Александар Јовановић: Стање ствари код Александра Лазића или будалаштина као (само)инспирација

Поводом Александар Лазић: „Матицу ћирилице“ преименовати у „Савез удружења за одбрану ћирилице“ | Стање ствари, новог наступа хиперактивног и омнипотентног УРЕДНИКА!

Некада суперадминистратор сајта НСПМ, гласила Влашких пантера, и лице на платном списку Малколма Вукадиновића, Александар Лазић је самоаванзовао у уреднички ентитет којем ђаво не да мира, тера га да утврђује стање ствари, и да износи судове о свему, дакле и ономе о чему ништа или мало зна. Добро уређивање је за просечног читаоца неприметно, публика ваљаног медија зна и памти само његове ауторе, теме и начине обраде, али је то за УРЕДНИКА! небитно, медиј постоји само због Ја.

aj-ss

Које ваздан размишља и на размишљање подстиче друге, рецимо објављивањем текста  Бранислав Брборић: Како да српска ћирилица постане међународна | Стање ствари, где у уводу поручује: „…  и ставимо ово као предлог за размишљање како поништити погубне ефекте реформе Вука Ст. Караџића...“ О томе је потписник ових редова нешто написао, своје су рекли и пријатељи Лазића у коментарима на његовом веб-сајту Стање ствари, а вероватно се и Лазић обратио траговима разумног у себи, па је следио закључак да треба затрпати изнету будалаштину (опасну, у виду позива на поновну реформу језика и писма, још једну поделу међу Србима), објављивањем заредом и истог дана, четири-пет сувислих текстова о ћирилици… А онда опет будалаштина, просто бачен предлог за уједињавање ћириличних удружења и друштава. Без свести о томе да за њихов већи број постоје и неки, можда оправдани, разлози, и да се предлог не износи без нове идеје, концепта.

Али, што пропусти дели Лазићу, то дочека Збиљићу пророче, што скромно се одрече свих задужења и почасти, подели својим апостолима задатке, основа… И изазва УРЕДНИКА:

Александар Лазић: „Матицу ћирилице“ преименовати у „Савез удружења за одбрану ћирилице“ | Стање ствари

Лазићев бисер бачен пред ћириличаре потражите код њега, ако вас интересује. Ово обраћање му није препорука, већ се трудим да умилостивим његовог творца:

Аман, Лазићу, у памет се, не завађај већ завађене. И пиши о ономе што знаш, рецимо, о кучићима.

(Ћирилизовано, 30. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3ge



Categories: Преносимо

10 replies

  1. Тешко ми је за Александра Јовановића да кажем господин, тако да ми немојте замерити што ћу га ословљавати овде само иницијалима (А. Ј.). Још теже ми да је кажем да је колега. Најмање бих рекао да је ЧОВЕК. А о здрављу нећу.

    1. Данас сам послао његовом сараднику, Милораду Ђошићу, пензионисаном војном лицу, мејл са позивањем на добре обичаје: пренели су текст Вечерњих новости па да пренесу и мој текст. И ево како су пренели. Добро, према свецу и тропар, и њима на част, а Ђошићу и на војничку част.

    2. На страну што човек који се бави ћирилицом користи стране речи, али А. Ј. мисли да је бити „омнипотентан“ увреда! (Допало му се, изгледа, то што је смислио још ономад.) Мени се чини да је то похвала, али нисам сигуран да је А. Ј. довољно упућен да би тако нешто могао да саопшти.

    3. Што се тиче преузимања фотографије (поново) са мог Фејсбук профила – што раде само Е-новине и А. Ј. – не вреди се ту позивати ни на какве законе или добре обичаје, већ само упитати: ДА ЛИ СЕ А. Ј. ДОПАДА МОЈ ПАС ИЛИ ЈА? И, да ли би престао да неовлашћено узима ту фотографију ако пас и/или ја поружнимо?

  2. „…А онда опет будалаштина, просто бачен предлог за уједињавање ћириличних удружења и друштава. Без свести о томе да за њихов већи број постоје и неки, можда оправдани, разлози, и да се предлог не износи без нове идеје, концепта…“. Ако је ишта права будалаштина – онда је то ово написа А.Јовановић, јер то показује да уопште није схватио предлог који је изнет на стању ствари, а тај предлог је био да се оформи савез (федерација) друштава за одбрану ћирилице који не би уопште био уједињавање(сједињавање у једно), него би само послужио за координацију рада и синхронизацију акција појединих друштава,. без смањивања њиховог броја. Том Јовановићу би сметало и када би на „Стању ствари“ писало да је вода мокра – јер по њему, онда би то била будалаштина, па забпога, Јовановић зна да је она сува – и тачка!

  3. Колико је мени познато Александар Јовановић је посвађан сам са собом тако да овакво његово обраћање није новост.
    Питање је само, ко се обрато Лазићу, лепи Ацика или његов самац?
    Благо њему он увек има алтернативу.

  4. Нажалост, има људи који само чекају туђ пех па да се наслађују. То што има потешкоћа у реализовању идеје не значи да је она лоша. Такође, покретач иницијативе не мора да је разради до најситнијих детаља. А богме с обзиром на делатнике ни много бољи стратези, а ла БИзмарк или Лењин, не би наслутили и предвидели све потешкоће.

  5. Заборавих да прокоментаришем ово „суперадминистратор НСПМ“: уз захвалност за још једну СУПЕР ОМНИ ТУРБО похвалу, био сам „супермодератор“ и уредник Интернет издања НСПМ-а, што нити је тајна нити (мислим) служи као мрља у биографији. Надам се да и А. Ј. има тако јаке референце из прошлости, нарочито на плану уређивања сајтова.

    Сама чињеница да више нисам на НСПМ довољно говори о мом односу према том сајту, али морам да се извиним г. Вукадиновићу на овим непримереним мењањима и изругивању његовом имену (у име А. Ј., јер он није за то способан).

    ***
    @ Иоанн Дубињин

    Мени је, од самог А. Ј., овде већи проблем што је малтене представљено да тај блог „Ћирилизовано“ = „Ћирилица Београд“ („Ћирилизовано“ уз А. Ј. води и Милорад Ђошић, члан „Ћирилице – Београд“). Види се то јер А. Ј. напада и Д. Збиљића.

    Без обзира на овакве испаде, Стање ствари ће остати отворено и за удружење „Ћирилица Београд“, у нади да остали чланови не деле ставове А. Ј. (и вероватно г. Ђошића).

  6. Ћирилизовано и Ћирилица није исто.
    Што се мене тиче немам времена за било какву ……… Српско Удружење Ћирилица Београд ради и не расипа муницију, односно рафална паљба је забрањена. До даљњег.

  7. @ Александар Лазић
    Мислим, да беспотребно дајемо значај тексту А.Ј. Довољно сте га рекламирали објављивањем текста. Можда му је то био циљ. Уосталом А.Ј. и Д.Зб су истога карактера. Можемо разумети чилагера, али ко ће млађаног Аца, да разуме?

  8. КО ДОЛИВА БЕНЗИНА
    НА „ВАТРУ“ МЕЂУ СРПСКИМ ЋИРИЛИЧАРИМА?

    Чекајте, људи, шта ово би!?
    Што се мене тиче, све ми је одавно јасно зашто ме нападају. Али они не знају једно. Збиљић је озбиљан створ. И он, што га више нападају, то га јача и све му се више ради и ово и „оно“. Нагрну к мени сада и потпуно ми непознати Александар Јовановић; да није то онај др с факултета, па се сетио и он да треба бранити ћирилицу? Треба да знам да знам какав стил да употребим. Ако је то тај паметан човек, треба озбиљније да нанишаним у паметног човека. С боранијом, као што су неки правници који најмање познају право и закон, ту је лака прича, а шта ћу с паметним Јовановићем на факултету. Таквог противника на сајтовима до сада нисам сретао. Зато чекам да ми каже да ли је он професор на факултету и која му је струка, па да се онда људски поразговоримо. Као људи, ако је то могуће, Да га најпре питам шта се њега тиче ћирилица и ћириличарски мој мали учинак у тој борби. Јесам ли ја то постао познат и мени непознатим и ничим од мене дотакнутим људима. Не знам ни кога све ни зашто тај Јовановић напда. Знам једцног Јовановића који води #+“Српску ћирилицу“, али је тај Јовановић превише поштен човек да би ме ин он напао. Он се не би повео у неку „хајку“ на мене. А овај Јовановић баш ми спрема „хајку“. Зашто и у чију корист? У чије име и за које бабе здравље? Шта сам ја и када лоше учинио том непознатом ми Јовановићу? Не знам ни које је његово друштво ни коме помаже у ружењу моје маленкости.
    Мене, вала, ако баш хоћете, нападајте, ја сам на то навикао још од 2001. године. Некима сам, тако и зато што браним ћирилицу био и „фашиста“. Моја борба за ћирилицу, „узбудила“ је кусо и репато“. Познато и непознато. Неко их гура на мене иако ни сами не знају зашто.
    Данас сам био у једној часној и светој за мене институцији за језик и писмо, а проф. др тамо толико зна о ћирилици да је тврдио да ми имамо Срби обавезу да не „забрањујемо латиницу у српском језику“, јер ћемо тако повредити права на писмо свих других који пишу своје језике латиницом. Таквог зналца о решењу питања писма у једном језику нисам досад срео у животу, не предугом, али ни прекратком свом. Каже још човек (др Станић, зашто да прећутим име кад истину говорим о његовој памети). То ми наш језик из његових беседа личи на курву (проститутку) која треба свакоме да се да. Мислио је на српски силовани језик од два писма. Сироти језик српски сматрају у нашим злоупотребљеним институцијама толико пропалим да треба свакоме и свачијем писму да се у бурдељу пода. Тако ми рече човек који злоупотребљава Статут свете нам Матице српске, а буквално гази Устав Србије у вези с писмом.
    Ако сте овде, људи од ћирилице, хајде да говоримо мало и о паметнијим од себе. Можда ћемо и ми брзо тако постати премудри.
    Знамо ли ми сви ћириличари овде зашто нам не успева да спасемо српску азбуку?

    А и МЛИНАРЕВИЋ! Кад ме свуда и у свакој прилици не би за реч ухватио, као да не би могао мирно ни да заспи.

  9. @ Милорад Ђошић

    Ћирилизовано и Ћирилица није исто.

    Драго ми је ако је тако, али последња два саопштења Ћирилице Београд добио сам као линк на већ објављену вест на сајту Ћирилизовано.

    Овде сте доста хвале излили како Ћирилица Београд има за председника тога и тога, како сте много радили, како имате 22 подружнице – а за објављивање саопштења као мегафон (?) користите А. Ј. и Ћирилизовано? Зашто не пошаљете свима саопштење него само Ћирилизованом, да ли вам се не чини да тиме фаворизујете један сајт?

    А мало превише напада г. Збиљића тај А. Ј. да би се помислило да не стоји на вашим позицијама.

    ПС. И понављам јавно оно што рекох приватно: шта ће један частан војник на таквом сајту, шта ће везивање једног удружења за било који сајт, а посебно за један тако СВАЂАЛАЧКИ какав је Ћирилизовано и сам А. Ј.?

    __________________________________________________________

    @ Слободан Млинаревић

    То је увек питање – да ли реаговати или једноставно игнорисати… Али непоменути А. Ј. очигледно има неки „пик“ на Стање ствари и људе око њега, укључујући и мене, али неће се добро провести ако настави.,,

    Јер, као што рекох и г. Ђошићу у приватном писму, ЈЕ ЛИ БИЛА ИСТИНА ДА САМ ЈА ХТЕО ДА ПРЕУЗМЕМ СТЕПСКОГ СОКОЛА НА СРПСКОМ (и још неки сарадници Стања ствари), као што је запенушено тврдио А. Ј.?

    Па није: ево резултата – СТЕПСКИ СОКО НА СРПСКОМ ЈЕ УГАШЕН, ЈА ГА НИСАМ ПРЕУЗЕО, ерго А. Ј. ЈЕ ОРДИНАРНИ ЛАЖОВ. Да се он извини? То је од такве структуре личности немогуће; али оваквим третманом надам се да ће макар заборавити на нашу „омнипотентну маленкост“ 🙂

    Ћутати у овом случају значи пристати да неко довољно безобразан безочно лаже. Што се мене тиче, неће моћи!
    __________________________________________________________

    @ Д. Збиљић

    Александар Јовановић је уредник блога Ћирилизовано. Даљу дискусију с њим наставите на адреси http://cirilizovano.blogspot.com/2015/01/blog-post_246.html

  10. АКО НЕЋЕШ С НЕКИМ У УДРУЖЕЊЕ, ЗАКОНСКА ЈЕ ОБАВЕЗА ПО ЧЛАНУ 16. ДА ПОЧНЕШ ОД НУЛЕ

    Не бих му се јављао, ПОШТОВАНИ Млинаревићу. Ви јесте велики мој противник на овом сајту, али ипак врло поштен. Никада ме нисте, као многи други, увредили више него ја Вас. А када сте и вређали, убацивали сте и себе у увреде на равноправан начин. Заиста немам времена ни жеље да губим време на том ЊИХОВОМ сајту који нам једини није објавио ништа о ћирилици. Врло чудно, нема сајта који није објавио бар неколико текстова из нашег Удружења „Ћирилица“, а Ћирилизовано ништа, а ја им чак редовно слао, јер ми је нешто обећавало да су „борци за ћирилицу“. Нека им је од мене довољно и оволико без икаквог вређања. Јер обично не вређам људе за које никад нисам ни чуо у животу. Што се мене тиче, нека пишу о мени с највећом слободом. Чак ћу их вероватно потпуно игнорисати, па нека буду задовољни што ће уживати јер ће мислити да „не умем“ да им узвратим. Како мени лепо рече један човек малопре „ја се не договарам са сваким“. Мислим да му је то паметан одговор кад нема снаге и жеље да се све разреши што имамо спорно на најбољи могући начин за обојицу, па и за наша удружења ИСТОИМЕНА. МОЈЕ ИСТОГ ИМЕНА ОД 2001. ГОДИНЕ, А „ЊЕГОВОГ“ ОД 2009. ТЕК СЕ ПОСЛЕ ДЕВЕТ ГОДИНА СЕТИО ДА СЕ МОЖЕ НЕШТО „УШИЋАРИТИ“ АКО У КОМБИНАЦИЈИ С АГенЦИЈОМ ПОКРАДЕШ НЕКОМЕ СТВОРЕН ЈАВНИ ИДЕНТИТЕТ БУКВАЛНО ОД КАНАДЕ ДО АУСТРАЛИЈЕ. ТАЈ ЈЕ ЧОВЕК БИО ПРЕМУДАР ДА БИ ВЕРОВАО ДА ЈЕ ЛАКО ПОЧЕТИ ОД НУЛЕ У ОДБРАНИ СРПСКЕ АЗБУКЕ.

Оставите коментар