После Јевреја, најтрагичније страдали народ у Европи током Другог светског рата – од усташког геноцида, бива обележен као геноцидан. Шта је Србија урадила у одбрану? Где су споменици, музеји, предавања, семинари
Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац
Већ дуго у хрватској јавности, појединачно и на скуповима, у медијима и на друштвеним мрежама, упорно кола мантра о логору смрти Јасеновац као стратишту Јевреја, Рома и Хрвата-патриота у НДХ, уз напомену да је тамо било и „случајева злостављања Срба”. Домаће и светске библиотеке и историјски архиви крцати су документованом грађом о страшним злочинима усташа и владе Анте Павелића, подржане католичким клером (Степинац и други), злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, страдалим не само у комплексу логора Јасеновац (120 квадратних километара) већ на целој територији НДХ. Поред јасеновачког комплекса, постојали су и бројни мањи, локални логори: Лепоглава, Јадовно, Винковци и други, као и локални „преки судови” за српски живаљ, по целој територији под контролом снага Павелићеве владе (Госпић, Бјеловар, Тузла и др.).
Број убијених заточеника у Јасеновцу, у историјској литератури и медијима, зависно од извора, креће се од неколико десетина хиљада до више од милион деце, жена и мушкараца. Најчешће се цитирају наводи француског историчара Едмона Париса (Геноцид у сателитској Хрватској, 1941–1945): 750.000 Срба, 60.000 Јевреја и 26.000 Рома. Свирепи поступци убица и бестијални методи мучења жртава, невиђени још од католичке инквизиције, потресли су и најокорелије немачке официре и дипломате стациониране у НДХ. Највећи светски експерт за геноцид Гидеон Грајф утврдио је и описао 57 најмонструознијих начина мучења жртава: клање ножем, ударце у главу маљем, забадање дрвених клинова у уши, располућивање тела дворучном тестером и друге, нормалном уму незамисливе.
Дијаболично семе усташтва, нажалост, није сасушено 1945. и проклијало је временом у горке плодове који су и данас на хрватској трпези. Завршена је „операција Јасеновац”, али су изведене операције „Бљесак”, маја 1995, и „Олуја”, августа исте године. Оно што је трајно остало до данас, као одјек крваве славе НДХ, младица изникла из истог семена зла, уобличено је у застрашујућим поклицима „за дом спремни” и „убиј, убиј Србина” и антисрпским актима где год се може, укаже или створи прилика. После Јевреја, најтрагичније страдали народ у Европи током Другог светског рата – од усташког геноцида, бива обележен као геноцидан. Шта је Србија урадила у одбрану? Где су споменици, музеји (одистински, не једна канцеларија), предавања, семинари, поглавља о геноциду над Србима у НДХ у школским уџбеницима историје, датуми страдања из тог доба као државна обележја?
Bastašić o sramnim izjavama o Jasenovcu: Institucije Srpske, BiH i Srbije moraju reagovatihttps://t.co/vcKmGJgjPP
— Nezavisne novine (@NezavisneBL) October 28, 2025
Јермени и Јевреји поштују своју традицију и не заборављају епска страдања својих предака. Тај пламен, као олимпијска ватра, за њих вечно букти. А наш? Није ни запаљен.
Опрема: Стање ствари
Тика Јанковић,
Београд
Categories: Гостинска соба
Година 2016-2023. у Јозефштату (бивши Београд) у Народној скупштини Републике Србије посланици СНС (Србождерска нацистичка странка) су шест пута званично одбацили да прихвате Резолуцију о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Циганима у Ендехазији 1941-1945.
Године 2021. у Јозефштату у Новом двору Карађорђевића, титоисти кажу „Председништво Србије“, испред Дворског врта, титоисти кажу „Пионирски парк“, поглавник СНС Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна је два пута званично одбацио да призна усташки геноцид над Србима у Јасеновцу на Сави 1941-1945.
Данас 2025. у Јозефштату у Дворском врту аљекисти држе „Ћациленд“ док у Загробу (бивше Србиново) после збора 500.000 младих усташа, шта је највећи нацистички скуп у светској историји, Сабор Ендехазије званично пориче усташки геноцид над Србима у Јасеновцу на Сави 1941-1945.
Данас 2025. у Србији само људождери нису против аљекизма.
Или Аљек или људи, треће није дато.
„После Јевреја, најтрагичније страдали народ у Европи током Другог светског рата – од усташког геноцида, бива обележен као геноцидан.“
Ово је наша сурова судбина, „страшна и очајна“ као „грозан, мутан бездан“ до чије ивице су нас догурали и прете да нас све гурну у тај мрачни понор. Геноцид је жиг који су нам усијаном дангом урезали на чело најгеноциднији народи света икада. Људождери са атомском бомбом, у белим оделима и лакованим ципелама којима скривају своју сатанску телесину. Одлучујући за трпезом где свој крвави људождерски пир спроводе у белим рукавицама и са белим салветама.
Да ли ћемо се икада и како ћемо се искобељати из овог зла, нико не зна. Да ли ће нас „Бог погледати“? Много смо грешни. Вечито завађени међу собом, завидни, подли, склони најнижим страстима и неспособни да се са тим својим манама изборимо, а камоли са немани која је на нас навалила. Само нас „велики ресет“ може спасити.