Владимир Коларић: Шта да се ради?

Треба бити спреман, радити на себи и повезивати се. Да се када дође тренутак, ствар једноставно обави

Владимир Коларић

Преображај ће доћи пре него што се мисли, јер доћи мора. Он ће бити постепен јер подразумева постепено преузимање послова од оних који знају да их раде, јер неко мора да ради. Биће и нагао, јер ће га можда изазвати одређени фактори, резови, споља или изнутра, одређени избори који се морају направити.

Нови људи ће дођи и неће их спајати толико идеологија, колико структура личности. Који су много радили, учили, који знају како функционише систем, а који су остајали на маргини. У већини не громогласна, бурна, медијски излизана имена.

Људи који имају вољу, и они који нису похлепни. Имају идеју, можда визију, а своју позицију схватају као посао. Изабран сам, доведен сам – како год – да служим држави и народу. Једноставно. Мој посао је то и то, дефинисан је законом, али ћу закон спроводити. Одговорност није немоћ.

Треба бити спреман, радити на себи и повезивати се. Да се када дође тренутак, ствар једноставно обави. То је то.

То није завера, то је служење. А то је нешто што се може.

Превише је ово лепа земља да се у њој тако бедно и уплашено живи.

Превише је култивисаности и снаге да бисмо икоме били робови, па и својим сопственим слабостима и заблудама.

Мир је оно што нам треба. Мир унутрашњи који ће нам дати снаге да издржимо што се издржати мора. И просто урадимо оно што треба да се уради. А то је свима очигледно. Сви знамо шта је то. Ако одбијамо да нам затварају очи, ако одбијамо да се омамљујемо. Ако кажемо „не, хвала“, мирно, али одлучно. Толико је одлучности потребно за мир.

И не, нема изговора. Кад треба, не идем „да закувам ручак“, него да радим свој посао.

Што је било било је. Остаје оно што је пред нама.

Advertisements

5 thoughts on “Владимир Коларић: Шта да се ради?”

  1. Надам се да се „служење и моћ“ не односе на оне који су запалили Народну скупштину да би спалили гласачке листиће, а потом опљачкали Србију.

    Јер што рече Дучић: Нема веће несреће него кад треба да нас спасавају они који су нас довде и довели.

    Свиђа ми се

  2. Добронамерне мисли, писане у садашњем времену, корисне, ефикасне, моћне, убрзавају процес остварења! Поштовани Владимире, молба: исти текст напишите, за себе, у садашњем времену, прочитајте више пута гласно, пустите да делује на ваше срце, душу, ум, цело биће, бићете позитивно изненађени резултатом!!! Писање текстова у садашњем времену може само она личност која је, сваког живљеног тренутка значаја свесна, исти разуме, у складу активно делује, улази спонтано у једну сасвим нову, морално-духовну сферу, која плени, осваја, делује и околину преноси, што убрзава промену свести, позитивном смислу речи, први корак ка циљу коме сви тежимо!!!

    Свиђа ми се

  3. Поштована госпођо Лазић!

    Ваша коментар и предлог поштованом г. Коларићу да за себе напише исти текст у садашњем времену подстакло ме је да то урадим за себе и могу рећи, искрено и добронамерно, звучи ВЕРОДОСТОЈНО у шта су се уверили моји многобројни идкрени пријатељи, познаници, а може уверити сваки добронамерни посетилац Стања Ствари, нарочито уредништво и прави час извуче поуке које су очигледно корисне и ефикасне.

    Како практично изгледа моја верзија?

    Шта смо чинили, променили?

    Били смо спремни, радили смо на себи, више унутар себе, искрено и веродостојно око себе, удруживали и повезивали се. Да се у очекиваном тренутку, потребно једноставно обави!
    Преображај је дошао пре него што се могло и замислити, знали смо, доћи морао је. Он је био постепен јер подразумева постепено преузимање послова од оних који знају да их раде, јер потребно је да се ради.

    Није био нагао, већ мудро смишљен, знали смо, били смо спремни на могућности које могу изазвати одређени фактори, резови, споља или изнутра, имали смо одговоре на одређене изборе који се морају направити.

    Нови људи су ДОШЛИ и њих не спаја толико идеологија, колико структура личности. Они су потребно са љубављу радили, учили, знајући како функционише систем, а који су остајали на маргини. У већини не громогласна, бурна, медијски излизана имена.

    Људи који имају вољу, и они који нису похлепни. Имају добронамерне мисли, ЈАСНУ визију слободне Србије, а своју позицију схватају као посао. Изабран сам, доведен сам – како год – да служим држави и народу. Једноставно. Мој посао је то и то, дефинисан је законом, али ћу закон и одредбе Устава Србије савесно и одговорно спроводити, што ми је част и привилегија. Одговорност није немоћ, већ морална, духовна и људска ДУЖНОСТ, не обавеза.

    Били смо спремни, радили на себи, унутар себе, веродостојно око себе, удруживали и повезивали се. Очекиваном тренутку, потребно једноставно је обављено. То је то.

    То није завера, то је служење. А то је није само нешто што се може, прије свега слободном вољом одлучно жели и хоће!

    КО СМЕ ТАЈ И МОЖЕ!!! Војвода Мишић уживо и практично!

    Превише је ово лепа земља да се у њој тако бедно и уплашено живи.

    Превише је култивисаности и снаге да бисмо икоме били робови, па и својим сопственим слабостима и заблудама.

    Мир је оно што нам треба. Мир унутрашњи, праћен духом славних предака, вечно записан у генима достојних потомака, дао нам је снаге и енергије да се издржи што се издржати мора. И просто урадили смо оно што што је у датом тренуку било потребно. А то је свима очигледно.

    Сви знамо шта је то. Одбили смо да нам затварају очи, одбили смо да се омамљујемо. Рекли смо гласно, јасно, мирно и ЈАВНО „не, хвала“, свесно, савесно, ДОСТОЈАНСТВЕНО, одлучно. Толико је одлучности потребно за мир.

    И не, није било изговора. Кад треба, не идем „да закувам ручак“, него да радим свој посао.

    Што је било било је за ПРИМЕР. Корисно и ефикасно остаје вечно пред нама, нашим, НАС, достојних, савесних и одговорних ПОТОМАКА!

    Поштовани посетиоци Стања Ствари!

    Разлика између оригинала писаног од стране поштованог господина Коларића и мог у садашњем времену је више него очигледна, корисна, веродостојна и ефикасна, прихватање, разумевање, ствар интелекта, искрености, добронамерности!

    Поштовано уредништво Стања Ствари!
    Користим прилику да вам се искрено и добронамерно захвалим да сте на време разумели и схватили значај писања текстова у садашњем времену, ваша реакција је пажње вредна и заслужује признање и поштовање!

    Стање Ствари је први сајт у Србији, остали су пример следили, где аутори, члановима уредништва хвала, пишу ПОГОДНЕ текстове искључиво у садашњем времену, што је очигледно допринело промени свести србског народа, позитивном смислу речи, јединству елите и народа, оснивању стручних тимова из свих области друштвеног живота, изради планова реформи, развоја, благостања, сигурном изласку из моралног-духовног мрака, прави час неутралисане анархије, стручно и савесно одвојеног жита од кукоља.

    Све се може кад се хоће, зна и активно ради!

    Сад ми у памет дође један наслов из коментара поштоване госпође Лазић:

    Било је, што бити не може!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s