мерење није одговарајућа реч, иако се користе мерне јединице при изради календара – ово се односи и на: „Знамо да је календар само ИНСТРУМЕНТ за што тачније израчунавање времена, као што је тег на кантару инструмент за израчунавање тежине“, реч инструмент је сасвим одговарајућа, али у другом контексту) . Али и медији су, на пример, средство. Битно је да у рукама глобалиста и календар, као и медији ( а и још много тога), постају оружје.
    Идући „логиком“ овог текста и хлеб и вино су само храна и пиће. А ми верни добро знамо у шта се претварају на Литургији.
    Овим сам приказао два пола, да би слика била јаснија.
    „Доказ“ г Илића о томе да није неопходан јулијански календар губи на значају када узмемо у обзир оно кључно питање – зашто и ко намеће друге календаре.
    Поједине реченице су ми упале у очи. На пример: “Сасвим је све једно који ћемо календар узети јер се за прорачун узимају АСТРОНОМСКЕ појаве које су у природи приближно константе…“ Збуњује ме ово приближно константе. Можда зато што сам студирао и теоријску астрофизику, не знам… разумео сам поруку г.Илића, али је небитна у односу на суштину, наметање… јер једно је спонтани историјски процес, промена и развој, а друго подметање и наметање.Тачно је да се то често преплиће, али текст г. Војводића управо указује на оне које подмећу и на њихове мотиве и циљеве, као и на начине на које раде.
    Затим: „… скинут са крста и погребен, јер је јеврејски закон забрањивао да мртви остану на крсту током њихове Пасхе.“ Ја сам мислио (могуће је да се ради о мом незнању) да је он скинут са крста на молбу Јосифа из Ариматеје, а не због јеврејског закона који је можда такав, али у овом случају је битније да је за скидање са крста молио његов тајни ученик – дакле хришћанин.
    Г. Војводић, колико сам ја разумео није критиковао употребу било ког календара било где, већ његову употребу код православних који вековима своје животе прилагођавају управо том календару. При том је објаснио зашто је битно да се користи управо јулијански, а не неки други календар.
    И ми не би смо слушали оне које „пуком и простом народу“ (формулација реченице г. Илића је таква да изгледа да себе не убраја у прост и пук народ), већ и друге, али нам зато морају понудити много боље, па и логичније одговоре од оних који се темеље на двомиленијумском искуству. Позивање на будуће генерације је толико модерно да га више и не узимам у обир, пре бих се старао о данашњем дану… (разумеће ко жели)
    И да не бих превише одужио: „Астрономске појаве и дешавања су део васељене и ми на њих не можемо утицати. Неће због нас и наше тврдоглавости свемир престати да постоји нити ће се време вратити онако како би смо ми то желели“ – АЛИ , ми ово НЕ ЗНАМО!
    Па бих рекао да ће се о нетачности јулијанског календара побринути Господ Бог, кад за то дође време.Имате ли ико какав логички одговор на то?

    Свиђа ми се

  9. @Јован Илијин

    Затим: „… скинут са крста и погребен, јер је јеврејски закон забрањивао да мртви остану на крсту током њихове Пасхе.“ Ја сам мислио (могуће је да се ради о мом незнању) да је он скинут са крста на молбу Јосифа из Ариматеје, а не због јеврејског закона који је можда такав

    Код Јована има тога да је скидање „свих тијела“ затражено због предстојеће Пасхе:

    А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.

    По Јовану, 19:31

    Свиђа ми се

  10. @Dragan Ilić
    Kao što za polovinu stanovnika planete Zemlje, koji su nastanjeni ispod polutara, na njenoj južnoj hemisferi, ne predstavlja nikakvo čudo što po oba sadašnja kalendara dočekuju 1. januar u sred leta, tako ni za nas, pravoslavne starokalendarce, neće biti strašno, što ćemo za nekoliko milenijuma Božić i Novu godinu dočekivati u sred žarkoga leta!
    Tim pre, jer će zbog „globalnog zatopljenja“, zima tada biti nepoznat pojam!
    Toliko o Vašim „jakim argumentima“ i neostrašćenosti!

    Свиђа ми се

  11. Хвала г. Лазићу, на подсећању, добро сте приметили. Мада је и тамо суштина да Господу кост није сломљена. Важно је да су нам понеке реченице, посебно оне које саме по себи садрже клицу нове дискусије, непотребне.Оне одвлаче мисли на другу страну, од главног тока. Желим Вама и посетиоцима Стања ствари, од срца, срећне и благословене предстојеће дане.

    Свиђа ми се

  12. @Јован Илијин
    Ако сте студирали астрофизику онда вам је појам календара веома добро познат, као што вам је позната, бар већим делом астрономија јер је и астрофизика део астрономије (знате оно… кретања небеских тела, физика, небеска механика итд.). Не сумњам у вашу стручност али ме онда веома чуди ваш однос према календарима, а посебно уплитање календара у религију. То нема апсолутно никакве везе са глобализмом (још чуднији закључак једног астрофизичара).
    Сад ме занима, без икакве ироније, шта мислите о последицама које може изазвати нетачно мерење времена?
    За оне слабије упућене „пуком и простом народу“ јер ипак не знају сви шта значи појам астрономија, а астрофизика још мање, излажем још једноставнији пример:
    Имате два часовника. Један ради тачно, а други иде у напред један минут на сваки сат. Који ћете часовник користити?
    Ако користите тачан, можете лако одредити своје приоритете (кад устати, кад кренути на посао и сл.).
    То можете и са оном часовником који „жури“, али у неком кратком периоду времена. Па на пример после 4 дана, ви ћете имати цео сат разлике. И у место да устанете у 6 за посао, ви ћете устати у 7. Каснићете сат времена. У реду, шта је сат времена? Ништа… Али ако месец дана идете по нетачном часовнику, онда то већ неће бити кашњење од једног сата, већ ће се кашњење рачунати у данима. Зар не?
    Зар то није исто и са календарима, само за веома дужи период времена?
    У осталом и ви у астрофизици користите ВРЕМЕ и то веома тачно. Да се мало нашалим, изгинули би сте да нема оних атомских часовника. А и календари су вам веома битни да би сте нашли одредјено небеско тело радиотелескопима (алтитуда, одређивање паралаксе, азимут…). Ако би сте радили са нетачним календаром, не би за вас било великог проблема, али би сте се дебело намучили да коригујете таблице, зар не?
    П.С.
    Опростите што пишем веома дилетантски, али то радим са намером да би ме разумео баш тај „пук и прост народ“ , а не само стручњаци из наведених области. И писцу ових редова је астрономија део струке и то примарна (небеска навигација или звездана навигација, како хоћете да то зовете).

    Свиђа ми се

  13. @Miroslav Andjelković
    Поштовани господине, то што на јужној полулопти нову годину дочекују у лето, а не зими, нема никакве везе са календарима већ са астрономијом (кретање земље око сунца, удаљеност земље од сунца, нагиб земље у оси и још триста свашта нешто).
    Што се тиче ваше примедбе о дочеку Божића и Нове године, могао бих се сложити са вама да није једног малог, малецког проблемчића 🙂
    Шта ћемо са Васкрсом ако тако буде?
    Да ли је могуће да Христ васкрсне пре рођења?
    Да ли сте ви прво умрли па се родили или сте се прво родили, па нека вас Господ поживи на још многаја лета.
    Е то нисте разумели или не желите да разумете, не знам.
    Неке ствари не могу наопако и поред најбоље воље и жеље. И када је Господ устроио свет, донео је и неке законе по којима се морамо владати. То нису закони који су нама само „опипљиви, видљиви и разумљиви“ већ и многе друге који нам још нису јасни, али схватамо њихову функцију не само у физици или математиц већ и у самом животу. Колико та дешавања утичу, већ одавно доказано, на сам појам живота који нам је подарен од Господа.

    Свиђа ми се

  14. @Dragan Ilić
    Loš ste manipulator!
    I za manipulacije treba imati stila?
    Ono što Vi ne shvatate je da se rođenje, raspeće i vaskrsnuće Hristovo nisu dogodili u istoj kalendarskoj godini!
    Između prvog i druga dva događaja je vremenski razmak od nešto više od trideset godina!
    Zato je savršeno nebitno da li u kalendarskoj godini po Julijanskom kalendaru Božić prethodi Vaskrsu ili obratno!
    Da bi se hipotetički dogodilo ono o čemu pričate, tj. da se zbog kumulativnog zbira grešaka Julijanskog kalendara, Raspeće i Vaskrs sve više približavaju Božiću, i obrnuto, u smislu smanjenja, (pa i do paradoksalnog anuliranja), pomenutih 30 godina, potrebno je da protekne na hiljade milenijuma.
    Ono što takođe prenebpregavate je da će se On među nama ponovo pojaviti znatno ranije, ako ne uskoro, i time hrišćanima definisati novi koordinatni početak, kao i algoritam, za merenje vremena!
    Za to će se pobrinuti sam Gospod, kao što reče gospodin Jovan Ilijin.

    Свиђа ми се

  15. Погрешан и промашен текст господина Драгана Илића. Илић или није схватио текст Грегоријнски глобализам или неће да га схвати, заступа атеистички и екуменистички став поравнавања јулијанског календара са грегоријанским, а на основу времена и погрешно представљеног хришћанског учења, што је све већ виђена прича и његово право. Али текст који коментарише има други смисао и сврху, поред осталог, управо указивање на ауторе попут Илића и такав приступ питању календара.

    Свиђа ми се

  16. Г. Илићу, мерење времена овде није суштина и води нас далеко од поенте.Но ја Вас љубазно молим да наставимо после Васкрса. Разумећете. Свако Вам добро од Бога.

    Свиђа ми се

  17. Gospodine Iliću,veoma mi je žao što ste tako površno i lakonski pročitali i moj komentar i majstorski tekst gospodina Vojvodića.Zabrinjava vaša površnost na iznete argumente,kojih se skoro niste ni dotakli,a pogotovo na argument koji sam više puta naglasio zbog njegove važnosti.Dakle,da ponovim i radi vas i radi drugih komentatora: Julijanski kalendar su u CRKVENU UPOTREBU uveli božanstveni i bogonosni oci prvog vaseljenskog sabora kojom prilikom su ga OSVEŠTALI( vidim da vam taj termin nije jasan,ili blizak-a trebao bi,jer kao što znate u Pravoslavnoj crkvi se oduvek SVE što se tiče crkve O S V E Š T A V A !-uostalom uzmite knjigu koja se zove Trebnik,pa pogledajte,šta se sve kod nas osveštava,ili ako vam je bliži izraz osvećuje) i BLAGOSLOVILI za večno! Pritom su „bacili“ anateme na sve one koji bi u budućnosti,promenili praznovanje praznika( mesecoslova tj.kalendara) a posebno Pashe.Naglašavam,tu odluku Prvog Sabora su POTVRDILI svi bogonosni oci ostalih šest Vaseljenskih sabora,kao i Oci pomesnog sabora 1583g,koji su između ostalog bacili strašne anateme na sve one koji bi uveli gregorijanski kalendar iz 1582g(vidi SIGILION).Ovo sve lako možete proveriti,ako ste zainteresovani,potreban je minimalni trud( internet je čudo!).Ako i pored svega,i dalje budete smatrali,nevažnim sve što vam je predočeno,onda je očigledno da vam je Pravoslavlje,a time i odbrana Pravoslavlja,stvar koja nema gotovo nikakav značaj za vas.Gospodin Vojvodić je napisao remek delo,koga ste vi „leteći“ pročitali i sebi predstavili kao nešto prozaično. Usput,ne znam na osnovu čega ste iz mog prvog komentara uvideli moju ostrašćenost,ne znam čime sam vas iritirao.Pre nego završim-ponavljam još jedanput :pitanje kalendara nije prevashodno naučno pitanje,kako ga vi želite predstaviti-pitanje kalendara je UVEK bilo crkvenoduhovno pitanje,i ono je UVEK označavalo našu odanost i poverenje u one koji su uveli taj blagosloveni kalendar.Nije,valjda,da mislite da sveti oci svih sedam sabora nisu znali šta uvode,šta blagosiljaju,šta osveštavaju…ne mislite da su naučnici i svi ovi noviji crkveni delatnici(sveštenstvo,monaštvo) više „duhovni“ od ovih zadnjih.Oni koji su uveli novi kalendar 1923 su NARUŠILI JEDINSTVO CRKVE( tj.pomesnih crkava),a automatski su i narušili Simvol vere u kome se kako ranije rekosmo,govori da je crkva,između ostalog i SABORNA.
    Ako imate dilemu oko termina SABORNA-proučite ono moje prvo pisanije,a,ako nemate poverenja u to što sam tamo napisao-krenite u istraživanje…internet je ipak čudo.Želim vam srećan predstojeći praznik Vaskresenja i svim ostalim komentatorima

    Свиђа ми се

  18. Драги пријатељи, прво свима да честитам празник Васкрсења Господњег, Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе +++
    Захваљујем на епитетима од „манипулатор“, преко „глобалисте“ до „атеисте“. Вероватно недостаје још који па да надопуним: „јеретник, архијеретник, језуита, масон, илуминат или како ме назваше неки зилот језуитске провениенције“. Мислим да је ово сасвим довољно. Ако има још који, биће ми драго да ме подсетите.
    Но, како год било да било, наша мишљења се веома разликују. И поред обиља ваших аргумената, питање календара ће доћи на ред и сигурно ће се календар променити, хтели ви то да прихватите или не.
    Неразумевање од стране лаика могу разумети, али не и од стране неког ко се представља као астрофизичар.

    Интересантно јесте, да се сви упорно позивате на „једино и асолутно“ верски аспект, занемарујући све остало, почев од „времена“ до „природних дешавања“.
    Чак сте занемарили и објашњенје са часовником, објашњење северне и јужне полулопте, објашњење да користите (као) јулијански, а све рачунате по грегоријанском календару, а да при том занемарујете и прескачете објашњење о јулијанском, где НОВА ГОДИНА почиње у септембру, а не јануару, те да се ДАН МЕЊА у подне, а не у поноћ, при том помињући анатеме које су са обе стране веома давно укинуте, што доказује тотално незнање.

    Још чудније што прескачете податак о оном византијском календару из средњег века, који „великосрби и великоправославци“ покушавају од скора да наметну, али упорно тврдите да је јулијански БЛАГОСЛОВЕН.
    Ако је благословен, како онда оправдавате православну цркву па и Светог Саву који су једно време званично користили тај архаичан средњевековни календар у место јулијанског?
    Да ли то по вама значи да су Свети Оци за тај период средњег века јеретници јер су одступили од јулијанског календара пуних 450 година? Да ли то значи да су Свети Сава и Свети српски краљеви такође јеретници јер нису користили јулијански календар?
    Или је то намерно превиђање чињеница и стварно покушај манипулације или незнање или острашћеност, а да се при том не користе никакви валидни аргументи и докази који би поткрепили ваше тврдње „ревнитељства“.
    Не бих да се упуштам у даљи дијалог само из разлога што сте „превидели“ неколико веома битних и доказаних чињеница које сам изнео, а наступили сте само и једино по систему „тако су ми рекли“.

    Моји аргументи су:
    1. Астрономска дешавања
    2. Природне појаве
    3. „Прескакање“ Васкрса
    4. Византијски календар
    5. Непознавање јулијанског календара
    6. Земља није равна плоча, већ округла, ротира се око своје осе, па око Сунца, а цео сунчев систем се креће корз галаксију Млечни пут, а галаксија кроз васељену.

    Такође, Земља није усправна, већ је мало накривљена, тачније 23 степена и 44 минута уз дневна „гибања“ у односу на осу ротације.

    Одговорићу радо свакоме, ако се изнесу валидни аргументи, тј. математичке и астрономске тврдње, одлука о „вечном благослову“ јулијнаског календара (која је то одлука Првог Васељенског Сабора)-молим за назив или линк, када и од кога су бачене анатеме у вези наведеног.
    Интернет и јесте чудо поштована господо, као што сте напоменули, павам саветујем да мало сурфујете и пронађете валидне доказе ваших тврдњи.

    П.С.
    И да напоменем, Божић НИЈЕ 7. јануара, већ је 25. децембра по оба календара.
    Али јесте проблем када се неко позива на јулијански, а при том рачуна по грегоријанском, али одбија да прихвати разлике између два календара.
    Е сад, како то да су оба Божића 25. децембра, а разлика је 13 дана. У осталом и Божић није тачан, већ је веома произвољно утврђен датум прославе.

    Не заборавите основну чињеницу да на Првом Васељенском Сабору нису знали да рачунају са НУЛОМ. Римски бројеви нити су имали, нити имају нулу као математичку јединицу. То смо тек мнооооого касније узели од арапа заједно са арапским бројевима које данас користимо.
    Ипак треба знати бар мало математику, историју и сличне науке, поред и свакако Апостоле и апостолске наследнике, грчки и латински језик, те списак одлука свих седам Васељенских сабора.

    После седмог није одржан ни један Васељенски сабор, а одлуке помесних сабора нису и канонске одлуке Свете Апостолске и Васељенске Цркве.
    Са саборима каснимо око 1200 година. Одлуке помесног сабора 1582-1583 који помињете нису свеопште важеће у целом православљу, тако да на тако нешто је непримерно одговарати. Могли сте бар навести и која одлука је у питаљу, ко је донео, ко потписао, који је документ у питању и шта се још уз то помиње.

    Тек колико да вам кажем, не причате са незналицом, али када сте то поменули, на вама је да приложите аргументацију, на коју ћу вам веома радо одговорити.
    Јер то што сте написали, једноставно сте ПРЕПИСАЛИ са блога „православље“ или „васељенске“, а можда и „делије-каффе“.
    Нису вам баш репрезентативни извори.

    А што се тиче требника, игром случаја имам требник, служебник, часослов, српски светачник и још много богослужбених књига и књига које су основ богословских наука. Па изволите, наведите ми где у требнику стоји оно што тврдите.
    Поздрављам вас и од Господа све најбоље!

    Свиђа ми се

  19. @Dragan Ilić
    Veoma prozirno spinujete polemiku sa mojom malenkosti!
    Zdravorazumski i po malo šeretski u svojim komentarima sam pobio neke od Vaših neutemeljenih tvrdnji, a Vi preko toga prelazite ćutke, potežući, poput Kalimera, termin „manipulator“ kojim sam Vas nazvao!?
    Radi Vaše informisanosti, matematikom vladam isto tako dobro kao i Vi!
    Što se tiče Julijanskog kalendara, vidim da ga Vi tretirate kao instrument za merenje vremena!
    Poznato Vam je da svako merilo ima svoju tzv mernu nesigurnost!
    Zato se u određenim vremenskim intervalima vrši njegovo periodično etaloniranje!
    Julijanski kalendar je specifičan „instrument“: za 2000 godina napravio je „grešku u merenju vremena“ u odnosu na Gregorijanski „instrument“ od samo 14 dana (na svake 143 godine po 1dan)!
    Dakle Julijanski „instrument“ pravi grešku samo u jednu stranu, tj svake 143. godine zakasni za Gregorijanskim za po 1 dan.
    Pretpostavljam da je mnogim umnijim ljudima od moje malenkosti pala na pamet ideja da se, radi održanja ove današnje razlike od 14 dana između ova dva kalendara, ubuduće, kada dođe ta, 143., godina po Julijanskom kalendaru, izvrši njegovo „etaloniranje“, tako što bi se ona skratila za jedan dan (februar bi imao 27, a ako je prestupna godina, 28 dana).
    Uostalom, svedoci smo da se zbog nesavršenosti oba kalendara vrši njihovo „baždarenje“ svake četvrte godine uvođenjem dodatnog dana 29. februara?!
    Zašto onda ubuduće ne bismo Julijanskom kalendaru svake 143. godine oduzimali po 1dan, kako bismo zadržali razliku od danas postojećih 14 dana kašnjenja u odnosu na Gregorijanski!
    Stvar se može umesto svađama jednostavno rešiti konvencijom, tj dogovorom!
    Gospodine Iliću: Hristos voskrese!
    Svako dobro Vam Gospod podario!

    Свиђа ми се

  20. @Miroslav Andjelković
    Позивате се на моје „неутемељене тврдње“. Које су то тврдње када их помињете, по којима сам сада и Калимеро манипулатор?
    Оно о вашој јужној хемисфери или оно о рођењу и васкрснућу и „вештачком-наметнутом прескакању“ или….
    Све би то било лепо да није једног или више „али“…
    Ако сте већ искористили горњи текст, онда сте могли искористити и остатак, а не само део који вама одговара. Лаику се може учинити да је наведено ваома тачно и дивно, а да је грегоријански календар уведен из пуког „ината“ неког папе Гргура према православнима, само да би нама напакостио.
    Нисам сигуран ко ту манипулише, ви или ја?
    То су детињарије, а не озбиљна разматрања проблема. Или пак хоћете да кажете да је проф. Миланковић дилетатнт? Да су дилетанти врхунска имена из области математике и астрономије (чак и православни Руси) који познају тему календара далеко болље од обојице, а да је Гаиус Иулиус Цезар надмашио све модерне научнике још пре два миленијума по питању математике, астрономије и анализама последица?
    Али опет да поновим, ни на једно питање није аргументима одговорено, али су проглашена за неутемељена, па као што рече проф. Радић „Да ли знате грчки?“.
    У осталом, за договор су потребне две стране. Али ако једна жели да договор буде по систему „Да буде како ја кажем“, посебно она која има паропиде на очима, и без трунке компромиса, онда то није договор, већ наметање.
    И на крају, понављам опет, ако већ неко има жељу да се држи јулијанског календара, слажем се, али зашто га не примењује у потпуности, већ га „усклађује“ са грегоријанским? Позива се на јулијански, тврдо и бескомпромисно, али рачуна по грегоријанском и ако је Нова година је 1. септембра, а дан се мења у подне.
    Ове чињенице се упорно прескачу као да не постоје.
    Од Господа све најбоље!

    П.С.
    На такође половичан приказ чињеница господина ИСТИНОТРАЖИТЕЉА имам потпуни одговор из кога се види како вешто покушава да манипулише темом, па цитирам одлуку сабора из 1583. године:

    „““На Сабору Источних Патријараха 1583. Константинопољског Јеремије, Александријског Силвестера и Јерусалимског Софронија са другим Архијерејским Синодима, изречена је анатема на све оне који следе Григоријански календар:
    Пошто црква старога Рима, која као да се радује због сујете својих астронома, несмотрено изменила прекрасне одредбе ο светој Пасхи којих су се придржавали хришћани, и које су установили и одредили 318 Светих Отаца Првог Светог и Васељенског Сабора Никејског, које су поштовали хришћани свих земаља и по којима су празновали – тога ради појавила се саблазан. Јер су пред нашу Смерност стали људи Јермени, питајући ο пракси празновања, пошто и њих присиљавају да приме ове новотарије.
    Због тога смо и морали да кажемо шта су ο овоме установили Свети Оци. Наша Смерност, размотривши ствар заједно са Најблаженијим Патријархом Александријским и Најблаженијим Патријархом Јерусалимским и другим члановима Синода, у Духу Светом, разјашњавајући оно што су ο овоме одлучили Свети Оци, одређује:
    Ко не следи обичаје Цркве ο Светој Пасхи и месецослову (календару) онако како су нам предати од Седам Светих Васељенских Сабора, који су их за нас добро установили да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Месецослов, тај – пошто се, као и безбожни астрономик, супротставља свим одредбама Светих Сабора и хоће да их измени или ослаби – нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и сабрања верних. Ви, православни и благочестиви хришћани пребивајте у ономе што сте научили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање; чувајте се и пазите ових, нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва наше Смерности буде са свима вама. Амин.“““

    Као што се види, сабору НИСУ присуствовали сви православни патријарси, а сама одлука се НЕ ОДНОСИ на саму примену грегоријанског календара, већ на ПОГРЕШНО рачунање пасхалије код римокатолика.

    Па идемо даље, да предухитрим ситуацију:

    „““По питању измене Свете Пасхе и Месецослова Кирил Архиепископ Константинопољски и Васељенски Патријарх 1756. године такође је изрекао анатему на оне који следе папску саблазан:
    Најчаснији клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника Павла, који говори: Ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам ми благовестили, макар био и анђео с неба, да буде анатема; ако је јереј или мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да пребива у вечним мукама. Камен и железо нека се распу и распадну – они никад и никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи као Каин, стењући и дрхтећи; и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео њихов нека буде са издајником Јудом и богоборцима јудејима; земља нека се отвори и нека их прогута, као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их гони са мачем у све дане живота њиховог, и нека подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног. Амин“““.

    Дакле, опет и само пасхалија, ништа друго. А то управо и ја тврдим да се прорачун пасхалије НЕ МОЖЕ и НЕ СМЕ мењати, без обзира на календар који се користи јер је прорачун пасхалије утемељен на астрономским појавама плус јеврејски календар, а не јулијански или грегоријански календар.

    Онда идемо још мало даље:

    „““У већини православних цркава, десет од четрнаест, које користе тзв. Нови календар, 1. септембра почиње нова, литургијска година.

    Старокалендарске цркве, каква је и српска, почетак године обележавају тек 14. септембра.

    У старокалендарским православним црквама, каква је и наша, 14. септембта је почиње нова, литургијска година. У већини других православних цркава почиње 1. септембра. У храмовима се моли Господу да благослови »венац године« – да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.

    Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља. Током историје хришћанства није било јединствености у томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, потом Ускрс.

    Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Константина, рођеног у Нишу. У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање. Јер, око празника јеврејске Нове године, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.

    До времена цара Душана, код нас је било докумената, у којима година почиње марта месеца.

    Црква сматра да је Христос рођен 5508. године по стварању света. У означавању једне године значај имају и друге ознаке, њих помињу само врло ретки и прецизни црквени календари. Све се понавља у циклусу од 532 године. Почетак године је заправо почетак индикта, њих има 15. Значајан је и »круг сунца«, њих има 28. »Циклус месеца« се понавља на 19 година. Такође се израчунавају »недељно слово« (вруцје љето), основаније, »кључ границ«, епакта.“““.

    Да ли су ово неутемељене чињенице?

    Свиђа ми се

  21. ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

    Да се укључим у ову занимљиву тему и са своје стране да додам: управо сам пренео извештај са предсаборске свеправославне конференције у Шамбезију која завршила свој рад 2. априла 2015. године и могу рећи да по питању промене календара помесних Цркава које прате Јулијански (стари) календар (као што су: Русија, Србија, Бугарска, Пољска, Грузија) њихови представници нису прихватили никакву промену у текућој расправи у вези календара.

    Чак су се сложили да се испитају научни докази да се, по мишљењу представника Фанара и других помесних Цркава, покаже несавршеност Јулијанског календара, али је одбачен предлог да се укључи и астрономска референца по чијим је подацима Грегоријански календар тачнији од Јулијанског.

    Фанар је безуспешно покушавао да изазове бар жељу да се учини напор за усаглашавање ставова за почетак разговора да се успостави заједнички датум за Ускрс са Латинима и протестантима. Извесни консензус би требало да буде постигнут на Петој све-православној предсаборској конференцији, која би требала да буде одржана у јуну 2015. год., али изгледа мало вероватно да ће Фанариоти по питању „заједничког календара“ опет имати консензус.

    Другим речима, у овом миленијуму не очекујмо икакву промену по питању календарске промене.

    http://www.vaseljenska.com/vesti/za-slabe-u-pravoslavlju-izvestaj-sa-predsaborske-svepravoslavne-konferencije/

    Али, ако се почнемо бавити науком, тада можемо рећи да „Време полако ишчезава из нашег универзума“ http://www.vaseljenska.com/vesti/vreme-polako-iscezava-iz-naseg-univerzuma/

    Платон је подучавао своје ученике да је време „покретна слика вечности“, док прагматичар Аристотел дефинише време као „број кретања према ономе што је било раније и што ће бити касније“.

    Свети Августин истиче да је време у непосредном односу према људском временском доживљају: „оно није напросто ток тренутака, већ и нешто субјективно, пошто је душа својим доживљајем садашњости уједињена с будућношћу и прошлошћу“.

    Августиново учење епистемолошког центра, у различитим облицима, све до данас преовладава у западној мисли.

    Први је и много пре Декарта изразио оно што он наглашава, да човек мора у све сумњати и додаје: „Сумњам, дакле постојим“, што истовремено значи живим, „мислим, дакле постојим (јесам)“ (Cogito ergo sum).

    Научници и филозофи су конзистентни, да је време фактор материје и зато ван истe не постоји. И баш је зато душа нематеријалнa, бесмртнa, вечнa, a човек је и материјално и духовно биће.

    Рађа се као материја, расте, буја и цвета, а након старења и умирe. Пошто душа има унутрашњу искру вечности, зато не верујем да ће умрети.

    Интерна информација нас обавештава о сигурном утапању, или маргинализовању живота ког треба учинити неодговорним, без правила до окончавања животa на Земљи.

    Али без свести о вечности живота доводи до апсурда, ког живимо без сврхе, несвесно и без могућности да сами дођемо до објашњења зашто смо се родили и зашто смо ту, зашто страдања, патња и туга, зашто успех и неуспех, зашто старост и болест?

    Време, без вечности, је човеку физичкa величинa (количина) као простор. И овим се бавили научници попут Њутнa, Лајбницa и Ајнштајнa.

    Стање вечности је постојање Бога и тројица од њих настојe да разговарају са Богом кроз науку резултирајући важне закључке, које вреди да буду истражени.

    И Хокинг (Стивен) бави се питањем времена, иступа против неконтролисаног путовања кроз време и покушава да повеже физичкo са метафизичким и трансцендентним.

    Такође атеисти Докинс и Хиченс са својим књигама више су начинили збрке да би само зарадили новац, а да нису ништа фундаментално казали, нити су имали шта да кажу.

    Ови научници, не само да су радили у корист научног прогреса, већ су покушали и да у науку убаце свој научни-атеизам. У име атеистичких научника одговорио је Оноре де Балзак (1799-1850), што и није било тачно, али није могао да отрпи и чита глупости.

    У својој филозофској студији: „Шагринска кожа“ бележи: „Кључ свих наука je знак питања: за највећи број великих проналазака имамо да захвалимо питању – Како? док животна мудрост је да поставите питање – Зашто…“?

    И Хајдегер, као и савремени француски филозоф и историчар Марсел Гошe један од највећих „атеистичких теолога“ 20. века, признаје да наука игнорише једино право питање, у вези Бићa, а они „знају“ све, осим главног, без чијег одговора неће бити одмора (све док се не нађе одговор)!

    Ми на Истоку знамо да је вера у Бога дар, а не продукт процеса учења, вера, која у себи подржава аналогно, слободно и добровољно прихватање.

    Христос није благосиљао мислиоце, историчаре и филозофе, богатe и моћнe, већ слабе и скромнe, мале и безазлене, као што су деца.

    Његовo су Јеванђеље по свету разгласили „светски болесници“ пркосећи буржоаскoj ауторитарној власти.

    Ови „болесни пацијенти“ постали су „Јагњетово“ оружје, а они који тврде да Христа на земљи представљају и спровoдe Његово учење секуларним и егоистичним начином, то су фарисеји и по својој га мери стварају и Његово учење нема никакав однос са њимa, којe је у суштини негативнo и омаловажава Га.

    Вера и наука имају свој циљ у времену, али су дизајниране у две паралелне равни (нивоа) тако да се нигде не укрштају нити секу.

    Научник може да верује и верник може бити научник, али наука нема никакав однос са вером. Када наука постане средство идеологије и почне да залази на религиско поље, постаје материјалистичкa религијa.

    Такав је био терор у време Францускe револуцији и атеизам у тоталитарном режиму Совјетског Савеза, како га елоквентно описује Николај Берђајев. А када религија, преко својих представника, захтева научну догму (?) то за природнe законe постаје тиранијa, у виду инквизицијe. У oба случаја долази до страдања недужних жртава.

    Време и вечност. Човек мора да користи време као прелиминарну фазу вечности, иначе биће сведен на механизам неких материјала који фунционишу тек неколико година.

    Заиста, ако човек не може подићи очи да би видео величину видљивe васељене, ако се не може суочити са лепотом природе, ако не види разлику од осталих живих бића, ако не може да разуме да је „Мали и Велики“ песник, ако он није свестан привремености свог живота, онда бира земаљски живот у коме је „све дозвољено“ како је писао Достојевски и није створен за такав живот.

    Свиђа ми се

  22. Ваистину васкрсе! Господине Илићу,имао сам добру вољу да Вам одговорим на другачији начин, ред по ред, али ме је поколебало Ваше чуђење како Вас то забога не разуме „неко ко се представља као астрофизичар“ (истина је да сам рекао да сам и то студирао, а најтачније би било да сам на последипломским студијама био на астрофизици, али сам био и на друштвеним наукама, те не знам да ли треба да Вас боље или слабије разумем због тога). Физичарима је потребно да се усмере на оно што је важно, а у случају текста г. Војводића то је наметање календара,ко га намеће и зашто га намеће. На основу чега (или кога) се оцењује тачност нечега? И зашто је некаква си тачност (како је Ви разумете) битна? Та нисмо сви деца научно-техничке цивилизације. Ево шта Војводић каже: “ Календар у Цркви не служи првенствено мјерењу времена, већ има виши и други смисао; предмет му није вријеме, већ историја, ни прошло, ни будуће – већ завјетно и долазеће. “
    Вртимо се у круг у овој дискусији. Имате право на свој став. Једино што сте га погрешно формулисали као одговор на текст г.Војводића јер сте, опростите, вукли на своју страну занемарујући све битно.
    А у вези тачности и Вашег потпуно непоткрепљеног (лична жеља није довољна да би се нешто десило, сами рекосте нешто слично): „и сигурно ће се календар променити, хтели ви то да прихватите или не“ само бих рекао да биће воља Божја.
    Не могу на крају да не поновим уводне речи из текста Војводића:
    „У ери информатике, технолошког напретка космичких размјера, свијету премреженом рачунарским системима, добу биотехнолошког модификовања природе и човјека, програмирања човјекове прошлости и будућности, надања и памћења, стварање гломазног глобалног синкретистичког сурогата једне свјетске религије је непотребно. Старозавјетни вавилонски пројекат је превазиђен, архитекте нововавилонског пројекта су заобишли религије и језике.
    Ново вавилонско нивелисање није стапање језика и народа, већ брисање „старог“ и програмирање новог памћења – преиначење историјске свијести. Наиме, брисања старих, а учитавања нових историјских „истина“, једнобразног сјећања, до глобалне једнакости у памћењу, заправо забораву.“
    И није само календар у питању.
    А Ви сте ово заобишли. Зашто, то је занимљиво питање.
    П.С. да сте отишли на пример на руску википедију можда би о вези астрономије и астрофизике прочитали нешто другачије него на српској. Последице нетачног мерења времена је непотребно питање у овом случају, јер је преопште. Кад се пече хлеб погледате у пећницу (мада има и других метода), не мерите време према рецепту. Тиме сам Вам одговорио на многа Ваша „стручна“ питања.
    Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  23. Илићев текст је као катзихизис. Само сморови не могу да разумеју. На жалост, и Војводића познајем. Увек је било овако у цркви: Ко неће да се уразуми, иде у секту. Војводић је једна од предводница тих секташа који у старокалендарској цркви хоће да праве старокалендарску! Перверзија на квадрат.
    Оно што се да видети:
    1) Никад није анатемисан Грегоријански или Миланковићев календар који су прецизнији од Јулијевог.
    2) Исправно је православно александријско рачунање Пасхе (то је једина озбиљна разлика и ту су западни у криву), које се држи јеврејског лунарног календара (астрономије). То мора да се усагласи.
    3) Само идиот може да каже да су никејци благословили Јулијев календар. Одређено је да александријски патријартх целој васељени најави када се слави Пасха.
    4) Православни су одувек тврдили, следећи Јована, да „пасхална“ вечера није била пасхална. То данас ниједан католик, који је стекао употребу разума, неће негирати. Недељно прослављање Пасхе је пракса римске цркве (папа Виктор) коју је цела црква прихватила упркос малоазијској (такође јеванђелској) пракси (Поликарп). Због тога су православни у праву када користе квасни хлеб на литургији, јер је јеврејска пасха на бесквасном, али су је западни прихватили, не знајући и следећи синоптичаре, који су од Исуса хтели да направе пасхално јагње.
    5) Треба прећи на грегоријански календар, а онда инсистирати на миланковићев. Да буде објективно.
    6) Неко, мало уштинут, рече како није важно да ли је рођење или васкрсење пре. Црква је календар установила линеарно, хронолошки. Наравно да је то било ствар консензуса, али да неко прво слави васкрс, па онда рођење, то је бесмислено. Но, треба да знамо да сви не користе мозак, тако да аргументи који се темеље на логици и математици не важе за такве. Но, ТАКВИ су увек од цркве били препознати као јеретици и секташи.
    7) Илићу капа доле!

    Свиђа ми се

  24. @Јован Илијин
    Поштовани господине, нисам спорио нити спорим ваше стручно образовање, али се баш због тога зачудих веома, јер некако смо исте-сличне књиге читали и из њих учили. Па ме још више зачудило да их сада индиректно негирате. Или сам то можда погрешно схватио.
    Ако се осврнем на ваш цитат Војводића:
    „“ Календар у Цркви не служи првенствено мјерењу времена, већ има виши и други смисао; предмет му није вријеме, већ историја, ни прошло, ни будуће – већ завјетно и долазеће. ““
    У овом директном смислу може бити неоспорно тако, али ако се на то надовеже цео текст, онда веће бесмислице нисам давно прочитао.
    Јулијански календар ће отићи у једну лепу историју, памтиће се и пручавати као и сви календари до сада што јесу.
    Свакако, остаће нам она чувена јулијанска година и јулијански дан, по коме и данас астрономи и математичари рачунају много тога, али то ипак нема никакве везе са јулијанским календаром у овом облику.

    Следећи цитат на који се позивате….:
    „“„У ери информатике, технолошког напретка космичких размјера, свијету премреженом рачунарским системима, добу биотехнолошког модификовања природе и човјека, програмирања човјекове прошлости и будућности, надања и памћења, стварање гломазног глобалног синкретистичког сурогата једне свјетске религије је непотребно. Старозавјетни вавилонски пројекат је превазиђен, архитекте нововавилонског пројекта су заобишли религије и језике.
    Ново вавилонско нивелисање није стапање језика и народа, већ брисање „старог“ и програмирање новог памћења – преиначење историјске свијести. Наиме, брисања старих, а учитавања нових историјских „истина“, једнобразног сјећања, до глобалне једнакости у памћењу, заправо забораву.““

    ….. Јесам намерно заобишао из два разлога. Први, што је то најобичније реторичко, а можда и философско питање коме нема места у озбиљној дискусији на веома озбиљну тему. Други, ако посматрамо „технолошки“, онда је тотална бесмислица лепо упакована у шећер, а испод тога горчина жучи на личну немогућност лакшег и тачнијег објашњења.

    Све укупно, текст г. Војводића се своди на најобичније секташење ако је у питању вера, а ако је у питању наука, на ортодоксно непознавање материје о којој пише, рачунајући у ту материју поред математике и астрономије, историју и политичку анализу.
    Свакако, понављам, све је то веома лепо срочено и намењено мање упућеним људима како у веру, тако и у технологију. Једино они могу тако нешто без поговора и реплике да прогутају као мамак. Свако иоле упућен у природне науке, теологију и историју, изазваће полемику.

    Не желим да поново наводим неке историјске (по питању теолошких наука) манипулација чињеницама и слободно могу рећи, нетачним приказом истих.
    Што одражава не само незнање, већ и знање које се непримерено користи зарад некакве (секташке) промоције. По мојим схватањима, таква тумачења Апостола, апостолских наследника, светих отаца јесте не само удаљавање од вере, већ чиста јерес.

    Господин Ђуровић је већ таксативно навео неке чињенице, па да их не понављамо.

    Поздрављам вас и од Господа све најбоље!

    Свиђа ми се

  25. “Неко, мало уштинут, рече како није важно да ли је рођење или васкрсење пре. Црква је календар установила линеарно, хронолошки. Наравно да је то било ствар консензуса, али да неко прво слави васкрс, па онда рођење, то је бесмислено. Но, треба да знамо да сви не користе мозак, тако да аргументи који се темеље на логици и математици не важе за такве. Но, ТАКВИ су увек од цркве били препознати као јеретици и секташи.“

    Шта рећи: нарцисоидни римски препотенко у горњим редовима остави још један свој кроки аутопортрет на страницама Стања!
    Шта је “из авиона“ видљиво на тој слици:
    1. Римски је платио индулгенцију где треба, тако да је, што се тиче сагрешења по питању ГОРГОСТИ, и унапред и уназад, ослобођен тог смртног греха!
    2. Уочљиви су и трагови расцепа личности, слични онима код главног јунака дела Dr. Jekyll and Mr. Hyde!

    Свиђа ми се

  26. Господине Ђуровићу (простите, нити са оче ,нити са ава Вас не могу ословити иако Вас поједини овде тако ословљавају, потпуно непримерено), Христос воскресе! Нећу детаљно да коментаришем Ваше навијачко писаније, јер је ниво уличарски, оговарачки и недостојан неког ко носи мантију (ако сам добро разумео Ви носите мантију).Многе Ваше речи не разумем (смор, на пример, мада знам да је то неки уличарски израз, па се питам да ли нас и Ви као и г.Илић сматрате пуком и простом масом мада ту масу ја волим хришћанском љубављу ), те се бојим да због тога можда нешто нисам добро схватио – да се не огрешим, неразумевања ради. Сраман је речник којим се служите па да сте 100 пута доктор наука.Што се секташтва тиче не знам којој секти аутор припада, да ли припада, нити ме пак занима. Методолошки, његов је рад одличан. Научно оправдан (Ви не успевате,порадите на методологији, читао сам Ваше текстове, да остварите тај научни ниво – напротив остајете на идеолошком. Пример мали, али индикативан је Ваша примедба у вези анатеме календара која је је осакаћена, полу-истина, узето је из доступних података онолико колико је неопхдно да се у зависности од потребе може окарактерисати и као тачна и као нетачна. То је метод идеологије,). Иако сам потпуно свестан духовне димензије текста г. Воводића, покушајте за почетак да га читате на политичком нивоу и разумећете, јер не сумњам да сте интелигентан човек. Кад већ поменусте, а будући да стално кукате да Вас на пример Митрополит Амфилохије не разуме, у коју сте Ви то секту побегли? Секту уличара и самозваних отаца? Покушавате да направите по мрежама свој „кружок“ и да се прикажете већим верником од осталих и мудријим од мудрих. Не успевате, али пружате корисне податке о кружоку. Не мора човек да студира астрофизику да би сабрао два и два. Оголићу Ваше методе у оној мери да Вас не нападнем као личност, мада је данас било неопходно да дођемо и на тај праг.
    Господине Илићу, није довољно рећи да аутор нешто не познаје, тиме његов текст нисте оспорили, јер сте се упорно покушавали да нам држите слово о астрономији и сл. наукама (која је Ваша професија, ако Вам је по вољи молим Вас одговорите). Не знам које сте Ви књиге читали, али ја кад читам књиге користим ум, срце и слушам друге, трудећи се да то чиним без страсти и наклоњености,увек вредносно одређен јер ме не интересује позитивистичка наука којој је вештачка објективност циљ) па колико Бог да. А Ваше оправдање (неуспешно) зашто сте заобишли битно у тексту ми је указао на то да нема даље сврхе ширити причу јер се бојим да се са неким ко на Ваш начин познаје веру и технологију (не могу се чудом начудити овим речима) не могу да разговарам тако да нас разговор одведе на виши ниво, па ја с моје стране прекидам желећи и Вама свако добро од Господа, као и г. Ђуровићу уосталом.

    Свиђа ми се

  27. @Јован Илијин.
    Хајде да вам се не обраћам „уличарски“ него Писамски: Окречени гробови, змијски породе, сатанско семе, лицемери, будале, слепци… Да наставим по Писму? Безобразни ови свеци, иако нису уличари као др ава Зоран:))
    Него, незналице, осим прелудија у коме си обећавао нешто, али шта, то се не зна, који су твоји таксативни аргументи? Ништа не значи када велиш да се овде појављују сунећени аргументи и сл.
    Ствар је јако једноставна, без потребе за патетиком; нпр., тврди се: „Никад није анатемисан Грегоријански или Миланковићев календар који су прецизнији од Јулијевог“. Са друге стране, где је тај документ на који се позивате да су Оци „благословили и освештали“ Цезаров календар. Наравно да таквог документа нема јер је то тотални дебилизам. Канонски је одређено да поводом пасхе александријски патријарх шаље окружницу и ништа више.
    Ево, ава, још на један парадокс да ти укаже: православни прихватају Јована да тајна вечера није била пасхална, али не прихватају традицију која је потекла од њега, и све до четвртог века држана у Малој азији, да се Пасха поклапа са јудејском! Видиш, ми православни смо приклично компликовани људи:))).
    Дакле, приони хришћанским врлинама, а не реторици; узми да читаш, радиш, да се смираваш, а не да се одмах осећаш прозваним и увређеним. Не запевај, није мушки, него ради и одатле износи аргументе, а не сплачине.

    Свиђа ми се

  28. Поштована господо, да се поново вратимо на предходно писаније, али овог пута да лепо прочитате шта пише, а не да прескачете редове или се правте да не постоји:

    Истинотражитељ написа следеће:
    „““ Julijanski kalendar su u CRKVENU UPOTREBU uveli božanstveni i bogonosni oci prvog vaseljenskog sabora kojom prilikom su ga OSVEŠTALI( vidim da vam taj termin nije jasan,ili blizak-a trebao bi,jer kao što znate u Pravoslavnoj crkvi se oduvek SVE što se tiče crkve O S V E Š T A V A !-uostalom uzmite knjigu koja se zove Trebnik,pa pogledajte,šta se sve kod nas osveštava,ili ako vam je bliži izraz osvećuje) i BLAGOSLOVILI za večno! Pritom su „bacili“ anateme na sve one koji bi u budućnosti,promenili praznovanje praznika( mesecoslova tj.kalendara) a posebno Pashe.“““

    А ја питах ко је и где и када ОСВЕШТАО календар???
    Таквог податка нигде нема нити постоји нити је икада некоме на памет пало да то уради.
    Дакле, лаж и манипулација која би требала да прође као истина. Може, да, али баш код тог обичног, простог народа, који нити зна нити је икада учио нешто по тој теми.
    А таква манипулација се зове секташење и разарање српског националног и духовног ткива.

    Даље дотични пише (цитирам):
    „““Time je i ispunjeno JEDINSTVO crkve,a svaki onaj koji se usudi i drzne,da promeni ili koriguje nešto,potpada pod anatemu svih svetih otaca svih vaseljenskih sabora,kao i kasnijih otaca iz 16 veka,koji su se bili sastali da bi anatemisali sve one koji bi eventualno uveli gregorijanski neblagosloveni kalendar u bogoslužbenu upotrebu u Pravoslavnoj crkvi( vidi SIGILION iz 1583 godine)“““

    Ево, ја видех. Видех и то и после тога, па написах оно што стоји у званичним списима оног времена које дотични помиње, од речи до речи:

    „““На Сабору Источних Патријараха 1583. Константинопољског Јеремије, Александријског Силвестера и Јерусалимског Софронија са другим Архијерејским Синодима, изречена је анатема на све оне који следе Григоријански календар:
    Пошто црква старога Рима, која као да се радује због сујете својих астронома, несмотрено изменила прекрасне одредбе ο светој Пасхи којих су се придржавали хришћани, и које су установили и одредили 318 Светих Отаца Првог Светог и Васељенског Сабора Никејског, које су поштовали хришћани свих земаља и по којима су празновали – тога ради појавила се саблазан. Јер су пред нашу Смерност стали људи Јермени, питајући ο пракси празновања, пошто и њих присиљавају да приме ове новотарије.
    Због тога смо и морали да кажемо шта су ο овоме установили Свети Оци. Наша Смерност, размотривши ствар заједно са Најблаженијим Патријархом Александријским и Најблаженијим Патријархом Јерусалимским и другим члановима Синода, у Духу Светом, разјашњавајући оно што су ο овоме одлучили Свети Оци, одређује:
    Ко не следи обичаје Цркве ο Светој Пасхи и месецослову (календару) онако како су нам предати од Седам Светих Васељенских Сабора, који су их за нас добро установили да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Месецослов, тај – пошто се, као и безбожни астрономик, супротставља свим одредбама Светих Сабора и хоће да их измени или ослаби – нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и сабрања верних. Ви, православни и благочестиви хришћани пребивајте у ономе што сте научили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање; чувајте се и пазите ових, нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва наше Смерности буде са свима вама. Амин.“““

    „““По питању измене Свете Пасхе и Месецослова Кирил Архиепископ Константинопољски и Васељенски Патријарх 1756. године такође је изрекао анатему на оне који следе папску саблазан:
    Најчаснији клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника Павла, који говори: Ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам ми благовестили, макар био и анђео с неба, да буде анатема; ако је јереј или мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да пребива у вечним мукама. Камен и железо нека се распу и распадну – они никад и никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи као Каин, стењући и дрхтећи; и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео њихов нека буде са издајником Јудом и богоборцима јудејима; земља нека се отвори и нека их прогута, као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их гони са мачем у све дане живота њиховог, и нека подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног. Амин“““.

    Дакле, опет манипулација и лаж истинотражитеља на коју се већина примила за истину здраво за готово, као што је и сам текст Војводића.
    Обична лаж и манипулација са очигледном намером да се замажу очи опет простом и неученом народу.

    Нигде у документима не стоји АНАТЕМА против календара, већ против ПОГРЕШНОГ прорачуна пасхалије, за коју и ЈА ТВРДИМ ДА ЈЕ ПОГРЕШНА код римокатолика.

    Следећа лаж и манипулација јесте упорна тврдња да су помесни сабори НЕШТО одлучили и да је то Амин за све.
    Е, па није. На помесним саборима нису биле присутне све православне цркве, а да би нешто било валидно и од свих признато, треба да се одржи ВАСЕЉЕНСКИ Сабор, а да се одлуке донесу концензусом, а не простом већином. А последнји, седми, одржан је пре 1200 година (нисам рачунао „разбојнички сабор“).

    Одлуке помесних сабора нису обавезујуће низакога, ма ко да стоји иза њих.
    То би на пример изгледало као када бих ја бацио анатему на Војводића и тражио да се уведе света инквизиција за све који не прихвате моју анатему.
    Хмммммммм истини за вољу и није лоша та идеја о инквизицији, бар за неко краће време.
    Свакако, да ово што написах у шали, није обавезујуће. Тако није ни оно што донесу неки помесни сабори, У осталом, реч сабор може свако да употреби било зашта. Није САБОР света крава па да ту реч могу користити само и једино епископи и патријарси. И САБОР у Гучи је сабор па нема ни епископа ни одлука које васцело православље мора поштовати.

    Искрено говорећи, ако треба да слушам сваког епископа шта кеже, а многи су противречни, боље са се обесим као Јуда о прво дрво. Јер кога да слушам, Артемија или Јована или Амфилохија или …….?

    И пре него се упустимо у цитате разних Светих отаца, у место житија које читате, прочитајте нешто из науке која се зове Патрологија. Верујем да ћете се дебело изненадити, а многи ће и напустити православље и отачку веру, што ме не би ни изненадило, нити би било први пут да се дешава код оних који МИСЛЕ да су велики православци, а у ствари идеју немају ни шта је хришћанство ни шта је правослевље, а о детаљима и разликама између православних и римокатолика нећу ни да говорим.

    И на постављено питање о малој школици да одговорим и ако овде нисмо да би се тукли дипломама. Астрофизику нисам први поменуо нити сам било чије образовање довео у питање.
    Па добро… Имам недипломирани електротехнички факултет и дипломирану поморску академију трговачке морнарице. Где су основни предмети баш календари, астрономија, звездана навигација, електронска навигација, математика (уже, сферна тригонометрија), картографија, океанографија, метеорологија и вазда сличних предмета. Тридесетогодишње искуство и праксу нећу да рачунам, као што нећу да рачунам и велики број разних допунских вишемесечних курсева из разних области навигације (опет везано за календаре, време и астрономију), што је била обавеза и поред завршене школице да бих могао ваљано да радим свој посао. Посао који сам обављао изискивао је стално дообразовање и учење и не спада у оне послове где се заврши школица и нема више учења и школа.
    Што се тиче образвања из друштвених наука, учио сам социологију као обавезан предмет, а историографију раног хришћанства и хришћанства до средњег века, изучавао сам и изучавам из хобија и задовољства. Веома привлачна наука, занимљива из свих аспеката, како друштвених тако и природних. Свашта нешто се може научити ако се има воље и жеље.
    А дружећи се са умним људима обе цркве, покушавам да сазнам туђе знање и мишљење, којим обогаћујем своје.
    И као што неко од предходника рече „Интернет је чудо“. Јесте чудо, а још веће је чудо када прочитате и коју књигу којих нема на интернету. Када прочитате нешто на неким „страњским“ језицима па себи отворите још више видике.
    А опет што се тиче познавања језика моје знање је скромно у односу на неке, којима могу само да завидим, као што је на пример авва Зоран.
    Знам само Енглески, Грчки, нешто Руског и шпанског. Са латинским се слабије сналазим, али има добрих људи који ми могу превести неки текст и утажити радозналост.

    Надам се да сам испунио ваша очекивања овим делом своје биографије и детаљима око образовања.

    Свиђа ми се

  29. Смирите се г. Ђуровићу, себе ради и читаоца ради. И не трпајте сами себе у ред оних којима је дато да се њихове речи у Писмима чувају. Осим тога, идиотима и дебилима се (најчешће) називају људи са Дауновим синдромом, то су изрази којима се означава степен нечије (не)интелигенције.Мени је измерен коифициент од 148, те грешан сигурно јесам, али дебилан нисам. Грехота је да користите изразе који се примењују на бића која су необјашњивом вољом Божјом рођена са менталним недостацима. Њих повређујете.
    Мислим да сам био врло јасан, нагласивши више пута и потцртавши битно у тексту , оно чега се плашите као ђаво од крста. Зашто, не бих се тиме бавио.
    Питате ме „Са друге стране, где је тај документ на који се позивате да су Оци „благословили и освештали“ Цезаров календар.“ Не разумем где сам о томе говорио? Око календара и анатема су вођене многе расраве и сигуран сам да сте у току са тим. Али поента није у осуди календара и анатемисању календара, анатема се односи на људе, а не на календаре. Али када се појединци анатемишу анатема иде и на њихове следбенике…Ваљда ви као др наука то знате. Да ли Вам је сад јасније куда би нас логичко размишљање водило? И зашто се ради о полуистини?
    Дакле, последњи пут, потенцирам оно о чему текст г.Војводића јасно говори, а иначе је то и предмет неких мојих истраживања, о историјском инжињерингу. КО и ЗАШТО то ради. Не знате о томе? Изволите читајте. Ако знате, зашто то избегавате да признате. Не окрећите причу на своју воденицу, отупеће вам воденички точак о камење, те нећете жито самлети како ваља.
    Хвала на саветима. али не бих духовника да имам и на интернету. Што се увредљивости тиче, нисам се осетио увређеним, да ли је требало?

    Свиђа ми се

  30. Pitanje za najgordijeg među gordima:
    Je li sada 2015-ta po oba hrišćanska kalendara?
    Jeste!
    Proslaviše li Gregorijanci Uskrs pretprošle nedelje?
    Proslaviše!
    Proslavismo li mi, Julijanci, Vaskrs prošle nedelje?
    Proslavismo!
    Hoće li Gregorijanci slaviti Hristovo rođenje 25.12.2015-te?
    Hoće?
    Hoćemo li mi, Julijanci, slaviti Božić svog 25.12.2015-te?
    Hoćemo!
    Dakle, slavimo li gospodo „sveznajuća“, Đuroviću i Iliću, i jedni i drugi, u svakoj kalendarskoj godini prvo Vaskrsnuće, pa onda Rođenje Hristovo?
    Činjenice kažu da slavimo i to po hronologiji koju je, kako reče Gordi, upravo Crkva uspostavila!
    Na kraju: Da li sam ja „uštinut“ ili ste vas dvojica prozirni manipulatori?

    Свиђа ми се

  31. П.С.
    Године стисле, па да не заборавим горе много пута поменуто, а вечито прескочено….
    1. У доба првог васељенског сабора, није постојала православна, а тиме ни римокатоличка црква, већ једна једина хришћанска црква. Тако да отпада у старту „нека друга црква и анатема“.
    2. Ако јесте тако са анатемама, поменух ја и Св. Саву и онај чудни календар који је баш у време најснажније српске државе коришћен (она чувена 7523 година данас).
    3. Да ли су сви краљеви српски и Св. Сава дакле јеретници под анатемом, ако је ранија тврдња тачна.

    Мало смо се заиграли православља, зар не ?

    Свиђа ми се

  32. Драган Илић said:

    Моји аргументи су:
    1. Астрономска дешавања
    2. Природне појаве
    3. „Прескакање“ Васкрса
    4. Византијски календар
    5. Непознавање јулијанског календара
    6. Земља није равна плоча, већ округла, ротира се око своје осе, па око Сунца, а цео сунчев систем се креће корз галаксију Млечни пут, а галаксија кроз васељену.

    човече, иди својим путем и веруј својој науци, а нашу традицију, календар, веру и обичаје заобиђи уколико ти се не допадају и нису по твојој мери …

    Свиђа ми се

  33. @Јован Илијин
    Окречени гробу, да те тако од сада називам, по Писму, да се не би чупао из блата позивајући се на друге ствари, даун особе и сл. Кад си моје изразе назвао уличарским, ја ти дадох Писамске. Ни они ти не пријају. Ја сам скоро био са даун особама, причешћивао их, и са њима сигурно не упоређујем тебе, офарбану гробницу. Тебе не бих причестио. Не само због тога што не знаш шта значе етимолошки идиот и дебил, које ти употребљаваш у твом скоројевићком контексту, него што си ван сваке благодати Божије. Зато те не бих причестио.
    Још да додам, Окречени гробу, да се анатеме не односе на људе, како ти велиш, него на учења; одбацују се наопаке науке, а не људи. Да је тако, како ти мислиш, онда би морали да испишемо многе свеце из календара јер су били јеретици. Када се помињу имена, она су везана само за носиоце јеретичких учења, а како су ти јеретици били неодвојиви од њих, били су и анатемисани. Но, пракса је била да се анатемишу доктрине, а не личности.
    Са друге стране, Окречени гробе (надам се да ти прија писамски израз, који није као мој уличарски), нигде не донесосте документа где је анатемисан Грегоријански или Миланковићев календар, који су прецизнији од Јулијевог, и фамозни „никејски“ који благосиља Јулијев календар!

    Свиђа ми се

  34. Ах, Ви о себи говорите овим коментаром, не о мени. У блато сами себе све дубље гурате и верујте ми не радујем се вашем потонућу, јер какав бих онда хришћанин био.
    Немојте ми само говорити о особама са дауновим синдромом јер такву особу у најужој породици имам. Ви користите непримерено те речи,не ја. Ја сам Вам указао да није у реду да неког називате идиотом или да користите реч дебилизам.Питајте и неког стручног а ја сам видео својим очима дијагнозе. Опет ви машете руком и терате осу са капе. И шта ако сте их причестили? Шта желите тиме да кажете? Ја сам их. г- Ђуровићу на рукама носио. Гопсод Вам еј можда тиме поруке слао, као и мени уосталом.
    О томе какав сте свештеник, сами сте се описали.
    Што се анатемисања доктрина тие, па носиоци доктрина нису кокошке већ људи. Обратите пажњу: „анатема СЕ ОДНОСИ НА“…
    По други или ко зна који пут, када сам ја рекао да је анатемисан грегоријанкси или миланковићев календар? Који смо то ми? Немојте молим Вас неке Ваше параноје с мојом маленкошћу да повезујете.
    Указуејм како покушавате да усмеравате ван поенте. И то упорно. Поновићу.Поента је КО и ЗАШТО спроводи историјски инжињеринг. Немојте рећи да такво нешто не постоји јер је искуствено и теоријски потврђено.
    Што се израза „окречени гроб“ тиче нити ми прија, нити ме не прија. Знам како је културно да се људи ословљавају, а Ви са сопственом памећу и савешћу чините.

    Свиђа ми се

  35. @Miroslav Andjelković
    Поштовани Мирославе Анђелковићу, за себе могу слободно да тврдим да нисам горд, већ изузетно упоран. Био бих горд, да нисам у праву било са научног било са религијског становишта.
    До сада, а у многим расправама предходећи овој, још ме нико није убедио, никаквим квазиаргументима да бих променио мишљење, бар по овој теми.
    Али исто тако, многи могу да посведоче, да ћу га прменити (по било каквој теми) када ми се докаже да грешим и тада се увек извиним због начињене грешке у мишљењу или дијалогу.

    Оно што ви називате гордост, ја називам упорност и то само из једног разлога.
    Позивам се на ону народну „Паметнији попушта“.
    На жалост или срећу постоји и други део који каже „док будале владају“.
    Е па ја спадам у оне који непопуштају. Ту сам бескомпромисан. Можете ме назвати и будалом, мени не смета, можете ме назвати како хоћете, али да ме разбијете, то не можете ни ви, ни било ко.

    Ако бих дозволио себи да вам попустим и искључим се из расправе, то би био само одраз моје слабости, а када је у питанју истина нисам слаб.
    Можда некоме личим на Дон Кихота и да се борим против ветрењача, али како год, то су моје ветрењаче, мој мач и мој коњ. И до сада се није нашао јунак да ми отме мач и сруши са коња. Не ћутим ни попу ни владики и никада нисам, па нећу ни вама драги моји, са вашим квазитеоријама и квази (манипулисаним) доказима, да не кажем повремено исфабрикованим.

    И колико год се ви трудили причом, умотаном у чоколаду, ја се надам бар једним јединим валидним доказом (који до сада нико није изнео осим Ђуровића и моје маленкости), одговараћу вам на коментаре. Не због себе, већ због великог броја људи који читају овај блог.

    И када бих попустио, разочарао бих све оне који не коментаришу, али очекују од мене да на сваки ваш квазидоказ, поставим аргумент који се може наћи у писаној форми било у архивама, било у књигама реномираних историчара или теолога, а не Ден Брауна.

    На крају…. НЕ драги господине. НЕ и опет не. Не можете тако манипулисати чињеницама.
    Са неке стране, и логиком рачунања по грегоријанском календару, а придржавајући се јулијанског, тако „личи“, али није.
    И опет понавњам, јулијански календар, нова година почиње у септембру (првог или четрнаестог, зависи), а не у јануару.
    Ако ћемо већ да се играмо тачности.
    Али неће моћи да рачунате по грегоријанском, а владате по јулијанском, па како се вама ћефне. Ту сам већи зилот од вас, гарантовано.

    А и ако идемо вашом логиком, независно од почетка математичког бројања, УВЕК се као прво рачуна рођење, а потом смрт и васкрсење. То јесте неисправно математички, али ЈЕСТЕ теолошки, баш оно на шта се ви позивате.

    У осталом и само рођење Христово (прави датум) је дискутабилно са научне стране и због те непознанице концензусом је усвојен 25. децембар. Тога су били свесни и Свети оци оног доба када се о томе расправљало јер постоје записи колико су и како расправљали ту тему.

    @Јован Илијин
    Овог пута осећам да морам одговорити и ако се писање односи на Ђуровића.
    Толико је „јака“ та прва реченица, да не могу остати хладан.

    Ни они Свети, чије су речи остале до данас у Писму записане, чија се имена и данас помињу са поштовањем, док су живели, нису знали да ће им имена бити записана и запамћена. Нису били сујетни и нису тежили као томе.
    Дакле, како и одакле ви знате да Ђуровић неће бити записан и запамћен кроз векове на основу оних писанија које је као теолог тако лепо истражио и записао?
    Одакле таква смелост да изразите такво виђење ствари?
    И ваше речи, ко зна, могуће је, да остану вековима записане уз исто такво поштовање. Ваше, свачије, то зна само Господ и нико више.

    Што се саме анатеме тиче, преозбиљно је то схваћено. Валидне и праве анатеме (Проклетства) нису ни апостоли, а још мање Христ, бацали на некога (осим ако не речунате ону смоквицу из Писма).
    Анатеме које су бацали и једни и други, свак на супротну страну, су биле као она дечија игра „врати ми моје крпице, нећу више да се играм“, па су их озбиљни патријарси и папе веома брзо повлачили као да нису ни постојале.

    А они који су од вере у Господа животворнога покушали да направе магију и врачање, бацали су анатеме на све и свашта. Као оне бабе по селима што редом проклињу све и свакога. Само будала може такве ствари да прихвати за озбиљно, јер и само Писмо и Света Јеванђеља о проклетствима имају и те како лоше мишљење.

    И још нешто о тим анатемама…..
    Ондашњи, а и неки данашњи богослужитељи су себи утувили у главу, да ако им је благодат службе дата Светим Духом, да могу тог истог Духа Светога да користе како им се прохте, па и онда када има сујете или када су тврдоглави или ако им се неко замери, независно да ли су у праву или не.
    Сваки иоле озбиљан теолог ће вам рећи да се проклетства не примају ако су дата у љутњи, сујети или неразуму (то са духовне стране), а да су чиста глупост коришћена да заплаши сујеверан народ (што су ови обилато користили), када је у питању прагматичност анатеме.

    Свакако, много страшније звучи када неко у мантији каже „анатема или анатемасе-грчки“, него да каже обично „проклет или проклет био“.
    Страота…. анатемисао га…. а овај се па много потресао са друге стране.
    Хајте молим вас…..
    Онај други му такође узвратио истим речима, па се на пола пута судариле две анатеме.
    И ко је пропао???
    Историја каже НИКО!
    Никоме се ништа није догодило. Никоме није склизнуо магарац у јендек, нико није пољубио дрво са аутићем. Сви живи и здрави, умрли у пристојној старости својој и поред силних анатема, а ови фришки још се швићакају које куда и на памет им не пада да рикну.
    Дакле, смејурија.

    Искрено, обожавам овакве расправе, када крену овим током магијског приказа вере хришћанске, па теологију као изванредну науку, покушају да спусте на ниво култа или магиског култа где се нешто тајно ради и врача да би се неко упропастио.
    Далеко је то и далеко су овакве расправе од Господа. Верујем некако, да Свемогући када ово чита, вришти од смеха. Док је плакао од будалетина током средљег века, сада се смеје и ужива у људској глупсти којој краја нема, како Ајнштајн рече једном.

    Свиђа ми се

  36. П.С. И престаните да као случајно убацујете реченице као на пример :“онда би морали да испишемо многе свеце из календара јер су били јеретици.“ провидни сте.

    Свиђа ми се

  37. Г. Илићу, будући упитан :“Дакле, како и одакле ви знате да Ђуровић неће бити записан и запамћен кроз векове на основу оних писанија које је као теолог тако лепо истражио и записао?
    Одакле таква смелост да изразите такво виђење ствари?“ ,ево дајем одговор.
    Бојим се да нисте разумели, управо сам слично говорио г. Ђуровићу, да се САМ не убацује у свеце.
    Нигде нисам рекао шта ће бити или неће бити у будућности. Верујем да можете да уочите разлику. Немојте молим Вас врло произвољно тумачити моје речи.
    Оно остало, као што већ рекох нећу даље коментарисати.

    Свиђа ми се

  38. @Ненад
    Мени се само вера допада, а обичаји и традиција нема благе везе са вером.
    Сам Христ је одбацио обичаје и традицију и увео нову цркву.
    Какви обичаји када код нас свако село има свој обичај који је назови „православан“. Аман одакле ти то…

    То је секташење и терање јереси, а не вера хришћанска и православна.

    Ето, ако баш идемо по православним „обичајима“, један од њих је и дискусија о календарима коју настављам овде после првог васељенског сабора.

    По некада ви акакијевци и ревнитељи не знате шта причате.

    Свиђа ми се

  39. @Јован Илијин
    „““И не трпајте сами себе у ред оних којима је дато да се њихове речи у Писмима чувају.“““

    Колико сам разумео, ви га стрпасте, јер нигде не прочитах да је он себе стрпао.
    Ако само погрешио, молим праштајте.

    Свиђа ми се

  40. Имаш ли ти за хлеба кад пишеш овакве чланке? Додао бих да је Јулијански Календар последица каквих таквих астрономских мерења док Григоријански није календар него папским указ! Мислим да је та тропска година само изговор за наведени указ! Јулијанаски календар се надовезује на Србски календар по коме је сада 7523. година али и 2015 од Рождества Богомладенца!

    Свиђа ми се

  41. Đurovića znam sa Bogoslovskog, a upisao ga je jer nije položio prijemni na likovnoj akademiji, pa onako očajan silazio nizbrdo i naišao na Bogoslovski, na kome se tada nisu polagali prijemni ispiti. …. Proslavio se kasnije slikajući papske portrete, i papskih prelata… U patrijaršijiskom Pravoslavlju, zvaničnom glasilu SPC, zabranjeno je objavljivanje Đurovićevih blasfemičnih tekstova…

    Свиђа ми се

  42. @Весна, односно, Огњо Војводићу! Осим што се кријеш иза женског имена, да и неки веш не носиш испод одеће?:))
    Прошли пут си украо налог Деја Бешовића, замало са чоеком да ме посвадиш (већ смо се за пиштоље били похватали), али ми он написа да си ти био тај манипулатор, а овде је јавно рекао да нема никакве везе са речима које су написане под његовим именом (користио си и његов фб налог да би ловио ђевојчице и на оном сајту: Артемије једина истина износио разне бљувотине на мој рачун), а један од текстова је изнео управо ову лаж о мом упису на БФ (као, из фрустрације сам га уписао).
    А ево податак истинити за моје житије. Ја сам у Подгорици (ђе сам имао несрећу да те упознам са Владом Лакићевићем), у гимназији С. Шкеровић завршио трећу годину дизајна, и како сам био нестрпљив, одлучио сам се да покушам да положим пријемни на ликовној академији, па сам морао да полажем диференцијални испит јер нисам имао четврту годину гимназије. Тај диференцијални, који је био изузетно тежак, положих, али сам пао на цртању из кога сам био више него сјајан. Место дешавања је Нови Сад, а не Београд, како овај (нес.., иако му је отац, пјесник, Момир Војводић био чоек) алудира. Онда смо отишли, ја и мој ујак, Илија Вуксановић, који је постао психијатар у Хајделбергу и вршио је периције за тадашње високе Југословенске политичаре (пензионисао их ако је требало), у секретеријат да видимо шта је било посреди. Секретарица рече: „А, ви сте из Црне Горе! Да вас поштедим малтретирања, треба да знате да је наша прећутна политика да се не уписују студенти из других република“. – То је било време аутономаша, тако да је и сам Амфилохије, који је тада столовао у Вршцу, имао грдних проблема јер су му залепили етикету националисте.
    Елем, врнух се у тадашњи Титоград, заврших дизајн, а у међувремену сам упознао о. Драгана Митровића, који је тада служио у св. Ђорђа Под Горицом и блаженопочившег о. Лазара из Стијене Пиперске. Дружење са њима ме је мотивисало да упишем БФ. То се и десило наредне године (дакле, ништа р…, није било како ти представљаш). Полагао сам код покојног о. Радована Биговића, положио као један од најбољих и зато добио смештај на БФ! Био сам соба до данашњих о. Радомира Никчевића и еп. Јована Пурића (поздрави ме сада за Васкрс), а данашњи еп. Јоаникије Мићовић је био на горњем спрату и са њиме сам се стално саветовао када сам имао неки проблем. Већ на другој години сам добио самицу на том спрату, а О. Војводић се тада уписао и био са троје других.
    Следеће године смо ја, честити Будо Кнежевић, Алексић „Кенгур“ и О. Војводић изнајмили један стан код Каленић пијаце. Морали смо да припретимо Огњену што се бријао и остављао све у лавабоу, јер нико није био дужан да чисти иза њега. Но, то је био најмањи проблем јер је Оги имао фрустрација са женским светом. Наиме, био је леп и наочит момак, али је хтео да нађе неку девицу. Зато ме је стално стартовао: Ти би могао да будеш са неком Србијанком? – Или: Знаш што пјевају ове младе београђанке: Ко се с нама дружи, к…. му је дужи – Или: Знаш што кажу мајке београђанке ћеркама када напуне 40 година? Не плаши се кћери, наћи ће се неки црногорац и за тебе!:))
    Како је писац календара завршио средњу музичку, знао је да се затвори у собу, све замрачи, узме гитарту, трупка ногом, пјева Иперагија теотоке, а пушти касетофон из свег гласа са Рамбом: Пријатељу, пријатељу, што си синоћ…
    Како сам већ тада показивао пастирских склоности, саставих календаристи и један подужи осмерац: А ој, Огњо Војводићу, ђе утече сиви тићу, скрио си се од облака итд…
    Но, изгледа да моји пастирски почеци нису уродили плодом:)))
    Још нешто Огњени, како ме знају овде да сам уличар, ако ме видиш у Подгорици, бјежи колко те ноге носе, јер ће се ова расправа завршити на традиционални цикотићки начин. Такође ни Бешовићу не излази на очи. Замолио сам га да те не изломи, али да ли ће ме послушати, нисам сигуран.

    Свиђа ми се

  43. Синоћ сам, као и увек пред спавање, размишљао о својим поступцима у току дана. И одједном сам постао свестан замке. Сматрам да је ваљано да о томе овде проговорим . Наиме, иако сам недавно разумео да је Ђуровић свештеник и то СПЦ, ту информацију нисам до краја регистровао. Могу за то тражити оправдање у начину на који он разговара са читаоцима овог сајта, могу пронаћи много разлога и доказа да он није достојан свештеничког чина у православној цркви, али то је моје мишљење и мој суд и не смем олако да истичем. Чињеница је , дакле, да он јесте још увек свештеник у СПЦ и да постоји ред. Тај ред ја поштујем као сваки православни хришћанин који тежи да буде одговоран пред Богом и људима и није ми драго што сам га заобишао и тиме непромишљено допринео анархији која је све очигледнија. Јавићу се по овом питању накнадно.

    Свиђа ми се

  44. Ау, сад видех онај коментар … ваља ми пожурити у цркву, овде ће се и пиштољи вадити. Бог нам у помоћ!

    Свиђа ми се

  45. Ђуровић:
    “Неко, мало уштинут, рече како није важно да ли је рођење или васкрсење пре. Црква је календар установила линеарно, хронолошки. Наравно да је то било ствар консензуса, али да неко прво слави васкрс, па онда рођење, то је бесмислено. Но, треба да знамо да сви не користе мозак, тако да аргументи који се темеље на логици и математици не важе за такве. Но, ТАКВИ су увек од цркве били препознати као јеретици и секташи.“

    Анђелковић:
    Pitanje za najgordijeg među gordima:
    Je li sada 2015-ta po oba hrišćanska kalendara?
    Jeste!
    Proslaviše li Gregorijanci Uskrs pretprošle nedelje?
    Proslaviše!
    Proslavismo li mi, Julijanci, Vaskrs prošle nedelje?
    Proslavismo!
    Hoće li Gregorijanci slaviti Hristovo rođenje 25.12.2015-te?
    Hoće?
    Hoćemo li mi, Julijanci, slaviti Božić svog 25.12.2015-te?
    Hoćemo!
    Dakle, slavimo li gospodo „sveznajuća“, Đuroviću i Iliću, i jedni i drugi, u svakoj kalendarskoj godini prvo Vaskrsnuće, pa onda Rođenje Hristovo?
    Činjenice kažu da slavimo i to po hronologiji koju je, kako reče Gordi, upravo Crkva uspostavila!

    Утече ми Ђуровић са мегдана.
    Није ваљда да сам га матирао простом здраворазумском логиком, њега доктора, па још теолошких наука!?
    Толике теолошке књиге је прочитао, а остао је необавештен по питању хронологије прославе Божића и Васкрса?!
    Дакле да потврдим мат: како по Грегоријанском, тако и по Јулијанском календару у свакој календарској години прво се у првој половини године (најчешће у априлу) прославља Васкрс, а онда, на самом крају године, 25. децембра, Божић!
    Не мора човек да буде математичар, па ни нешто нарочито интелигентан, да би уочио ту чињеницу!

    Ево и “бисера“ које на ту тему пред нас просу г. Илић:
    “Са неке стране, и логиком рачунања по грегоријанском календару, а придржавајући се јулијанског, тако „личи“, али није.“

    Како то личи, а није?

    Апелујем на г. Лазића да се огласи поводом приземног нивоа дискусије Ђуровићеве и огради се од увреда које овај беспризорно упућује преко Стања својим опонентима!

    Хвала!

    Свиђа ми се

  46. @Мирослав Анђелковић
    Да сте се бар мало потрудили да прочитате моје коментаре, бар два пута сам објаснио зашто није.
    Као што рекох, или прескачете редове или не читате коментаре (игноришете), а одговарате на исте.
    Знам да је читање коментара напорније од читања малих огласа или умрлица по бандерама, али се бар мало потрудите, видећете, није тешко читати.

    @Λέσανδρος Καρανήδες
    Црни Александре, бео ти дан био. Ил’ у школу ил’ код доктора, то је једино решење за твоју дијагнозу.

    Свиђа ми се

  47. @Јован Илијин
    Поштовани господине,
    И ја сам све до недавно мислио да је Ђуровић свештеник СПЦ.
    Но, он ме је, на себи својствен начин, обавестио да сам био у заблуди!
    О томе можете прочитати овде:

    https://stanjestvari.com/2015/03/18/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BE/#comments

    Погледајте Ђуровићев коментар датумиран са: 23. март 2015. у 19:46

    Свиђа ми се

  48. @Мирослав Анђелковић
    :::::::::))))))))))))))))) Легенда си, мајке ми:))) Најискреније. Улепша ми јутро:)) Па ви „календаристи“ немате ни појма шта је црквени календар и година? Да ли ти знаш када почиње црквена година? Очигледно је да не знаш, па онда не би лупао како прво славимо Васкрс а онда Божић! Ајде, узми неку књижицу у ручице, или пођи до попе па питај… Ко пита не скита:)))
    Мада, можда је боље да се не распитујеш, јер како бисмо могли да се смејемо ако не бисмо читали овакве глупости?:))

    Свиђа ми се

  49. @Зоран Ђуровић
    Архијеретниче, где год да се појавиш, у стопу те прате.
    Те јеси поп, те ниси, те јeсi у СПЦ те ниси, те јеси Царградски те ниси.
    Ови несретници никако да похватају ко си и шта си. где и шта службујеш.
    Углави који линк са сликицама, јер како видим, читање им тешко пада. 🙂
    До краја баладе још ћеш бити и папски нунциј.

    Свиђа ми се

  50. @Зоран Ђуровић
    Аман Ђуровићу, ми водимо полемику о Грегоријанском и Јулијанском календару, а не о црквеној години!
    Све Ваше “смешне“ тврдње односиле су се на та два календара и ни на шта друго!
    Одакле потегосте сада “црквену годину“!
    Жао ми је, сувише сам Вам подигао летвицу!
    Не можете је са Вашом масом, годинама и “виспреношћу“ никако прескочити!
    Зато се и служите оваквом заменом теза, сличном оној коју примењује мали Ђокица који не зна ништа о глистама, али зна пуно о слоновима, који на наставниково питање да каже све што зна о глистама, одговара да кишна глиста личи на сурлу слона и даље наставља да прича о слоновима!
    Здрави Ви мени били и порадите мало више на зауздавању властите сујете!
    Добили сте шах-мат, (за шта постоје забележени трагови), тако да Вам накнадно рушење фигура на табли не служи на част!

    Свиђа ми се

  51. @Мирослав Анђелковић
    Па ти, Анђелковићу и са Алцајмером се дружиш: „Dakle, slavimo li gospodo „sveznajuća“, Đuroviću i Iliću, i jedni i drugi, u svakoj kalendarskoj godini prvo Vaskrsnuće, pa onda Rođenje Hristovo? Činjenice kažu da slavimo i to po hronologiji koju je, kako reče Gordi, upravo Crkva uspostavila!“
    Богослужебна црквена година почиње 1. септембра по старом календару, тако да лупеташ када причаш да прво иде Васкрс (одаје те и језик да ниси у цркви, јер не би настрано говорио „Vaskrsnuće“ – то чу од неког брата Хрвата) па Божић!
    Но, можда ти хајдегеријански говориш или апофатички, па да те ми не разумемо? Ја се онда огреших, из незнања, о тебе… Помислио сам како тврдиш да иде прво Васкрс па Божић… :)))
    Ви секташи, када лажете, никада, чак ни пред очигледним разобличењем, не признајете да сте слагали, а када се покаже да лупате, ни онда се не опасуљујете! Помрачење ума – дијагноза.

    Свиђа ми се

  52. @Зоран Ђуровић
    Е мој Ђуровићу, није ни чудо што су Вас избацили из СПЦ!
    Како нам је г. Лазић честитао Ускрс?
    “Христос воскресе“!
    Мој деда, српски сељак, је целог живота славио Васкрс!
    Шта ћу, остало ми од деде!
    А деда ми је био православац!
    Никако Хрват!
    Да можда не захтевате да Вам, поред своје, доставим и дедину крштеницу на увид?
    Ја сам, дакле, само превео стари црквенословенски на актуелни српски!

    Умем и ја да постављам дијагнозе, мада нисам лекар за душу, али кад су симптоми тако очигледни као код Вас, онда и ја, као лаик, дозволим кад-кад себи ту слободу!
    Ваша дијагноза је: Dr. Jekyll and Mr. Hyde!

    Свиђа ми се

  53. @Dr. Jekyll and Mr. Hyde

    Гуглах мало по нету и ево шта нађох о Васкрснућу:

    http://manastirbesenovo.org/gorjana-ana-dabic/

    http://www.leposavic.rs/sve-vesti/crkva/236-sv-c-n-b-l-z-n-hris-v-v-s-rsnuc.html

    http://srbin.info/2014/04/20/vaskrs-u-rusiji-svetlo-hristovo-vaskrsnuce/

    http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=57790#.VS5VGfCdOVo

    http://www.rpvgd.info/index.php/component/k2/itemlist/date/2015/4/11

    Као што видите, има ту и један црквени сајт, један руски, један срБски државни, па чак и један равногорски из Републике СрБске и сви користе термин ВАСКРСНУЋЕ!?
    Хрвата нигде ни у траговима!

    Свиђа ми се

  54. У сусрет највећем православном празнику, покушаћемо да разбијемо недоумице око тога како је правилно честитати Ускрс односно Васкрс. Поздрав који православни хришћани упућују једни другима поводом овог празника требало би да гласи: Христос васкрсе или Христос воскресе, а не би требало користити Христос васкресе, Христос воскрсе или Христос васкрс и сл.
    Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

    То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XI века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног „В“, а од XV века па надаље изговарају их са „А“.

    Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са „О“ у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

    Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути и сл.

    Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно „У“ добијено од старог почетног „В“ (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено).

    У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе.

    Остали облици који се чују, а које смо помињали (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

    http://www.srbijadanas.com/clanak/u-nedoumici-ste-vaskrse-ili-voskrese-evo-kako-pravilno-cestitati-uskrs-10-04-2015

    Свиђа ми се

  55. @Мирослав Анђелковић
    Видим да сам успео да ти ставим до знања да си лупао када си говорио да прво иде Васкрс па онда Божић! Наравно да си јуначки оћутао пропливавање:)))
    Онда си пошао да гуглујеш зато што сам не знаш како се каже Васкрс. Није мени тешко то да ти објасним, али има озбиљнијих питања, а не ова на које и баба може да ти одговори. Добро је такође и то што те полако присиљавамо да пишеш ћирилицом, мада користиш хрваштину у говору: „Како нам је г. Лазић честитао Ускрс?“
    Срби кажу Васкрс/Васкрсење, Хрвати Ускрс, Ускрснуће/Васкрснуће. Ти си употребио именице Ускрс и Васкрснуће. Ни српски не знаш:)), јер линк:
    1) ВАСКРСНУЋЕ БЕШЕНОВО, је глагол 3. лице једнине футур. Српски разликује глаголе од именица. Ваљда знаш да постоје глаголи и именице?
    3-4) је превод текста који је на руском написала Милена Фаустова, а преводилац је полуписмен (неко као ти), док у руском не постоји васкрснуће. Да је полуписмен у питању, види се када преводи „Благодатна ватра“, а у српском се каже „Благодатни/свети огањ“.
    2) Је неки твој неписмени брат, јер вели: „У свим храмовима лепосавићке општине свештенство и монаштво, поводом највећег хришћанског празника Ускрса, служило је јутарњу литургију. Веран народ, углавном млади и деца, окупио се у храму Светог Василија Острошког у Лепосавићу, где је служио и свету тајну причешћа обавио протојереј Миломир Влашковић“. Не каже се Ускрс, нити „веран народ“ (треба: верни народ), нити се среће ова перверзна формулација у српском: „служио и свету тајну причешћа обавио“.
    5) Четници, пошто су из Вишеграда пореклом, вероватно су примили хрваштину не знајући.
    Ево, сада ава да ти дочара о чему се ради. Срби кажу Васкрс/Васкрсење зато што следимо стсл. въскръсъ, тако да је полувокал иза В у српском је прешао у а (Васкрс/Васкрсење), а код Руса у о (Воскресение). О хрватској етимологи и називима за Ускрс, види: http://hr.wikipedia.org/wiki/Uskrs
    Због тога код Николаја, Јустина, као ни код једног српског црквеног аутора нећеш наћи твоју неписмену форму „Васкрснуће“.
    Зато, када будеш имао нешто паметно да кажеш (што је тешко очекивати), ти реци, са смирењем питај, а глупости ме поштеди.

    Свиђа ми се

  56. @Dr. Jekyll and Mr. Hyde
    Мало срБског језика за римскe близанце:

    ускрснути-ускрснуће-ускрсење;
    васкрснути-васкрснуће-васкрсење;

    прснути (пући)-прснуће-прсњење
    изврнути-изврнуће-изврњење;
    посрнути-посрнуће-посрњење;
    утихнути-утихнуће-утихњење,
    уштинути-уштинуће-уштињење;
    утрнути-утрнуће-утрњење;
    упрегнути-упрегнуће-упрегњење;
    уганути-угануће-угањење.

    Видљиво је да, сем за прва два глагола, за остале наведене, који имају идентичну глаголску основу, није могуће извести поименичење у облик са наставком “ЕЊЕ“, јер такве именице звуче рогобатно и као такве ни не постоје у срБском језику!
    Дакле, код Срба је језичка пракса да се поименичавање глагола са наведеним глаголским основама по правилу врши помоћу наставка “НУЋЕ“!
    Мећутим, код прва два глагола, потпуно је равноправна и правилна и друга варијанта поименичења са наставком “ЕЊЕ“!
    На крају, вратио бих римским близанцима Dr. Jekyll-у and Mr. Hyde-у (не Ромулу и Рему) њихов савет који дадоше горе смерном човеку Јовану Илијином:
    “Дакле, приони ТЕ хришћанским врлинама, а не реторици; узмиТЕ да читаТЕ, радТЕ, да се смираваТЕ, а не да се одмах осећаТЕ прозванимА и увређенимА.“

    Свиђа ми се

  57. Хвала на корисној информацији, г. Анђелковићу. Немам увек стрпљења да читам непотребне и предугачке расправе које не воде нечем корисном, па ми је промакло. Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  58. Zaista mi nije jasno zašto raspravljamo o Đurovićevoj biografiji, pomenula sam vaš dolazak na Teološki faks radi slikovitijeg prikaza vašeg odnosa prema pravoslavnoj crkvi, i odnosu prema episkopima SPC, a ljude koje pominjete ne poznajem, kao ni gospodina Vojvodića, za koga me proglašavate. Znam da ste se u crkvenim listovima svađali sa episkopima o dogmatskim pitanjima u crkvi, što dovoljno govori o vašoj svesti o crkvi i veri. Svi smo čitali da vas je mitropoliti Amfilohije u tekstu korio da to ne radite, kao i episkom Atanasijem, a vi ste ih vređali. Nije čudo da su vam uskratili pisawe u crkvenim glasilima.
    http://www.mitropolija.com/povodom-clanka-zorana-djurovica-papa-francisko-i-buducnost-odnosa-sa-pravoslavnom-crkvom/

    Свиђа ми се

  59. Чини се да овдје постоји једноставно рјешење: Ако се Благодатни огањ у Јерусалиму престане појављивати на Велику суботу по Јулијанском календару и почне појављивати по Грегоријанском, одмах би требало прећи на тај календар. До тада као и досад…

    Свиђа ми се

  60. @penzioner
    Стварно ми није јасно, да ли се неко потрудио да разуме написано.

    Израчунавање Васкрса нема везе са календарима. За прорачун Васкрса не треба никакав календар. Ни јулијански ни грегоријански ни мајански ни кинески…
    Битно јесте да се правилно израчуна по методологији православне цркве и он ће увек „пасти“ када треба у прави датум, што је утврђено на првом васељенском (никејском) сабору.

    Ништа више, ништа мање.

    Дакле, пролећна равнодневица, пун месец, прва недеља после пуног месеца, плус и ОБАВЕЗНО јеврејска пасхалија.
    И то је то. Нема више.

    За равнодневицу није битан календар, она пада увек у исто време, ма који календар да користимо. 21. март по грегоријанском или 8. март по јулијанском.
    Све једно…. После тога гледамо у небо и када се појави пун месец, после њега, прва недеља.
    Е, ту се завршава рачун за римокатолике, али не за православне.
    На све то православни додају и јеврејску пасхалију те добијају прави и тачан дан Васкрса, а пре тога Велику Суботу и Благодатни Огањ.

    Надам се да је сада јасно.

    Свиђа ми се

  61. Оги, немаш храбрости ни да се представиш. Одувек си био бескичмењак. Једину Весну коју познајем и која би нешто знала о мени је Никчевићка, а она је честита жена за разлику од тебе и не би се бавила пласирањем ових лажи.
    Твој „честити“ Амфилохије се толико понизио да је ишао код Иринеја бачког да се жали због мене, а Иринеј му је претходно свако мало делио пацке. Ни то понижење му није успело, тако да је Ђаковац остао уредник, а ја аутор који у патријаршијским часописима објављује, а такође пролазе и људи које ја уредништву препоручујем. Да ће ствар бити гора, патријарх Иринеј је потписао налог да ми се дају новци за научна истраживања (прва рата већ исплаћена)! Ти и слични теби су могли бити инспиратори Амфилохијевог напада на мене, али се провео као бос по трњу, као уосталом и Таса. Сада ме се Амфилохије добро сетио и стално пита за моје здравље. Пренеси му да сам добро, здраво и весело!:))
    Но ви сте само интриганти. Ево га овај Анђелковић који тврди да сам најурен из СПЦ. Где то прочита, Анђелковићу? Како каже народна: Бога се не боји, људи не стиди. Тако сам пре 3 године чуо како ме је жена напустила и одвела ђецу за Србију! Такође, секретар Војводић (лоше вам је презиме) са БФ написа како немају доказа да сам завршио основну школу. Кад га упитах како сам могао да завршим БФ, он рече: Е, то ти ја не знам!
    Ја пак добро знам да имам посла са нељудима јер ратујем са духовима који вас надахњују и видим да сам на правом путу чим им толико сметам. Само ви наставите да лажете на мој рачун, ваш тата се томе много радује, добри сте му следбеници. Ја ћу пак наставити да раскринкавам ваше махинације, тако да нећете успети да заведете Србе са светосавског пута.

    Свиђа ми се

  62. Нисам имао намеру да се укључујем у ову бесмислену расправу, али пошто се помиње и патријаршија, само сам хтео да негирам Ђуровића, јер му није нико ништа исплаћивао или уплаћивао. То што допуштате да Ђуровић јавно вређа старе митрополите и епископе СПЦ није на част овом сајту.

    Свиђа ми се

  63. @ Влада. Влада, рођак Србислава Жикића? Онда је јасан коментар.
    Владике су прво јавно напале Ђуровића, а онда су, како су честити, покушали да Ђуровића онемогуће да одговори. Православље је било храбро па је на жалост митр. мој одговор изашао, док Атанасије није допустио да се у Видослову, у коме ме је онако хришћански опљунуо, појави мој одговор. Него, постоји интрнет, па људи видеше шта сам имао да кажем. Добро су ме обоица упамтили, тако да Амфилохије стално пита шта радим у Риму, а Атанасије ме пре неки дан помену на предавању које је имао у амфитеатру на БФ.

    Свиђа ми се

  64. Господине Владо, колико сам ја разумео Ђуровић, према броју акција има велики утицај на уређивачку политику. Погледајте овде: https://stanjestvari.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/
    Међутим, јасно су истакнута правила коментарисања:
    https://stanjestvari.com/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0/
    Но, у позадини сигурно постоје разлози који су нама не до краја јасни.
    На крају ће се овде окупљати људи којима је стало да се расправљају, да одвлаче од теме, да оговарају једни друге. То је судбина многих сајтова. Мени се чини да г. Лазић који ми је оставио утисак културног и часног човека није имао много избора, нека ми опростити што доносим закључке без дубљег увида у „стање ставри“. Ми који би волели да сајт буде другачије место, немамо новца да га финансирамо. Појављује се све више особа који поред живе СПЦ бране православље, светосавски пут, хришћанство. Куда то води,јасно је. Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  65. @Драган Илић
    Хвала вам, сад сам разумио…Откако сам у пензији одлучио сам да нешто ново научим сваки дан… Проблемчић је са људима који нешто знају, поготово експертима, да мисле да је и осталима све јасно, као и њима, што очигледно није увијек случај, па и послије детаљнијег објашњења.
    @ Осталим коментаторима
    Може ли без вријеђања, ироније, сујета и осталог. Лично се осјећам непријатно кад то читам, иако није уперено против мене…Мене све ране мога рода боле, што рече бесмртни Шантић.

    Свиђа ми се

  66. @Влада
    Ђуровићев опробани метод је да у полемикама на Стању, на веома приземан, једног православног свештеника недостојан начин, покушава да увредама дискредитује опоненте уз обавезно замењивање теза и провидно спиновање!
    Ви демантовасте његову горњу тврдњу да му је СПЦ исплаћивала новац за његове “научне радове“, а он, ноншалантно прелази преко те своје лажи и напада Вас по основу тога што сте рођак неког Србислава Жикића (човека не познајем)!?

    @Јован Илијин
    Поштовани господине,
    Драго ми је да сте се на прави начин информисали о “стању ствари“ на Стању ствари!
    Јасно је да се близанци Dr. Jekyll and Mr. Hyde понашају тако, као да су себи купили 45 индулгенција за опрост свих њихових ******** које овде праве, трудећи се да од Стања направе свој ****!
    Правила на која указујете су јасна али се, по мени, не примењују, јер г. Лазића везују дубоки корени старог пријатељства са Dr. Jekyll-ом and Mr. Hyde-јем још из њихове предблизаначке фазе, тј кад су били само З. Ђуровић!
    Очито је да близанци бескрупулозно експлоатишу такво “стање ствари“!
    На време сам позвао г. Лазића у свом горњем коментару (15. април 2015. у 10:27) на следеће:

    “Апелујем на г. Лазића да се огласи поводом приземног нивоа дискусије Ђуровићеве и огради се од увреда које овај беспризорно упућује преко Стања својим опонентима!“

    Но, као што смо сви сведоци, он се није мешао у свој посао?!

    До неке будуће боље прилике, желим Вам здравље и срећу, а свима нама, несрећним Србима, да нам Бог подари снаге и разума!

    Свиђа ми се

  67. Видим да овде сви знају све – а понајвише како се воде сајтови! А ја сад знам како су у праву уредници оних сајтова (па и уредник једног на којем „обитава“ г. Мирослав Анеђелковић) који су укинули право коментарисања уређивачке политике (између осталих „укидања“).

    @ Ј. Илијин
    Без обзира на број акција – сви морају да поштују правила коментарисања. За вашу информацију, драги господине, и Ђуровићу и Анђелковићу (као акционарима) су брисани коментари а нпр. Вама нису. А нису зато што није било разлога, а не зато што јесте или нисте акционар.

    @ Пензионер

    Хвала на трезвеним речима, надам се да ће Вас послушати: ја више не апелујем на пристојност, сада само бришем без упозорења – мислим да сам довољно пута скренуо пажњу да се поштује Други и Другачији (а да се не повлаче приватне ствари).

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  68. Г. Лазићу, хвала што се потрудили да одговорите. Разумео сам да сте то чинили и потпуно разумем Вашу позицију. Оптерећујућа је огромна количина нетрпељивости, оговарања, злурадости и као и Ви, истичем речи великог Шантића које нам је у добром тренутку навео г. пензионер.

    Свиђа ми се

  69. Успели сте да испровоцирате и Лазића да се јави. Слали сте поруке: Ђуровић га купио, а доста пута су Ђуровићеви коментари брисани (у уметничком заносу дам неки комплимент више in primis г. Анђелковићу). Такође, што се тиче избора текстова, неки који су се овде појавили сигурно не би добили моју апровацију, али ми то изгледа и нормално, као што Лазић преноси са извора и ствари које се тичу односа православне и католичке цркве, а да нема као извор неке катакомбне или лажно зване православце. Са друге стране, НИКАДА Лазићу, што и сам може да потврди, нисам изашао са аргументом: ја сам акционар и сл. Од другог сам теста направљен, господо.
    Не могу да допустим да се шире лажи о мени. Жао ми је што сам присиљен да реагујем. Тако се овде поново појави „Весна“ (Војводић) са причом како сам из разочарења уписао теологију, уписао се без пријемног (врхунац лудила, јер је пријемни био обавезан). Онда излете са причама како немам основну школу, како сам разведен, како сам геј, ватикански шпијун итд. Наравно да се нико ко влада елементарном логиком неће прихватити те бљувотине, али кад се лаж понови 1000 пута… У Србији треба да ме одмах идентификују као таквог, као што су Срби на Западу представљени као ђавољи пород, зликовци. Наша дипломатија је „мудро“ ћутала.
    Да ли је, да вас питам, владичански када митрополит каже за свог ђакона (5 година сам био његов) да никад није чуо за њега, да је дилетант, да му се забрани писање, а обраћа му се са господине? Да ли је владичански када ми други владика каже да хулим на св. Кирила Александријског (а 2 његове иконе урадих!) и назива ме Зечевићем? Уз то, они јавно објаве ове нападе, а онда траже да се мој одговор не објави! Хришћански, нема шта! Баш онако по Марку Миљановом!
    Јасно је да је посреди сукоб идеја како треба радити у цркви. Резултати ових су се видели. Мене уопште не чуди зашто у мени виде смртну опасност за цркву, како ове владике, тако и отечествени зилоти, зато што се ја залажем за логосност, просветлење вере и транспарентан рад. „Истина ће вас ослободити“ – није ли тако речено?
    На крају, сви они који припадају званичној православној цркви треба да знају да морају да ме ословљавају са о. Зоран или једноставно Ђуровић, и да без обзира шта мислили о мојој личности и достојности, не доводе чин у питање. Никада код мене, мада сам оштро и принципијално полемисао са Радовићем и Јевтићем нисам довео у питање њихово црквено достојанство. Они су за мене били и остали епископи све док Сабор не каже супротно. Такође, ја бих и данас да ме неко хипотетички пита: Да ли треба ове поставити за епископе? одговорио: Да. Нисам сигуран да би они исто рекли за мене, али сви смо људи, тј. другачији. Ко хоће да разуме, нека разуме.

    Свиђа ми се

  70. @Пензионер
    Хвала на разумевању.
    Радујем се да се бар неко удостојио и потрудио да разуме моје писаније без негативног контекста.
    Поздрављам Вас и од Господа све најбоље!

    Свиђа ми се

  71. Први пут чујем за господина Србислава. Заиста сам зачуђен понашањем и речником једног свештеног лица, без обзира на његов статус. Зашто је и важно
    ко је коме рођак, или се неко огласи под другим именом ако нема увредљивог садржаја у коментару? Ваљда је битан садржај примедбе са којом се полемише.

    ПС. Наглашавам, Ђуровићу нико ништа није исплаћивао за његове научне радове, за које никада нисам чуо.

    Такође, грех је злоупотребљавати речи и појмове као што је Светосавље, као што ради друг Ђуровић, који је увек био против такве “синтагме“ и светосавље, и залагао се за уклањање придева српска из имена Српске православне цркве.

    Свиђа ми се

  72. @ Влада. Који сте ви комедијаши!:))) Ти знаш шта се исплаћује из патријаршијске касе, а не знаш ко је Србислав Жикић? Најчувенијег патријаршијског лопова не познајеш? А знаш шта је мени исплаћено? Оњегин, да ниси и под овим именом? Онако да будеш унисекс? Весна-Влада (мада су оба женствена, требало би Владо).
    Ево о чему вам говорим. Ови беспризорни ликови, који се не представљају, а тврде нешто, не знају ни да слажу! Како неко ко ради у патријаршијској благајни (наравно да ми не пада на памет да износим уплатнице) не зна ко је Србислав Жикић? Патријаршијски благајник који је оробио касу за преко милион евра! Ево једног линка за необавештене: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:511267-%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B4%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B0
    Наравно да је читаоцима мука када наиђу на ове ствари. Али, ја, нажалост, имам посла са оваквим ликовима. Лазић ме није питао за објављивање Војводићевог текста. Сада због тога страда. Ево му га Војводић и под именом Влада. И он зна шта је уплаћено а не зна ко је Србислав Жикић:))?! Чудом се чудите, али ја знам тај полу-свет и ништа ме не чуди.
    Још бих волео да ме „друг“ Војводић упозна са том мојом изјавом у којој се залажем за „уклањање придева српска из имена Српске православне цркве“. Вероватно има неку признаницу. Жица му издао:)))
    Заиста ми је жао због Пензионера, мање због Јована Илијиног, што чита ове ствари. Али кад се сабере два и два, види се о чему се ради. Ни најмање нисам параноичан, али је очигледно да постоји групица људи који шире ове лажи на мој рачун. Када се прозову, ћуте, врате се у мишију рупу. Јесте све ово одвратно, али такви људи постоје. Против таквих мрачњака ја ратујем, ко ће да победи, то не знам, али знам, а то и факти показују да сам на страни правде (Логос, схваћен као светлење у предсократској филозофији, нама приближен кроз радове Хајдегера и Гадамера).

    Свиђа ми се

  73. Paranoja…

    Свиђа ми се

  74. @Vlada
    За разлику од масе анонимуса, мој најдражи јеретик, пише под својим именом и презименом. Када потражимо на интернету видимо, ко је и чиме се бави. Написао је све о себи. Вас и остале анонимусе, не успевам нигде да нађем и да се ближе упознам са ликом и делом. Нема ту никакве параноје, већ ГОЛА ЗАВИСТ анонимуса, који површно пређоше преко објављеног текста „Паметница, вредница и злобница“. Анонимуси, све је тамо написано! Да хоће уредништво, да понови текст, за понављаче!

    Свиђа ми се

  75. @Зоран Ђуровић
    И сада ћеш ти и још неки, да се жалите на „комунистичка“ времена. Па овакве харанге није било, бар за мог свесног живота. У она времена, могао је некога да стрефи сличан напад, али су се ЉУДИ ПОТПИСИВАЛИ и говорили у своје име и презиме. Ови сачекаше интернет, сакрише се у мрачне дубине, па удри! А неки, ваљда, гледајући у сопствени лик у огледалу, прогласише Ђуровића и Лазића за учеснике злочиначког удруженог подухвата: БРИСАЊЕ ТЕКСТОВА И КОМЕНТАРА. Ову двојицу можемо одмах послати у Хаг. Коментатори, додао бих моје убеђење, да сам сигуран, да Ђуровић није ни уплатио оно што је Лазић објавио! Зашто би уплаћивао, када су направили сајт, да нас све за…..?

    Свиђа ми се

  76. @ слободан млинаревић. Најдражи мој комунисто!:)) Потпуно си у праву што се тиче анонимуса. То су људи без морала. Но, то је појава која је постојала и у древна времена, чак и у Римској империји. Но, Трајан, како се види у преписци са Плинијем Млађим, забранио је да се истаражују анонимне пријаве против хришћана! Моје је заиста све транспарентно. И докторат може да се скине са нета. Нисам Стефановић и слични њему. Такве људе искрено презирем. Нераднике и шарлатане. Чак и иза овог „Владе“ знам ко стоји, која је то група. Људи за жаљење.
    Ипак, ових појава је било и у време комунизма, мада не и тамо где су шефови комунисти били етички људи. Ја и данас имам пријатеље комунисте, посебно ми је драг један човек кога сам заштитио пред петооктобарском хајком, диван човек и од духа, иако комуниста. Он ми је данас захвалан, иако се чуди што сам био против Милошевића (мада се оладио од њега кад је видео шта нас је све прегазило).
    – Што се тиче мог учешћа у сајту. Заиста јесте и материјалан. Лазић може да потврди. Нема потребе никог да завлачимо, мада ја довучем и неке донаторе. Наравно да никада никакве нечасне паре нису ушле овде. Сналазимо се да би преживели. Са Лазићем сам пријатељ, он зна да сам као поп увек био широке руке. Увек сам чашћавао у кафани, Лазић исто, а у кафану сам као смедеревски парох могао да идем 3 пута седмично. Од како сам отишо за Италију, можда 3 пута годишње! Не знам колико већ година, Лазић је тај који углавном све плаћа (ја само кад имам неки бољи посао), али сам му рекао: Немој да ти је непријатно, знаш да бих и ја частио, али сада си у мало бољој прилици од мене. Надао сам се неким бољим временима, али сада углавном делимо или размењујемо. Лазић се обогати од сајта као ја од „шпијунаже за Ватикан“:))
    Ја сам поп, и немам проблема када ме други чашћавају.
    Некада ми не прија када ме овај другар блокира и брише ми коментаре, али то све иде у рок службе:)) Такође ми не прија кад се не посаветује са мном за неке текстове, а онда се отвори Пандорина кутија (као овај за Војводића, распопа Лекића и сл.). Нисам ја ни за какву цензуру, али неке ликове једноставно не можеш да пустиш. Поготово не оне који лажу кад зину. Што се више него очигледно овде показало много пута. За њих би требало да буде посебна рубрика: Фалсификатори; Опрез!, Само на увид; Отпадници од Православља и сл.
    Тренутно како видим ствари, само ако добијем на лотоу моћи ћу још да се укључим у матријалну помоћ СС. Но, не сањам довољно.

    Свиђа ми се

  77. Drugu Đuroviću je iz patrijaršije honorar verovatno uplatio taj Srbislav… 😉

    Свиђа ми се

  78. @Зоран Ђуровић
    Озбиљно патим, јер ми коментари нису довољно лајковани! Морали би патњу да делимо, како би нам било лакше. Са комунистима си прилично површан. Рекао бих, да је комуниста члан комунистичке партије. Пошто нам је укинуше, остаје ми, да будем марксиста у покушају. А Живковића, нема шансе, да ти опростим. Ако он нема три чисте за одговор, него тетоше редом, а да не прави никакву разлику, мислим да не заслужује твоју пажњу. Ах, скоро да заборавим. Па и он је у вашем заједничком злочиначком удружењу! Зар ти не личи, на мускетире и сличне? Само је, учтив и јако пријатан!

    Свиђа ми се

  79. Господине Млинаревићу, па и ми анонимуси имамо душу.

    Свиђа ми се

  80. @ Јован Илијин. Млинар је у праву – немате! :))) Може и овако: имате душу али нисте душевни! Или: имате душу, али не и образ.
    Хоћу да кажем: Када иду анонимни коментари, они не могу да се тичу особе која се јавно представља. Неморално је. Могу да се критикују ставови и то је све. Не може да се подржавају инсинуације и непроверене (непроверљиве!) изјаве анонимуса, да се Лазић прозива као културан човек, а дружи се са мном који сам некултуран и сл. На овом сајту су разноразне бљувотине биле пласиране на мој рачун, и то од анонимуса, тј. пац*** који немају петље да изађу и кажу јавно ствари. Објављен је сијасет антиекуменских текстова, а ја имам неки битан утицај на уређивачку политику? Довољна је елементарна логика. Но, отровано срце може да помрачи моћ расуђивања. Свако, ко имало има разума, може да погледа ко су они који издају моје текстове: Богословски факултет, Патријаршија, Институт за теолошка истраживања, Академија СПЦ за конзервацију и рестаурацију итд. Наравно да објављујем и на другим странама, али све битније ствари ове институције плаћају. Да кажем и колики су хонорари? За неке ствари не постоје, за неке да. Увек су скромни.

    Свиђа ми се

  81. @ Јован Илијин
    Душу сте показали, када сте без икаквог разлога оптужили неке, који нису анонимуси, за злочиначки удружени подухват БРИСАЊА ТЕКСТОВА И КОМЕНТАРА. А слабо сте се изјаснили и по питању сервираних лажи од мускетира на овом сајту. Већ је речено: „Може и овако: имате душу али нисте душевни! Или: имате душу, али не и образ.“. Да имате образ, могли би, бар да споменете, да вам се омакло и да се молите опроштај.

    Свиђа ми се

  82. Добро јутро, г.Млинаревићу. А где сам ја то оптужио за брисање текстова и коментара? Али не љутим се што сте нешто погрешно видели, ево само се благо смешкам.
    Ђуровићу (ословљавам Вас тако по Вашој жељи), ја сам оставио довољно и превише података да се зна ко сам ја, уколико неког то интересује. Да сам хтео да сакријем идентитет, сакрио бих га. И са лажима на Ваш рачун ја немам везе. Лаж и извртање истине, као и намерно избегавање истине не подржавам никада. Ни у науци, ни у разговору било „у живо“, било на интернету. Наравно по слабости својој ми Истину тумачимо, посебно ако смо више телесни и душевни но духовни, али то су наше битке којима не бих оптерећивао читаоце сајта.
    Не можемо да један текст, уз то одличан, који је у великој мери оголио деловање елитних кланова и то у ширим временским оквирима, да нагрдимо зато што нам се његов аутор не допада или са њим имамо нерашчишћене ставри. Не, никако га не можемо овај текст сврстати у псеудоисторичне, напротив. Прецизност (ах та прецизност којом нас научно-техничка цивилизација тако угњетава) календара је интересантно питање и корисни су подаци овде изнети, али то не умањају чињеницу да се центри моћи (употребио сам израз центар моћи зато што ми се чини најпогоднијим за ову дискусију овде, иако би о томе могла да се поведе шира дискусија) служе између осталог и календаром у остваривању својих циљева. Додао бих да је тактика супростављених табора разрађена у неким центрима моћи, па ми није драго да је уочавам (иако верујем такве намере нема, него сви заједно упадамо у замку) и на сајту који ме је привукао зато што се издваја квалитетом.
    Поздрављам.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s