Боже, како своје дете да пустим. / Како да гледам да му се живот гаси. / Како ја да се бацим, у мени дете расте. / Боже, шта ово траже од мајке

Изненађује небрига за просторе који сведоче о ратним злочинима, посебно у нашој престоници

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава

Да је направио филм о Јасеновцу, он би сигурно имао велику промоцију, рекао прослављени режисер и додао да се можда не би уклопио у концепцију свега онога што је код друга Тита било „не“

Култура мржње према Србима није настала ни са Старчевићем ни са Павелићем – траје од 16. века 

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Предговор књизи Јасеновачки логор који је написала Надежда Винавер

У Јерусалиму је отворен Српско-јеврејском центру Свети Сава и Јехуда Алкалај и приређено је више академских предавања и трибина

Најгоре је било постројавање, приликом којег би из редова били извучени они које никад више не би видјели, сведочи јасеновачки логораш Милан Вукмировић

Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник Милан Ружић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Музеј жртава геноцида неће се бавити пребројавањем жртава већ ће пописивати жртве и непрестано напомињати да је реч о доњим границама процена броја

На скупу у Израелу грофица Џин Висконти означила је Алојзија Степинца као „надбискупа геноцида”

Страшно је данас да се то зло брани умањивањем злочина

Пети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је проф. др Драгиша Бојовић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Четврти учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је Стефан Каргановић, председник НВО „Историјски пројекат Сребреница“. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Да је технологија и степен ефикасности те творевине зване српским именом независна била развијенија овај број би био и већи

Схватити размере злочина, неописиве патње логораша, бестијалност злочинаца и узроке који су довели до тога јесте много важније од самог броја страдалих заточеника

Први учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је Никола Н. Живковић, писац и преводилац. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Потичем из страдалничке породице, око 50 мојих Гојковића побијено је од стране усташа на Божић 1942. године и покојни отац после тог страшног злочина није имао блиског Гојковића до шестог колена

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“

У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Ако је наша историографија и наука и са њима и култура сећања на наше уморене претке спала на Ћулибрка, Мишину, Цветковића, Трифковића, Штрбца и ине, онда смо ми отишли у тандарију

То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава

Поводом „Апела Српској православној цркви за одбрану светих српских новомученика јасеновачких“

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца,  допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић

У Народној библиотеци Србије, 21. октобра 2019. са почетком у 12 часова, биће представљени књига Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“ и Годишњак Музеја жртава геноцида  

О књизи Гидеона Грајфа „Јасеновац Аушвиц Балкана“, Београд 2018, 712 страна