Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих
Вељко Ђурић Мишина
Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.
Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској
Влада Милана Недића и српски Црвени крст успели да добију сагласност од представника немачке окупационе управе у Београду да средином марта 1942. превезу 565 српских малишана до Швајцарске
Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића
Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени
Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“
Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету
Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини
Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“
Мирослав Здравковић: Бројеви и патологија злочина
Како се формирала толика количина мржње према Србима? Из ове перспективе бројеви заиста нису важни. Поготово када су веома удаљени од укупног броја жртава
Вељко Ђурић Мишина: С. Антонић треба да пита оно што не зна или Срби често претерују када је реч о бројевима
Поводом текста Слободана Антонића „Јасеновац у Београду“, објављеног на „Стању ствари“
Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу
Вељко Ђурић Мишина: Појединци и аматерска удружења шире митоманију међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина: Осврт на харангу против Музеја жртава геноцида
Музеј жртава геноцида неће се бавити пребројавањем жртава већ ће пописивати жртве и непрестано напомињати да је реч о доњим границама процена броја
Вељко Ђурић Мишина: Предговор за студију „Јасеновац између броја и жртве“
Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне
Наташа Јовановић: Мишина на задатку или Циљ непријатеља да Цркви наметне да су жртве усташа једино оне пребројане
Како објаснити да се с умањењем броја жртава, на чему је инсистирала Туђманова историографија, слажу директор Музеја геноцида и епископ са седиштем у спаљеном Пакрацу
Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима
У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима
Вељко Ђурић Мишина: Василије Ђ. Крестићу, прошло је време инквизиције, ломача и комесара
Поводом текста Василија Ђ. Крестића „Уместо одговора В. Ђ. Мишини или Зашто сам потписао Апел за одбрану Новомученика Јасеновачких“
Балтазар Ускоковић: Беспућа бласфемије и непочинства
Ако је наша историографија и наука и са њима и култура сећања на наше уморене претке спала на Ћулибрка, Мишину, Цветковића, Трифковића, Штрбца и ине, онда смо ми отишли у тандарију
Василије Ђ. Крестић: Уместо одговора В. Ђ. Мишини или Зашто сам потписао Апел за одбрану Новомученика Јасеновачких
То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава
Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Академику Крестићу и иним 51 потписнику „Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Поводом „Апела Српској православној цркви за одбрану светих српских новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“
Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење
Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем
Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка
Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“
З. Чворовић, В. Димитријевић, А. Лазић: Против ревизије броја жртава – зашто смо потписали један апел
Иако у тексту апела има извесних ставова које потписници ових редова не деле, сматрали смо да је неопходно обратити се епископату Светосавске Цркве
Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика
Промоција књиге Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“
У Народној библиотеци Србије, 21. октобра 2019. са почетком у 12 часова, биће представљени књига Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“ и Годишњак Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Књига проф. Грајфа о Јасеновцу пропагандистичка компилација
О књизи Гидеона Грајфа „Јасеновац Аушвиц Балкана“, Београд 2018, 712 страна
Вељко Ђурић Мишина: Чему служи прича о једној фасцикли Архива Војводине
Дешавања око Одићеве фасцикле постају комплекснија ако се има у виду најава да ће та грађа бити публикована и представљена на овогодишњем београдском Сајму књига
Вељко Ђурић Мишина: Сензационализам, аматеризам или нешто треће?
Поводом текста „Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима“, Вечерње новисти, 11. августа 2019, пренетом и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Исправка једне погрешне легенде
Фотографије која се налази у двојезичном каталогу Гудовац 1941. Пут злочина Gudovac 1941. The path of crime, није фотографија тела епископа Платона. Моје је било да исправим погрешку
Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)
Вељко Ђурић Мишина: Да ли ће Макс Лубурић добити споменик у Загребу
Лубурићеву поратну идеју о хрватском националном помирењу, на неки начин, остварио је 1990-их партизански генерал и комуниста Туђман у независној Републици Хрватској
Вељко Ђурић Мишина: Шарлатанство и аматеризам у култури сећања или Чему појам „Покољ“
Најсвежији пример јесте иницијатива Удружења „Јадовно 1941”, којe представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју „Покољ”
Вељко Ђурић Мишина: Спорни процес посвећења или kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca
Добро упућени у процес канонизације кардинала Алојзија Степинца (као и папе Пија ХII) знају да то није црквено већ првенствено политичко питање настало у време понтификата папе Јована Павла II
Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу
Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне речи, неиспуњена обећања и аматеризам набеђених величина