Зоран Чворовић, Владимир Димитријевић: Српска црква и Викиликс

Одломак из књиге Зорана Чворовића и Владимира Димитријевића: „Српска црква и Викиликс / Завет или издаја?“

spc-vikiliks-korice

Шта пише у америчким извештајима о СПЦ?

Наиме, из депеша које је објавио Џулијан Асанж са екипом, види се да је америчка амбасада из Београда веома пажљиво пратила став СПЦ према Косову, почев од новембарског архијерејског Сабора, када су уочени и први спорови око тактике врха Цркве у вези са преговорима о будућем статусу КиМ. Наиме, један део епископа залагао се за подршку ставу државног врха (пре свега, премијера Коштунице) да о независности Космета не може бити ни речи, док су неки били за „прагматично“ решење, тзв. “уважавање реалности на терену“, уз обезбеђивање заштите за српске светиње у овој, од НАТО-а окупираној, области Србиије.

Начелно умерени епископи“

У телеграму 068BELGRADE264,од 22. фебруара 2006, америчка амбасада јавља да у САД средином марта стиже једна делегација „начелно умерених епископа“, које треба примити, јер, у доба отпочињања преговора о статусу Космета, овај пријем ће добро одјекнути у Србији, доказавши да САД брине о „црквеној имовини и питањима мањина на Косову“. Делегација (која је очекивала да ће је примити и сам председник САД) би се састојала од владике захумско – херцеговачког Григорија, владике шумадијског Јована, владике липљанског Теодосија, плус Богољуб Шијаковић и Мирослав Становлах(?).

 „Усамљени глас умерености“

Телеграм        06BELGRADE879 опет се бави односом СПЦ и државе према Косову. Амерички амбасадор Полт незадовољан је ставом који је заузео СА Сабор СПЦ према Косову, сматрајући да премијер Коштуница има превелики утицај на епископе, и да „тврдолинијаши“ заузимају кључне позиције у Сабору. О свему овоме обавештава га владика аустралијско – новозеландски Иринеј (Добријевић), који се жали да га Сабор шаље далеко од Београда да не би могао да утиче на политику СПЦ око Космета. Жалио се и на владике црногорско – приморског Амфлохија и бачког Иринеја, који спутавају „усамљени глас умерености“ владике липљанског Теодосија. Наравно, по њему,  најнезгоднији је владика Артемије, који је „сит албанских обећања“ и не сарађује са „међународном заједницом“. Добријевић је указао на избор владике милешевског Филарета (иначе, ранијег поштоваоца Слободана Милошевића) за члана Синода као на знак да у врху СПЦ побеђује тзв. „босански лоби“, и да ће „тврдолинијаши“ имати вођство. Врх СПЦ, по њему, подржава Коштуницу да власт не би освојили радикали, што би био „кошмарни сценарио“ за Цркву. Из Добријевићевих достава сазнајемо да владика бачки Иринеј покушава да успостави ближе везе са окружењем Бориса Тадића, како би неутралисао Коштуничин утицај на врх СПЦ (једном се бачки владика сукобио са премијеровим саветником Никитовићем). Тадић, бар у то време, није био заинтересован за ову врсту сарадње јер је „иза сцене“ радио да на место патријарха доведе свог човека, неког од „умерењака“. Описујући  саговорницима из америчке амбасаде понашање епископа бачког, епископ аустралијско – новозеландски тврди да  и врх Цркве и врх државе његовог бачког имењака често позивају за посредника у узајамним односима, сматрајући га „умереним“, мада он према „различитим саговорницима показује различита лица“. Рецимо, приликом разговора у Бечу, владика бачки је пред представницима „међународне заједнице“ причао оно што ови желе да чују, док је у разговору са својим колегама – епископима опет заузимао „тврдолинијашку“ позицију. Закључујући  извештај, америчка амбасада хвали Добријевића као неког ко заузима „реалистичан, практичан и аполитичан став око СПЦ на Косову (као и о другим питањима важним за међународну заједницу)“, што код других владика изазива подозрење.

„Запаљива реторика“ владике Артемија

Телеграм 06BELGRADE1329 послат 23. августа 2006. излаже разговор између америчког амбасадора Мајка Полта и владике рашко – призренског Артемија, по Артемијевом повратку из САД. Владика Артемије је указао на успехе својих сусрета у Америци, чак и са неким сенаторима, тврдећи да се на Косову спрема џихадистички тероризам, што су његови саговорници схватили. Полт је, са своје стране, истакао да тамо нема никаквог џихада какав је присутан у Ираку и Авганистану. У извештају пише: “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да (Артемије,нап. аут.) треба да сарађује  са са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. То јест: “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“

Полт описује саговорников став: “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање (Косова, нап. аут.) Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима.Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ Било како било, Полт је тврдио да ће међународна заједница наставити да дела на уравнотеженом и разумном односу према Србима, ризикујући чак и животе својих војника у обезбеђивању „праведног и трајног решења“. Полт је, међутим, у извештају истакао да је уверен да од Артемија не може да се очекује конструктивна улога, нарочито зато што он прича о џихаду на Косову (а тамо тога нема, зар не?).

О будућности без патријарха Павла

Телеграм 07BELGRADE1585 даје нам могућност да видимо о чему је са представницима америчког става у Србији разговарао епископ бачки Иринеј. Он је, 21. новембра 2006, сведочио о тешкој болести патријарха Павла, и о томе шта се очекује од његовог наследника. Иако је патријарх био жив још три године, епископ бачки је причао о његовој сахрани, истичући да првојерарх неће бити погребен у Пећкој патријаршији, него у Београду. Владика Иринеј је, стоји у извештају, „рекао да Црква треба да се модернизује и да јој је потребан динамичан патријарх кадар да се носи са изазовима постављеним пред СПЦ. Патријархов положај, за разлику положаја Ватикана који  у Римокатоличкој цркви има универзални ауторитет, зависи од личног ауторитета личности на том положају. Тешко ће бити наследити Павла“. По епископу бачком, мали број владика има искуство за такву врсту положаја. Међу њима су митрополит Амфилохије и владика зворничко – тузлански Василије (Качавенда). Када је амерички саговорник истакао да је Василије благосиљао трупе босанских Срба за време рата 1992 – 1995, владика бачки је рекао да постоје и други кандидати. Као место погребења још увек живог патријарха помињана је црква Светог Марка, а епископ бачки је истакао да очекује долазак не само високих верских, него и политичких делегација на сахрану. Поред Руса, нагласио је да би висока делегација САД била „позитиван знак“.

Примећено је да епископ бачки није помињао себе као кандидата за наследника још увек живог патријарха Павла (из скромности, сматрао је његов саговорник), а истакнуто је да је „Иринеј био срдачан и отворен говорећи о потреби модернизације Цркве. Посматрачи га наводе као једног од прогресивнијих епископа, иако је био близак Милошевићу“.

 Против српског закона о верским заједницама

Извештај америчког амбасадора, Камерона Мантера, 07BELGRADE1742, бави се Законом о црквама и верским заједницама који је Скупштина Србије, на основу предлога министра вера Милана Радуловића, усвојила 2006. године.        Мантер укратко: “НВО и мале протестантске цркве критиковале су Србијин Закон о верама из 2006, наводећи многе препреке за легализацију цркве. Међународни извештај о верским слободама из 2007. године (подразумева се да је реч о извештају америчке администрације, нап. аут.) такође је уочио препреке, што је изазвало критике Министарства вера (Србије, нап. аут.) кад је у питању тачност извештаја. Бивши министар вера, и предлагач закона, Милан Радуловић, истицао је да је закон неопходан ради заштите Српске Православне Цркве, указујући на то да амерички извештај треба да узима у обзир европске погледе.“ Мантер за Радуловића вели: “Радуловић је без зазора устврдио да је писао закон како би заштитио СПЦ као бранитељку традиционалних српских вредности, иако неки посматрачи тврде да СПЦ није баш најсрећнија кад је овај закон у питању“. Наравно, Мантер је заступао тезу да је у америчком извештају све тачно, критикујући тадашњег министра вера, Радомира Наумова, који се усудио да направи конференцију за штампу и укаже на нетачности  извештаја из срца Империје.

Владика Иринеј о Косову

У извештају 08BELGRADE299 од 27. марта 2008, опет срећемо епископа бачког Иринеја. Сажетак извештаја каже: „Епископ новосадски Иринеј (СПЦ) каже да, иако се Црква не слаже са политиком САД на Косову, она осуђује недавно насиље и каже да Црква мора да настави дијалог са дипломатским круговима.“

Разговор између владике Иринеја и одговарајућег представника Империје вођен је 21. марта.  Епископ је осудио насиље које се десило 21. фебруара у Београду, када су паљене америчка и немачка амбасада у знак протеста због признавања „независног Косова“. Владика Иринеј је рекао: „Надам се да се овај инцидент више неће поновити. Посредно или непосредно, наша Влада је крива за насиље и мора да обезбеди услове да се то више не понови“. Ипак, он је тврдио да је 200-300 хиљада људи који су мирно протестовали на улице изашло због туге за Косовом. Треба разликовати америчку политику и амерички народ,чији се многи припадници не слажу с том политиком. Мада независно Косово није утопија, то не значи да га, некад, Србија неће опет вратити. Избеглице се,такође, морају вратити на Косово, да не би били прогнаници у сопственој земљи.

Епископ Иринеј је нагласио да је у Србији остало мало американофила. Додао је, међутим, да „Црква треба да се модернизује и еволуира кад је у питању њен имиџ у САД, шаљући тамо свештенике који добро познају језик и спремне да се ангажују у парохијама у дијаспори.“ Истакао је да ће апеловати на митрополита Амфилохија у вези са нерешеним питањем везаним за давање земље за нову америчку амбасаду у Београду. То не значи да се Србија слаже са политиком САД, „али је њему кристално јасно да Влада не сме да поставља препреке и да мисли да би Амфилохије ту могао да помогне“. Известилац у Вашингтон шаље своје виђење епископа бачког: „Мада искрен када су његови ставови о Косову у питању, Иринеј је током читавог сусрета наглашавао да је за Цркву кључно да остави отворене линије за комуникацију са дипломатском заједницом. Као интелектуалац у души, Иринеј у Цркви остаје глас разума, достојан поштовања, који гледа у будућност“.

О будућности после смрти патријарха Павла

Извештај 08BELGRADE600 из јуна 2008. почиње сажетком: „СПЦ пролази кроз турбулентан период.  Недавни СА Сабор СПЦ открио је поделе унутар Цркве око низа верских и политичких питања. Са техничким ауторитетом (СА Синод СПЦ је, због болести патријарха Павла,почео да управља Црквом,нап. аут.) који је преузео функције Патријарха, на овом Сабору ниједан од проблема са листе, везан за црквену реформу и верска питања, није могао да буде решаван. Избори после смрти Патријарха Павла показаће да ли је Црква у стању да се модернизује“. Главни „известилац“ Империје о стању у СПЦ је дугогодишњи црквофоб и ватиканофил, Мирко Ђорђевић, магистар књижевности који се у јавности представља као „социлог религије“. Он је истакао да је садашњи сукоб у СПЦ „највећи у њеној историји“ и да су „конзервативци и модернисти у сукобу како око верских питања (литургија, реорганизација епархија), тако и око световне политике“. Као вођа конзервативаца истакнут је владика Артемије коме, наводно, помаже тзв. „босански лоби“ епископа, који је „крајње конзервативан“, а био је укључен и у босански рат деведесетих година 20. века. Известилац амбасаде указује на велику популарност СПЦ у друштву, и сматра да би њена улога, ако се модернизује, могла постати позитивна.

О сукобу у Дечанима

Извештај 08BELGRADE904 бави се сукобом између владике Артемија и владике Теодосија августа 2008. Владика Артемије је, наиме, покушао да са места дечанског игумана смени владику липљанског Теодосија и архимандрита Саву Јањића, сматрајући да Теодосије покушава да створи „паралалну власт“ у епархији, што је, по канонима, недопустиво.  (У ствари, владика Теодосије је, у договору са Борисом Тадићем, водио политику приближавања америчко – шиптарским ставовима везаним за „независно Косово“). Побуна дачанског монаштва, које се није сложило са одлуком надлежног архијереја, добила је необичан расплет, који Американци, не без задовољства, уочавају – прекршено је „православно учење по коме епископ има врховну власт у својој епархији“, па је Синод критиковао одлуку владике Артемија и, суштински, ако не формално, стао на страну побуњених монаха. Појавиле су се и оптужбе везане за грађевинску фирму „Раде Неимар“, коју је, ради обнове и изградње у епархији, основао владика Артемије, с којом су повезани бивши премијер Коштуница и министар Велимир Илић. Неизбежни Мирко Ђорђевић дао је своје тумачење сукоба – по њему, реч је о томе да ли ће СПЦ на Косову сарађивати са међународном заједницом и косовским инстутуцијама: „Артемије, конзервативни вођа про-Коштуничине, тврдолинијашке клике у СПЦ, је против сарадње са међународном заједницом и косовским властима, док умерени владика Теодосије верује  да је приоритет СПЦ брига о „живој цркви“, то јест о добробити житеља Косова, што је став који се одражава у „политици Тадићеве проевропске коалиције“. Мада је годинама митрополит Амфилохије изгледао као ближи Артемијевим погледима, он је однедавно почео да показује много практичнији приступ. Увек је, на пример, био спреман да се сретне са амбасадором (америчким, нап. аут.), док је Артемије на Косову стриктно спроводио политику избегавања контакта са америчким званичницима.“ Коментар известиоца из амбасаде био је следећи: „Артемијева афера учинила је јавним сукоб у СПЦ око тога како даље око Косова и како се преоријентисати ка проевропској Србији. Коштуница и националисти, укључујући радикале, користили су цркву да би потпаљивали пламен национализма. То се јасно видело 21. фебруара: док је Коштуница на националној телевизији био приказиван у дубокој молитви, дотле су њему одани демонстранти палили америчку амбасаду. Званичници Цркве, нарочито Амфилохије, брзо су осудили насиље. Док се патријарх Павле постепено и непредвидљиво дуго гаси, црквени званичници се окупљају да одреде у ком правцу се креће будућност Цркве. Артемијев пад је знак наде да прогресивне снаге у Цркви јачају“.

Све ближи Ватикану, све даљи од Артемија

У извештају 09BELGRADE512, после смрти патријарха Павла, већ је наглашено да „србофили“ из администрације САД  очекују да будући патријарх „уједини Цркву и преузме мисионарску улогу у поновном враћању хришћанства у српско православље“. (Дакле, Срби су православци, али нису хришћани). А онда је, после сусрета амбасадорке Мери Ворлик са новоизабраним патријархом Иринејем, 12. фебруара 2010, послат извештај 10BELGRADE248. Ворликовој се учинило да нови поглавар СПЦ има потенцијал за „враћање хришћанства у српско православље“. Патријарх Иринеј је дошао у пратњи митрополита Амфилохија. Говорио је о тежини свог служења и задацима који га чекају, али и о другим проблемима. Ево дела извештаја: „Када га је амбасадорка упитала шта мисли о настојањима Србије да се приближи Европској Унији, патријарх је поновио своју скорашњу изјаву да Србија припада „породици европских вредности“. Цитирајући оснивача и првог арихепископа СПЦ, Светог Саву, он је рекао да је Србија „Исток на Западу и Запад на Истоку“, и подвукао да постоји богата историја „давања и примања“ између Србије и Европе.“ Он је истакао да треба да се измени слика Србије која је настала деведесетих година 20. века, и да се морају ојачати везе између влада, народа и верских заједница Србије, САД и ЕУ. Такође је нагласио да је спреман на дијалог са римокатолицима и сарадњу с другим православним заједницама на Балкану, али не и са „Црногорском православном црквом“, коју је митрополит Амфилохије назвао „сектом“ заснованом на политици и идеологији. Патријарх је рекао амбасадорки да  су Православна црква и римокатолици историјски веома блиски, и да процесу помирења треба да претходи један „искрен сусрет“. Права шанса за сусрет са папом Бенедиктом Шеснаестим била би прослава 1700-годишњице Миланског едикта у Нишу 2013, али он није папа и Сабор СПЦ треба да донесе такву одлуку. Приликом разговора о Косову, митрополит Амфилохије је нагласио да је оно „наш Вашингтон“, на шта су се сви насмејали. Патријарх Иринеј је указао на то да је Косово глава српског народа, и да тело без главе не може да постоји. Амбасадорка Мери Ворлик обећала је да ће помоћи у договору са Приштином да верски званичници могу слободно да се крећу кад буде интронизација патријарха Иринеја у Пећкој патријаршији.

А онда се прешло на владику Артемија: „Амбасадорка се занимала за извештаје о томе да је Свети Синод (црквена влада) покренуо истрагу у вези са финансијама Епархије рашко – призренске, коју води владика Артемије, привремено смештен у Грачаници. (Свети Синод састао се 11. фебруара да разговара о мерама против владике Артемија и његовог помоћника Симеона. Саветник председника Србије за Косово и СПЦ, Млађан Ђорђевић, рекао нам је 11. фебруара да ће Синод одредити администратора да управља епархијом до сабора у мају 2010. Саветник Дамјан Крњевић – Мишковић нам је у одвојеном сусрету 11. фебруара рекао да ће Синод изабрати владику будимљанско – никшићког Јоаникија као привременог администратора (што је он, очито, одбио, нап. аут.))“. Патријарх је одговорио да се истрага у вези са Артемијем наставља, али је био сигуран да ће се решење наћи „у оквиру Цркве“.Такође, патријарх је уверио Ворликову да ће све ићи по правилима, и да уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу „тврдолинијашким“ Србима на Косову. Након разговора, Ворликова је у извештају истакла да патријархова намера да се мири са Ватиканом и предузимање мера протв владике Артемија указују на бољу будућност.

Целу књигу преузмите са сајта „Борбе за веру“


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Nt



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ništa nam nisu rekli što već ne znamo.
    Uvek je Crkva bila prinuđena da se prilagođava situaciji na terenu .
    Pećka patrijaršija je posle svog obnavljanja 1557. sarađivala sa turskom vlašću . Karlovačka mitropolija je bila saradnik bečkog dvora . To ne znači da su ove crkvene organizacije bile izdajničke . Naportiv , uspele su da sačuvaju ono što je se moglo sačuvati u veoma teškoj situaciji . Ne treba da niko očekuje od Crkve da vodi nacionalnu politiku . To je suprotno njenoj misiji.
    Veoma je opasno za našu pomesnu Crkvu da etnofiletizam postane normalna pojava . Njega je uvek bilo ,ali nikada nije bio toliko vidljiv nego sada kada su se neki ljudi iz KPJ prešli u SPC, a zadržali su komunističku i sektašku svest.
    Nacionalizam u Crkvi je nepripodan . Nacije su nastale kao posledica antihrišćanske Francuske revolucije . Crkva je jedna Sveta Saborna i Apostolska i u njoj je spas za sve ljude ,a ne samo za pojedine nacije .

Оставите коментар