У интервјуу часопису „National Catholic Register“, датом 4. априла ове године, председник Одељења спољашњих црквених веза Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион говорио је о предстојећем Свеправославном Сабору 2016. године и о православно-католичким односима у светлу ситуације у Украјини. Како су читаоци „Стања ствари“ упознати са митрополитовом позицијом о предстојећем Сабору, која је одобрена и на заседању Синода РПЦ 19. марта, усмерићемо се на оне митрополитове ставове значајне за католичко-православне односе и кризу у Украјини. Овде је важно само поновити, да је митрополит Иларион одбацио свако поређење Свеправославног сабора са Другим Ватиканским концилом јер „не очекује никакве суштинске промене у начину живота Православне цркве“.
Потом су уследила следећа питања:
Политика Русије према Украјини изазвала је озбиљан протест на Западу. Каква је позиција Православне Цркве? Да ли је политика Запада по том питању погрешна?
– Руска Православна Црква обухвата Русе, Украјинце, Белорусе и припаднике многих других националности. Духовно јединство наших народа прошло је проверу времена током столећа. Једва да данашња политичка криза у Украјини може нешто у томе да измени. Позиција Руске Православне Цркве не може да се условљава неком политичком линијом: јер чеда наше Цркве јесу приврженици различитих политичких уверења, грађани многих држава. Што будемо ближи Богу, тим ћемо бити ближе једни другима: вера у Христа и љубав према Њему обједињује, а не разједињује људе. Никада нисмо делили нашу паству по националному предзнаку.Трагедија за Украјину јесте крв многих невиних људи, проливена у Кијеву. И Божја, и људска правда захтевају неодложну и свестрану истрагу катастрофе која се десила. Истовремено међу европским политичарима нема јединственог мишљења о том питању — као, уосталом, и о многим другим питањима која се односе на даљу судбину Украјине и украјинског народа. У таквој ситуацији улога Цркве није да громогласно говори, већ да се а моли и састрадава. […]
У исто време, то не значи да Црква може да буде равнодушна према развоју ситуације у Украјини. Кијев јесте колевка руског Православља, његов првобитни центар: одатле је почело распрострањење источног хришћанства на територији историјској Руси. Украјинска Православна Црква, има сву пуноћу самосталности у административној управи и представља неотуђив део Помесне Руске Православне Цркве. Због тога, бол верујућег украјинског народа јесте наша сопствена бол. Нас дубоко обеспокојавају појаве агресије према нашој украјинској браћи и сестрама од стране екстремиста. У овим данима ми узносимо молитве о скором прекиду грађанског сукобљавања у Украјини и повратку мирног живота украјинског народа.
У наставку интервјуа митрополит Иларион је говорио о могућностима дијалога са Римокатоличком црквом, како на богословском нивоу, где су постигнути неки резултати, али и констатоване доктринарне разлике, тако и у смислу јединственог сведочења у секуларизованом свету и залагања за моралне вредности. Открива да се настојало на сусрету папе Бенедикта и руског патријарха Кирила и да су та настојања постојала и за време новог папе Франциска. Али:
– Још прошле јесени чинило ми се, да су две стране спремне да започну припреме таквог сусрета. Међутим догађаји у Украјини суштински су нас вратили корак уназад. То је повезано, у првом реду, с деловањем грко-католика, које Римско-Католичка Црква посматра као „мост“ међу Истоком и Западом, а ми као озбиљну препреку дијалогу међу православљем и католичанством.
Ни за кога није тајна да је унија увек била и остала специјални пројект Римокатоличке Цркве, усмерен на обраћање православних у католичанство. Помоћу државних власти унијати су током многих векова дејствовали на штету Православне Цркве, заплењивали православне храмове и манастире, обраћали у католичанство обичан народ, на сваки начин притискали православно духовништво. Тако је било и у Пољско-литванском краљевству после Брестовске уније 1596. године, тако је било и на граници 1980-90-их година у Западној Украјини.
У данашњем грађанском сукобу грко-католици одмах су заузели позицију једне од страна и ушли у активну сарадњу с расколницима. Поглавар УГКЦ (архиепископ Свјетослав Швенчук) заједно с поглаварем тзв. Кијевского патриархата (Филарет Дионисенко) ишли су по кабинетима Стејт депратмента, позивајући америчке власти да се умешају у ситуацију и промене поредак у Украјини. По свему, реч је о ванредном крсташком походу против Православља.У Ватикану нам говоре, да не могу да утичу на дејства грко-католика јер они имају аутономију. Но, Ватикан не жели ни да се дистанцира од тог деловања. У таквој ситуацији постало је тешко говорити о сусрету у блиској будућности папе с Патријархом Московским. Неопходно је сачекати док не зарасту недавно нанесене ране. Тим не мање, ми не губимо наду да ће се односи између православних и католика нормализовати.
Служба коммуникации ОВЦС/Патриархия.ru
Са руског посрбио: А. Ж.
Напомена А. Ж.: Интервју митрополита Илариона илуструјемо недавним, 1. априла о.г. одржаним, сусретом „лажпатријарха кијевског Филарета“ са председавајућим Парламентарне скупштине ОЕБС-а и председником Народне скупштине Црне Горе г. Ранком Кривокапићем. Високи угледници су се међусобно похвалили због борбе за аутокефалност Црногорске православне цркве, а г. Ранко је позвао г. Филарета (Михаила, „товаришћа Антонова“), да поново посети Црну Гору и сабрата г. Михаила (Мираша…).
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Митрополит Иларион: Све одлуке Свеправославног сабора биће унапред познате
Украјинска Православна црква Московске патријаршије отпочела дијалог с украјинским расколницима
Александар Живковић: „Кијевски патријархат“ и „перспектива екуменског дијалога“
Categories: Посрбљено
Оставите коментар