У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу избројати жртве. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени

Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац?

Априла 1975. био сам са омладином Бихаћа у Јасеновцу на комеморативним активностима када је приказан документарни филм о јасеновачком логору, о којем данас у Србији нико ништа не зна

Орден Витеза од Ладина, Реда блаженопочившег Дон Исака Навона, петог председника државе Израел, биће уручен епископу Јовану 21. маја 2020.

„Ех, кад би се време Градишке, брижних мајки и мириса грожђа могли вратити“ – могао би неко злонамеран помислити да је порука филма. И, наравно, не би био у праву

Јасеновац. Наша трагедија, наша туга, наше сјећање. Наш непребол. Мјесто гдје смо открили у коликој мјери може да нас мрзи неко кога смо сматрали најближим. Наша опомена

Матаушић каже да је на „разини експертне групе прихваћен попис Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац као точан“

Србија је 75 година од ослобођења Аушвица задржала позицију једине земље која ниједно стратиште није изнедрила у меморијал

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом

Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Девети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је књижевник Срђан Воларевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је истраживач геноцида над Србима Владимир Умељић. Серијал припрема В. Димитријевић

Многе хиљаде (many thousands) убијене у јасеновачком концентрационом логору и логору смрти

Ако не говорите ништа, друга страна може да ради шта хоће – да поставља срамне плоче величајући Степинца, и да игнорише геноцид који је починила, каже контеса Висконти

Опет Вас питам, да ли да се сећамо бројева или људи

Шести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник и књижевни историчар Драган Хамовић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Хрватски кандидат за председника тврди да је изјавио „да ће прекопати све архиве”, а не „да ће прекопати Јасеновац”

Независни кандидат за председника Хрватске истакао да ће отићи у Јасеновац и тражити међународну комисију: „Ако треба, прекопаћемо све”

Трећи учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је проф. др Мило Ломпар. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Други учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је др Миломир Степић, геополитичар и научни саветник. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне

На крају конференције, под покровитељством Министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, предвиђено доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић

Према подацима с којима је Свети синод располагао 1943, приближан број до тада побијених Срба у НДХ износио је око 700.000. Манхатан узима да је погинуло 850.000 људи, жена и деце