РПЦ искључује могућност признавања апостолског прејемства англиканцима после одлуке о увођењу жена у „епископат“

Изјава службе за комуникацију Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије у вези са одлуком Англиканске цркве да призна женама право епископског служења

(Званични сајт Московске патријаршије, 16. 7. 2014)

r-a

У вези са одлуком Генералног синода Англиканске цркве да призна женама право епископског служења, усвојене 14. јула 2014, Служба за комуникацију Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије овлашћена је да изјави слиједеће:

Руска православна црква је са узнемирењем и разочарањем примила одлуку Англиканске цркве о увођењу женског епископата, јер је – у периоду дужем од једног вијека односа између наших цркава – идентификована могућност узајамног признавања апостолског прејемства између православних и англиканаца. У 19. вијеку англиканци, припадници групе за односе са источном црквом, настојали су да омогуће „узајамно признавање“ јерархије православних и англиканаца, вјерујући да су „обје цркве сачувале апостолску сукцесију и истиниту вјеру у Спаситеља и морају прихватити једни друге у пуној заједници у молитвама и Светим Тајнама“.

Одлука Англиканске цркве да уведе женско свештенство 1992. године задало је ударац интеракцији између наших цркава, а увођење женског епископата уклања чак и теоретску могућност да православни признају апостолско прејемства англиканске јерархије.

Ова пракса је у супротности са вијековима старим црквеним предањем, које датира из ране хришћанске заједнице. У хришћанској традицији, епископи су увек били посматрани као директни духовни потомци Апостола, од којих су добили посебну благодат да воде народ Божји и посебну одговорност – да чувају чистоту вјере, да буду симбол и гарант јединства Цркве. Узношење жена у епископско достојанства супротно је лику Спаситеља и схватању Светих Апостола, у пракси ране Цркве.

По нашем мишљењу, одлуку Генералног синода Англиканске цркве не диктирају теолошке или црквене практичне потребе, већ жеља да се прати секуларна идеја родне равноправности у свим сферама живота и повезана је с повећањем улоге жена у британском друштву. Секуларизација хришћанства доводи до одласка из његових редова бројних вјерника – који у данашњем нестабилном свијету траже духовну подршку у јеванђелски и апостолски непроменљивим традицијама утврђених од вјечног и непроменљивог Бога.

У Руској православној цркви са жаљењем констатујемо да одлука да се жене уведу у епископско достојанство отежава православним хришћанима да се укључе у дијалог са англиканцима, дијалог који је еволуирао током деценија, а [та одлука] доприноси даљем продубљивању подјела у хришћанском свијету као цјелини.

С руског посрбио: А. Ж.



Categories: Васељенско стање

Оставите коментар