Господа академици у својој острашћености лако су оквалификовали мој рад у Музеју жртава геноцида употребивши синтагму „неморални посао“ али не понудише никакве доказе
Вељко Ђурић Мишина
Вељко Ђурић Мишина: Према изјавама сведока у Јасеновцу између 98.000 и 208.000 жртава
Игра бројева је погодан политички моменат за манипулацију међународним односима, али и психом народа, рекао бивши директор Музеја жртава геноцида
Музеј жртава геноцида: Чланица Управног одбора Сања Петровић Теодосијевић поднела оставку
Историчарка Сања Петровић Теодосијевић поднела је оставку због, како каже, кршења закона у именовању новог в. д. директора
Василије Крестић: У односима са Хрватском Србија мора да тежи пуном реципроцитету
Србија је дужна да формира меморијални центар који би са свих аспеката проучавао геноцид над Србима, каже академик Крестић
Вељко Ђурић Мишина: Како академик Крестић крије, обмањује, подмеће, оптужује и вређа…
Крестић избегава полемику јер би требало да одговори на конкретна питања, а то се у српском речнику именује као кукавичлук
Василије Крестић: Прорадила машта умишљеног тужиоца или Одговор М. Ђурковићу
Знаковито је то да Миша Ђурковић, који покушава да заведе ред у САНУ, о установи и људима расуђује као нека баба врачара
Вељко Ђурић Мишина: Шта академик Василије Ђ. Крестић таји о изложби „Тотални геноцид“
С обзиром на положај који академик Крестић има у САНУ, било би боље да помогне у разјашњењу преосталих недоумица о боравку двојице амбасадора у управи Академије
Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику
Не делим мишљење председника САНУ да су КиМ и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да му оспорим право да о статусу КиМ мисли другачије од мене
Вељко Ђурић Мишина: Изложба „Тотални геноцид“ ипак је у САНУ била забрањена
Моје претпоставке и незванична сазнања о улози академика Крестића (и подршка коју је морао да има од председника САНУ Владимира Костића) имају добре основе
Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“
Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо
Вељко Ђурић Мишина: Ако не прекинете хајку на мене на „Стању ствари“ – тужићу вас редовном суду
И овог пута харанга против мене се наставља на вашем сајту, десетине небулозних коментатора „дивљају“ по вашем сајту против мене
Душан Ј. Басташић: Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ
Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих
Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.
Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској
Влада Милана Недића и српски Црвени крст успели да добију сагласност од представника немачке окупационе управе у Београду да средином марта 1942. превезу 565 српских малишана до Швајцарске
Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића
Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени
Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“
Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету
Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини
Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“
Мирослав Здравковић: Бројеви и патологија злочина
Како се формирала толика количина мржње према Србима? Из ове перспективе бројеви заиста нису важни. Поготово када су веома удаљени од укупног броја жртава
Вељко Ђурић Мишина: С. Антонић треба да пита оно што не зна или Срби често претерују када је реч о бројевима
Поводом текста Слободана Антонића „Јасеновац у Београду“, објављеног на „Стању ствари“
Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу
Вељко Ђурић Мишина: Појединци и аматерска удружења шире митоманију међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом
Вељко Ђурић Мишина: Осврт на харангу против Музеја жртава геноцида
Музеј жртава геноцида неће се бавити пребројавањем жртава већ ће пописивати жртве и непрестано напомињати да је реч о доњим границама процена броја
Вељко Ђурић Мишина: Предговор за студију „Јасеновац између броја и жртве“
Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне
Наташа Јовановић: Мишина на задатку или Циљ непријатеља да Цркви наметне да су жртве усташа једино оне пребројане
Како објаснити да се с умањењем броја жртава, на чему је инсистирала Туђманова историографија, слажу директор Музеја геноцида и епископ са седиштем у спаљеном Пакрацу
Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима
У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима
Вељко Ђурић Мишина: Василије Ђ. Крестићу, прошло је време инквизиције, ломача и комесара
Поводом текста Василија Ђ. Крестића „Уместо одговора В. Ђ. Мишини или Зашто сам потписао Апел за одбрану Новомученика Јасеновачких“
Балтазар Ускоковић: Беспућа бласфемије и непочинства
Ако је наша историографија и наука и са њима и култура сећања на наше уморене претке спала на Ћулибрка, Мишину, Цветковића, Трифковића, Штрбца и ине, онда смо ми отишли у тандарију
Василије Ђ. Крестић: Уместо одговора В. Ђ. Мишини или Зашто сам потписао Апел за одбрану Новомученика Јасеновачких
То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава
Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Академику Крестићу и иним 51 потписнику „Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Поводом „Апела Српској православној цркви за одбрану светих српских новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“
Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење
Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем
Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка
Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“
З. Чворовић, В. Димитријевић, А. Лазић: Против ревизије броја жртава – зашто смо потписали један апел
Иако у тексту апела има извесних ставова које потписници ових редова не деле, сматрали смо да је неопходно обратити се епископату Светосавске Цркве