Дешавања око Одићеве фасцикле постају комплекснија ако се има у виду најава да ће та грађа бити публикована и представљена на овогодишњем београдском Сајму књига Advertisements
Вељко Ђурић Мишина
Вељко Ђурић Мишина: Сензационализам, аматеризам или нешто треће?
Поводом текста „Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима“, Вечерње новисти, 11. августа 2019, пренетом и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Исправка једне погрешне легенде
Фотографије која се налази у двојезичном каталогу Гудовац 1941. Пут злочина Gudovac 1941. The path of crime, није фотографија тела епископа Платона. Моје је било да исправим погрешку
Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)
Вељко Ђурић Мишина: Да ли ће Макс Лубурић добити споменик у Загребу
Лубурићеву поратну идеју о хрватском националном помирењу, на неки начин, остварио је 1990-их партизански генерал и комуниста Туђман у независној Републици Хрватској
Вељко Ђурић Мишина: Шарлатанство и аматеризам у култури сећања или Чему појам „Покољ“
Најсвежији пример јесте иницијатива Удружења „Јадовно 1941”, којe представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју „Покољ”
Вељко Ђурић Мишина: Спорни процес посвећења или kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca
Добро упућени у процес канонизације кардинала Алојзија Степинца (као и папе Пија ХII) знају да то није црквено већ првенствено политичко питање настало у време понтификата папе Јована Павла II
Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу
Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне речи, неиспуњена обећања и аматеризам набеђених величина
Вељко Ђурић Мишина: Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунистичку идеологију
Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено
Вељко Ђурић Мишина: Уреднику Glasa koncila И. Микленићу – почистите најпре своје двориште
Поводом текста Ивана Микленића „Uz Stepinčevo 2019. Istina od temelja“, Glas koncila, 18. фебруар 2019, пренетог и на „Стању ствари“
Четрдесет дана од упокојења: Мр Симо Живковић (1943-2018)
Мр Симо Живковић, професор историје у Борчи, био је и сарадник „Стањa ствари“. На Четрдесети дан од његовог упокојења 25.11.2018. доносимо реч његових бивших ђака, као и говоре изречене на сахрани на гробљу Збег у Борчи, 27.11.2018.
Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“, пренетог и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Шта је Никола Жутић хтео да каже?
Поводом текста „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ који се у различитим верзијама појавио на неколико интернет сајтова, па и на „Стању ствари“
Никола Жутић: Фалсификати у уџбеницима историје о геноцидном страдању Срба
Треба правити јасну разлику између броја пописаних жртава, који је увек знатно мањи од броја оних који су заиста страдали у одређеном логору
Вељко Ђурић Мишина: Прва књига о жртвама поражене стране у Другом светском рату
Ни после више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, у нашој историографији нема сагласности ни о приближном броју жртава, наводи аутор Милорад Белић
Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Докле да заљубљеници у историју уче историчаре“, Политика, 9. 10. 2018, пренетог и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре
Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21.
Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.
Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?
Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму
Борба за веру: Није проблем Вељко Ђурић Мишина, него епископ славонски Јован
Вељко Ђурић је на страни једног опасног смутљивца, епископа Јован Ћулибрка, чија је ревизионистичка улога на нашем простору више него опасна
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама, други и последњи пут
Поводом текста „Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине” Душана Ј. Басташића
Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине
Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Наивност неколицине уредника интернет портала која се претвара у превару
Поводом текста Marin Vlahovićа „Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu?!“ (Dnevno.hr, 11. 9. 2018), пренетом и на „Стању ствари“
Симпосион „Новомученици: Полиперспектива IV“
У Загребу је 7. септембра 2018. године, у просторијама Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, одржан научни скуп посвећен Новомученицима Јасеновачким
Marin Vlahović: Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu?!
Nakon što su desetljećima širili mit o milijuna ubijenih Srba u NDH, svi najvažniji faktori velikosrpske propagande, od Vlade Republike Srbije, Srpske pravoslavne Crkve, pa sve do povjesničara i znanstvenika, odjednom tvrde da se radi o ukupno 325 000 ubijenih Srba
Вељко Ђурић Мишина: Партизани и усташе против четника у Источној Босни почетком 1942. године
Коначан раскид свих веза партизана и четника и уништење четника уследило је 4. фебруара 1942. наредбом Јосипа Броза штабу Романијског одреда.
Вељко Ђурић Мишина: Пад још једног мита – није било споразума Миле Будака и Моше Пијаде
Овај текст је доказао апсурдност тврдњи да је Будак Миле потписник фамозног споразума са Пијадом, па је срушен још један неосновани мит у аматерској публицистици, нарочито у текстовима на интернету!
Вељко Ђурић Мишина: Докле ће аматери да уче професионалце
Поводом текста Србољуба Живановића „Вељко Ђурић Мишина покушава да умањи број жртава хрватског геноцида“ (Борба за веру, 1. 9. 2018), пренетог и на „Стању ствари“
Србољуб Живановић: Вељко Ђурић Мишина покушава да умањи број жртава хрватског геноцида
Међународна комисија за истину о Јасеновцу сматра да Музеј геноцида над Србима у Београду и директор те установе г. Вељко Ђурић-Мишина не раде свој посао, па према томе нема никакве сврхе да та установа и тај директор уопште постоје
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама?
Поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27. августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941“, пренетом и на „Стању ствари“
Душан Ј. Басташић: Чињење, нечињење и злочињење В. Ђурића Мишине
Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала
Вељко Ђурић Мишина: Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију
Није спорно да су комунисти фалсификовали одређена документа. Али, комуниста данас нема! Има фалсификатора, али веома примитивних. Овај мали текст говори о једном таквом „документу“
Вељко Ђурић Мишина: Пропаст Западне Србије
Поводом 23 године од геноцидa нaд Србимa у Хрвaтској, нaјмaсовнијег етничког чишћењa у Европи после Другог светског рaтa
Вељко Ђурић Мишина: Заблуде историографије код Срба кад је реч о Римокатоличкој цркви
Политика Ватикана према српском народу и осталим православним на Балкану добила је 1622. године своју форму стварањем Конгрегације за пропаганду вере, допуњену 1862. формирањем Sacra congregatio de propaganda fide pro negoti rituum orientalium (Света конгрегација за пропаганду вере за припаднике… Read More ›
Вељко Ђурић Мишина: Хрвати и Срби о Јасеновцу у последње две године
У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац
Р. Туцовић, В. Ђурић Мишина, А. Рокнић: Полемика о Недићу
Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“
Спорна карта Европе у Аушвицу: За Старо сајмиште означен Београд а не НДХ и Загреб
У поставци коју у току једног дана обиђе и више од десет хиљада људи, Београд означен као једна од полазних станица на путу у нацистички логор смрти, иако је Старо сајмиште, одакле су одвођени Јевреји, било на територији НДХ са… Read More ›
Вељко Ђурић Мишина: Докле ћете, бре, да држите лекције о ономе што не знате?
Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места
Вељко Ђурић Мишина: Иво Голдштајн о Јасеновцу, НДХ, Павелићу, Недићу и још понечему
Поводом интервјуа Ива Годштајна „Истину о Јасеновцу зна сватко тко жели“ (Радио Слободна Европа), пренетом и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: У НДХ било више од 1.000 стратишта српског народа
Постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа након рата нису обиљежена и меморијализована, рекао је директор Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Још једном о Јадовну и Јасеновцу
Замешатељство са браћом Кићановић, али и још неколико стотина сличних, послужило је хрватским ревизионистима да, кад је реч о ратним злочинима у Независној Држави Хрватској, ставе под сумњу и оне одавно са доказима утемељене чињенице
Немања З. Стефановић: Шта би са меморијализацијом Старог сајмишта?
Добро упућени претпостављају да је реч о имовинско-правним питањима везаним за одређене објекте који ће, према предлогу закона, бити у саставу будућег Меморијалног комплекса
