Јелена Пoнoмарјева: Косовски преседан

Закључак из свега реченог може бити само један. Запад је на примјеру Републике Косово створио чудовиште. Криминална „независност” РК не даје могућност Вашингтону и Бриселу да признају легитимним избор становника Крима. Миран и просперитаран, Крим као примјер другог типа – осуда је политике Запада. Зато ће се отпор вољи народа Русије и Крима, дјеловању руског руководства водити у свим правцима. То значи само једно – морамо бити спремни на сваки развој догађаја. Ни тренутка посумњати у право нашег избора, не устукнути. Наша ствар је праведна. Побједа је наша!

Оцјењујући ситуацију око Крима, политичари и експерти најчешће спомињу трагичне догађаје који су почели прије 15 година. 

jelena-ponomarjova-490

Шеснаести март 2014. године за становнике Крима, Севастопоља и све становнике Русије постао је дан славља историјске праведности, дан мирног уједињења разједињеног народа.

Прије свега, резултат референдума је дан сјећања на све погинуле за ослобођење Крима од нацистичких одреда, то је част и врлина потомака заштитника Керча и Севастопоља. „За уједињење Крима с Русијом на правима субјекта РФ“ изјаснило се 96,77 процената становништва аутономије (у Севастопољу – 95,6).

„Кримско прољеће“: Међународно право и политика двоструких стандарда

И у Вашингтону, и у Бриселу, гдје је побједоносни ход кримског прољећа изазвао дубоки немир, још дуго ће понављати ријечи о „непризнавању“ Кримског референдума и његових резултата. За западне лидере није важно што су независни међународни посматрачи из 23 земље оцијенили ниво организације референдума највећим оцјенама, без икаквих повреда (нарушавања) уз пуно уважавање свих принципа и норми међународног права. Тако исказано пренебрегавање слободне воље народа, од стране западног естаблишмента још једном доказује његов прави однос према Русији и свему руском.

У исто вријеме, ми одлично знамо да је Запад спреман да призна законску власт било кога – нарко дилера, црних трнсплантатора, убица и силеџија, изопачених вођа организованих злочиначких група, само да они увијек буду извршиоци воље „глобалне елите“. Када се, пак, говори о избору самосталног пута народа, без старатељства од стране ЕУ, ММФ или НАТО, не узимају се у обзир ни Устав ОУН ни Међународног савеза о грађанским и политичким правима.

Оцјењујући ситуацију око Крима, политичари и експерти најчешће спомињу косовски преседан. Случај Косово као примјер политике двојних двојних стандарда навео је и предсједник Русије у свом наступу 18. марта у Кремљу пред депутатима Госдуме (Државне думе), члановима Савјета Федерације, руководиоцима региона Русије и представницима грађанског друштва. Проглашавање независности српске покрајине КиМ 17. фебруара 2008, од стране албанске већине, западне земље и њихови савезници признали су легитимним актом. У исто вријеме треба примијетити да реализација тог права од стране народа Крима и косовских Албанаца има низ принципијелних разлика.

Стварање Републике Косово (РК) у искључиво користољубиве циљеве „синова Капитала“ (Блум) постало је важна вододелница савремене историје, правно оформљење принципа силе у систему међународних односа. Разлог и процедура проглашења „независности“ Косова нема ништа заједничко са ситуацијом на Криму.

Република Косово је плод агресије САД/НАТО против Југославије

Прије 15 година, 24. марта 1999. године, почела је оружана агресија САД/НАТО против суверене државе, камуфлирана под „хуманитарном помоћи“. Баш она одредила је „тријумфални ход“ НАТО снага по свијету – Авганистан, Ирак, Либија, на реду је Сирија, Иран, могуће, Сјеверна Кореја.

У току 72 дана бацили су 2300 ракетних пројектила на територију Србије и Црне Горе, користећи при том забрањене облике наоружања са радиоактивним додацима, углавном осиромашеним ураном (U – 238), а, такође, и касетне бомбе и гранате са графитоелектромагнетним пуњењем, које су бацали на мјесне ТЕ (термоелектране) и енергообјекте. Бомбардовање рафинерија изазвало је падање црне киселе кише, а нафта, нафтни производи и отровне материје су затровале водни систем СРЈ и других земаља Балкана. Више од 5 милиона становника је остало   без струје и воде.

Уништено је, или озбиљно разрушено, око 200 индустријских предузећа, 8 електрана, објекти инфраструктуре, међу њима 82 моста, 7 жељезничких станица, 6 аеродрома, мноштво путева. Разрушено је више од 40 000 стамбених објеката, 422 зграде образовних установа (школе, факултети, домови), 48 медицинских објеката (болнице, поликлинике), 74 ТВ предајника. Разрушено је око 90 споменика историје и архитектуре, међу њима 16 православних и католичких манастира.

У току бомбардовања погинуло је близу 2000 цивила,  7000 је рањено, међу њима 30 процената су дјеца. Више од 750 000 становника СРЈ су напустили своје домове у тражењу нормалног живота ван граница земље. Сваки 4, од 8 милиона становника, лишен је основних средстава за живот. Коначна цифра штете која је нанесена Југославији до данас није позната, према различитим процјенама износи од 50 до 200 милиона долара.

Поменућу неколико момената:

Као прво главни преговарач Запада у реализацији принципа народа на самоопредјељење – при чему само Албанаца, не Срба – на територији аутономне покрајине КиМ, створена је уз непосредну подршку ЦРУ, БНД, МИ-6 нарко-терористичких организација – Ослободилачка војска Косова (ОВК). Активно учешће у финансирању и обуци косовских бораца Запад  је почео почетком 80-тих година. Центри врбовања и обуке били су у Њемачкој и Швајацарској. Не малу улогу у организовању УЧК одиграла је Албанија, која послије 1991. постаје центар обуке теорористичких група, које су убацивали у Југославију. С њене територије стизало је наоружање и муниција, ту су биле и клинике црне трансплантације, што је потврдила у књизи „Лов: ја и ратни злочинци“ бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте. Мафијашка структура УЧК, злочиначко дјеловање и нељудска суровост чланова ове организације, а, такође, личност садашњег премијера РК – Хашима Тачија је приказана у извјештају ПАСЕ (Парламентская ассамблея Совета Европы) „Окрутно понашање с људима и незаконита трговина људским органима на Косову”.

Друго, „државу” (наводни знаци значе постојање државности само на папиру и потпуно одсуство суверенитета) Косово су створиле вањске силе: формално САД и земље ЕУ, неформално – „господари историје”, како је Б. Дизраели назвао неколико десетина краљевско-аристократских и финасијских породица, од којих многе, међусобно се ородивши, контролишу основне глобалне финасијске токове и СМИ (средства масовног информисања) својим стратешким (геополитика, енергетика, финансије) интересима.

Треће, образовање „независног” Косова диктирано је интересима ТНК (транснационалних компанија), прије свега, америчких. У том смислу акција против Југославије може бити стављена у исту раван са акцијама САД на свргавању владе Мухамеда Мосадика у Ирану, Салавадора Аљендеа у Чилеу, Садама Хусеина у Ираку, Моамера Гадафија у Либији и др. У једном од истраживања „Чатем Хауса” (Краљевског института за међународне односе) директно се указује да је признавање независности Косова било, између осталог, условљено тежњом да се отежа продирање „Газпрома”, што значи и Русије на Балкан.

Четврто, још један доказ интересовања америчких ТНК у стварању потчињене творевине на Балкану, објављен је још у априлу 2007. године – на старту пројекта „ Јужни ток” – документ Стејт депертмента  под називом „Стратешки план: 2007 – 2012. финасијске године”. У њему је први пут послије формалног завршетка Хладног трата администрација САД, као свој приоритетни задатак, објавила реакцију на „негативно понашање” Русије, између осталог и њен нарастајући утицај на свјетском енергетском тржишту.

Пето, у стварању „државе Косово” подударили су се интереси, не само „чврстог блока” државе САД и америчких ТНК, него и тог блока, с једне стране, и албанске мафије и сегмената свјетског криминалног система који стоји иза ње и међународног тероризма – с друге стране. Косово показује јасан примјер мафијашко-терористичке државе и стоји у истом реду са Авганистаном (није случајно он први признао независност кососвске „републике”), Колумбијом, Сомалијом, Суданом.

Шесто, с тачке гледишта развоја господарских структура епохе глобализације Косово је најинтересантнији случај феномена државе-илузије, државе фантома. То је примјер рушења државности под изговором њеног стварања. Њену суштину исказао је британски новинар, научник и писац, Џон Лафленд: „Суверенитет Косова није ништа друго него фикција: реалну власт овдје имају ЕУ чиновници на бајонетима НАТО војске.”

Република Косово је држава-бандит (термин истраживаша М. Г. Шацберга примјењен на Заир 1970-1980)  у којој су представници структура силе на непосредан начин укључени у криминалну средину. Њима се приписују силовања, крађе, пљачке, насиља над грађанством, уцјене, масовна корупција и, чак, убиства.

Седмо, „држава Косово” и посебно методе њеног стварања, нанијели су директан ударац на народе које Запад традиционално вијековима сматра најопаснијим по себе у цивилизационом и геополитичком плану – православне Русе и Србе.

Проглашење „независности” српске покрајине десило се као резултат грубог нарушавања Резолуције СБ УН 1244 и послије деветодишње окупације КиМ од стране војника НАТО. Територија покрајине била је подијељена на пет окупационих зона: „Сјевер” под командом Француске,  „Исток ” – САД, „Југ”– Њемачке, „Запад” – Италије и „Центар” – Велике Британије.

Терористичка организација – Ослободилачка војска Косова, претворена је у косовски заштитни корпус (КЗК) и полицију покрајине. Већ за првих десет мјесеци међународног присуства на КиМ завршено је етничко чишћење Срба у већем дијелу Косова. За десет и по година покрајину је напустило више од 200 000 хиљада Срба. Од марта 2014. године КЗС су организоване у Оружане снаге Косова у чијем су саставима остали практично сви припадници ОВК.

База Бондстил на Косову је највећи амерички „град ” у Европи

Ипак, стварање етнички чистог Косова је далеко од истине о Косову и улоге Запада у томе. Бавећи се професионално питањем региона, могу с пуном увјереношћу констатовати да је РК мафијашка држава чије је постојање осигурано таквим приходима „грана економије”, као што су трговина наркотицима, људима и људским органима. На фону тих страшних злочина блиједе лоповлук и фалсификовање пластичних картица, трговина оружјем и украденим аутомобилима.

По подацима ФСКН РФ (Федеральная служба Российской Федерации по контролю за оборотом наркотиков) „сваког мјесеца преко руку албанских наркодилера прође од четири до шест тона хероина, произведеног од авганистанске сировине, а годишњи приход дилера од трговине смртносном травом износи двије милијарде долара.” Само у Европу допрема се годишње око 150 тона хероина, од чега 35-40 тона Русији. Међу албанским ОПТ који контролишу наркотрафик, најмоћнији је наркокартел Камила. Он спада у пет највећих хероинских кланова на свијету. За испоруку хероина у Европу задужено је око 30 албанских наркокланова. Све мреже су чврсто уписане у међународни криминал, чије нити долазе до многих високорангираних особа, које су заинтересоване за легализацију и легитимацију таквих државних творевина као што је Косово.

Посебан однос према РК од стране САД одређен је још једним важним моментом. Покрајина КиМ није само централни пункт који су Американци створили ради управаљања над простором Југоисточне Европе. Поред Урошевца се налази „највећи амерички град Европе” –  војна база Бондстил. База је добила име у част наредника Џејмса Бондстила, учесника Вијетнамског рата. И то је симболично: Косово је својеврсан реванш за изгубљени Вијетнамски рат.

Смјештена на 400 хектара недалеко од македонске границе, супер савремена база предвиђена за сталну дислокацију за 7000 војних службеника. Овдје има 55 хеликоптера UH – 60, „Црни јастреб” и АН – 64 „Апачи”. Бондстил има путну мрежу дужине 25 километара, више од 300 зграда, неколико бетонираних склоништа и мноштво подземних комуникација. У бази саобраћају и  аутобуси. Размјештај и опрема базе, а такође и задаци, које она треба да рјешава, подстичу у експертском удружењу увјереност да Бондстил може постати главни град нове војно-криминалне квазидржаве која ће објединити територије Мекедоније, Јужне Србије, Црне Горе које су насељене Албанцима, РК и посебно Албаније. Осим тога, како се већ говорило, на Косову је изграђена још једна база – Камп Филм Сити у Приштини, такође за 7000 војника.

Закључак из свега реченог може бити само један. Запад је на примјеру Републике Косово створио чудовиште. Криминална „независност ” РК не даје могућност Вашингтону и Бриселу да признају легитимним избор становника Крима. Миран и просперитаран, Крим као примјер другог типа – осуда је политике Запада. Зато ће се отпор вољи народа Русије и Крима, дјеловању руског руководства водити у свим правцима. То значи само једно – морамо бити спремни на сваки развој догађаја. Ни тренутка посумњати у право нашег избора, не устукнути. Наша ствар је праведна. Побједа је наша!

Извор http://www.russia-today.ru/article.php?i=824

Превод: Милана Бабић

(Евроазија.инфо, 6. 4. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар