Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“

Поводом текста Слободана Антонића „Јасеновац у Београду“, објављеног на „Стању ствари“

Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом

Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне

У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Ако је наша историографија и наука и са њима и култура сећања на наше уморене претке спала на Ћулибрка, Мишину, Цветковића, Трифковића, Штрбца и ине, онда смо ми отишли у тандарију

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“

Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“

Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика

О књизи Гидеона Грајфа „Јасеновац Аушвиц Балкана“, Београд 2018, 712 страна

Поводом текста „Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима“, Вечерње новисти, 11. августа 2019, пренетом и на Стању ствари

Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)

Најсвежији пример јесте иницијатива Удружења „Јадовно 1941”, којe представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју „Покољ”

Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне речи, неиспуњена обећања и аматеризам набеђених величина

Поводом текста Ивана Микленића „Uz Stepinčevo 2019. Istina od temelja“, Glas koncila, 18. фебруар 2019, пренетог и на „Стању ствари“

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“, пренетог и на „Стању ствари“

Треба правити јасну разлику између броја пописаних жртава, који је увек знатно мањи од броја оних који су заиста страдали у одређеном логору

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Докле да заљубљеници у историју уче историчаре“, Политика, 9. 10. 2018, пренетог и на Стању ствари

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари

Вељко Ђурић је на страни једног опасног смутљивца, епископа Јован Ћулибрка, чија је ревизионистичка улога на нашем простору више него опасна

Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида