Владимир Коларић: Размишљајте!

Ако размишљате нисте издајник, ако стварате нисте бесрамни. Не дајте се гадовима!

Владимир Коларић

Када уђете у јавни простор, нарочито простор политике, будите спремни да ће се од вас очекивати да не размишљате. Тежња за истином, размишљање као процес, то је оно забрањено, а дозвољено је беспоговорно сврставање, солидарисање „с ким треба“, беспоговорност захтевана најпре од оних који сами нерадо објављују текстове или јавно говоре, нарочито под својим именом, а о знању и искуству да не говоримо.

Од вас се просто тражи да будете у служби, да се определите за једну априорну позицију и да је надаље репродукујете. Да и ваши „пријатељи“ и ваши „непријатељи“ знају шта ће с вама. Иначе им само правите проблеме.

Чим мало преступите, лако откријете колико чувара Голог отока, Аушвица, Јасеновца, Гулага и Гвантанама има међу иначе наоко пристојним људима. Колико незрелости и надмености због умишљеног права да се буде (беспоговорни) судија.

Али то је тако, јер кад сте у јавности, онда сте међу људима, међу погледима, међу силама. Речи су ограничене, мисли су ограничене, а свима нама управљају шаблони и страсти.

Кад пишете и говорите, не урезујете у камен, флексибилни сте и знате своја ограничења и домете, знате ограничења јавног поља, и са свим тим рачунате. Та изложеност тражи зрелост. Најтеже је уверити људе да је то што сте написали под својим именом само ваш став, на који имате право, као и они на свој, а да свакако немају право да одмах ваде пендрек. Јер пендрек имате и ви, али докле би то довело?

Зато, ако сте се изложили, будите флексибилни знајући све слабости и слабости других, и схватајући да је размишљање – ког се нисте одрекли – процес, као и стварање. Будите и стамени, јер ако допустите да вас сваки талас, сваки ветрић или преки поглед помути, онда је боље да одмах заћутите. Јер шта има лоше у ћутању?

Будите благи и мирни, јер чему жучење – сви ћемо једном умрети, а наши критеријуми – то је Јов добро знао – су погрешни. Не правите компромисе са злом, јер зло је међу нама. А међу нама треба да буде Бог.

Ви постојите, оно што сте створили постоји, и то је довољно. Не умиљавајте се. Победите. „Победа – то је срам“, како рече Миодраг Булатовић у „Рат је био бољи“: победа силом, то да. Али није свака победа победа силом, не силом овога света, не пендреком. Та друга победа – њоме побеђујмо.

Ако размишљате нисте издајник, ако стварате нисте бесрамни. Не дајте се гадовима!

Advertisements


Категорије:Забрањено са Владимиром Коларићем

Ознаке:

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s