Треба ли да опет у нашој кући / србосеци отворе заборав, / за јасеновчки кошмар, / за јеме безданице, / за хиљаде уморене деце, / за црне мараме и лелека
Деца логораши у Јасеновцу (Фотодокументација „Политике”)
Стоје ли још стопице дечје
тамо где је лелечје и безречје,
у блату, казамату, човеколому,
у дому за смрт и плач
где нож и мач, где маљ, где гас
где су на нејач пуштане звери
да деци суде,
а ликом су подсећале на људе.
По који пут у стосмрт небески Оче?
Страдали да посведоче
да и Твоја правда понекад задоцни.
Косци сатанини у крвавом пиру
у страшном миру, као да нафору деле
кидаше нежне ручице беле,
морише већ уморене.
А ти Свевишњи,
беше ли бар у тишњи?
Кликните на слику за увећање
Те стопе што су биле саме,
гледају нас из таме
кроз маглуштину века
да и ми дорастемо до човека
и покажемо прстом
на оне што су заклоњени кукастим крстом
затирали лозу, чупали корен
ни на трен не посустајући.
Треба ли да опет у нашој кући
србосеци отворе заборав,
за јасеновачки кошмар,
за јаме безданице,
за хиљаде уморене деце,
за црне мараме и лелека,
наизглед тако далеке
а уткане у сваки божји дан
у коме плаћамо глобу за заборав.
Categories: Гостинска соба
СРБСКИ ФБ РЕПОРТЕР
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ… Василије од Семберије
Posted by fbr / In MAIL – RSS FEED, Василије од Семберије, ИЗДВАЈАМО, Миодраг Новаковић, поезија / October 6, 2013
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
драги моји српски основци,
знате ли где су пребиловци,
и језиве јаме херцеговачке
у које су србе бацали на главачке.
одвајали бебе од сисе
и са мајкама бацали у амбисе.
драги моји српски основци,
средњошколци и постдипломци,
знате ли србија несретница,
колико је имала сребреница,
знате ли нацију више клану,
на овом крвавом балкану.
упамтите градишке,јасеновце
јајинце и сајмишта,
упамтите српска губилишта,
ако заборавите,
као да није било ништа.
и раширених руку на својим вратима,
полетићете у загрљај својим џелатима.
а они ће каме извући из потаје,
и наш ће покољ да траје и траје.
и свака нова поколења,
клаће нас до истребљења.
ПЕСНИК,,ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ”
Бол
Бол
Непребол
Кида се
Утроба
Сукус зла
У сусједа
Сјеме пакла
Са запада
Тријумф
Бесмисла
Палог
Анђела
Момчило
Naši Sveti Preci,Sveti Mučenici Dostojni Carstva (Večne Radosti)Hristovog.Mi nismo dostojni jer smo ih izneverili,za brozom antihristom otišli…..Mi draga Braćo stradamo kao grešnici a ne kao Pravednici.Hoce li nas naši Sveti Preci poznati i priznati ovakve,kao svoje ako se ne pokajemo?Nas lako love nečisti duhovi preko pohlepnih ljudi jer smo gordi.Nama i danas brozove službe pakuju ,,turbo patriote,,da nas zavode i ,,kuvaju ,,jer se ne kajemo i glumimo ,,Narod izabrani,,.Nas Gospod čeka da se vratimo na Put Spasenja (kroz pokajanje)jer je Milost Božja beskrajna a ne zbog toga što smo mi dobri i verni.Malo mi je ovaj jedan život da plačem da operem samo grehe pod brozom antihristom za kojim smo svi pošli, Čast izuzecima.,,Srce skrušeno i smerno Bog neće odbaciti.,,