(Time, 12. 3. 2014)

Ломи, звецкај и врти[1]: Да ли је хидрауличко фракционисање[2] имало улогу у потресима у Охају?

Званичници у Охају су затворили низ бушотина након неколико земљотреса. Колика је заиста улога хидрауличког фракционисања у узнемиравајућем порасту сеизмичке активности у сред Сједињених Држава? 

Мистерија у погледу могуће повезаности хидрауличког фракционисања са земљотресима продубљена је 10. марта, када су власти Охаја наредиле прекид активности на седам нафтних и гасних бушотина у близини границе са Пенсилванијом, након два земљотреса која су се десила истог дана, нешто раније. Поред тога што су потреси у Поланд Тауншхипу (Poland Township), у држави Охајо, били превише слаби да би изазвали штету или повреде – били су јачине 2,6 и 3,0 степени по Рихтеровој скали – чињеница да је једна од бушотина вршила фракционисање у време тих потреса била је довољна да Одељење за националне ресурсе државе Охајо (ОДНР) обустави радове на бушењу у тој области. „Одлука је донета на основу мноштва упозорења након анализе података о локацији и магнитуди коју су доставиле Геолошке службе Сједињених Држава”, рекао је портпарол ОДНР Марк Брус (Mark Bruce) у изјави послатој мејлом.

Осим тога, званичници Охаја нису рекли много о могућој повезаности потреса и радова на фракционисању. То није учинила ни „Хилкорп енерџи“ (Hilcorp Energy), компанија са седиштем у Тексасу која послује у овој области, која је у саопштењу навела: „Нисмо упознати ни са каквим доказима који би повезали наше активности са овим догађајима”.

Биће потребна додатна истраживања да бисмо знали да ли је фракционисање на овим бушотинама директно довело до малих потреса, али могуће је да јесте. Док постоји јача повезаност између земљотреса и бушотина са дубоким инјектирањем – код којих се отпадна вода након фракционисања цевима спроводи дубоко под земљом – ретки су примери где је изгледало да је чин фракционисања сам по себи изазвао померање земље. (У случају да нисте обратили пажњу, фракционисање повлачи за собом дробљење шкриљца неколико километара дубоко под земљом кроз употребу милиона литара воде и хемикалија, како би се ослободила заробљена нафта и природни гас. Трагови потреса у Британској Колумбији, Енглеској и јужно-средњој Оклахоми воде до фракционисања – а пошто званичници државе Охајо кажу да није било расположивих бушотина у области где су се догодили потреси, несумњиво је могуће да је и овде фракционисање могло имати своју улогу, као што је пензионисани професор геологије на Универзитету Колумбија Џон Армбрастер (John Armbruster) рекао за „Columbus Dispatch“:

„То је област која (пре 2011) није имала историју земљотреса. То делује врло, врло сумњиво.”

Оно што је дефинитивно сумњиво јесте запањујући пораст сеизмичке активности у централним и источним деловима Сједињених Држава – у истим областима које су знатно допринеле експанзији фракционисања, како показује овај графикон Геолошке службе Сједињених Држава (ГССД):

Готово 450 земљотреса са магнитудом од 3,0 или већом десило се у тој регији за четири године, од 2010. до 2013, просечно преко 100 годишње, у поређењу са просечних 20 годишње колико је бележено од 1970. до 2000. Прошлог месеца, Оклахома је била погођена таласом од преко 150 мањих земљотреса током само једне недеље, укључујући и један са магнитудом од 3,8 и сада се 10% свих потреса који се осете у Сједињеним Државама догоди у Оклахоми. Све се ово дешава у позадини технолошке револуције коју доноси фракционисање. У држави Охајо, производња нафте је удвостручена између 2012. и 2013, док је производња природног гаса повећана два и по пута.

Разлог што фракционисање само по себи у већини случајева не изазива приметну сеизмичку активност јесте то што се делује релативно малом силом, а крте шкриљасте стене су склоне да пуцају пре него што буду доведене до великог напрезања – у чему је, уосталом, и суштина фракционисања. Не значи да фракционисање то не може, него да се чини да представља мањи ризик од бушотина са дубоким инјектирањем које повлаче за собом далеко веће количине течности и за које је још од 1960-их година познато да изазивају потресе. Ево како то формулише ГССД:

„Инјекција отпадних вода повећава притисак у малим подземним шупљинама, што заиста може наквасити и оближње раседе узрокујући њихово слабљење. Ако се притисак у шупљинама довољно повећа, ослабљени расед ће се померити, ослобађајући нагомилани тектонски притисак путем земљотреса. Ако томе погодују подземни услови, чак и раседи који су мировали милионима година могу бити доведени до тога да се покрену и изазову земљотрес.”

Фракционисање је доживело експанзију широм земље, како показује ова изванредна мапа „Пост карбон института“ (Post Carbon Institute):

Кликните за већу слику

Сва отпадна вода коју стварају ове фракционе нафтне и гасне бушотине мора негде да отиче – отуда истовремена експанзија отпадних бушотина. Охајо има више од 188 таквих бушотина, уз оне које се накнадно копају како би преузеле и део отпадних вода из Пенсилваније након што су контролори у тој држави наредили нафтним и гасним компанијама да прекину одлагање отпада у водене токове. И док су потреси до којих долази у царству бушотина већином слаби, било је и оних јачих, укључујући и потрес магнитуде 5,7 новембра 2011. у Прагу, у Оклахоми, који овонедељно истраживање ГССД повезује са отпадном бушотином. Запажање да земљотрес узрокован људском активношу може покренути неконтролсани низ земљотреса, укључујући и снажан потрес, може пресудно утицати на смањење сеизмичког ризика узрокованог инјектирањем отпадне воде”, рекла је у својој изјави коаутор истраживања Елизабет Кохран (Elizabeth Cochran), сеизмолог ГССД.

Према томе, индуковани земљотреси су несумњиво разлог више што убрзано ширење фракционисања изазива забринутост. Али, попут већине других стрепњи – потенцијалног загађења подземних вода, изливања и несрећних случајева, угрожености ситне градске инфраструктуре – сеизмички ризик би се могао држати под контролом путем одговарајућих прописа. ГССД напомиње да широм земље постоји око 30 хиљада бушотина за отпадне воде, а чини се да је само незнатан број у стању да изазове потресе. Геолози знају где се налазе линије раседа. Будемо ли их слушали, моћи ћемо да обезбедимо да се нове бушотине, биле оне ископане да ваде гас и нафту или да складиште отпадну воду, зарију далеко од њих. Али, све док не будемо, немојте очекивати да ће подрхтавање престати.

Bryan Walsh

Са енглеског посрбио: Иван Аћимовић

Опрема и наслов: Стање ствари

Categories: Посрбљено