Радоје Андрић: Баждарење полиграфа – Сертићева „три у један” диплома

Као што је пред камерама отворио седницу Владе Србије – прозивком присутних и одсутних министара, премијер Александар Вучић наредну седницу би могао отворити такође појединачном прозивком и питањем:

– Имаш ли диплому факултета?

Жељко Сертић

Жељко Сертић

Нема везе што ће сви, изузев министра војног који је са успехом пронашао сведока да је завршио гимназију, рећи да имају факултетске дипломе.

Премијер онда треба да пита:

– А, ако имаш диплому, откуда ти?… А?

Тужна серија да невеселија не може бити, све до епизоде са Жељком Сертићем, министром привреде који се факултетски образовао пуних 10,5 година. Најпре је од 1986.године студирао у Новом Саду на Факултету техничких наука, пуних шест година и – није завршио. Потом је 2002.године, у 35-ој години живота уписао Вишу економску на Високој пословној школи у истом граду и до 2004. године положио само три од 18 испита…

Е, пошто су га у две претходне школе професори мрзели и обарали иако је све знао, Сертић, пре одласка у Привредну комору Србије на функцију директора, свраћа на Факултет за пословно индустријски менаџмент ”Унион” да узме диплому. Када су га новинари редакције ”Ало” питали – које године је дипломирао, одговорио је да није сигуран, али верује да је то било 2012. године и да ће им јавити сутрадан…

Дал’ се бар сећа шта је дипломирао? Или… где?!

Др Младен Ковачевић, члан Академије економских наука, за сада се једини јавно огласио на ову тему, рекавши: ”Колико знам, откако је отворен ”Унион”, па до Сертићевог дипломирања, прошло је само 2,5 године, што је чудно, обзиром да се види какви су му капацитети били пре тога. Министар привреде би требало да има неки ауторитет код привредника, али и углед у академским круговима. Он пак ништа од тога нема. Понижавајуће је за струку да Сертић прича о мерама економске политике”.

Истог дана када је установљено шта Сертић има од школе, обелодањено је шта од школе нема Зорица Брунцлик: нема диплому економског факултета из Ниша, за коју је тврдила да је има, а професор др Зоран Аврамовић оповргао тврдећи, чак, да никада није ни студирала економију у Нишу, а ни у Београду…

И сад: ја немам проблем са тим што Зорица Брунцлик нема диплому економског факултета, али имам проблем са дипломом министра Жељка Сертића који води српску привреду. Он је 10,5 година факултетског школовања окончао са ”три у један” дипломом ”Униона”, након само две и по године учења!

Кад мало боље размислим, немам проблем ни са Сертићем, једнако као са Брунцликовом, јер њих везује још једна нит: министарска. Зорица је деведесетих година била кандидат за министра културе Србије, као кадар Мире Марковић.

И у крајњем: у земљи оволике хипокризије морала, када су у питању факултетске дипломе, мој стварни проблем, а слутим и стварни проблем ове земље, јесте Младен Будимир (35), дипломирани инжењер архитектуре из Крагујевца, са звањем мастера, власник пројектног бироа, који је у интервјуу за „Ало” рекао:

Младен Будимир

Младен Будимир

– Одлазим у Шведску да почнем живот. Струка је у Србији хоби, док у политици млате паре и бенефиције. Сећате се да је министар урбанизма једно време био ортопед. На свим позицијама које захтевају стручност и одговорност су политичари, од којих ми је мука, и од „једних” и од ”других”. Подједнако ми је мучно да гледам и слушам и Александра Вучића и Чеду Јовановића. Ово је земља у којој владају лопови , преваранти и манипуланти од којих се тешко дише. Осећам да се гушим, као да ћу да умрем од огромне количине поремећених вредности и комплетне естрадизације живота. Главне фаце су политичари са дипломама са викенд факултета, певаљке, криминалци, бахати државни чиновници који глуме да воде државу, која је озбиљан систем. Одлазим због амбијента који су политичари, сви скупа и без изузетка, у последње две-три деценије направили у овој земљи. Одрастао сам у време када није могло да се изађе из Србије, потом су дошли ратови и бомбардовање. Онда је дошла транзиција. Не волим да чујем ту реч и волео бих да ми неко објасни шта тачно значи. Капирам да политичари нигде нису људи високог морала, али код нас је то највеће дно. Исисали су сву позитивну енергију из људи и претворили нас у сенке које лелујају улицама гледајући како да преживе… Ако физички преживе на улици: људи губе главу због глупости, посвађате се са неким на пешачком прелазу и – готово…

Одлазећи Младен Будимир, који у 35-ој креће из почетка учећи шведски језик, заслужио је оволико простора, за опоруку нама који остајемо.

Драги Сертићу, драга Брунцликова!

Једнога дана, неко ће то што сте ви урадили – проверавати на полиграфу баждареном по Милану Будимиру.

Сваки други исход био би бесмислен.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Искра, 5. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Et



Categories: Преносимо

5 replies

  1. „И у крајњем: у земљи оволике хипокризије морала…“

    Не треба сумњати да је све што је написано овде поводом Сертића, несумњиво и тачно. Уосталом, сама чињеница да је у Вучићевој Влади, сведочи о томе да је реч о личности без икаквих квалитета, компетенција и интегритета. Међутим, синтагма “ хипокризија морала“, више припада духу и интелектуалном нивоу Вучићевих министара (више од свих Палми, Вељи, Томи Николићу, Гашићу..), него ауторима који се оглашавају на овом сајту.

  2. Не знам зашто је аутор у сву причу укључио и пјевачицу З. Брунцлик, наводног бившег кандидата за министра. By the way, мислим да би била бољи министар културе (са или без дипломе) од садашњег Тасовца, који није купио диплому… Бојим се да дипломе немају много везе са њиховим дунђерлуком… ни Вучић ни Дачић нису купили дипломе па… У питању је систем у коме се не тражи знање, памет и поштење, напротив. Ако би се у влади и нашао неко такав, да би опстао, морао би крити те особине…

  3. Драги Младенe, мене чуди да све то што наводиш ниси и раније запазио – истина, раније се није толико бестидно витлало таквим свињаријама које наводиш, али у суштини – сви ти аспекти су били ништа мање присутни и суверено владали још и пре 45 година, када сам се (истина нешто млађи од тебе – било ми је 31 година) опростио и отишао да се никада не вратим. Разлика је у амбалажи – у оном времену све је било правоверно црвено; дипломе, као и боља радна места су се добијали лако једино на “друштвено-политичку подобност“, или директно преко партијских школа и комитета, док је данас она црвена амбалажа скинута и бачена на ђубре, где јој је и место; амбалаже су данас шарене и шљаште, али је садржај унутра исти као и онда: браон је, љигав и смрди – а што се полиграфа тиче, чему они? Па, толико се бесомучно и отворено лаже да су полиграфи постали потпуно сувишни. Али, не заваравај се – и у Шведској ћеш наићи на исти смрад, само су дозе и учесталост много, много мањи и то (још?) не преовладава.

  4. Србија пре свега нема државу и националне циљеве и систем вредности које би је подупирале.
    С овако застарелом, разграђеном, неправедном и пропалом државом џаба и поштени и образовани појединац који би неким чудом доспео на власт. Потребна је странка с великом подршком међу грађанима и јасном свеобухватном визијом о држави и свему што је чини и на чему почива.
    Ја не видим ништа од тога, само појединце који су или разочарани, или су се некако снашли и ћуте.

Оставите коментар