Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској

Влада Милана Недића и српски Црвени крст успели да добију сагласност од представника немачке  окупационе управе у Београду да средином марта 1942. превезу 565 српских малишана до Швајцарске

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу 

Вељко Ђурић Мишина: Појединци и аматерска удружења шире митоманију међу грађанима Србије и српским народом

Вељко Ђурић Мишина је истакао и проблем ширења митоманије од стране појединаца и аматерских удружења међу грађанима Србије и српским народом

Вељко Ђурић Мишина: Предговор за студију „Јасеновац између броја и жртве“

Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне

Наташа Јовановић: Мишина на задатку или Циљ непријатеља да Цркви наметне да су жртве усташа једино оне пребројане

Како објаснити да се с умањењем броја жртава, на чему је инсистирала Туђманова историографија, слажу директор Музеја геноцида и епископ са седиштем у спаљеном Пакрацу

Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима

У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Василије Ђ. Крестић: Уместо одговора В. Ђ. Мишини или Зашто сам потписао Апел за одбрану Новомученика Јасеновачких

То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава

З. Чворовић, В. Димитријевић, А. Лазић: Против ревизије броја жртава – зашто смо потписали један апел

Иако у тексту апела има извесних ставова које потписници ових редова не деле, сматрали смо да је неопходно обратити се епископату Светосавске Цркве

Промоција књиге Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“

У Народној библиотеци Србије, 21. октобра 2019. са почетком у 12 часова, биће представљени књига Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“ и Годишњак Музеја жртава геноцида  

Вељко Ђурић Мишина: Чему служи прича о једној фасцикли Архива Војводине

Дешавања око Одићеве фасцикле постају комплекснија ако се има у виду најава да ће та грађа бити публикована и представљена на овогодишњем београдском Сајму књига

Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије

Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)

Вељко Ђурић Мишина: Шарлатанство и аматеризам у култури сећања или Чему појам „Покољ“

Најсвежији пример јесте иницијатива Удружења „Јадовно 1941”, којe представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју „Покољ”

Вељко Ђурић Мишина: Спорни процес посвећења или kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca

Добро упућени у процес канонизације кардинала Алојзија Степинца (као и папе Пија ХII) знају да то није црквено већ првенствено политичко питање настало у време понтификата папе Јована Павла II

Четрдесет дана од упокојења: Мр Симо Живковић (1943-2018)

Мр Симо Живковић, професор историје у Борчи, био је и сарадник „Стањa ствари“. На Четрдесети дан од његовог упокојења 25.11.2018. доносимо реч његових бивших ђака, као и говоре изречене на сахрани на гробљу Збег у Борчи, 27.11.2018.

Вељко Ђурић Мишина: Прва књига о жртвама поражене стране у Другом светском рату

Ни после више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, у нашој историографији нема сагласности ни о приближном броју жртава, наводи аутор Милорад Белић

Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?

Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму

Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине

Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида

Вељко Ђурић Мишина: Пад још једног мита – није било споразума Миле Будака и Моше Пијаде

Овај текст је доказао апсурдност тврдњи да је Будак Миле потписник фамозног споразума са Пијадом, па је срушен још један неосновани мит у аматерској публицистици, нарочито у текстовима на интернету!

Србољуб Живановић: Вељко Ђурић Мишина покушава да умањи број жртава хрватског геноцида

Међународна комисија за истину о Јасеновцу сматра да Музеј геноцида над Србима у Београду и директор те установе г. Вељко Ђурић-Мишина не раде свој посао, па према томе нема никакве сврхе да та установа и тај директор уопште постоје

Душан Ј. Басташић: Чињење, нечињење и злочињење В. Ђурића Мишине

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала

Вељко Ђурић Мишина: Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију

Није спорно да су комунисти фалсификовали одређена документа. Али, комуниста данас нема! Има фалсификатора, али веома примитивних. Овај мали текст говори о једном таквом „документу“