Сиви соко: Геополитика, емоције и лаптоп-ратници

Као одговор „лаптоп ратницима“ који по руском интернету позивају Путина да „уведе војску“, направљен је следећи видео-снимак (такође на YouTube),  који објашњава зашто је то глупа идеја. А ко хоће да ратује, ено пушка, ено Донбас.

Ако не разумете руски (зашто?), имате титлове на енглеском, француском и немачком. Али све се плашим да ово неко не титлује на мачећем српском, па зато прилажем транскрипт:

„Путине, пошаљи војску“! Користите ли често ову тарабу?

Ако желите да Русија крене у рат, упитајте се: јесте ли спремни да ратујете у рову, уместо испред екрана рачунара?

Мислите ли да до тога неће доћи? Грешите. САД и желе да испровоцирају Русију да пошаље војску.

Један од планова САД је да Русију окриви за слом украјинске привреде.

Будимо реални: Украјина неће ући у ЕУ, а кредити ММФ неће васкрснути украјинску привреду.

Али кад наша војска уђе у Украјину, Русију ће окривити за све тегобе украјинског народа.

Биће да нема пензија због Русије; да је Русија уништила сву индустрију. Да им је Русија отела европски сан.

Можемо слушати генерале из фотеља и послати војску, али шта ће рећи међународна заједница?

Да је Русија ушла у независну Украјину без резолуције УН. Украјинске власти то нису тражиле,  а власт која је тражила помоћ нико још није признао. Међународна заједница ће то звати једном речју: агресија.

Запад ће онда цео свет да дигне против „агресора“. Хоће ли Русију тада подржати њени савезници?

Чак и да наметнемо зону забране летења на југоистоку Украјине, САД и НАТО ће прогласити забрану за наше авионе и ракете.

Шта ако нам оборе авион? Како да реагујемо? Да шаљемо тенкове до Ламанша?

Да заратимо са Европом, САД, Канадом и Аустралијом? То САД и желе.

САД грцају под тежином државног дуга, од преко 17 трилиона долара. Очајнички им је потребан велики рат.

Он би довео до масовног банкрота, колапса берзе и нестанка трилиона виртуелних долара.

Државни дуг био би поништен, а америчка војна индустрија и привреда добиле наруџбе из целог света.

Овај рат је за њих прилика да избегну неизбежни банкрот.

Русији рат није потребан. Одлагањем сукоба постајемо јачи.

Али народ Донбаса гине, и Русија се налази пред избором: између лошег и још горег.

Да ли да страдају стотине и хиљаде, или милиони? Избор је стравичан, али то је геополитичка реалност.

Значи, следећи пут кад кажеш да је Путин издао југоисток Украјине, помисли шта захтеваш од своје земље. Ако ниси спреман да је браниш оружјем, престани да шириш хистерију.

У ГЕОПОЛИТИЦИ НЕМА МЕСТА ЕМОЦИЈАМА.

(Сиви соко, 15. 7. 2014)



Категорије:Преносимо

7 replies

  1. Малићу, мучно ми је кад видим неки Ваш чланак са похвалама текстова аутора – уредника код којих објављујете. Али, то је мој проблем, да хвалу некога ко Вам је потребан уопште видите као проблем не бисте тако нешто ни радили, не јављам се због тога.
    Испод последњег Вашег превода Степског сокола у коментару рекох да нећу коментарисати сам превод. Не би било коректно с моје стране, јер сам га преводим а нисам ни стручни преводилац. Дакле, кад Англоционисте претвористе у Атлантисте, што се коси с једном од основних теза аутора, коју провлачи кроз скоро сваки свој аналитички текст, сетих се где живите и ко тамо нескривено влада, уосталом као и медијима, чак и „алтернативним“, да Вам никако не треба да се Јеврејима замерите … не јављам се ни због тога.
    Али сад сте претерали. И како мислим да Вама, с обзиром шта горе рекох, не би вредело објашњавати зашто, заинтересованима само линк на цртицу Степског сокола, једно његово јављање које сте претворили у свој текст. Да, потрудили сте се да преведете речено у видеу, али новинарство је и избор и запажање, узели сте туђе и нисте навели извор: The Vineyard of the Saker: Geopolitics has no place for emotions (very well made video, highly recommended!)

    Свиђа ми се

  2. Г. Јовановићу,

    Ваш коментар, као по обичају, не би заслуживао одговор да у њему не провлачите једну бедастоћу која је и за Ваше узусе мало повећа: знам да је у Вашој сујетној глави тешко то замислити – али МАЛИЋУ НИСМО ПОТРЕБНИ МИ НЕГО ЈЕ ОН ПОТРЕБАН НАМА. Ту мислим на све оне који преносе његове текстове (и тако, у доброј мери, попуњавају простор квалитетним текстовима – које уз то не плаћају). Уосталом, сви сајтови који преносе текстове Н. Малића постоје много краће него његов блог „Сиви соко“.

    ***
    Кад се већ спуштам у каљугу, да кажем нешто и о овоме да је Малић једно „запажање“ Степског сокола претворио у свој текст. „Новинарство је и избор и запажање“, рекосте Ви, а ево шта сам Степски соко пише на крају тог линка који сте предочили:

    PS: a special „thank you!“ to ‘A’ from Poland who sent me the video, and to the wonderful team of translators who translated, subtitled and posted this video in a record time (less than one day!). You guys rock and I am immensely grateful to you all!! The Saker

    Значи није сам Степски соко (The Saker) то „запазио“ и „изабрао“, него му је „А“ из Пољске то доставио! А да ли би Ваше проблеме решило да Вам дамо „тапију“ на Степског сокола, неку врсту „копирајта“ да само Ви и једино Ви можете да преводите, па да и нас и читаоце оставите на миру?

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. Уредниче !,
    Вама Малић јесте потребан, радо ћу се сложити.
    Степски соко је навео извор своје информације, ова ваша тичица није. Има ли ту неке разлике, докторе уређивања ?
    Ви не можете давати тапије на оно што немате, а „својатање“ било ког аутора којег преводим би било блесаво и зато што их и бирам да би њихова запажања прочитао већи број људи. Дакле, уз неку координацију, коју сам предложио на овим страницама у претпрошлом јављњу, сматрам да би за неке ауторе, поготову калибра Степског сокола, било добро да има више заинтересованих за превођење.
    Али не за „позајмице“, докторе Уредниче !

    Свиђа ми се

  4. Г. Јовановићу,
    1. Испадате смешни: Малић је могао видети
    било где
    снимак, уосталом и сам каже НА РУСКОМ ИНТЕРНЕТУ А ИМА И НА ЈУТЈУБУ. Да Малић поштује ауторска права демантује Вас наредно његово посрбљивање на овом сајту, где у оригиналу НИГДЕ НЕМА назнаке да је аутор увода „Степски соко“, а у свом преводу Малић је то навео и јасно назначио. Мислим да једино што можете јесте да се извините и Малићу и читаоцима којима сте беспотребно одузели време.

    2. Што се тиче координације око превођења – Ви мени не нудите преводе нити су ми они потребни, да то подвучем само – као млађи у овом послу, залуднији, па ако хоћете, и неквалификованији од Малића за посрбљивање, то видите директно са Небојшом Малићем, то јест јавите му се.

    3. Око мене као „др уређивања“: далеко сам ја од било каквог уредника или носиоца титуле. Но, признајем да постоји неколико људи чије ставове ценим и који немају много примедби кад дају текст у моје руке („да бацим поглед“); ствар је похвална за мене што Ви имате толико примедби, што се каже ДВА СМО СВЕТА РАЗЛИЧИТА!

    Александар Лазић

    ПС. Видим да сте окренули још један круг мењањем сајтова – ваљда ће и Вас послужити срећа да нађете уредника који ће моћи да прати Ваше браворузне преводе!

    Свиђа ми се

  5. Малић не виде ово на Сакеровом сајту, већ „било где“, то хоћете да кажете ?
    Баш тог дана прескочи Сакеров сајт (успут, имена и надимци се не преводе, али ако и то вас двојица посрбљујете, ајд направите мали изузетак, нек за Руса Степски соко буде Балобан – како се и сам потписује кад Русима одговара) ? А да уме да наведе извор, па то обично и ради, али му изгледа досадило, можда је и заборавио. И не одговористе за оно „превођење Англоциониста у Атлантисте. Да, поштено је у напомени рекао да је то учинио, али није ли тиме баш додао на ионако јасну поруку (потенцијалним) послодавцима.

    Ја се једном опекох и понудих Вам сарадњу, завршисмо је очас, кад сте почели да превод коригујете сходно свом знању и умећу. Не поновило се. А Малића сам чак упутио како, једним кликом, да буде у току шта од Сакера преводим или како да ми јави шта он ради, да не радимо исто. Није одговорио.

    Да, поново сарађујем са сајтом с којим сам једном сарађивао, видећемо колико ће то да траје. Проблем је, Уредниче ! у покушају, што аматеризам не може заменити професионални рад, а професионалац тражи паре (јер и њему треба леба), тако да је српска медијска сцена – ова на којој делујемо и нас двојица, препуна људи с часним намерама али без довољно умећа. То што је који дилетант задовољан с Вашим уредниковањем не доказује много, осим да заиста Ви и они јесте исти свет (који мој није). Разлог ? Имам гадну навику, понесену из других медија за које сам се школовао и на њима радио, а то је, колико се сећам, и правни принцип, да делујем и од сарадника тражим да поступају по принципу „незнање не оправдава“. Што се Вас тиче, па Ви чак не разумете ни о чему се ради. Какви моји „бравурозни“ преводи ? Не рекох ли да нисам преводилац (зато ово и радим бесплатно, али сам бирам шта преводим, што ипак јесте привилегија) и да то по природи ствари повлачи бројне грешке ? Али не допуштам да ме исправља онај ко још мање од мене зна – што је рећи Уреднику ! и сличним му, наравно, неопростиво.

    Свиђа ми се

  6. Г. Јовановићу, шта је ваш проблем? На све замерате, свему закерате. Да бар имате сопствени сајт, па да на њему радите шта вам је воља, разумео би човек – пошто већ (мислите да) нико не зна боље, онда сте сами засукали рукаве. Али немате, него закерате нама који радимо што нисмо ово или оно.
    Кажете да нисте преводилац. Ја ЈЕСАМ. Двадесет година већ. Новинар и публициста више од 15. И знам како се наводе извори и преводе или не преводе имена. И имам директан контакт са Балобаном и споразум о ауторским правима.
    Чак смо расправили и употребну „Англоциониста“ и „Атлантиста“ – приватно, јер нема потребе да у то увлачимо сваку нацистичку уштву на планети (а много их се накотило за ове „демократије“ и у Србији). Да сам потпуно изоставио његов термин, имали бисте легитимну замерку. Али нисам, него сам објаснио да користим свој јер га сматрам прецизнијим – и мање подложним манипулацијама разних јудеофоба (да ли тако да схватим вашу опаску о „потенцијалним послодавцима“, пример дестиловане злобе?).
    Да скратим: ако мислите да можете и знате боље, изволите урадите сами. Онда ћете можда имати основа да критикујете рад других. Дотад, боље да ћутите па вас сматрају блесавим, него да отворите уста (или тастатуру) па докажете да су у праву. Што је иначе написао Марк Твен.

    Свиђа ми се

  7. Очигледно је, да господин Јовановић има неки лични однос. Он текстове НЕ КОМЕНТАРИШЕ, већ се бави уређивачком политиком на што нема права ни по ком основу. Постоји и доза ниподаштавања, која ми уопште није јасна!!?? Можда би ми било јасније, када би знао ко је Александар Јовановић. Свеми се чини, да и он, као Деда Ђоле спроводе замајавање нас осталих и помало који сте се упустили у надгорњавање са њим. Не заслужује он то!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s