Немачка политика ових дана настоји да се презентира као и немачки фудбал – оно што новинари сматрају успесима канцеларке Ангеле Меркел, стално се ставља у фудбалски контекст, па и када је у питању Западни Балкан

„Док Немачка слави своје шампионе света у фудбалу, канцеларку у Дубровнику дочекују као мис Европе“, пише новинар листа Велт Tomas Victhum. Он подсећа да је канцеларка два пута путовала на Мундијал у Бразил, да би тамо пратила утакмице, али да је славље у част светских шампиона, одржано у Берлину, пропустила, „и то због чега? – због састанка такозване иницијативе Брдо-Бриони у Дубровнику, који је трајао само неколико сати…“ Аутор објашњава да је иницијатива, која је добила име по локацијама у Словенији и Хрватској, покушај (инициран 2013) да се „земље Западног Балкана, дакле, бивше Југославије и Албанија, окупе за једним столом“, са прокламованим циљем да се читав регион приближи Европској унији.

У тексту који настоји да звучи врцаво, нижу се похвале канцеларки: „Немачка, као што је познато, не припада Западном Балкану. Бар не у географском, а ни у фудбалском погледу. Али, канцеларка је радо прихватила позив да буде почасни гост састанка у Дубровнику. То што се састанак одржава баш на дан славља због успеха немачког фудбала, као и на дан када је Жан-Клод Јункер изабран за председника Европске комисије, уклапа се у њену рачуницу. Она није тамо где је ионако сви очекују, већ тамо где би можда требало да буде. Тамо, дакле, где је још потребна.“ Даље се наводи да је Меркелова, ступањем на дубровачки плочник, изазвала мешавину аплауза, узвика одобравања и – звиждука негодовања. Аутор закључује да звиждуци нису били упућени Меркеловој као немачкој канцеларки, већ као „највишој представници ЕУ. Мис Европе“.

Узроке негодовања присутних аутор види у чињеници да је у Хрватској, и поред чланства у ЕУ, привреда већ шесту годину узастопно у рецесији, те да тој земљи не иде боље него државама региона које нису чланице ЕУ. Но, Меркелова, како он пише, „наступа са самопоуздањем, као гост који није само дошао да чује захтеве, већ и сам има шта да захтева“. Након објашњења о томе шта ко хоће (Срби: „да Европа финансира доградњу централног транзитног шинског пута између Минхена и Истанбула“, Хрвати: новац за градњу моста на Пељешцу) сазнајемо и да канцеларка уме да буде и цинична, па и да „глуми фудбалског судију“. Повод за ту опаску је била њена изјава о спору између Скопља и Атине око имена Македоније – након што је рекла да тим поводом ни сама не зна више коју комбинацију речи да употреби, она је додала да је ту потребан компромис, па га је и дефинисала следећом изреком: „У Немачкој увек говорим: компромис је – када су сви учесници подједнако незадовољни“.

„Посета Дубровнику је одвела Меркелову у ону врсту дипломатске акције која се у Немачкој не награђује. Али, њу то не интересује“, тврди аутор, наглашавајући да Немачка влада пуна бриге прати ситуацију у Босни и Херцеговини „где су односи остали политички несређени“. Он додаје да постоје страховања да ће се у тој земљи „угнездити исламисти“, те да тамо једна за другом ничу џамије чију градњу финансира Саудијска Арабија. Из текста даље сазнајемо да је Ангела Меркел топло примљена у Загребу, али и да је „и поред августовске врућине, са бившим српским председником Борисом Тадићем разменила ледене погледе“, јер је са њим имала свађу око Косова.

Новинар Велта на крају текста настоји да хумористичким потезима опише како се канцеларка још током јутра једном стјуарту немачког војног Ербаса 319 потписала на дресу немачке фудбалске репрезентације и овако поентира чланак: „Када је она касније у Дубровнику изашла из Кнежевог двора, распламсао се аплауз. Овај пут га је пратио повик једног старијег господина: Браво, Дојчланд, сјајан меч! – Он тиме сигурно није мислио на иницијативу Брдо-Бриони.“

(Дојче веле, 16. 7. 2014)

Дојче веле: Меркелова опростила Хрватској неизручење Јосипа Перковића?

Канцеларка Меркел у уторак стиже у Дубровник. То је прва посета Хрватској од 2011. године – Меркелова чак није дошла ни на прославу уласка у ЕУ. А ни сада није планиран сусрет са премијером Милановићем.

Шефица немачке владе у Дубровник стиже на састанак иницијативе Брдо-Бријуни која окупља челнике земаља југоисточне Еуропе. На истом месту ће се наћи председници држава произашлих из федеративне Југославије чије се подручје у великој мери колоквијално назива регионом, а придружиће им се и председник Албаније. Ангела Меркел је у овом саставу почасна гошћа која на тој позицији наслеђује француског председника Франсоа Оланда. На дневном реду су инфраструктурна консолидација европског простора и, што је неким земљама још важније, наставак проширења ЕУ.

У тренутку када је крај Светског првенства означио повратак незапослености и тешке економске ситуације на листу приоритета хрватских грађана, многи у доласку Меркелове виде опрост Хрватској и крај захлађења које је наступило због случаја Јосипа Перковића. Наиме, Хрватска је дуго одбијала да изручи бившег шефа југословенских тајних служби Немачкој која га је тражила због убиства на њеној територији. Штавише, Загреб је променио закон о екстрадицији само неколико дана пре уласка у ЕуУ, све како би спречио примену европског налога за хапшење.

Права шефица ЕУ

Слично као у Србији, и део хрватске јавности подржава провинцијалан однос према Немачкој, што примећује и коментатор Новости Маринко Чулић. Меркелова је у медијима номинована као, ако не стварна шефица, онда бар као најмоћнија жена ЕУ која ведри и облачи у земљама чланицама. Уз то грађани нису заборавили снажну подршку немачке хрватској самосталности током ратних година.

„Мислим да је Меркелова ставила односе с Хрватском на нижи ново. Шта би сад ту требало да буде? Нека силна љубав?“, пита се Чулић. „То су две чланице ЕУ; једна велика, друга мала. У тим релацијама треба гледати. То су уобичајени односи две земље. Између њих постоји нешто више, али то не треба гледати кроз односе какви су били деведесетих година“, прича Чулић za DW. Подсећа на песму Danke Deutschland којом је Хрватска деведесетих неспретно захвалила Берлину на признању независности.

Политички аналитичар Давор Гјенеро ипак мисли да су односи нагрижени те да се неће поправити све док Хрватска не почне да се понаша као озбиљна чланица ЕУ. „Посета госпође Меркел није билатерална посета Хрватској, већ немачко обраћање земљама западног Балкана“, каже наш саговорник. „Овде очигледно није реч о превладавању кризе коју је премијер Милановић изазвао неодговорним понашањем и чињеницом да се Хрватска у првим европским корацима понашала као неверодостојна чланица.“

Ветар у леђа за ХДЗ?

Долазак немачке канцеларке могао би да оснажи опозициони ХДЗ чији шеф Томислав Карамарко тврди да је странка прошла катарзу те да је спреман преузети власт од лево-либералне коалиције чији рејтинг из дана у дан тоне. Они који дуже памте сећају се да је Меркелова лично и отворено у изборној кампањи већ једном подржала ХДЗ и њеног тадашњег шефа Иву Санадера, који је сишао с власти утопљен у бројним корупцијским аферама. За очекивати је стога, да ће овога пута подршка политички сродном ХДЗ-у бити нешто дискретнија, али и да неће изостати.

Гјенеро напомиње да за разлику од европских социјалиста, Европска народна партија далеко више брине о својим чланицама у земљама Уније. „Меркелова као један од кључних лидера народњака у Европи сасвим сигурно помаже ХДЗ. Осим тога, ХДЗ-овци су најавили да ће, ако освоје власт, државу водити према парадигми коју је успоставила Меркел. Свој програм израђују уз помоћ неких њених саветника. Она својом политичком снагом у Немачкој и Европи јача ХДЗ у Хрватској.“

Улога Хрватске у региону

Званични Загреб шаље јасне поруке подршке свим државама региона које се налазе на европском путу. Ипак, део грађана и мањи део политичара не подржавају такав беневолентан став верујући да Загреб својим положајем треба да условљава решавање проблема с Београдом с којим дели ратну прошлост. Но, како сматра Гјенеро, Хрватска влада мора следити прагматичне спољнополитичке циљеве. „Ниједна алтернативна влада не би водила другачију спољну политику. Хрватској је у интересу да се евроинтеграције наставе и да се суседство европеизира.“

Положај Хрватске у региону је јако важан, каже Чулић, обзиром да је везана за тај део Балкана више од Словеније која је номинално квалификованија да буде предводница, медијатор за друге земље које тек треба да уђу у Унију. „Хрватска је ипак поделила много више судбину региона од Словеније, а сада је као нова чланица у положају да буде помоћ и саветодавац. Тај став шефице дипломатије Весне Пусић је реалан и врло добар.“

Али Пусићева ускоро вероватно више неће бити министарка. Друга администрација је, према истраживањима јавног мњења, на видику. Дође ли заиста на власт, управо Ангели Меркел ближи ХДЗ мораће да се бори против бујања радикалне деснице, све гласнијег говора мржње, ограничавања људских слобода – и све приметнијег евроскептицизма.

(Дојче веле, 16. 7. 2014)

Ангела Меркел: Косовске институције сада делују на целој територији Косова, људи на северу су добили локалне власти које заступају њихове интересе

ДУБРОВНИК – Немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је данас у Дубровнику да Немачка остаје при свом обећању да ће подржати европску интеграцију свих земаља западног Балкана, а говорећи о појединим земљама, она је посебно похвалила дијалог Београда и Приштине.

Меркел је приликом отварања састанка шефова држава региона у оквиру “Брдо-Бриони” процеса, рекла да је дијалог Београда и Приштине био успешан, а из историјске перспективе веома важан. Он је, како је навела, омогућио даљи напредак на путу ка ЕУ.

Постизање напретка, према њеним речима, омогућила су храбра руководства, њихова далековидост и одлука да се искористи шанса, поставе смернице за бољу могућност, а то је подстакао изглед на европску перспективу.

“Интересантно искуство је да је успех у дијалогу променио ситуацију за учеснике дијалога на боље. Он није донео само једној страни предности, већ свима. Косовске институције сада делују на целој територији Косова, а људи на северу су, преко избора, добили локалне власти које заступају њихове интересе”, објаснила је Меркелова додајући да ће у привредном смислу север профитирати од тога, а Србија тиме остварила велики корак ка ЕУ.

Напредак у нормализцији односа Београда и Приштине, према њеним речима, мора бити настављен и не сме се стати на пола пута.

Када је реч о Босни и Херцеговини Меркел је казала да жели нову динамику у приближавању ЕУ, и како би се грађанима појаснила будуцност у просперирајућој ЕУ. Она је изразила наду да ће после избора уследити нова иницијатива, да ће уследити дела, и бити предузети одлучујући кораци.

По питању Македоније Меркел је казала да би требало да буде могуће да се тај проблем коначно реши, рекавши да се бавила већ свим могућим комбинацијама имена, и да некада више неће бити могуће смишљати даља.

“Без компромиса неће бити могуће решити проблем, а компромис значи да све стране треба да буду истовремено несрећне”, поручила је немачка канцеларка.

На почетку састанка, она је изразила саучешће жртвама поплава у БиХ и Србији, уједно рекавши да је ова трагедија упутила сигнал наде, јер су људи различитог етничког порекла сарађивали у правазилажењу проблема и пружању помоћи, што је охрабрујући знак.

Регион и њене државе, како је нагласила, одлучиле су се да постану чланице ЕУ, и свако на свој начин прешао је на том путу добар део.

Меркел је казала да регион треба да разговара о пројектима и гледа напред, као и да је добро да је некадашња клима разарања заменила климу заједничке обнове, без да се запостави да је преостало још много задатака које треба решити.

Меркел је казала да су потребни импулси за привреду, и да је у том смислу централно питање инфраструктура, те да је Европска комисија, са земљама чланицама спремна да помогне, као и да је регионална сарадња од користи за све.

Она је подвукла да су јачање владавине права, борба против криминала и корупције, независност правосуђа и медија, као и економски успех важни како би грађани имали поверење у своје државе, и да је ЕУ, а и Немачка спремна да им помогне у томе.

“Немачка је за европску перспективу свих држава региона. То је наше обећање којег се и даље држимо. Није увек лако код нас код куће да то гурамо, али од тога нећемо одустати”, поручила је немачка канцеларка.

Она је нагласила да, међутим, напредак свих земаља мора бити доказан, и да је пред свима пуно посла.

“Наше искуство је показало да све што се обави пре приступа касније не ствара конфликте”, поручила је Меркел истакавши да због тога Немачка инсистира да се испуне сви услови пре добијања чланства.

Такође је поновила да ће Немачка крајем идућег месеца, у циљу помоћи региону, организовати конференцију у Берлину на коју ће позвати шефове влада и министре, а да ће тај скуп бити организован и наредних година, јер о томе постигнут договор са Аустријом и Француском.

На вечери тог скупа биће, према њеним речима, и Хумболт стипендисти, који ће изнети своје ставове везано за будућност региона.

Домаћин данашњег скупа, председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да борба ЕУ за мир, економију, благостање није потпуна без саставног дела Европе, југоисточне Европе. На данашњем скупу, како је казао, биће говора о томе како Европа може бити потпуна.

Овај скуп треба да помогне суседима и пријатељима да испуне што пре услове и постану саставни део ЕУ, поручио је Јосиповић.

Председник Словеније Борут Пахор казао је да је ово други састанак у овом облику и да је важан циљ поспешити регионалну сарадњу, подстаћи помирење и атмосферу пријатељства.

(Танјуг/Срби на окуп, 15. 7. 2014)

Categories: Вести над вестима