Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године

Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?

Геноцид над припадницима српског народа, као и јеврејског и ромског, имао је обележја верског (крсташког), расистичког и политичког масовног злочина спровођеног над недужним људима

Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова

У низу реакција на дебату о томе да ли је требало да Министарство културе Србије откупи Голдштајнову књигу група од 105 потписника покренула је петицију против порицања геноцида над српским народом

Предлаже се српским историчарима да оцене Голдштајново дело, па ће оно свакако бити откупљено ако прође тест озбиљне историјске науке  

Јасеновачки великомученици, нажалост, препуштени су забораву, а за разарање културе сећања највећу могућу одговорност сносе српске интелектуалне елите

У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу избројати жртве. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени

Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац?

Априла 1975. био сам са омладином Бихаћа у Јасеновцу на комеморативним активностима када је приказан документарни филм о јасеновачком логору, о којем данас у Србији нико ништа не зна

Орден Витеза од Ладина, Реда блаженопочившег Дон Исака Навона, петог председника државе Израел, биће уручен епископу Јовану 21. маја 2020.

„Ех, кад би се време Градишке, брижних мајки и мириса грожђа могли вратити“ – могао би неко злонамеран помислити да је порука филма. И, наравно, не би био у праву

Јасеновац. Наша трагедија, наша туга, наше сјећање. Наш непребол. Мјесто гдје смо открили у коликој мјери може да нас мрзи неко кога смо сматрали најближим. Наша опомена

Матаушић каже да је на „разини експертне групе прихваћен попис Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац као точан“

Србија је 75 година од ослобођења Аушвица задржала позицију једине земље која ниједно стратиште није изнедрила у меморијал

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом

Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Девети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је књижевник Срђан Воларевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је истраживач геноцида над Србима Владимир Умељић. Серијал припрема В. Димитријевић

Многе хиљаде (many thousands) убијене у јасеновачком концентрационом логору и логору смрти

Ако не говорите ништа, друга страна може да ради шта хоће – да поставља срамне плоче величајући Степинца, и да игнорише геноцид који је починила, каже контеса Висконти

Опет Вас питам, да ли да се сећамо бројева или људи