НАТО

Стеван Гајић: Украјинска војска већ сломљена

„Показале се да је НАТО спреман да до последњег Украјинца ратује против Русије. Спремни су да се догоди потпуна људска трагедија да би се ово продужило како би Русија вечито имала жиг зле државе, каже Гајић

Горан Гоцић: Како сам престао да бринем, замрзео Русе и заволео атомску бомбу

Кажу да је у љубави и рату све дозвољено. Слобода говора, приватна својина, људска права, антинацизам, слободно тржиште – све су то западне светиње. Али када су Руси у питању, набројано очас лети кроз прозор

Русија се повлачи из Савета Европе

Русија неће учествовати у томе да НАТО и послушна ЕУ претворе најстарију европску организацију у још једну трибину са које ће се заклињати у западну надмоћ и дивити се себи, поручује руско Министарство

Политика: Хрватска и Русија у црвеној зони сукоба

Одбијање хрватске стране да прими руску ноту је преседан који се тумачи и као „својеврсна објава рата и непоштовање” а званични Загреб „није забринут што ноте нису упућене другим земљама због добровољаца”

Милош Ковић: Порекло рата у Украјини

Догађаји у Украјини део су веома дугих историјских кретања. Читалац који познаје историју знаће на којој су се страни, у тим одсудним догађајима и процесима, налазили Срби. У Украјини се одлучује и наша судбина

Владимир Путин: Ви треба да дате гаранције, не ми!

Добро знате да су нам деведесетих рекли ,ни педља на Истокʻ. И шта је било? Преварили су нас. Грубо су нас обманули. Било је пет таласа проширења НАТО, рекао руски председник

Небојша Катић: Украјина, НАТО и ванземаљци

Руско-украјински рат је био неизбежан, био је планиран и све је, корак по корак, водило таквом исходу. План није направљен ни у Украјини ни у Русији. Обе земље су трагични објекти туђих планова и сопствених слабости

Мирјaнa Рaдојичић: Рaт у Укрaјини и бaлкaнске поуке

Укaзивaње нa „двојaке стaндaрде”, или мождa пре изостaнaк било кaквих стaндaрдa Зaпaдa у прaктиковaњу обaвезујућих прaвилa међунaродне „игре”, дaнaс предстaвљa „куцaње” нa дaвно отворенa „врaтa”

Никола Маловић: Дуг је као сидро у туђој луци

Ако државу замислимо као одрживо домаћинство, једино тако Србија и Црна Гора могу да опстану самосталне и суверене. Но, да ли је живот одумируће форме зване државе уопште могућ ако оне нису управо презадужене?

Шеф руских обавештајаца Сергеј Наришкин: Запад покушава да уништи Русију

Спољна обавештајна служба Русије има информације да САД и кијевски режим који им је потчињен желе да максимално развуку сукоб у Украјини како би се развио у позициони рат високог интензитета

Борис Џонсон: Нећемо се борити против руских снага у Украјини

Желим да по том питању коначно будем кристално јасан, нећемо се борити против руских снага у Украјини и наша појачања, попут ових у Естонији, чврсто су унутар граница чланица НАТО, појаснио британски премијер

Вук Драшковић: Вучић је за улазак у НАТО!

Ми смо на листи Александра Вучића, који је изговорио једну реченицу на Факултету политичких наука: „Србија би решила све своје безбедносне и економске проблеме када би постала чланица НАТО алијансе!“, изјавио Драшковић

Приштина тражи брзо чланство у НАТО

На основу реалности након војне агресије Русије на Украјину, тражимо од САД и свих савезника да убрзају процес чланства Косова у НАТО, навео министар одбране тзв. Косова Арменд Мехај

Слободан Самарџија: Путинов гамбит – матиране ЕУ и САД

Русија је чланица Уједињених нација, као и једна од пет сталних чланица Савета безбедности. Евентуална немогућност функционисања поменутих тела довело би цео систем међународних односа у ћорсокак

Јенс Столтенберг: НАТО не планира да улази у Украјину

Морамо да схватимо да је то жесток сукоб. У исто време смо одговорни да спречимо да тај конфликт не измакне контроли и прерасте у рат у Европи са учешћем НАТО савезника, рекао Столтенберг

Владимир Путин: Да буду спремне и атомске снаге

Стратешке нуклеарне снаге Русије је општи назив главног наоружања трупа и снага у Оружаним снагама Руске Федерације, које као главно наоружање имају стратешко и тактичко ракетно-нуклеарно наоружање

Округли сто: Украјина, Русија и НАТО – куда даље?

Учесници округлог стола били су проф. др Златко Хаџидедић из Сарајева, др Горан Николић, др Стеван Гајић и докторанд Алекса Филиповић, сарадници Института за европске студије