Радници у означеним жутим оделима скидају табле са именима места на којима су до сада имена места била исписана ћирилицом, а потом и латиницом на српском језику
латиница
Далибор Шкорић: Српски издавачи, српско писмо и европска култура
Од 15 најбољих књига по мишљењу критичара са овогодишњег Ниновог конкурса само је једна штампана ћирилицом – „Кров на две воде“ Далибора Шкорића
Бранислав Брборић: Фонолошка графија и Вукова (орто)графија – размишљања о реформи и ћирилице и латинице
(Орто)графијском хомогенизацијом имали бисмо несумњиво повољније услове за језичко заједништво, које не би било језички унитаризам, писао Брборић 1987. године
Рајко Буквић: Како сам, и да ли сам, одбранио ћирилицу (хронологија једног „случаја”)
Немам посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” Конференције проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком
Јордан Живановић: Некад ћирилица, данас латиница
Американци су нас упамтили као народ с ћириличним писмом, а Хрвате с латиничним. А ми то не поштујемо
Рада Стијовић: Слово о језику – по Пе-еС-у
Посебан проблем представља писање страних скраћеница. То је могуће чинити изворном латиницом или преобликовано, нашом ћирилицом. У неким случајевима страни модел не омогућава пресловљавање на ћирилицу
Милан Ружић: Ко и због чега заговара упокојење ћирилице
Поставља се питање шта значи Устав Републике Србије у којем јасно пише да је ћирилица једино службено писмо, ако тај устав не прате други законски акти
Василије Клефтакис: Србија, латиница и „латиница“ (2009)
Питање очувања, оздрављења и ширења ћирилице у Србији на рачун гајевице није језикословно, него политичко, а и питање од прворазредног националног значаја
Војислав М. Станојчић: Српско писмо и Хелсиншки одбор за људска права
Ма колико усвајање Закона о српском језику и писму изгледало поразно по Хелсиншки одбор и остале алергичне на српску ћирилицу, не би требало журити са закључцима
Mитрополит Иларион: Прелазак на латиницу у Украјини био би културни шок
Сваки човек има право да говори на свом матерњем језику, чак и уколико живи у земљи где тај језик није језик на коме говори већина, рекао митрополит волоколамски
Вучић на Инстаграму латиницом саопштио да је Додику предао преднацрт „Закона о заштити ћириличког писма“
Вучић је Додику предао преднацрт Закона о заштити српског језика и ћириличког писма који би требало да усвоје Скупштина Републике Српске и Скупштина Републике Србије 15. септембра
Весна Братић: Српски писци у Црној Гори више неће бити на маргини
Ту је и питање ћирилице, која је вјековно писмо нашег народа, па је утолико више само питање њеног повратка поражавајуће јер да није системски дискриминисана не би било потребе ни да је враћамо, рекла Братић
Момчило Мирић: Ни владика славонски Јован нема право да крши Устав СПЦ и пише латиницом
Преносимо реаговање Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић” поводом позивнице епископа славонског Јована написане на латиници
Фронтал: Хрбска православна црква?
Несхватљиво је, ипак, од свештених лица Српске православне цркве добијати азбукоубиствене поруке
Владимир Пиштало: Српске књиге на латиници у Америци су „хрватске“
Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове…
Војислав М. Станојчић: О Србима којима је latinica „лакша“
Ако је веровати прошлогодишњој анкети, у Србији 47,3% грађана пише латиницом, 36,2% српским писмом, док 16% испитаника каже да подједнако користи и једно и друго писмо
Узбекистан декретом прелази са ћирилице на латиницу
У најновијем покушају да матерњи језик укорене, а руски потисну, председник је потписао указ како би „натерао” владине службенике да користе узбечки
Александар Апостоловски: Текст о ћирилици пишем латиницом
Прагматично сам одлучио да себи скратим муке: пиши ћирилицом, куцај на латиници!
Војислав М. Станојчић: Протерују српско писмо, а и језику би да раде о глави
Нису само српски комунисти више волели равноправну хрваштицу од равноправне ћирилице, већ су постепено на ту подвалу насели и многи обични грађани
Вечерње новости: Заштита ћирилице закочена у Влади
Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо – да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе?
Драгољуб Збиљић: Латиница је Србима наметнуто писмо
Поводом текста Милета Медића „И латиница је писмо српског језика”, „Политика”, „Погледи”, четвртак, 6. децембра 2018, пренетог и на „Стању ствари“
Миле Медић: И латиница је писмо српског језика
Све што је било у ћирилици, било је и у латиници, с незнатним изузетком од три слова. Тако је и остало до дана данашњега
Срето Танасић: Залагање за ћирилицу није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу
Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић
Слободан Антонић: Азбука – налаз неуредан
Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор
Срето Танасић: Латиница није српско писмо
У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде
Вечерње новости: Или ћирилица или казна милион динара
Нови закон предвиђа да ћирилично писмо има апсолутну предност над латиничним. Ово писмо мораће да користе државни органи, медији, фирме, образовне и научне институције
Ранко Бугарски: Приче о угрожености ћирилице служе да прикрију велики број неписмених
Лингвиста и аутор недавно објављене књиге „Говорите ли заједнички“ и један од предлагача Декларације о заједничком језику тврди да нема реалне опасности да ће ћирилица нестати
Казахстан прелази са ћирилице на латиницу
До двадесетих година прошлог века користило се арапско писмо, које је заменила латиница а од четрдесетих је у употреби је ћирилица
Милош Милојевић: Ћириличко питање и историчност српске нације
Српски народ има право да се одреди према свом наслеђу онако како верује да је то потребно. Латинично писмо је део тог наслеђа и за знатан део српског народа оно је писмо окупатора. Писмо на коме је, осим неког Скерлићевог… Read More ›
SPASIMO SRPSKI JEZIK: Srpsko društvo za savremenu lingvistiku traži ukidanje ćirilice
Београд, 30. 7. 2017. (С*ање ствари) – Ugledno Srpsko društvo za savremenu lingvistiku koju predvodi uvaženi lingvista Milorad Kovačević i koje se više puta istaklo u svom pregalačkom radu za borbu za srpski jezik (pamtimo ih po štrajku glađu zbog… Read More ›
Никола Н. Живковић: Писмо редакцији једног латиничног сајта
Када неко на српском језику пише латиницом, за мене је то некако увек сигуран знак да особа (или редакција) пати од комплекса инфериорности, односно, да се осећа мање вредном, па верује да ће, ако пише латиницом, бити „ближа“ и равна… Read More ›
Небојша Малић: „Resetka s drskom“ – мала прича о великом језичком понижењу
Међ’ хиљаду слика наше муке и невоље, ево једне наизглед безначајне, али која савршено илуструје суштину стања ствари. Пре недељу-две, у једној продавници овде у Америци, застајем пред неком скаламеријом која изгледа као тигањ од жице. Овде почела сезона роштиљања,… Read More ›
Објављен пројекат преласка украјинског језика на латиницу
Аутори иницијативе наводе да је латиница први корак ка енглеском језику као универзалном језику комуникације
Спутњик: Казахстан латиницом „бежи“ од Русије
Европским и светским лингвистичким круговима као бомба је одјекнула вест о контроверзној одлуци председника Казахстана Нурсултана Назарбајева да у тој бившој совјетској републици најкасније до 2025. године спроведе комплетну реформу званичног писма.
Требињска декларација о заштити ћирилице
Учесници научно-политичког скупа „Говори српски – пиши ћирилицом“, српски лингвисти и политичари, сагласили су се да се без јединства српских политичара и филолога не може очувати јединство српског језика, а преко њега ни јединство српског народа без обзира на то… Read More ›