Треба гледати овај филм, који доноси само директно сведочење преживеле Стојанке, уз монтажне секвенце састављене од, многима од нас непознатих и зачуђујуће бројних, фотографија немачких злочина на тлу Србије

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије… Read More ›

Стокхолмски синдром наших другосрбијанаца иде дотле да се чини да је свако навијање за српску репрезентацију националистички примитивизам

Прихватајући као легитимно новинарско питање „какав то ген омета Русе да постану Европљани“, списатељица Улицка одговара како се мање ради о генетици колико о цивилизацијском процесу

Синан одлази у легенду, а са легендама са никада не зна. Подједнако често умеју да се трансформишу до непрепознатљивости или да изненада оживе

„Случај Бабченко“ је свакако био пробни балон за функционисање унутар-руске информационе безбедности, посебно у домену употребе друштвених мрежа за субверзивне операције

Када чујете „сами смо за све криви“, „нама је неко увек други крив“, „српски национализам је трибални а остали државотворни“, „Русија нам никад није помогла“, „сви су исти“, „Стара Европа“, „у Русији влада православна диктатура“, „наша Црква је легло разврата“… Read More ›

Прави реализам, у том смислу, није у спавању („Они живе, ми спавамо“, из филма „Они живе“), него управо у избору правог тренутка

А русофобија је увек била и србофобија. То је просто тако: онога ко у то не верује брзо ће уверити сами русофоби и њихови спонзори

У конституисању идеје уједињења српског народа морало би се рачунати на антиколонијалну свест, културу памћења на заједничка страдања, као и на културно-цивилизацијске корене, али одрицање од државотворности и националног идентитета не би био добар пут 

И Руси су најпре у једном, малом и јефтином, филму поставили питање „у чему је наша сила?“ Када су их њихови етаблирани моћници уверавали да је све ионако већ готово, и да је добро што је тако

Сетимо се Јована Радуловића сада, и помолимо се, и сетимо се „Голубњаче“ и прочитајмо је

Рођендан Лимонова је одличан увод у двоструки празник који се слави у целој Русији – Дан заштитника Отаџбине и Дан народне воље

Уметник не сме себе да уздиже над политичарем и да се згражава над његовим плиткостима, нискостима и издајама, док и сам – поново – не поверује да може бити што бити не може

Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни,… Read More ›

Победићемо непријатеља само ако и колико победимо свет. А знамо ко је онај који је победио свет и који ће га до краја времена побеђивати. И којим ћемо га побеђивати. Радосна нам зато не нова година, него онај који је… Read More ›

Гујон, Хандке и остали су „багови“ у систему, својеврсну „ридикули“, чудаци којих мора бити, али постаје проблем када их је превише. И када, као Хандке или Гујон делују „опасно“ – односно кредибилно, мотивисано и усмерено

Заступати хрватску културну политику у Србији се, у складу са и даље доминантном идеологијом пост-југословенске псеудо-елите, сматра универзалистичком позицијом, док је „српско становиште“, шта год тај појам уопште значио, проглашено најбезумнијим мрачњаштвом. Конструкција црногорског (монтенегринског) идентитета се види као прогресивна,… Read More ›

Колонизатор неће само нас и нашу децу, он хоће и нашу прошлост и нашу историју. О томе постоји све јача свест, оживљавањем колективног сећања, па и колективног сећања на заједничка страдања, али и више инстиктивном него, бар за сада, промишљеном… Read More ›

У Београду основано удружење „Славјаносербија би да подсети на то потомке тих Срба, од којих су многи после 1917. и присилне украјинизације заборавили не само да су Срби, него и да су Руси. И да подсети нас, овде, да имамо… Read More ›

Литература је, каже Кудимова, „хијерархијска, попут армије“, и она не може бити посао као сваки други. Стваралаштво је „баланс између тајног и рационалног“, и оно „најлепше у човеку“, а то не може бити на продају. Због опадања критеријума, књижевност је… Read More ›

Како идеални модел „конзистентности између националне и организационе културе“ представља митологизована „протестантска етика“, јасни су врло прагматични мотиви председниковог позивања на нужност промене свести у складу са „веберовским“ моделом, како би што успешније ступили у „синергију“ за Западом, који не… Read More ›