Када је у свом недавном обраћању грађанима први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изашао са оценом да је у земљи у протеклој 2013. години смањена незапосленост, то је изазвало праву буру у јавности, с обзиром да се рецимо на бројним интернет форумима јавило на стотине људи који су се такорећи сви до једног у неверици питали како је могуће да се тако нешто примећује једино на папиру у статистичким подацима, али не и у стварном животу?

Штавише, вицепремијер је, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, истакао да се незапосленост у Србији смањила за читавих 5 посто, али они који сумњичаво врте главом на те податке, истичу да они по свему судећи не одговарају истини, јер би то значило да је дошло до отварања нових 150.000 радних места, а такође је и у супротности са подацима Националне службе за запошљавање, у којима се каже да је стопа регистроване незапослености и даље близу невероватних 30%, или у бројкама – скоро 800.000 незапослених.

Међутим, ако су статистички подаци контрадикторни, онда се то сигурно не може рећи и за реални животни стандард, за који се једнозначно може рећи да је лош и да сведочи у прилог тврдње да је незапосленост и даље на катастрофално високом нивоу.

А потврде за то стижу из свакодневице, као што су на пример вести о томе да грађани све више добровољно иду у затвор уместо да плаћају новчане казне. Наиме, процењује се да је 2013. године, чак око 10.000 људи у Србији одлучило да борави иза затворских решетака, с обзиром да нису имали новца да плате чак ни безначајне прекршајне казне у висини од неколико хиљада динара.

Дакле, током протекле године смо могли да сазнамо из судова широм Србије да је драматично повећан број оних који одлазе у затвор због сиромаштва, а то се нарочито примећује у градским срединама попут Београда, где се због непоседовања докумената чак сваки десети човек радије одлучио за затворску казну, а слична је ситуација и у мањим срединама као што је Ваљево, где се скоро 400 људи одрекло слободе због неплаћених казни, што представља велико повећање у односу на прошлу годину, и сведочи у корист брзог сиромашења грађана.

Наравно, да је којим случајем током прошле године заиста дошло до смањења незапослености за читавих 5 процената, онда је сасвим логично да би се то морало одразити и у реалном животу, а између осталог и по томе што би било све мање наведених случајева – да грађани радије бирају робијање уместо плаћања ситних казни.

И напослетку, ако је веровати свим оним неповерљивим грађанима који сматрају да се ипак ради о виртуелном смањењу незапослености, онда би се могло рећи да је у Србији управо пронађена формула за решење незапослености и у земљама Европске уније, као на пример у Грчкој. Дакле, чини се да и несрећне Грке само треба подучити домаћој методологији израчунавања незапослености, па ће и код њих она да се смањи у рекордном року. Па макар Грци сумњичаво вртели главом, исто као и Срби.

(Глас Русије, 10. 1. 2014)

Categories: Вести над вестима