Александра Нинковић Ташић: Пупинов мост – грађење сећања

Отворен Пупинов мост који повезује Земун и Борчу

Премијери Србиjе и Kине Aлександар Вучић и Ли Kећиjанг, као и градоначелник Београда Синиша Mали свечано су данас отворили Пупинов мост коjи повезуjе Земун и Борчу на Дунаву, заjедно са приступним саобраћаjницама дугим 10 километара.

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Двоjица премиjера су отворили мост у присуству многоброjних грађана и званичника.

Већ одомаћеног назива „Kинески“, мост преко Дунава коjи jе добио име по познатом српском научнику Mихаjлу Пупину, градила jе као главни извођач кинеска компаниjа „Чаjна роуд анд бриџ корпореjшен“, а део jе Северне магистралне тангенте коjа ће повезати Kоридор 10 са Зрењанинским путем и изместити теретни саобраћаj из центра града.

Радови на мосту Земун-Борча почели су краjем октобра 2011. године. Нови мост jе дугачак 1.507 метара, широк 29,1 метара и висок 22,8 метара. Главни распон моста jе дуг 362 метра.

Mост има укупно шест саобраћаjних трака и пешачко-бициклистичке стазе са обе стране моста.

Фото: А. Васиљевић/Политика

Фото: А. Васиљевић/Политика

Београд jе након 79 година, када jе отворен Панчевачки мост, добио други мост на Дунаву.

За саобраћаj су отворене приступне саобраћаjнице од тзв „Лакат кривине“ у Земуна до Зрењанинског пута, заjедно са Зрењанинском петљом.

Приступне саобраћаjнице ће укупно бити дуге 21,6 километара и део од Зрењанинског пута до Панчевачког пута биће завршен у септембру 2015. Tаj мост ће бити веза са путним Kоридорима 10 и 11.

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Oтварањем Пупиновог моста пут од Земуна до Борче скраћен jе за готово 30 километара.

Укупна вредност моста са приступним саобраћаjницама jе око 260 милиона долара, а од тог износа – 85 одсто је кредитирала кинеска Eксим банка, док су преосталих 15 одсто обезбедили држава Србиjа и Град Београд.

(Танјуг, 18. 12. 2014)

Александра Нинковић Ташић: Пупинов мост – грађење сећања

Мост који добија Пупиново име представља снажан симбол многих вредности које стоје уз животно и научно дело овог великог Србина.

Pupin-6

Требало је саградити невероватан мост стрпљења, пожртвованости и упорности да би се од пашњака маленог села у Банату стигло до највећих храмова науке 20. века. Требало је чистим знањем и вером у младе људе направити мост који ће ојачати институције науке Америке 19. века и повести их у свет будућности и модерних телекомуникација. Зато не чуди да је наш Михајло Идворски Пупин седео у оснивачком одбору НАСЕ, да је на његову иницијативу основано Америчко друштво физичара, да је био председник Њујоршке академије наука, као и свих других научних, неретко и образовних институција САД. Четири његова ученика добили су Нобелове награде. Овим набрајањем тек бисмо започели дугу листу Пупинових звања, функција и одликовања. Саградио је, уз велику посвећеност, не један, већ стотине мостова, који су у најтежим временима Србију спајали са светом. Пупин је био најбољи лобиста кога је наша земља икада имала. Тим мостовима, због чије је градње много трпео, стизала је помоћ Србији кроз рад три Пупинове фондације, али и кроз скретање пажње моћних и богатих људи на потребе једног малог народа на Балкану. Пупин је увек истицао да је борба тог народа велика, јер се бори за право, правду и слободу.  Један од симбола његовог огромног труда је и проглашење дана Србије у Америци. Године 1918. српска застава завијорила се над Белом кућом, као и изнад свих државних институција у Вашингтону. То што је тада јавно о нашем народу рекао председник Америке Вудро Вилсон, данас делује невероватно, а онда је значило руку разумевања и помоћи, која се најбоље види кроз доприносе Михајла Пупина на Мировној конференцији у Паризу.

Један од мостова које је саградио и којем не можемо наћи равна у српској историји је мост поплочан добрим делима. Један човек са више од хиљаду дарова. Да ли је то помоћ десетинама хиљада ђака, или ратним сирочићима или небројеним црквама и манастирима, или Универзитету, или Српској академији наука и уметности или значајним научницима и уметницима, као што су Јован Цвијић, Урош Предић, Паја Јовановић… Само смо кренули Пупиновим мостом доброчинстава, а на њему нас чекају велики легати, немерљив допринос духовној и културној мапи Србије.

Pupin

Данас са ових доприноса растерујемо заборав и мрак, а на дну, склоњен од сваког сећања стоји мост којим је Михајло Пупин повезао науку и религију. Када су га упитали да ли верује да Бог постоји, одговорио је да он не верује да Бог постоји, већ да зна да постоји, а да од свих његових сазнања ово има највећу вредност.  Многим књигама, експозеима, организацијом трибина, показивао је да су духовна и материјална реалност плодови са истог дрвета сазнања.

Због свих својих научних и људских достигнућа, због тога што је кроз своје патенте повезивао телекомуникацијски цео свет, и због тога што је био градитељ мостова који су помоћ и подршку водили до Србије, Михајло Пупин заслужује нашу захвалност и љубав. Име моста почетак је наше градње сећања.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2UK



Categories: Аз и буки

Tags: ,

1 reply

  1. Госпођа Ташић нас својим текстовима доследно и квалитетно подсећа на значај Михајла Идворског Пупина. Изучавање карактеристика ове слојевите личности предмет је интересовања многих. За његов поглед на свет и његово деловање, битна су, по мени, три чиниоца, која још дубље и јасније треба да се и проуче и нагласе. 1. Његова православна утемељеност. Из ње је пористекао и Пупинов поглед на свет и његова научна сазнања. Није обрнуто: није наука њему открила Бога, већ Бог науку. Православно утемељење видљиво је и код формирања личности друге две научне величине: Тесле и Миланковића. Велико је питање да ли би били научници, да у себи нису носили дубоку религиозност? 2. Пупин је пореклом Цинцарин. Тачније: он је прва генерација посрбљених Цинцара у породици. Мајка Олимпијада и отац Константин (војник-граничар) су бар именима, ако не и свешћу, више припадали цинцарском, него српском свету. Али, несумњиво: порекло није словенско, већ тај специфични и никад код нас довољно истражени грко-романски свет. Постоји код појединих истраживача и мишљење – нека врста приватног става – да је Југославија освета Цинцара за то што су Срби разбили њихову етничку компактност и у многоме их претопили у Србе. Односно: да је Југославија цинцарски, а не српски интерес. Чињеница је, такође, да је доста грко-цинцара везано за стварање Југославије: од Пачуа, преко Нушића, Пашића(?), самог Пупина, итд, те да је и њихова повезаност са Карађорђевићима завичајног порекла, јер ни Карађорђевићи нису етнички Срби, односно Словени, већ су посрбљени Клименти, о чему сведочи и њеихова првобитна слава – Св. муч. Климент, касније замењена оснивачем цариградске патријаршије(!) Св. Андрејем Првозваним. И данас има доста утицајних Цинцара у српској јавности: Весна Пешић, на пример, а ако се не варам и Љубиша Ристић (Љуша, Нуша…) 3. Михајло Пупин је био у прилици да помогне Србима током Првог светског рата и тако што је незванично стајао иза прикупљања добровољаца и њиховог слања у редове српске војске. У историји САД-а само су Срби на територији ове државе могли да стварају своје, а не америчке војне формације. Михајло Пупин је био близак америчком председнику Вилсону, као и каснијем Рузвелту, не зато што је био научник, Србин (Цинцар), или православац, већ због тога што је био високо рангиран у масонској хијерархији. Једино на тај начин је могао да утиче на америчку политику, односно на већ започете процесе глобализације, које је, споља гледано, водила америчка администрација (масонерија која је стајала иза америчких демократа) – почевши баш са Вилсоном.
    Истраживање Пупинове личности и дела, као и српско-америчких односа кроз историју, мора у себи да садржи и ове компоненте.

Оставите коментар