Јасеновац

У Аустралији представљена књига Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана ”

Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова

РТС: Хрватска књига о Јасеновцу у српским библиотекама – о чијем трошку?

У низу реакција на дебату о томе да ли је требало да Министарство културе Србије откупи Голдштајнову књигу група од 105 потписника покренула је петицију против порицања геноцида над српским народом

Милош Ковић: Како смо дошли до тога да универзитетски професор историје лајкује усташке „твитове“

Одбору за професионалну етику Универзитета у Београду упућен је позив да се изјасни о негирању геноцида над Србима професора Николе Самарџића

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)

У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу избројати жртве. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (I)

Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних

Лука Кастратовић: Заборављени филм о Јасеновцу, симболу геноцида

Априла 1975. био сам са омладином Бихаћа у Јасеновцу на комеморативним активностима када је приказан документарни филм о јасеновачком логору, о којем данас у Србији нико ништа не зна

Жарко Видовић: Песма „Ђурђевдан“ настала у возу за Јасеновац

„Ђурђевдан“ је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац

Драгослав Пакић: Во времја Градишке Старе, брижних мајки и мириса грожђа у НДХ

„Ех, кад би се време Градишке, брижних мајки и мириса грожђа могли вратити“ – могао би неко злонамеран помислити да је порука филма. И, наравно, не би био у праву

Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава

Вељко Ђурић Мишина: Појединци и аматерска удружења шире митоманију међу грађанима Србије и српским народом

Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Владимир Умељић: Разлика у култури сећања у Срба и Јевреја

Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је истраживач геноцида над Србима Владимир Умељић. Серијал припрема В. Димитријевић

Милан Ружић: Колико је Срба требало да убију у Јасеновцу да би се сматрали убицама

Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник Милан Ружић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Џини Висконти: Јасеновац изгледа као терен за голф, а Дахау има мапе, бројке, фотографије и обновљене бараке

Ако не говорите ништа, друга страна може да ради шта хоће – да поставља срамне плоче величајући Степинца, и да игнорише геноцид који је починила, каже контеса Висконти