Kакви су резултати то статистике јако добро показују, а људи врло добро осећају

У претходној недељи два водећа човека садашње власти су нам поново подарили нови низ бисера којима се наслађивала цела нација. Не схватајући, међутим, да људи на таквим позицијама не смеју такве ствари себи да допуштају.

У уторак је најпре председник Николић покушао да на РТС-у говори о низу актуелних политичких тема. Нажалост, тежина речи господина Николића као председника и политичке фигуре је толико мала, да је од целог интервјуа најзанимљивији остао сада већ легендарни гаф о друштвеним мрежама. Такав његов положај јесте резултат и чињенице да је Вучић брутално покупио сву страначку и државну моћ за себе, али и невероватно лошег начина на који председник Николић обавља своју дужност. Не прође месец дана да он не испали некакав гаф којим брука и себе и државу коју представља. То је последица чињенице да он има веома лош саветнички тим, који не ради свој посао како треба и не припрема га адекватно за јавне наступе. Али то се по правилу и дешава када се уместо професионалаца у саветнички тим доводе рођаци, пријатељи и нераспоређени партијски кадрови.

Гафови који су можда допуштени трећеразредном политичару нису допуштени председнику државе. Дакле, председник мора да научи да не прича о стварима које не познаје. Ако не зна ништа о „Фејсбуку” и „Твитеру” онда о томе треба да ћути уместо да изговара низ неповезаних реченица које се чак не могу ни препричати. Пристојан човек и пристојан председник прича умерено, смирено и само о темама којима заиста влада. Ако то не разуме онда му се дешава да глумата и научника па објављује „научне радове” од по четири, пет страна са још двојицом коаутора!? Никако ми није јасно шта тера овакве људе попут Николића, Стефановића, Шапића и осталих да поред све моћи коју имају покушавају да још глуме некакве научнике и докторе наука? Зашто не пусте нас који се тиме бавимо целог живот да радимо свој посао, а они нека пробају боље да раде посао за који су их људи изабрали.

Премијер нас је са своје стране обрадовао својим новим литерарним доприносом (ауторски текст у ,,Блицу“). Да се разумемо, то је пракса сама по себи вредна похвале. Додуше, пре бисмо очекивали да он такве радове усмерава ка међународној јавности. Но, хајде, рачунамо да поред свих интервјуа има нешто посебно важно да саопшти, па му за то треба писана форма.

Чланак је, међутим, непристојно дугачак. Има 7.000 карактера, што је превише за такав текст. Уз то, штиво је досадно и састоји се из низа општих места карактеристичних за познати дискурс Бебе Поповића, који се већ петнаест година свађа са грађанима Србије и „елитом Србије” који га не прихватају. Занимљиво је да је премијер, који наводно има 50 одсто подршке јавног мњења, прихватио да о себи говори као о несхваћеном и неприхваћеном. У чему је његов проблем? Да ли заиста српска елита не схвата његову величину, саможртву и не види огромне резултате његовог рада? Или је проблем у томе што он годинама на силу покушава да нас натера да видимо царево ново одело, а ми не одустајемо од показивања да је цар го? Бојим се да је у питању ово друго.

У самом тексту, као и у политици и деловању његовог аутора, нажалост, све је превара. Неке су велике, огромне, попут такозване косовске политике којом је супротно експлицитним обећањима из кампање предат север Косова. А остале су средње и мање, али их је за ове три године небројено много. И „Београд на води”, и „Мубадала”, и Лаза Крстић, и струја која неће поскупљивати итд. Где ћете бољи пример од ,,Мерцедесове” шасије, оне јадне макете која је довучена пред изборе да би након тога нетрагом нестала у историју сличних пројеката нашег барона Минхаузена.

Основна превара је наравно упорно инсистирање премијера да је он ето, на власти свега годину дана. Као да ми сви не знамо ко влада свим полугама моћи у овој земљи већ три године и ко је једини премијер у Европи који и даље за себе држи позицију контролора и координатора свих обавештајних служби у земљи. Е, то је, рецимо, апсолутно недопустиво и непристојно, а говори о томе да тај човек баш никоме не верује.

Чини ми се да су ови покушаји премијера да нас убеди у своју величину и натера да га поштујемо одраз сопствене несигурности. Он, изгледа, покушава себе да убеди у то да стварно нешто ради и да има некакве резултате. А какви су резултати то статистике јако добро показују, а људи врло добро осећају. И не ради се само о материјалном погоршању живота, већ о томе да пристојног човека вређа распојасано дивљање Саше Мирковића, Драгана Вучићевића, Жељка Митровића, Петра Луковића, Звонка Веселиновића, Николе Петровића и осталих ликова који стварно управљају овом земљом. Чињеница да је премијер уништио све алтернативе и да се тиме поноси, и даље није довољна да људи ово прихвате као нормалност. Ово ће остати упамћено као време владавине непристојних људи који су са маргине, којој реално припадају, стицајем несрећних околности запосели власт. И то ће Богу хвала проћи, али као друштво требало би да убудуће направимо механизме који ће такве ненормалне ствари спречавати. А томе служи јака и одговорна елита.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије 

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 3. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3KE

Categories: Преносимо