Музеј жртава геноцида: Чланица Управног одбора Сања Петровић Теодосијевић поднела оставку

Историчарка Сања Петровић Теодосијевић поднела је оставку због, како каже, кршења закона у именовању новог в. д. директора

Музеј жртава геноцида

Мандат директора Музеја жртава геноцида проф. др Вељка Ђурића требало је да се заврши 20. јула 2021. године. Министарство културе и информисања је 12. маја на свом Фејсбук профилу огласило да је за вршиоца дужности постављен Дејан Ристић што је тешка повреда закона јер је то разрешење и постављење у надлежности владе Републике Србије: она је то учинила сутрадан, 13. маја.

Кршење закона био је повод др Сањи Петровић Тодосијевић, научној сарадници Института за новију историју Србије, да поднесе оставку на чланство у Управном одбору Музеја жртава геноцида.

Текст оставке дајемо у ПДФ формату.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Музеј жртава геноцида, 15. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. Ухватила су у коло са тобож научником и владиком СПЦ, а не зна да игра.

    3
    1
  2. Штета је што Министарство културе и даље не интересује рад Музеја жртава геноцида, јер би у том случају Управни одбор пре више година изгледао другачије, а на место директора одавно доведен какав способан организатор и осведочени родољуб, који би покренуо остваривање програмских циљева наведених у Закону о оснивању Музеја.
    Др Ђурић је одавно требало да буде разрешен те дужности, не само због свађалачке атмосфере и тврдог промовисања ревизионистичког и прохрватског концепта Јована Ћулибрка, већ зато што је рођен 8. јануара 1953. те је 12. маја 2021. већ имао четири месеца преко 68 година старости, што је по природи ствари знатно изнад 65 година живота, када се по сили Закона одлази у пензију.
    Но, зашто би гђа Петровић, која је у 39. години свог живота докторирала на Универзитету СИНГИДУНУМ, са темом „Социјализам у школској клупи. Реформа основношколског система у Србији 1944–1959“, запослена у престижној научној установи, знала нешто више о томе? По мени је много проблематичнији део, да се она, углавном, у свега пар студија, бавила темом холокауста, што се иначе уклапа, примарно, у ревизионистичку политику Музеја, бар када су у питању размере злочина над Српским народом.

    12

Оставите коментар