Пол Крејг Робертс: На ивици рата и економског колапса

(Блог Пола Крејга Робертса, 12. 12. 2014)

pol-kreg-roberts-200Неоконзервативци, мала група људи забијених у канцеларије, коју штите Израел и новац војно-безбедносног комплекса, појавила се у Клинтоновој администрацији, исцениравши распад Југославије, рат против Србије и раширивши НАТО до руске границе.

Неоконзервативци су доминирали режимом Џорџа В. Буша. Они су контролисали Пентагон, Национални савет безбедности, канцеларију потпредседника и многе друге.

Неоконзервативци су исценирали 11. септембар и његово заташкавање, довели до инвазије на Авганистан и Ирак, започели дестабилизације у Пакистану и Јемену, основали Команду САД у Африци, довели до инвазије Јужне Осетије од стране Грузије, узроковали пропадање анти-АБМ (антибалистички пројектили) споразума, извели неуставно и илегално шпијунирање америчких грађана без налога, одузели уставну заштиту Конгреса и судства. Укратко, неоконзервативци су поставили темеље диктатуре и Трећег светског рата.

Обамин режим није казнио никога за злочине Бушовог режима, створивши преседан у којем је извршна влада изнад закона. Уместо тога, Обамин режим је прогонио оне који су говорили истину о злочинима владе.

Неоконзервативци су и даље веома утицајни у Обамином режиму. Обама је рецимо поставио неоконзервативку Сузан Рајс на позицију националног саветника за безбедност. Поставио је неоконзервативку Саманту Пауер на место амбасадора САД у УН. Поставио је Викторију Нуланд као помоћницу секретара државе.

Канцеларија Нуландове, заједно са ЦИА-ом и невладиним организацијама које је финансирао Вашингтон, организовала је преврат у Украјини.

Неоконзервативизам је једина опстајућа политичка идеологија, идеологија која тврди „Америка изнад свега“. Неоконзервативци верују да је историја одабрала САД да изврши хегемонију над светом, чинећи САД „изузетним“ и „незаменљивим“. То је рекао и сам Обама.

Ова идеологија даје неоконзервативцима ветар у леђа, исто као што је то комунистима учинио Марксов закључак да би радници требало да буду владајућа класа.

Управо ово самопоуздање чини неоконзервативце несмотреним.

Како би проширили своју агенду, неоконзервативци врше пропаганду над становништвом САД и вазалских држава Вашингтона. Медији шире неоконзерватистичке лажи јавности: Русија је напала и анексирала украјинске провинције; Путин намерава да обнови Совјетско царство; Русија је гангстерска држава без демократије; Русија је претња по Балтик, Пољску и читаву Европу, те је зато војска САД/НАТО-а потребна на руској граници; Кина, савезник Русије, мора бити војно задржана помоћу нових поморских и ваздухопловних база САД које окружују Кину и контролишу Кинеско море.

Неоконзервативци и председник Обама су се изјаснили да САД неће прихватити Русију и Кину као суверене државе са економском и иностраном политиком независном од Вашингтона.

Русија и Кина су прихватљиве само као вазалске државе попут Велике Британије, ЕУ, Јапана, Канаде и Аустралије.

Очигледно неоконзервативци размишљају једино о рату.

Читаво човечанство угрожава шачица злих људи забијених на моћним положајима у Вашингтону.

Антируска пропаганда превазилази све границе. Путин је „нови Хитлер“.

Одржана је заједничка конференција три канцеларије у САД, која је окривила Русију због неуспеха Вашингтонове иностране политике. Том приликом је осута паљба на све оне који су истакли очигледну истину да Русија има легитиман интерес за Украјину, земљу која је дуго била део Русије и која се налази у њеној сфери утицаја.

Од Клинтоновог режима, Вашингтон се понаша противно руским интересима. У својој наредној књизи, „Глобализација рата: Дуги рат Америке против човечанства“, професор Мајкл Чосудовски представио је реалистичну процену тога како је Вашингтон довео свет до нуклеарног рата. Следи одломак из предговора књиге:

„Глобализација рата је хегемонски пројекат. Велике војне и тајне обавештајне операције спроводе се истовремено на Блиском истоку, у источној Европи, субсахарској Африци, централној Азији и на Далеком истоку. Војна агенда САД комбинује замаскиране операције и тајне акције ради дестабилизације суверених држава.

Под глобалном војном агендом, акције које предузима западни војни савез (САД-НАТО-Израел) у Авганистану, Пакистану, Палестини, Украјини, Сирији и Ираку координиране су са највиших нивоа војне хијерархије. Нису у питање појединачне војне и обавештајне операције. Напад на Газу од стране израелских снага у јулу и августу 2014. предузет је уз консултацију са САД и НАТО-ом. Интересантно је како су се акције у Украјини и њихов тајминг поклопили са нападом на Газу.

Војни поступци су блиско координирани са процесом економског ратовања које се састоји, не само од увођења санкција сувереним државама, већ и од намерних акција дестабилизације финансијског тржишта с циљем поткопавања националне економије непријатеља.

САД и њихови савезници су покренули војну авантуру која прети судбини човечанства. Као што већ знате и сами, снаге САД и НАТО-а постављене су у источној Европи. Војна интервенција САД под изговором хуманитарног деловања наставља се у субсахарској Африци. САД и њихови савезници прете Кини у оквиру Обаминог заокрета ка Азији.

Војни маневри се спроводе на прагу Русије, што би могло да доведе до ескалације. Ваздушни напади САД који су почели у септембру 2014. године, усмерени на Ирак и Сирију под изговором напада на Исламску државу, само су део сценарија војне ескалације која се шири од Северне Африке и источног Медитерана на централну и јужну Азију.

Западни војни савез је у напредном стању спремности, али и Русија је исто.“

Американци су безбрижни људи који су просто несвесни. Рецимо да су свесни, да ли би могло нешто да се учини или би постали елиминисани од стране полицијске државе коју је Вашингтон створио.

Нема пуно наде за амерички народ. Амерички народ не разликује право вођство од лажног, а владајућа приватна елита не дозвољава да се прави лидери појаве. Штавише, не постоји организовани покрет који би представљао опозицију неоконзервативцима.

Нада долази ван политичког система. Нада је да ће се кула од карата и намештена тржишта срушити. Многи наводе овај исход као највероватнији. Неке финансијске организације су забринуте због недовољне ликвидности на тржиштима обвезница и деривативних финансија.

Многи ће питати: Ако је богатство „Једног процента“ подложно економском колапсу, да ли ће рат бити покренут да би се заштитило то исто богатство и окривили Руси или Кинези? Одговор је да ће врста колапса која се очекује суочити власт са друштвеном, политичком и економском несигурношћу која ће онемогућити организовање великог рата.

Извесно је да ће економски колапс довести до револуција и пропасти постојећег реда.

Колико год колапс отежао преживљавање људи, шансе за преживљавање биће веће него у случају нуклеарног рата.

Избор и превод: Webtribune.rs

Опрема: Стање ствари

(Webtribune.rs, 15. 12. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2S0



Categories: Преносимо

Оставите коментар