Патријарх Кирил у Србији: Са мислима о Косову, али без посете покрајини

Патријарх Московски и све Русије Кирил стиже у петак у Београд. Посета поглавар РПЦ ће протећи у оквиру постојеће традиције у православном свету према којој после избора поглавар православне цркве посећује поглаваре других православних цркава. Ипак контекст посете Србији је ипак шири.

© Photo: RIA Novosti/Sergey Pyatakov

© Photo: RIA Novosti/Sergey Pyatakov 

На питања нашег извештача одговорио је протојереј Игор (Јакимчук), секретар ОВЦС МП за међуправославне односе, који ће такође посетити Београд у саставу делегације РПЦ.

Патријарх Кирил зближава цркве – пише српска штампа. Зашто сада, у тако сложеној политичкој ситауцији, ова посета има посебан значај? Између осталог, на програму посете су планирани сусрети патријарха Кирила са властима Србије…

Патријарх, наравно, путује не како би се састао са политичарима. То је атрибут посете, али он нема првостепени значај. Главни задатак је још једном обновити односе са СПЦ са којом ми имамо најтешње душевне везе. Посебно се то цени сада, када, како сте правилно приметили, политичке околности су се искомпликовале и односи Русије са многим западним земљама нису тако пријатељски.

Да ли посета може да се посматра као подршка јединству СПЦ, јер на Балкану постоје две цркве, које не признају остале Цркве као аутокефалне – то је Македонска православна црква и Црногорска православна црква?

РПЦ је увек пружала подршку јединству СПЦ, јер ако страда нека од православних цркава, страда и читаво светско православље. РПЦ чини све како би зближила позиције две стране – македонске и српске – за изналажење компромисног решења о статусу који треба да има Македонска црква. Што се тиче Црногорске цркве, то је маргинална организација и упечатљиви пример раскола из политичких мотива. На освећењу Саборне цркве васкрсења Христовог у Подгорици биле су хиљаде људи, у храмовима Црногорско-приморске митрополије СПЦ увек је много верника, а у такозваној Црногорској цркви никога нема.

Да ли ће бити одржана посета Патријарха Косову и Метохији, као што је било планирано раније?

Тренутно посета покрајини није на програму, пошто код нас нема потпуне гаранције да је то безбедно. Али судбина српског становништва покрајине и православних светиња је једна од приоритетних тема на састанцима како са Његовом светости Патријархом српским Иринејом, тако и са државним руководством Србије. Наш став је непромењен: ми сматрамо да је Косово света земља српског народа, која не сме да му буде отета. Овде је био васпитан српски дух.

Једна од главних тачака програма посете је освећење споменика Николају Другом у Београду. Последњи руски цар канонизован је у РПЦ као страснотерпец и поштује се као светац. Какав је према вашем мишљењу историјски значај ове фигуре за Србију?

За сваког историчара је очигледно да један од мотива ступања Русије у први светски рат била је жеља да се подржи браћа на Балкану, мада је подршка плаћена ценом сопствене државе. Ово је био подвиг братске љубави. Зато није случајно што Срби памте пале руске војнике и у таквом реду се одржава руско гробље у Београду.

У Храму Светог Саве патријарси, архипастири и високи свештеници РПЦ и СПЦ ће одслужити литургију. Посебно радује што ће интеријер највећег православног храма на Балкану урадити руски и белоруски мајстори од средстава која је издвојила РФ…

Без обзира на геноцид преживљен у 20. веку и братоубилачке ратове, ова црква се гради на светом месту. Руска црква, црква-сестра која увек блиско к срцу прима оно што се дешава са српским народом, учествује колико може у украшавању овог храма. Мислим да служење два поглавара у тој цркви је врло симболично, оно ће се неизбежно пресецати са оном службом коју су у врло тешко време бомбардовања Југославије од стране НАТО авијације служили упокојени Патријарх Московски и све Русије Алексије Други и Патријарх српски Павле.

Тимур Блохин

(Глас Русије, 13. 11. 2014)

Патријарх московски и све Русије г. Кирил посетиће Српску Православну Цркву

На позив Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил учиниће, од 14. до 16. новембра 2014. године, званичну (мирну) посету Српској Православној Цркви.

Извор: СПЦ

Извор: СПЦ

Патријарх Кирил ће допутовати у пратњи више архијереја и свештеника. Патријарх српски Иринеј, архијереји и свештенство наше свете Цркве дочекаће високе госте на београдском аеродрому Никола Тесла.

Доксологија ће бити служена у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила у петак, 14. новембра 2014. године, са почетком у 12 часова.

Истога дана предвиђени су сусрети поглавара Руске Православне Цркве са највишим државним званичницима, као и додела почасног доктората патријарху Кирилу од стране Универзитета у Београду.

Очекује се, 15. новембра 2014. године, у 10 часова, посета Патријарха московског манастиру Раковици, где би он служио помен блаженопочившим патријарсима Димитрију и Павлу.

Истога дана у 13 часова, свјатјејши патријарх Кирил осветиће на Новом гробљу Руски некропољ и спомен-костурницу руских војника палих у првом светском рату.

У 14 часова поглавари двеју Цркава, у присуству највиших државних и градских руководилаца, осветиће новопостављени споменик цару Николају Романову у улици краља Милана у Београду.

У недељу, 16. новембра 2014. године, са почетком у 9 часова поглавари двеју сестринских Цркава и више архијереја, свештеника и ђакона, служиће саборно свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светога Саве на Врачару.

Овим поводом позивамо сав верни народ да узме молитвеног учешћа у овом, за нашу Цркву, историјском догађају.

(СПЦ, 9. 11. 2014)

Епископ бачки Иринеј: Реч о Патријарху московском Кирилу поводом његове посете нашој Цркви

Фото: mospat.ru

Фото: mospat.ru

Доказавши се током низа годинâ на колико одговорној и осетљивој толико и часној и угледној дужности неговања сарадње са другим Православним Црквама, дијалога са инославним хришћанским Црквама и заједницама, као и са другим религијама, и односâ са друштвом и државама, данашњи Предстојатељ Руске Православне Цркве, патријарх Кирил, с правом се сматра оличењем и символом њене величине. Притом не мислимо на спољашњу, квантитативну величину (бројност, распрострањеност, утицај и слично) него, у првом реду, на унутрашњу, квалитативну величину (верност и ревност у вери, њено доследно сведочење све до исповедничког и мученичког подвига, богатство боголужбено-молитвеног и духовно-благодатног живота, преображајни утицај на појединце, културу и друштво у целини и тако даље).

Његова првосветитељска и просветитељска служба јесте понајпре служење целини и пуноћи православне рускости, „рускога света”, кудикамо ширег од опсега савремене Русије, и укупном наслеђу негдашње Свете Русије, Кијевске и Московске. Али није само то: она је, у исто време и у једнакој мери, служење целини и пуноћи православне васељене, Цркве Божје која је Источна по пореклу и духу, а саборно-васељенска (католичански икуменска, универзална, свеобухватна) по природи и послању. Али није само то: она је, у исто време и у једнакој мери, служење циљу или идеалу васпостављања јединства међу хришћанима, неизвесног у границама овоземаљске историје, али већ датог у оквирима повести спасења и извесног у есхатолошкој перспективи Царства Божјега. Али није само то: она је, у исто време и у једнакој мери, служење општем добру, светињи и слободи сваке људске личности, праву сваке људске заједнице на живот у миру, слободи и достојанству, општечовечанском кодексу основних духовних и етичких вредности, присутном, у већој или мањој мери, у свим религијама, па, макар рудиментарно, и у онима са дебелим наслагама људског и греховног или, штавише, са густим наносима нељудског и демонског, – присутном, неискорењиво, и негде у непрозирној дубини душе безбожника и богоборца.

Не смем да прећутим, у овом контексту, да се, унутар оваквог спектра, широког као руска земља и руска душа, у срцу патријарха Кирила нашло места и за преизобилну, очинску и састрадалну љубав према нашој мученичкој помесној Цркви и нашем крстоносном народу. Само један пример: на изазов неправде и насиља светских моћника над српским народом Косова и Метохије, а пре тога на изазов трагедије грађанског рата у Босни и Херцеговини, он је – најпре заједно са својим блаженопочившим претходником, патријархом Алексијем II, а потом, све до данас, самостално или напоредо са државним руководством своје моћне земље – много пута протестовао и апеловао на правду и право, на савест и морал, на човечност и одбацивање насиља као наводног инструмента мира и демократије. Истини за вољу, у појединим приликама је протестовао и апеловао учесталије, убедљивије и делотворније него ми сами, а под нама подразумевам најпре нас, одговорне прeдставнике Српске Православне Цркве, а онда и представнике наше државе и наше интелигенције. То му никада не можемо и нећемо заборавити. Напротив, бићемо му увек и довека благодарни. По мери наших скромних моћи, на љубав ћемо узвратити љубављу.

Из предговора књизи митрополита волоколамског Илариона „Патријарх Кирил: живот и гледишта”, Београд 2012.

(СПЦ, 12. 11. 2014)



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар